61223) KLJUČ OD KUĆE , Milosav Tešić , Matica srpska Novi Sad 1991 , pesme ,Sadržaj: Pismo ,Žitomislić , Tršić ; Čokešina ; Romanija ; Foča, Ćehotina ; Cer, Tekeriš ; Mačkov kamen, Gučevo ; Šabac, Valjevo ; Čačak, Užice ; Žitomislić ; Ivanjica ; Kremna, gumno zvjezdano ; Vlašić . - Metohija, eh (: Prizren, Gnjilane ; Pećka patrijaršija: dud Svetoga Save ; Metohija ; Metohija, kućno sleme ; Samodreža, Nerodimka ; A Bistrice, tri Bistrice ; Kosovo, lepo polje ravno . - Venčac : Kula Nebojša, Bukulja ; Restoran `Kalemegdanska terasa` ; Kalemegdan, plato ; Beograd: železnička stanica ; Knez-Mihajlova, Rečnik SANU ; b Skadarlija: pijaca ; Venčac . - Ljuboviđa : Ljuboviđa ; Ljuboviđa: Đerv i ljubov ; Ljuboviđa Ljuboviđe . - Kuće : Brojanica - I : Gumno ; Ambar ; Podrum ; Predeo s magazom ; Kačara, mesec pojeden ; Kotao, veselica rakija . - II : Vodenica ; Vodenica s prizorom iz ranog socijalizma ; Gozba pred vodenicom ; Kolo u vodenici ; Blešti kocka s tri kvadrata ; Savanović . - III : San o kolibi ; Senik, crkva opsena ; Predeo s pojatom ; Torovi ; Pojilo ; Međa: trava gospina ; Livada: trava hajdučka ; Vinogradac ; Plandište, pesma sutnica ; Ražište, bukolika ; Predeo sa erosom . IV : Kuća; Kućno sunce i sneg-čedo ; Kućne duše miris ; Ognjište: starica s kokoškom ; Kuća: ognjište, mlekar ; Divlja kuća ; Kućni prag, gašenje ognjišta ; Kuća selica . V : Cjepalo ; Predeo sa čardakom ; Vajat ; Pčelinjak ; Predeo sa đermom ; Avlija, božićnje jutro VI : Mala soba: istjerivanje strave ; Mala soba: buncalica ; Soba: rođenje brata . VII (Soneti produženog trajanja: devet motiva) : Siječanj: u snijegu božur sja ; Sveti Sava, uranak ; Bijela nedjelja: ljuljaške ; Misa ; Babini kozlići ; Čitajući Danila, Sveti Marko ; Pretres kuće ; Debelo brdo: krčma, kocka ; Bajina bašta, bolnica . Beleška o pesniku . Crtež na koricama: ZVEKIR (iz knjige Aleksandra Deroka - Srpsko neimarstvo), mek povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, 138 strana,

Poema o snazi duha i uma Nesumnjivo je da je Mihael Kriger jedan od najautentičnijih modernih pesničkih glasova u nemačkoj poeziji s kraja dvadesetog veka. On je, čini se, najsmelije prekinuo s tradicijom i pokušao da svoja osećanja iskaže drugačije od ostalih, da se oslobodi taktiziranja i lažnog idolopoklonstva. Na takvom poetskom postamentu Mihael Kriger je izgradio lucidni hram poezije, koji karakteriše ekspresivna, ironična, pa čak i sarkastična poetika egzistencijalnog straha i potpuno poremećenih vrednosti obolelog sveta.Između glasova iz „mobilnih pločica“, trenutaka uz predeo ili stakleni šapat vina, koraka i stopa po planinskim stazama ili enterijerima, bilja i imejlova, opojnog praćenja detalja i tajni namerenih lutanja, u duhovito superiornoj prepirci s tegobama, ova poema, nezaustavljiva u nepoštednom intimnom putopisu, nikad monološkom, poetičkim značenjem i obeležjima jača od sopstvene semantike, od tuđe analize, j...

DJORDJE SIBINOVIĆ - NASELJE BELIH KUĆA RETKO IZDAVAČ. KOV VRŠAC, STRANA. 82 MEKOG POVEZA STANJE. KAO NOVA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 5- DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 112

Autor: Mira Barić Izdavač: Spomen dom kulture `Veljko Dugošević` Broj strana: 56 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20cm Pesnikinja Mira Barić rođena je u selu Kokora u Bosni, a odrasla je u Banatskom Karlovcu. Do sada je objavila dve zbirke pesama: `Nova rana Balkana` u izdanju književne kuće `Sveti Sava` 1995. godine u Paraćinu i `Jesen jeseni u nama` izdavačke kuće u Kučevu 1998. godine. Svoja poetska ostvarenja često je objavljivala na stranicama časopisa `Stig`, Malo Crniće, `Glas Banata` u Kovinu, `Glas Korena` u Nišu i u drugim glasilima. Član je Udruženja pisaca u Frankfurtu na Majni, gde je nedavno dobila treću nagradu za poetsko stvaralaštvo. Ljubavlju prema bližnjima i svemu oko sebe, pesnikinja je napravila značajan korak u svom poetskom izrazu. Vođena željom da ljubav ovlada ljudskim dušama i vera stvori mostove koji će ih spajati i nositi ka jedinstvenoj svetlosti, stojeći zajedno sa svojim paćeničkim narodom, saosećajući njegove muke i nedaće spremna je da mu pruženim rukama pritekne u pomoć. Na tragu Đure Jakšića i Alekse Šantića, stihovima uočljive topline izražava prisutnost u dramatičnom trajanju. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na srednjoj slici priložen sadržaj. RETKO!!! ( tiraž 500 primeraka)

Витомир Пушоњић: ИЗ-РАЂАЊЕ СРБИЈЕ Друго издање књиге сатиричне поезије и прозе ( Прво издање изашло је као публикација издавачке куће Жагор ). Пушоњићева сатира проговара духом усмене традиције, духом јасног и чистог погледа својственог аутентичном припаднику народа. Непоткупљив, искрен и пун здравог исцељујућег хумора, аутор с лакоћом прозире заблуде, преваре и девијације од којих већ дуги низ година, деценија, па и векова, болује и пати национална душа. Тиме се, и не хотећи, унапред замера политичким, интелектуалним и другим сатрапима Глобалне Моћи који би то стање болести да продуже у недоглед и по сваку цену онемогуће оздрављење и обнову Српства. Издавач: Виогор, Београд, 2016 Број страна: 182 Књига је нова

