RAZVOJ SEOSKE KUĆE I STANOVANJE U SRBIJI Izdavač: ETNOGRAFSKI MUZEJ Beograd Godina izdanja: 1999. Povez: broš Broj strana: 59 Pismo: ćirilica ( dvojezično srpsko engleski ) Stanje: vrlo dobro

Etnografski muzej, Beograd, 1999. Četvrtasti format, 59 ilustrovanih strana. Lepo očuvano. Seoska kuća, Srbija...

Kemal Ramujkić Kuće Atrijum, Beograd, 2013. A4 format, stranice nisu numerisane. Lepo očuvan. s

o psima rase pasa bolesti lovački psi ovčarski ... o mačkama vrste mačaka papagaji ptice u i oko kuće hrčak jež kućni akvarijum zamorčići ... 428str

Katalog aukcijske kuće Palais Dorotheum u Beču 2016. Predmeti od stakla porcelana lusteri skulpture... sa opisom i procenjenim vrednostima Povez meki 147 strana Stanje 5- `uvo` na zadnjoj korici unutrašnjost odlična

BIGZ BEOGRAD 1977g. komplet u 4 knjige

BIGZ - 1977. DŽEPNI FORMAT, MEK POVEZ. NA UNUTRAŠNEM DELU PREDNJE KORICE, NA TRI OD ČETIRI KNJIGE, IMA HEMIJSKOM OLOVKOM ISIPISANO IME BIVŠEG VLASNIKA KNJIGA, DATUM I MESTO. 1. Tehnika, stolarija, obrada metala, 140strana 2. Mašine, alatke, mini radionica, hemikalije i poliplasti, 109 strana 3. Zidanje, krov, bašta, farbanje, 204 strane 4. Komunalije, adaptacije, zaštita, 177 strana

BIGZ,Beograd,1977g. komplet u IV knjige

Краткий справочник книгоглюба Брзи водич за љубитеље књига Књига садржи референтне информације о Свесавезном добровољном друштву љубитеља књиге, о издавању књига у СССР-у, издавачким кућама у земљи, совјетским уметницима књига, трговини књигама, библиотечким услугама и коришћењу библиографије. Постављају се библиографске листе референтних и енциклопедијских публикација; речници руског језика; дела награђена Лењиновом и Државном наградом СССР-а, књиге објављене у оквиру масовне серије централних издавачких кућа; Совјетска литература о науци о књигама. Штампани су сертификати о одржавању кућне библиотеке, о домаћим књижарима и књижевним музејима СССР-а.

Izložba, septembar 2015, Kuća legata u Beogradu Izdavač: DOSIJE STUDIO, Beograd 113 str. : ilustr. ; 22,5 x 22 cm - Ćirilica / Mek povez sa klapnama Uporedo srpski tekst i engleski prevod

Turistička ponuda Srbije obogaćena je jednim pravim izdavačkim poduhvatom. Knjigu, zapravo turistički vodič „Srbija – drumovima, prugama, rekama“, koja je u osnovi bogato ilustrovana enciklopedija o znamenitostima naše zemlje izdao je Princip Bonart Pres, kuća koja već ima znamenitu ediciju Turistički informator. Ova monografija, koju izdavač označava i kao priručnik za putovanja koji po formi predstavlja sintezu najboljih evropskih modela ima 594 bogato ilustrovane strane sa više od 2000 izuzetnih fotografija.Podeljena je u više celina čiji je osnovni motiv poziv na putovanje – u istoriju, na selo, u muziku, a poslednji deo prikazuje i slike srpske oblasti i gradove “ od ranga opštine, pa naviše“. Nekorišćena, težina 1100 grama.

PRIPOVEDNI TESTAMENT JOVICE AĆINA Ova knjiga je delo magije pripovedanja. Na prvi pogled će nam se učiniti da su priče u njoj o neobičnim stvarima. O tome zašto zaboravljena devojka odlučuje da naslika svoj život pre nego što on bude nepovratno izgubljen i njegove boje prekrivene tamom. Zatim o čudnovatoj sahrani na ostrvcetu u laguni u vrhu Jadrana. Ili o zagonetnom slučaju u Makijavelijevoj kući. Pa o izazivačkoj i transgresivnoj nevolji koju rasejava mitska buba zvana govnovalj. Tu je i potraga u gradu čuvenom po slikaru čije nam delo, nastalo usred nekadašnje evropske pometnje nalik današnjoj, nudi divni spokoj, a koja okončava neobjašnjivim ubistvom. O policijskom nadziranju dobitnika Nobelove nagrade. Najzad, o banji o kojoj brine i s kojom se postepeno poistovećuje njen poslednji žitelj, a čiji se neobični snovi obistinjuju, nagoveštavajući paralelne svetove stvorene kao nekim nepoznatim kosmičkim mehanizmom. Sve su te priče zapravo odblesak naše svakodnevice. Ponekad mučne, ponekad smešne, podjednako realne i fantastične, a Aćinovo čarobništvo je u tome da ono što je obično pretvara u neobično, ali i obrnuto. U svakoj priči skrivene su istine neosporno presudne za život viđen kao lavirint u kojem se smenjuju pustoš i neprocenjivo blago, i one bi mogle biti piščev pripovedni testament. Izdvajajući se svojim jedinstvenim putem u srpskoj književnosti, Jovica Aćin je za svoju umetnost pripovedanja dobio, između ostalih, Andrićevu nagradu. Za roman Srodnici – Njegoševu nagradu. U Agori mu je objavljena i trostruka knjiga Mali erotski rečnik srpskog jezika čiju će pritajenu uzbudljivost iskusiti svako ko počne da je čita. Pročitaj odlomak u PDF-u