Rende, 2009. Posveta autorke!!! Početkom devedesetih godina 20. veka, jedna mlada pesnikinja, Ivančica Đerić, putuje u Novi Sad na promociju svoje prve zbirke pesama. Putuje preko Mađarske, iz jednog u drugi kraj zemlje koja se raspada. Kasnije će se vozovi i vlakovi tog putovanja naći zabeleženi u romanu Bosanci Trče Počasni Krug, ali u trenutku kada se dešavaju, kada pesnikinja sedi u kupeu punom zemljaka od kojih to, oficijelnim dekretom istorije, neki više nisu, a neki to naprečac nikada nisu ni bili, počasni krug se još ne nazire. Nazire se samo jedna promenjena stvarnost. Ivančica Ivana Đerić (Sisak, 1969) srpsko-kanadska je spisateljica i pesnikinja. Biografija Odrasla je u Prijedoru, živi i piše u Kanadi. Objavila je pet romana i tri knjige poezije. Prevođena je na makedonski, slovenački, poljski. Životni i umetnički kredo Ivančice Đerić naznačen je u naslovu zbirke prvenca – Otvorenost. Vreme je to (90te) kada pošten svet postaje jedna biološki i sociološki ugrožena vrsta. Vreme kada postaje popularno uniziti svoj lični i ljudski i profesionalni status od Platona do plotuna. Takođe, kada svaki pesnik ima izbor: da ućuti ili da ne prećuti, da nestane, ili da, naprotiv, ostane ukorenjen u svojoj umetničkoj istini. Jasno je šta bira ova pesnikinja.” – Iz recenzije, Rende, zbirka Sa moga prozora odličan je moj život (2009). Bibliografija Romani Sva je priroda divlja i surova, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2013) Uži izbor za NIN-ov roman godine 2013, uvršten u 15 najboljih romana godine Nesreća i stvarne potrebe, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2012). Nagrada Biljana Jovanović, za 2013. godinu Uži izbor za NIN-ov roman godine 2012; uvršten u šest najboljih romana godine U izboru za regionalnu književnu nagradu Meša Selimović, 2012. Prevod na slovenački jezik (Nesreca in resnicne potrebe) u izdanju kuće Sanje Priručnik za zločin, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2008) Bosanci trče počasni krug, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2006) Širi izbor za NIN-ov roman godine, 2007. Prevod na makedonski jezik, Izdavačka kuća Templum (2012) Zemlja u zrnu kafe, Zograf, Beograd (2003) Knjige poezije Tamo na nebu jedu svoj kupus, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2021) Sa moga prozora odličan je moj život, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2009) Uži izbor za Vitalovu knjigu godine, 2009. Otvorenost, Matica srpska, Novi Sad (1991) Nagrada „Prva knjiga“

Izdavačka kuća ARON Manja knjiga poezije Vrlo očuvana Ima pečat biblioteke.

VASKO POPA OD ZLATA JABUKA Tvrdi povez Izdavač Izdavačka kuća Rad

✰Izdavač: Srpska kuća, 2016. ✰Povez: broširan, 108 strana, tiraž 220 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

MOJE KOSTI UJEDAJU - Draško Sikimić Izdanje: LOM Beograd, 2018. F: 12x20 cm O: 101 str Mek povez, latinica. Knjiga je potpuno N O V A. Draško Sikimić rođen je 22.marta 1984.godine u Ljubinju, gde i danas živi. Dve hiljade šesnaeste godine pronađen je u svojoj sobi u nebiografisanom stanju; sedeo je za stolom i pisao, kucao je prstima, obema rukama, pa onda stopalima, kucao je nosem zatim, Draško, tu svoju biografiju, napisao je dvocifreni broj stranica, odštampao i onda sve to spalio u dvorištu svoje kuće, vratio se u sobu i seo za sto, i napisao novu biografiju – na papiru je bila samo jedna reč: „Niko.“ Bila je to velika reč, puna radosti. Osećao se dobro. Bilo mu je važno da makar na trenutak pokaže prošlosti da ne postoji. Ako bude trebalo učiniće to opet, u slučaju da se nepotrebnosti ponovo zakače za njega. Nazvao je to umivanjem ega. Umiva se često. kad sam se probudio bio sam Bog dočekalo me to oko 9:33 ujutro sjedio sam na krevetu i imao 34 godine sve je bilo isto ali sad sam bio svemoćan bio sam svemoćan ali sve je ostalo isto gledao sam u svoj život gledao sam u svijet sve sam mogao sve me trebalo sve me čekalo svejedno ja nisam znao šta da uradim ipak uzeo sam olovku još toplu od mog ljudskog drhtanja i božijom rukom zapisao „smisao života ljudi je da sačuvaju svijet za životinje a oni da izumru ili odu na drugu planetu“ podvukao sam prva dva reda ostavio papir ispod jastuka i ponovo zaspao kad sam se probudio bio sam čovjek

Autor - osoba Sandberg, Karl, 1878-1967 = Sandburg, Carl, 1878-1967 Naslov Izabrane pesme / Karl Sandberg ; [prevod i izbor Dragoslava Andrića] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1953 (Beograd : Omladina) Fizički opis 124 str. : slika autora ; 18 cm Drugi autori - osoba Andrić, Dragoslav, 1923-2005 = Andrić, Dragoslav, 1923-2005 Zbirka Mala knjiga ; 18 Napomene Prevod dela: Complete poems/ Carl Sandburg. Karl Sandberg rođen je 6. januara 1878. godine u Gejlsburgu, američka država Ilinois, u porodici švedskih imigranata. Imao je trinaest godina kada je napustio školu i pobegao od kuće. Najpre je radio na jednoj farmi u Kanzasu, a potom razne fizičke i uslužne poslove u Denveru i Omahi. Napokon je započeo novinarsku karijeru u „Čikago dejli njuzu“, naporedo pišući poeziju i prozu. Veći deo života proveo je u na Srednjem Zapadu, pre nego što se preselio u Severnu Karolinu. Godine 1898. izveštavao je iz Špansko-američkog rata i pratio invaziju Portorika. Prvu pesničku zbirku objavio je 1904. godine. Bio je član Socijal-demokratske stranke, a od 1910. do 1912. radio je kao sekretar socijalističkog gradonačelnika Milvokija. Između 1919. i 1930. godine živeo je u predgrađu Čikaga, pišući, isplative, knjige za decu i biografije. Godine 1945. preselio se u Flet Rok, u Severnoj Karolini, i tamo živeo do svoje smrti. Njegova kuća je danas muzej, pod zaštitom države, a u njegovom rodnom mestu Gejlsburgu postoji koledž koji nosi njegovo ime. Sandberg je narativni pesnik koji pokušava da bude na strani običnog čoveka, otkrivajući u njemu ne samo psihički život, već i skrivenu veličinu srca. Njegova jednostavna, ali ne uvek i jednoznačna poezija, u najboljim svojim trenucima umela je da priđe široj čitalačkoj publici za koju je i pisana. Trostruki dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor najčuvenijih univerziteta... Karl Sandberg je umro 22. jula 1967. godine. MG9

Veoma dobro očuvano, s posvetom pesnika. Autor - osoba Božović, Gojko Naslov Pesme o stvarima / Gojko Božović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1996 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 65 str. ; 20 cm Zbirka Nove knjige domaćih pisaca. Poezija 1996 Napomene Tiraž 500 Beleška o pesniku: str. 63. Gojko Božović (Pljevlja, 1972), pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač. Knjige pesama: Podzemni bioskop (1991), Duša zveri (1993), Pesme o stvarima (1996), Arhipelag (2002), Elementi (2006), Obližnja božanstva (2012), Mapa (2017) i Tiha zverka podneva (izabrane pesme i hronike, 2019). Knjige eseja: Poezija u vremenu. O srpskoj poeziji druge polovine 20. veka (2000), Mesta koja volimo. Eseji o srpskoj poeziji (2009), Književnost i dani (2018) i Kraljevstva bez granica. Eseji o srpskoj poeziji XX i XXI veka (2019). Antologije: Antologija novije srpske poezije (2005), Place We Love. An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (2006, 2011) i Svet oko nas. Evropski gradovi u novoj srpskoj pripoveci (2009, 2018). Nagrade za poeziju: „Matićev šal“, „Brana Cvetković“, „Đura Jakšić“, „Branko Ćopić“, „Europa Giovani International Poetry Prize“, „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“. Nagrada za esejistiku: „Borislav Pekić“. Dobitnik je priznanja „Vitez poziva“ (2019) za rad u oblasti kulture, književnosti i izdavaštva. Poezija i eseji Gojka Božovića prevođeni su na engleski, francuski, nemački, italijanski, ruski, španski, holandski, danski, portugalski, češki, mađarski, slovački, poljski, rumunski, bugarski, ukrajinski, slovenački i makedonski jezik. Knjige izabranih pesama Gojka Božovića objavljene su u Makedoniji (Elementi, Slovo, Skopje, 2010), u Bugarskoj (Imeto na ezika, DA, Sofiя, 2016), u Rusiji (Karta i drugie stihotvoreniя, 2018), u Hrvatskoj (Iznad vode, 2019) i u Ukrajini (Meži mista ta inši virši, 2019). U Makedoniji su objavljene i knjige pesama Gojka Božovića Okolni božestva : pesni i hroniki (Slovo, Skopje, 2014) i Mapa (Vezilka 2011, Skopje, 2019). Bavi se priređivačkim i uredničkim radom. Osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag (2007) i Beogradskog festivala evropske književnosti (2017). Potpredsednik Srpskog PEN centra. U izdanju Arhipelaga objavljena je tematska antologija savremene srpske priče o evropskim gradovima Svet oko nas (2009). Živi u Beogradu. MG76 (K)

OLJA SAVIĆEVIĆ IVANČEVIĆ DIVLJE I TVOJE Izdavač - Fraktura, Zagreb Godina - 2020 120 strana 21 cm ISBN - 978-953358222-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Moje životinje Očevi i kćeri Mitovi i legende Superjunk Naša ulica Lubenica Vijek Pošten posao Kuhanje graha Perunike Beskrajno ljeto Dalmacija, sve po osam Kratka kosa Porvenir Džepni nožić Drevna ekonomija Ne čitaš žene Mlada pjesnikinja odgovara na pitanje odakle crpi inspiraciju Zašto su se smijali narodni heroji Ubojice su među nama Pet minuta dnevno o drugima Voda i sol Nježan otac Dječak spava Nismo uspjeli spasiti grad U kavezu Ljubavi nema u velikom gradu Ljubavnici, kao i obično Kuće na južnim padinama Ona koja nije znala reći ne i ona koja nije znala reći da Postavimo zastavu na tu planinu Ne želim ništa poslije smrti Opaska o stvarnim potrebama Biblioteka Popis za kupovinu Ogovaranje snijega Pismo bolesnom prijatelju Zagrljaj Lj Pesnikinja Ženi koja se igra Dvadeset i drugo stoljeće Upute kćerima za odlazak na fakultet Pohvala žarkom trenutku Šuma mi je rekla: proljeće O autorici `Hrabrost suočavanja s nasilnošću svijeta u kojem istovremeno iz gnijezda ispada mrtva lastavica, dok se izbjeglice sunčaju na krovovima zgrada, a ljubav iz mladosti po ulici vuče svoju ženu; hrabrost bivanja prisutnom široko otvorenih očiju, bez uzmicanja, jedina je koja može iznjedriti autentičnu poeziju. Strah od svijeta koji je izgubio ljudskost i tankoćutnost te želja za očuvanjem bliskosti s divljim u sebi, s mačkama i psima lutalicama iz ulica naših djetinjstva u koje se nikada nećemo vratiti i iz kojih nikada nismo otišli, dva su stupa između kojih se napinje štrik s pjesmama koje se tiču svakoga od nas. Ukorijenjenost u feminizam, koji zahtijeva ne samo ravnopravnost u sadašnjosti nego i ispravljanje nepravdi iz prošlosti i svijest da odgoj generacija, ekonomija svijeta i obzir prema drugima počivaju u ženskim rukama i krhkim kostima naših baba, pjesme su koje sažimaju vjekove. Iz tog stava izrastaju sinovi koji će postati očevi, svijest o roditeljima kojima je život omeđen ratovima oduzeo dostojanstvo, traumama koje kotrljamo dalje, zavaravanju sebe da nam nije najgore, kako bismo najgore preživjeli i pronašli opravdanje za strah i zlo. Stihovi Olje Savičević Ivančević u zbirci Divlje i tvoje svojevrsna su kletva, otrov spoznaje davno ubačen u uho da se o najvećim bolima i ljepotama u životu lakše može šutjeti gledajući u perje ili u kandže. (Ivana Bodrožić)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