Nova knjiga priča Milana Micića kao „crvenu nit” naracije bira istoriju – tu „bol od viška stvarnosti” – s namerom da istorijsku sudbinu Srba u Mađarskoj u vertikali od 15. do kraja 20. veka predstavi kroz jedanaest stilski i jezički bogatih pripovedačkih pasaža koji problematizuju ljudsku i kolektivnu samoću, različitost i potrebu opstanka različitosti, kao i prožimanja srpskog kulturnog koda na njegovim severnim obodima sa mađarskim okruženjem i kulturom. Baveći se temom sudbine srpskog naroda na njegovom severnom etničkom rubu i bolnim prelascima iz jednog identiteta u drugi, Micić uspostavlja ravnotežu između dve stožerne tačke ove knjige: s jedne strane, izdižu se surova predstava istorije koja „iskrivljuje lica” i vekovi koji se „cere” u lica stradalih dok oni koji, držeći „kuglu istorije”, drže na uzdi i duše namenjene za let iluzijama; a sa druge – viševekovno neklonuće i istrajnost jednog naroda u patnji koji, poput „kuća čiji se temelji pomeraju”, opstaje u misiji očuvanja sopstvenog identiteta. U jezičko-stilski bogatim naracijama, tematsko-motivskim aspektima i unutrašnjem ritmu forme, priče iz ove knjige vode – katkad skriven a katkad eksplicitnije naglašen – intertekstualni dijalog sa proznim delima M. Pavića, Opsadom crkve Svetog Spasa G. Petrovića, Andrićevim pripovednim svetom, Seobama M. Crnjanskog, ili pak biblijskim motivima poput Potopa ili Proročkog sna… I, veoma često, smeštajući svoj narativ između jave i sna („trn sna koji prolazi zenicama”), pisac sasvim suptilno i nenametljivo otvara još jedna vrata, u pravcu fantastičke književnosti, tek onoliko koliko je potrebno da se naracije ove knjige „prožmu oniričkim” i da se jedinstvena priča o individualno-ljudskoj i kolektivnoj samoći „zamagli značenjima” i poveže još jednom neraskidivom niti – SNOM. Milan Micić (1961) do sada je objavio pet knjiga priča: Mesec od venecijanskog sapuna, Kod živahnog ogledala, Spisak senovitih imena, Ab ovo i Dan koji je stao da se odmori. Pročitaj odlomak u PDF-u

PRIZIVANJE DUHOVA I EMOCIJE KOJE NAŠE ŽIVOTE ČINE STVARNIM Sasvim neobična knjiga Nobelovke Alis Manro. Ove pripovetke su pisane na tragu života njenih predaka u Škotskoj, o čemu sama autorka svedoči: “Sav ovaj materijal sam slagala godinama, a on je, neprimetno, tu i tamo, počeo da se poprima oblik pripovedaka. Neki njihovi junaci su mi se obraćali vlastitim rečima, dok je druge stvorila situacija u kojoj su se nalazili. Pomešale su se njihove i moje reči u neobičnom postupku obnavljanja njihovih života, u datim u okolnostima, onoliko verno koliko je moguće, kada su u pitanju naše predstave o prošlosti. Nadahnuće za njih sam crpela iz ličnog materijala, ali sam s tim materijalom mogla da činim šta god sam htela. Jer je glavno bilo da iz toga napišem pripovetku. Ali one druge priče nisu nastale samo s tim ciljem. One su bliže memoarima – u njima istražujem lični život, ali se ne pridržavam strogo i doslovno činjenica. Smestila sam sebe u centar i pisala o svom biću, što sam prodornije mogla. Ali figure koje okružuju moje biće vodile su vlastiti život i činile stvari kojih nije bilo u stvarnosti.“ Ali njena sposobnost da se otisne u misli i osećanja ljdui, davno preminulih, čiju smrt jedva da je neko i zabeležio, na ivici je neobjašnjivosti… Sasvim je nebitno da li se radi o doslovnoj istini. Smisao pripovedanja, kakvo praktikuje Alis Manro, jeste da se doslovne činjenice izbave iz kolotečine banalnosti, iz zaborava, i da se sačuva – ili da se stvori – izvestan osećaj neprekidnosti u grozničavim kovitlacima iskustva. 1. O. Skot, New York Times Obožavatelji Alis Manro će pronaći poznate teme (odnos između oca i ćerke, teskoba provincijskog života, devojke nezadovoljne životom u kući i nepristupačnošću obrazovnog sistema) u dalekoj prošlosti.  Iako motive za price pronalazi u porodičnoj istoriji, nejasan je odnos između faktualne tačnosti i domaštanog… ali to nije ni važno, jer talenat Alis Manro leži u (re)kreiranju umetnosti kao života. San Francisco Chronicle Alis Manro zaista poznaje magiju – kako da prizove duhove i emocije koje naše živote čine stvarnim. Džeraldin Bruks, The Washington Post Kao i uvek, pronicljivi uvidi i izvrsno pripovedanje Alis Manro odražavaju našu potrebu da otkrijemo i uspostavimo vezu sa precima, a samim tim i sa životom. Publisher’s Weekly Ne bi se svako složio sa Filipom Rotom da je prokleta porodica u kojoj se rodi pisac… Adam Mars-Džouns Preveo s engleskog Predrag Šaponja