LJUBOMIR SIMOVIĆ SREDA U SUBOTU Pogovor - Branko Kukić Izdavač - Gradac, Čačak Godina - 2021 128 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Alef ISBN - 978-86-89901-78-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Nebeski znaci iznad Beograda Pogled na svet, 1-3 Šlemovi, 8 Poplava Molitva svetom Nestoru, koji je ubio alu, a iz nje postali miševi, gušteri, zmije i druga gamad Mrak Subota (sedamnaest odlomaka iz poeme) Pesma o velikoj kući i porodici Koscima Vidik u Aušvicu Na betonu Tamnica Iz gvožđa Mišu Krilata godina Jeremija Oslobođenje i buđenje Cveće do pojasa Hrast na Povlenu Početak duge zime Doručak Jagnje Svedok Ognjeni dan Oblak Veliki ribolov Učiteljica iz Taora Balačko vojvoda Košava Čizme Jedina vrata Komandant 18. armijskog korpusa Gost iz oblaka Dolazak komandanata Pesma o komandantima Buđenje Singer Švalja Raspodela u mraku Tri veka u Obrenovcu Jarac Na obali Studenice *** (Put me vodi kroz zimske planine) Prah i pepeo Uzimanje Užica Svedočenje o užičkom zatvoru Predskazanje Čudo u zimi Čudo kod drvodelje Druga pesma o magli Jesenji predeo za živinom, drenkom i šipurkom Jesenji Krstovdan Negbina Letnje jutro sa čašom i tanjirom Leda Sunčeva sestra Doručak na Jovanovoj vodi Krčma na Konderu, 3, 4, 5, 7, 9, 10, 11, 12 Boj na Konderu Zelembać Balada o šporetu Kratak opis oluje nad Beogradom Ukrcavanje u Nojev kovčeg kod Beograda Molitva iz potopa Glave pod poklopcem 1, 2 „Kuvarica“ Gabrijela Metsua Pitalica pred „Mrtvom prirodom sa trešnjama i sirom“ Luisa Melendesa, slikanom za kraljevsku zbirku u palati Aranhues Dva susreta sa šaranom, 1, 2 Mitska slika nad Dunavom Mrak na pragu Pred slikom „Brod ludaka“ Hijeronimusa Boša Slikar Radomir Reljić ispod u nebo odlazećer aeroplana dvokrilca Kuća u zimi Tamni vilajet Istina o planinama , Osnove računa Pred rajskim vratima Časovi računa, 1-4 Uporišna tačka Ispovest o zmiji Osnivaču Beograda Nulta pesma, 1,2 Autoportret sa glavom na stolu BRANKO KUKIĆ - Dualistički pesnik Ljubomir Simović Uz ovo izdanje `Priređivač izabranih Simovićevih pesama vidi ovog pesnika kao dualistu, i da upravo kao takav dobija na značaju u kontekstu evropskog pesništva. To znači: borba dobra i zla, sukob suprotnosti, svet je razjedinjen, a urok drame sveta je čovek. Otuda se ovo pesništvo karakteriše kao tragedija jednog vremena i jednog naroda, ali i kao tragedija čovekovih predaka i pomaka.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Lepo ocuvano DRAGAN LUKIĆ - PESME DUGE PLOVIDBE ILUTROVANO IZDAVAČ: NARODNA KNJIGA BEOGRAD STRANA: 114 Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Dragan Lukić Datum rođenja 30. novembar 1928. Mesto rođenja Beograd Kraljevina SHS Datum smrti 1. januar 2006. (77 god.) Mesto smrti Beograd Srbija i Crna Gora Potpis Dragan Lukić`s signature.jpg Za članak o glumcu, pogledajte Dragan Lukić Omoljac Biografija Uredi Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] U jesen 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri.

Autor - osoba Sekulić, Aleksandar, 1937-2009 = Sekulić, Aleksandar, 1937-2009 Naslov Formula jedan / Aleksandar Sekulić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1980 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 55 str. ; 23 cm Zbirka Savremena poezija / Prosveta, Beograd ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1.500 Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu. Aleksandar Sekulić (Sekulići, Kraljevina Jugoslavija, 26. april 1937 – Beograd, Srbija, 16. septembar 2009) bio je srpski književnik. Rođen u selu Sekulići kod Danilovgrada, od oca Blaža, pravnika i majke Plane, rođene Pavličić, domaćice. Aleksandar je bio najstariji od četvoro dece, Slobodanke (Cane, udate Stanković), Zorana i Radojke (Bebe, udate Ražnatović). U Beograd se porodica seli neposredno posle II Svetskog rata, gde Aleksandar završava osnovnu školu i Drugu beogradsku (mušku) gimnaziju. 1958. godine upisuje Pravni fakultet i posle dve godine, sa položenim ispitima, napušta studije. Pokušava da radi kao pripravnik, komercijalista ali se to meri mesecima. Ostalo je priznati radni staž slobodnog umetnika od 1959. godine. Po pozivu, putuje sa delegacijom književnika sa prostora tadašnje Jugoslavije, u Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku, Francusku (1979. godine sa klokotristima), Grčku. Od 1981. godine do 1986. godine živi i stvara u Parizu. Prve pesme objavljuje 1959.godine u modernističkom časopisu „Delo“ (Neutešne pesme). Sarađuje u „Studentu“, „Mladosti“, „Vidicima“, „NIN“-u, „Beogradskoj nedelji“, „Stvaranju“, „Politici“. Između 70-ih i 80-ih godina objavljuje u svim važnijim listovima i časopisima („Književne novine“, „Delo“, „Pesničke novine“, „Književna reč“, „Stvaranje“, „Ovdje“, „Oko“). 80-ih i 90-ih, nastavlja saradnju sa ovim i drugim glasilima („Savremenik“, „Srpski književni glasnik“, „Letopis matice srpske“, „Sveske“). Sekulić je bio član Uredništva Srpskog književnog glasnika. Devedesetih godina, u najvećem dnevnom listu na Balkanu, „Politici“, Sekulić je redovno objavljivao svoje tekstove. Aleksandar Sekulić je član Udruženja književnika Srbije od 1969. godine. O njegovom radu pisali su Srba Ignjatović, Čedomir Mirković, Adam Puslojić, Milorad Blećič, Ranko Jovović i Milan Nenadić. Aleksandar će ostati zapamćen kao izuzetni govornik, koji je uspevao da svojim oratorskim kvalitetima i izražajnošću osvoji publiku na mnogobrojnim književnim susretima. A. Jerkov za njega kaže da „njegove stihove ne treba štampati nego izdavati snimljene na kaseti“. To dokazuje i scenski prikaz pesme „Majstori, majstori“ u obradi I. Rastegorca (video snimak), kao i TV emisija u ciklusu „Pesničke vedrine“. MAJSTORI U KUĆI Majstore zatekoh na krovu stare kuće menjaju slomljen crep majstori na krovu majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela na kojem raste trava kudrava moj krov u podnožju dugog veka zašto ste mi kuću zauzeli zašto ste napali čekićima ekserima četkama bojama majstori majstori izlazite pustite me da sam kuću uređujem ne čuju oni ukucavaju moje kosti farbaju mojom krvlju iznose iz mog srca nameštaj stari nepodnošljivi majstori njih trideset sede na meni jednom doći će kažu čuven gost loviće maglu po šumarcima sa tvojom će se kućom sudariti mora da bude kao iz bajke evo tebi ogledalo češljaj smeh u njemu lice ti je poduprto železnom tugom majstori majstori šta ste učinili to nije moja kuća to moj gost nije to više nisam ni ja Klokotrizam Aleksandar Sekulić je jedan od osnivača klokotrizma - književnog pravaca nastalog toku sedamdesetih godina XX veka. Pisao je o klokotrističkoj umetnosti traktate, članke, projekte za klokotristička dešavanja u „Delu“, „Sintezama“, „Oku“, „Književnoj reči“ - „Mnogouglo jaje“, 1979. „Prvi znak ludila“ - Klokotrizam, Kruševac, 1983. godine. Klokotristi su eksperimentisali sa književnom formom u cilju nadilaženja pravila i estetskih normi umetnosti. Jedan od pripadnika ovog pravca je i književnik Nikola Šindik. Nagrade 1998. godine - nagrada „Milan Rakić“; 1992. godine - književno i društveno priznanje „ZLATNI BEOČUG BEOGRADA“; 1992. godine - književna nagrada „Risto Ratković“ 1987. godine - nagrada „Borski grumen“ Bibliografija Jedno zrno časti, 1971. Venecijanska kugla, 1973. Gospođa Halucinacija, 1978. Formula jedan, 1980. Ko nekad, ko nekad, 1981. To majka više ne rađa, 1981. Stanari kukavičjeg bloka, 1985. Ovo vam je za ono, 1985. Čekajući Gogolja, 1987. Licem prema Istoku, 1987. Slavno strašilo, 1988. Čežnja za svojim originalom, 1992. Sabrane pesme I-IV, 1992. Ogledalo prema ogledalu, 1993. Incident na paradi, 2001. Objavio je sabrana dela u četiri toma. Poezija mu je prevođena na pendžabi, ruski, italijanski, rumunski, makedonski i slovenački jezik. KLOKOTRIZAM – (anagram stihova Aleksandra Sekulića: „klovnovi koji traju“ + nastavak –izam) umetnički pokret nastao u Beogradu 1978. godine. Članovi pokreta su pesnici, slikari arhitekte i dr. Pesničke i prozne tekstove objavljuju, a po trgovima, ulicama i livadama priređuju „događaje“ slične hepeningu. Klokotrizam kao anticipacija, Staro sajmište sa ljudima - Značenje anagrama klokotrizam je `klovnovi koji traju jer je beda večna` plus ironični izam (klovnovi koji traju + nastavak-izam). Ime je dao pesnik Aleksandar Sekulić. Osnovna namera je sabiranje svih umetnosti u jedan simbiotički, organski izraz. Klokotrizam se ispostavio kao `nedostajuća karika` u poetskom lancu beogradske likovne scene - dada, zenit, hipnizam, fluks... Bio je validna opozicija dominantnim estetikama okupivši takva imena kao što su Kolja Milunović, Boža Babić, Steva Knežević... U klokotrističkim akcijama koje smo nazivali `situakcije`, našim glavnim oružjem za direktni sudar sa publikom, stasala je čitava generacija autora. `Situakcije ` su anticipirale performans. Klokotrizam nije bio pokret. Termin `pokret` se namerno izbegavao jer je klokotrizam bio više otvorena duhovna radionica. Ne estetika kao strategija, već zbir poetičkih volja. (iz intervjua umetnika Nikole Šindika, `Glas javnosti` 2006) Ovaj umetnički pokret nastao je u Beogradu 1978. godine. Članovi pokreta su pesnici, slikari arhitekte i drugi, pesničke i prozne tekstove objavljuju, a po trgovima, ulicama i livadama priređuju događaje slične hepeningu. Snimak ovog nesvakidašnjeg umetničkog hepeninga, održanog na Starom sajmištu 2. maja 1982. godine, u kojem je učestvovalo oko 1000 ljudi: raznorodni umetnici: pesnici, slikari, vajari, muzičari, performeri, kao i zatečeni žitelji Starog sajmišta, poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života, gradonačelnik Bogdan Bogdanović i za današnju emisiju koja je televizijski uobličena i završena tek dvadest godina kasnije i na taj način dobila jedno novo viđenje i novu publiku. - Učesnici: Đorđije Crnčević, Miljurko Vukadinović, Predrag Bogdanović, Bogdan Jovanović, Ivana Milankov, Branislav Veljković, Adam Puslojić, Evgenia Demnievska, Aleksandar Sekulić, Dimitrije Todorović, Olja Ivanjicki, Slavoljub Čvorović, Siniša Krunić, Đorđo Vukoje, Joan Flora, Dragomir Zupanc, Milena Ničeva, Balša Rajčević, Stevan Knežević, Radoš Stevanović, Zoran Petrović, Zoran Cvjetićanin, Milosav Sunajac, Todor Stevanović, Ivan Rastegorac, Marijana Dan-Mijović, Nikola Šindik, Filo Filipović, Miša Sarić, Milorad Stupovski , Kolja Milunović, Gordana Jocić, Matija Vuković, Predrag Dragović, Nataša Radulović, Vojislav Vujisić, Dobrica Kamperelić, Vuk Rastegorac, Ansambl `Renesans` i drugi - Snimano 2. maja 1982, Televizijska realizacija: urednik Dokumentarne redakcije Božidar Kalezić, urednik i scenarista Dragan Kolarević, idejne za scenario Adam Puslojić, Aleksandar Sekulić, Kolja Milunović, Ivan Rastegorac, Branislav Dimitrijević, Predrag Bogdanović Ci , tekst čitao Žarko Obračević, stihove kazivao Predrag Kolarević, producent redakcije Snažana Rodić, tonska obrada Dragan Radisavljević, izbor muzike Ljubiša Srećković, grafička obrada Dušan Ilić, montažeri Natalija Nikolić, Ilija Pavlović, Branislav Godić , sekretar režije Milijana Pjevović, reditelj Zoran Cvetković - Premijerno emitovano aprila 2001; Redakcija kulturno zabavnog programa, glavni i odgovorni urednik Božidar Nikolić Umetnici u prostoru i vremenu - Emisija je sklopljena iz delova arhivskih emisija koje svedoče o životu i radu umetnika u njihovim ateljeima na Starom sajmištu. Počinje delom iz emisije Klokotrizam kao anticipacija (2001) i sećanjima trojice učesnika na `sajam klokotrizma` koje je održano 2. maja 1982. ispred centralne kule na Starom sajmištu. Sledi zatim razgovor u ateljeu i na travnjaku ispred Centralne kule, Svete Lukića sa Olgom Jevrić, a Olga govori neku vrstu svog umetničkog manifesta; iz serije Nešto sasvim lično (1984). Tu je i zapis iz serije Međutim Feliksa Pašića koji ide tragom prve jugoslovenske premijere Beketovog Čekajući Godoa koja je održana u ateljeu Miće Popovića (1985). Zatim posle nekoliko pokušaja da se Staro sajmište sačuva kao kulturno-istorijska celina, 1992. usvojen je plan zaštite objekata od rušenja i plan njihove obnove - a to je značilo pre svega prinudno iseljavanje umetnika iz njihovih ateljea. Jednom takvom iseljenja, prisustvovala je i kamera `Trezora`. Tadašnji stanar, umetnik u selidbi, inače gledalac `Trezora`, pozvao nas da preuzmemo neke od radova vajara Gradimir Aleksića koji su ostali na galeriji, kada se on odatle iselio. Predpostavio je da će nas interesovati bista Lole Đukića čiji je odlivak u bronzi, postavljen septembra 2010. u Holu Televizije Beograd, u Takovskoj 10. Naravno da smo sa zahvalnošću preuzeli originalne radove Gradimira Aleksića, pa smo preneli biste Lole Đukića i Lole Ribara o kojem postoje mnogi zapisi i emisije u Programskom arhivu Televizije. Dela vajara Gradimira Aleksića nalaze se na Kalemegdanu, Kuršumliji, Kladovu, Budvi, Ulcinju, Novom Beogradu a od februara 2013. nalaze i u našem Muzejskom depou u Aberdarevoj 1. - Učesnici: pesnici Aleksandar Sekulić, Adam Puslojić, slikar Milo Milunović, vajar Olga Jevrić, književnik Sveta Lukić, slikar Mića Popović, scenograf Mario Maskareli... - Realizovali 2013/2020: Milena Jekić Šotra, Marijana Cvetković, Gordana Grdanović, Petar Đinović, Nada Zildžić Dodig, Bojana Andrić Avangarda, neoavangarda, eksperimentalna poezija, performans. MG19 (K)