SELMAN TRTOVAC `...ŠTO TRAŽE EKSTREMNOSTI DA BI ZNALI GDE JE SREDINA!` GALERIJA SAVREMENE UMETNOSTI U SMEDEREVU 04. DECEMBAR - 24. DECEMBAR 2007. IZDAVAČ: MUZEJ U SMEDEREVU, 2007. GODINE BROJ STRANA: 60 IMA ILUSTRACIJA FORMAT: 24 CM PISMO: LATINICA POVEZ: MEK O autoru ukratko: Rođen je 14. avgusta 1970. u Zadru. Od 1990. do 1993. studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Marta 1993. prelazi na Likovnu akademiju u Diseldorfu (nem. Kunstakademie Düsseldorf) u klasi profesora Klausa Rinkea gde 1997. biva proglašen za majstora, a 2000. godine završava studije. Iste godine se vraća u Beograd. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije postaje 2002. godine, a 2003. član Internacionalnog umetničkog gremijuma. Živi i radi u Beogradu. Selman Trtovac pripada generaciji umetnika koji su tokom 1990-ih godina artikulisali svoj umetnički jezik u Beogradu i inostranstvu. Početkom 90-ih bio je aktivan u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Godine 1993. prelazi u Diseldorf, gde u klasi umetnika Klausa Rinkea nastavlja svoj umetnički razvoj. Obrazovanje stečeno na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, koje je podrazumevalo sistematično bavljenje klasičnim medijima i njihovom likovnom problematikom, poslužilo je kao temelj za nastavak školovanja na Likovnoj akademiji u Diseldorfu koja se programski naslonila na iskustva savremene umetnosti 60-ih i 70-ih. Rad sa dva poznata profesora izvršio je značajan uticaj kako na planu umetničkog jezika, tako i u smislu shvatanja suštine umetnosti. To su Klaus Rinke kao pripadnik nemačke konceptualne umetnosti i Janis Kunelis kao važna ličnost u italijanskom umetničkom pokretu Arte Povera. Sublimacijom ta dva uticaja, akademskog pristupa likovnoj umetnosti i nasleđa savremene umetnosti, nastao je samosvojan likovni jezik koji se ispoljava kroz simboličke iskaze utemeljene na konkretnom egzistencijalnom iskustvu. Razvoj njegovog likovnog izraza ogleda se kroz radove nastale i izlagane od 1997. do danas. DELA: Spirala straha - Selman Trtovac 2011. Izložba ...tvoji crteži su kao one Tesline energetske linije pored mog pejzaža!, Kulturni centar Grad, Beograd 2010. Izložba State of Mind, Galerija ULUS, Beograd 2009. Izložba Dijalektika, Galerija Magacin u Beogradu [1] 2009. Izložba Ruka umjetnika - Crna ruka/Ruka ubice, Arte galerija u Beogradu [2] 2009. Izložba Reallifepresence, Umetnička kuća u Gracu 2008. Izložba Ex nihilo nihil fit, Galerija Osmica MKM u Beogradu 2007. Izložba „...što traže ekstremnosti da bi znali gde je sredina!“, Galerija savremene umetnosti u Smederevu 2005. Izložba i kongres IKG-a, OHNE GRENZEN - WITHOUT BORDERS - PIIRIDETA, Muzej Arhitekture Talin, Estonija 2004. Izložba 10 godina Konkordije, Muzej savremene Umetnosti, Beograd 2004. IKG Kongres, Lođ i Njeborov, Poljska 2003. Izložba Re-discovered, Muzej istorije Jugoslavije, Beograd 2001. Izložba Omnibus, Rekapitulacija, galerija SKC-a, Beograd 1998. Gost izložbe klase Janisa Kunelisa, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd 1997. Izložba Contemporaneo, muzej Pinacoteca Molaioli di Fabriano, Italija 1997. Izložba Saldo, muzej Kunstpalast, Diseldorf 1991. 16 bijenale mladih umjetnika, Muzej moderne umjetnosti, Rijeka