Његово право име је Георгије. Отац Ђуре Јакшића, Дионисије (рођен 1806) био је свештеник. Мајка Христина (рођена 1812), била је из свештеничке породице. Осим прворођеног Ђуре, Дионисије и Христина имали су још осморо деце (Максим, Лазар, Мартин, Александар, Јован, Венијамин, Стефанида и Јулијана), од којих је двоје умрло у раном детињству. Ђура је основну школу похађао у родној Црњи, Хацфелду (данашњи Жомбољ) и Сегедину. Три разреда гимназије завршио је у Сегедину. Како је био осредњи ђак, отац је желео да Ђура изучи трговачки занат, те га је слао у Хацфелд на школовање током распуста и у Кикинду у трговачку радњу, али је Ђура сваки пут бежао кући. После завршене гимназије, отишао је у Темишвар (данас Румунија) да учи цртање код Словака Агоста Дунајског. Године 1846. умрла му је мајка Христина. Мотив седморо сирочади, појављује се касније у Ђурином стваралаштву.[1] Уочи револуционарне 1847. године био је студент уметничке академије италијанског сликара Ђакома Марастонија у Пешти, где је био најбољи ученик, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти.[2] Вративши се у родни крај, продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и немачког језика. MATICA SRPSKA odlično očuvana kao nova ROOM.4

NEMCI PROTIV RATA Izbor, prevod i napomene - Slobodan Glumac Izdavač - Matica srpska, Novi Sad Godina - 1973 372 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Danas Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč 1 Predznaci - NEMAČKI RATNI BUKVAR BERT BREHT - Nemački ratni bukvar II Izveštaji - VUČJE VREME BERT BREHT - Moj brat je bio pilot PAUL CELAN - Lozinka GOTFRID BEN - General KARL CUKMAJER - Elegija o rastanku i povratku KARL OTEN - Jesen 39 BERT BREHT - Krstaški pohod dece GERTURDA FON LE FOR - Iz „Lirskog dnevnika 1933-1945` JOHANES BOBROVSKI - Izveštaj NELI SAKS - Ruke NELI SAKS - Vi posmatrači PAUL CELAN - Fuga smrti HORST BINEK - Detinjstvo u Glajvicu HAJNC PJONTEK - Sećanje na mladost BERT BREHT - 1940 HELMUT PRAJSLER - Glasovi mrtvih JENS GERLAH - Treblinka GINTER KUNERT - Nezvani gost JOHANES BOBROVSKI - Kaunas 1941 BERT BREHT - 1941 RAJNER BRAMBAH - Paul JOHANES BOBROVSKI - Don VALTER HELERER - Osobito je bez napora ležo JOHANES BEHER - Balada o „Diviziji detelina` MAKS HERMAN-NAJSE - Mrtvačka tišina JOHANES BOBROVSKI - Napušteno mesto BERT BREHT - Nemačkim vojnicima na Istoku JOHANES BOBROVSKI - Partizanska šuma GINTER VAJZENBORN - Slutnja BERT BREHT - Žigosana pokolenja MARIJA LUJZA KAŠNIC - Strpljenje GINTER GRAS - Školski odmor VALTER TOMAN - Bog me je krstio tako SARA KIRŠ - Legenda o Lilji VOLFDITRIH ŠNURE - Obešeni partizan JOHANES BOBROVSKI - Vučje vreme BERT BREHT - A šta vojnikova žena dobi? ELZA LASKER-ŠILER - Mi više ne možemo da spavamo noću MARIJA LUJZA KAŠNIC - Stvarnost PAUL CELAN - Tenebrae PETER HUHEL - Zimovalište VALTER VERNER - Pred Orelom BERT BREHT - U znaku kornjače MIHAEL GUTENBRUNER - Iz pisma jednog pobedonosnog feldmaršala IVAN GOL - Balada o svim majkama BERT BREHT - Misli o trajanju izbeglištva ŠTEFAN HERMLIN - Mrtvi gradovi PETER HUHEL - Lasta HANS BENDER - Mladi vojnik NELI SAKS - Da bar znam HANS KAROSA - Zapadna elegija VOLFDITRIH ŠNURE - Mrtvi vojnik NIKOLAS BORN - Detalj, u ono vreme VALTER J ZOMER - Streljali su ga MIHAEL GUTENBRUNER - Kraguj HAJNC PJONTEK - Vraćajući se u mislima MARIJA LUJZA KAŠNIC - U snu VILHELM LEMAN - Na letnjem groblju III Slom - BLEDA JEDNA BULUMENTA MAKS HERMAN-NAJSE - Katastrofa PETER HUHEL - Povlačenje RUDOLF HAGELŠTANGE - Balada o zatrpanom životu PETER HUHEL - Drumovi DAGMAR NIK - Bekstvo VALTER HELERER - Bleda jedna bulumenta, pravcem kući VALTER NOJMAN - Grad PETER HUHEL - Povorka izbeglica HAJNC PJONTEK - Rastureni EVA CELER - Moja generacija GINTER AJH - Inventarisanje GINTER AJH - Nužnik HANS BENDER - Mrtvi zarobljenik HORST BINEK - Izveštaj HELGA-M NOVAK - Kad je već sve bilo prošlo MANFRED ŠOJH - Žilavi kao koža KRISTINA BUSTA - Kordelija FRANC KISLING - Nova heraldička zver ІѴ Povratak - JOŠ DRHTI TLE PAUL CELAN - Povratak FRANC BERMAN ŠTAJNER - 8 maj 1945 ERNST JANDL - 1944 - 1945 BERT BREHT - Povratak ERVIN SILVANUS - Razoreno groblje 1945 VOLFGANG VAJRAUH - Nemac SIGFRID AJNŠTAJN - Povratak kući HERMAN HESE - U susret miru HANS BENDER - Povratak MAKS MEL - Blaga jesen anno 45 GERHART FRIČ - Napušteni artiljerijski položaj VERNER BERGENGRIN - Poslednja epifanija KRISTINA BUSTA - Izveštaj iz jedne kolone za raščišćavanje ruševina MARIJA LUJZA KAŠNIC - Povratak u Frankfurt ALBREHT GES - Uzdanje VALTER BAUER - Ja imam nadu VOLFGANG HEDEKE - Svečano VOLFGANG BEHLER - Još drhti tle HAJNC ČEHOVSKI - Nioba ERNST ŠENVIZE - Duh jednog „Heldenvolk`-a RALF TENIOR - Ratni grobovi HELGA-M NOVAK - Balada o Ani koja putuje PAUL CELAN - U Egiptu FRANC BERMAN ŠTAJNER - Kafka u Engleskoj PETER HUHEL - Vojničko groblje VOLFGANG BEHLER - Crno i belo GINTER GRAS - Normandija V Sećanja - ŠTA ZNAJU MRTVACI ERNST JANDL - Sećati se VOLFGANG VAJRAUH - Vetar veje oko kuće NELI SAKS - Hor spasenih GINTER AJH - Trenutak u junu ŠTEFAN HERMLIN - Sećanje NELI SAKS - Sećaš se VOLFDITRIH ŠNURE - Epitaf HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Oni što su nestali PETER HUHEL - Varšavska spomen-ploča PAUL CELAN - Stretta GINTER GRAS - Roda NORBERT JOHANIMLO - Sećanje HANS PETER KELER - Kratka povest iz povesti DAGMAR NIK - Belzen 1954 MARIJA LUJZA KAŠNIC - Pogled s prozora GINTER AJH - Špitelmarkt MARIJA LUJZA KAŠNIC - Šta znaju mrtvaci VALTER J ZOMER - Kratka biografija HAJNC-VINFRID SABE - Generacija ERIH FRID - Tuga HORST BINGEL - Pitalica ARNFRID ASTEL - Nevinost ERNST JANDL - Pamflet o deset godina GINTER KUNERT - Poslednja kuća VOLFGANG BEHLER - Eratski kamen JAK KARZUNKE - Kilroj je bio ovde VI Saznanja - MALI APEL ZA VELIKO OTVARANJE USTA BERT BREHT - Onima što će se roditi posle nas VOLFGANG BORHERT - Onda postoji samo jedno! BERT BREHT - Mojim zamljacima VALTER BAUER - Dopisnica mladim ljudima FRANC KISLING - O nesređenoj ostavštini GINTER KUNERT - O nekima što su izvukli glavu GINTER KUNERT - Neugodni Hitler GINTER GRAS - Mali apel za veliko otvaranje usta NELI SAKS - Kad početkom leta GINTER KUNERT - Pribeleške kredom GEORG ŠNAJDER - Grobovi VERA FERA-MIKURA - Trnova Ružica KRISTINA BUSTA - U svitanje HANS EGON HOLTHUZEN - Varijacije o vremenu i smrti KRISTOF MEKEL - Oda moćnim trupama HORST BINGEL - Izlazak sunca GINTER KUNERT - Počesto mrtvaci ARMIN MILER - Aušvicki proces VALTER BAUER - Aušvic MARIJA LUJZA KAŠINC - Živela sam VALTER BAUER - Jednoga dana probudićemo se i znati VALTER J ZOMER - Nije li bolje ARNO RAJNFRANK - Prolazne pobede HORST BINEK - U silosima patnje VOLFDITRIH ŠNURE - Odgovor ALBERT ARNOLD ŠOL - Tragovi u nebu BERNT JENČ - Terezin, groblje VALTER BAUER - Biti ovde HELMUT HAJSENBITEL - Poučna pesma o istoriji 1954 HORST BINEK - Pesma o vremenu i sećanju VII Slutnje - KRIZA HANS EGON HOLTHUZEN - Tabula rasa KRISTOF MEKEL - Paun GINTER GRAS - U jajetu HAJNC-VILFRID SABE - Radio-telegram MIHAEL GUTENBRUNER - Kriza GINTER GRAS - Promena BARBARA BRENDLER - Novi očenaš HORST BINEK - Uputstvo čitaocima novina VALTER HELMUT FRIC - Ali šipke INGEBORG BAHMAN - Svih ovih dana VALTER HELMUT FRIC - Ne znam GINTER KUNERT - Lukavstvo neprijatelja ANIZA KOLC - Zemlja teško diše VALTER BAUER - Ipak HAJNC PJONTEK - Sa 30 godina GINTER KUNERT - Kadikad KARL KROLO - Moć VOLFDITRIH ŠNURE - Obletanje ANDREAS OKOPENKO - Iz ciklusa „Medeja` GINTER GRAS - Dečja pesma KARL KROLO - U miru VILAND ŠMID - Na mojim plećima GINTER AJH - Poruke kiše VOLFGANG HEDEKE - Ali ovde na zemlji GINTER AJH - Mala opravka HORST BINEK - Vrlo daleko ERIH FRID - Mere HELMUT HAJSENBITEL - Proste rečenice KARL KROLO - Pesma protiv smrti VALTER HELMUT FRIC - Ovakvog jednog jutra ARNFRID ASTEL - Trava sa lejama cveća GINTER BRUNO FUKS - Posle pretresa kuće HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Trag budućnosti GINTER KUNERT - Nemirni san HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Slepački HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Socijalni partner u industriji naoružanja HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Odbrana vukova od jagnjadi VOLF BIRMAN - Veliko hrabree KARL KROLO - Politički KRISTOF MEKEL - Himna VOLF BIRMAN - Vest FOLKER FON TERNE - Službeno saopštenje KARL KROLO - Nasilje HORST LANGE - Noću HILDA DOMIN - Siva vremena DAGMAR NIK - Mene mene tekel FRIDRIH KRISTIJAN DELIJUS - Nagrada HELMUT MADER - Zaobilaženje jednog istorijskog toka FRIDRIH KRISTIJAN DELIJUS - Posle manevara PETER HANDKE - Neupotrebljeni uzroci smrti NELE MASON - Jezik noćnog vetra FOLKER FON TERNE - Odgovor INGEBORG BAHMAN - Jednom vojskovođi HANS RUDOLF HILTI - Nedoterana novogodišnja pesma 1959 ERIH FRID - Pijačni dan HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Konjunktura KRISTOF MEKEL - Napojnica JOHANES ŠENK - Lav Juda JAK KARZUNKE - Nemačka bajka GINTER BRUNO FUKS - Čudnovati radio-telegram GINTER AJH - Misli na to VІІІ Uznemirenja - OPASNOST OD BRODOLOMA ALBERT ARNOLD ŠOL - Nešto se nagoveštava GERT LOŠIC - Izveštaj o situaciji GINTER AJH - Posmatrajte jagodice KONI HANES MAJER - Novembar II MARIJA LUJZA KAŠNIC - Opasnost od brodoloma ŠTEFAN HERMLIN - Ptice i proba JOHANES BOBROVSKI - Ptičji putevi 1957 HAJNC ČEHOVSKI - Poligon GINTER KUNERT - Prostor za manevre ARNFRID ASTEL - Pitanje INGEBORG BAHMAN - Prizivanje Velikog Medveda GINTER AJH - Zaštitnica GINTER KUNERT - Oblaci VALTER HELMUT FRIC - Okivanje KARL KROLO - Istorija KARL KROLO - Još danas HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Svima telefonskim pretplatnicima GINTER GRAS - Nemoćni HANS EGON HOLTHUZEN - Varijacije o vremenu i smrti VII ALBERT ARNOLD ŠOL - Nešto se još mora dovesti u red INGEBORG BAHMAN - Odgođeno vreme ERIH FRID - Ona zemlja HORST BINEK - Skup VOLFDITRIH ŠNURE - Pesma ERIH FRID - Ubiti ERIH FRID - Razlozi ELIZABETA BORHERS - Dosta toga KARL KROLO - Sloboda HORST BINEK - Sirovi fakat smrti VOLFGANG VAJRAUH - Čekajući INGEBORG BAHMAN - Reklama HELGA-M NOVAK - Poštanska pošiljka za sve VOLFDITRIH ŠNURE - Izveštaj RAJNER KUNCE - Kao glinene stvari ROLFRAFAEL ŠREER - O tome GINTER AJH - Probudite se, jer snovi su vam rđavi HANS MAGNUS ENCENSBERGER - U čitanku za više razrede JIRGEN BEKELMAN - Jednome poginulom u budućem ratu ІH Katastrofa - KRAJ SOVA KRISTINA LAVANT - Na smak sveta miriše VILHELM LEMAN - Posle drugog potopa INGEBORG BAHMAN - Vest GEORG MAURER - Vi što se danas rađate MARIJA LUJZA KAŠNIC - Verenik žablji kralj HORST BINEK - Avant nous le deluge KRISTINA BUSTA - Nalazišta PETER LENER - Mere RENATA AKST - Još osam dana HANS MAGNUS ENCENSBERGEP - Countdown VOLF BIRMAN - Pesmica o smrti i same Smrti EKART VAN DER LINDE - Vežba ANDREAS OKOPENKO - Proza posle ludila GINTER KUNERT - Kako sam postao riba ERIH KESTNER - Krtice KRISTA RAJNIG - Poslednji ANDREAS OKOPENKO - Pesma o Suncu HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Kraj sova ERIH FRID - Posle HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Doomsday `Smrt je, tačno je, uvek bila „primarna materija`, sirovina književposti. Zbirka „Nemci protiv rata`, zbirka stihova o ratu (drugom svetskom i trećem konačnom) knjiga je koja govori o smrti. Samo, smrt u čijoj senci živi savremena lirika na nemačkom jeziku nije više ona stara, lična, samotna, grudobolna smrt što raznežuje i mami suzu; to je nova, opšta, masovna, smišljena, mehanička smrt, i možda - posle Aušvica, Kragujevca, Hirošime, posle Vijetnama nije odveć smelo reći: industrijska smrt. Smrt na tekućoj traci.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor - osoba Ćirjanić, Gordana, 1957- = Ćirjanić, Gordana, 1957- Naslov Gospa od sedam grehova / Gordana Ćirjanić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1983 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 63 str. ; 23 cm Zbirka Savremena poezija ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1.000 Na koricama beleška o autorki i njena slika Gordana Ćirjanić Rođena je 1957.godine. Prevodi sa španskog i engleskog. Živi u Beogradu. Knjige pesama Mesečeva trava (1980) Gospa od sedam grehova (1983) Pred vratima vodenijem (1988) Gorka voda (1994) Knjige zapisa Pisma iz Španije (1995) Nova pisma iz Španije (2002) Knjige pripovedaka Velaskezovom ulicom do kraja (1996, 2004, 2005) Večnost je, kažu, dugačka (2005) Kaprici i duže priče (2009) Kad svane, razlaz (2012) Romani Pretposlednje putovanje (2000, 2001, francusko izdanje 2006) Kuća u Puertu (2003, 2004, 2005) Poljubac (2007) Ono što oduvek želiš (2010) Mreža (2013) Prevela Sa španskog: Stvarnost i želja, Luis Sernuda (1990) Utihnuli napev, Luis Sernuda (1995) Dolina u plamenu, pripovetke, Huan Ralf (2006) Sveti dim, esejistička kozerija, Huan Oktavijan Prens (2006) Sa engleskog: Propast laganja, eseji, Oskar Vajld (2000) Nagrade i priznanja Za roman Pretposlednje putovanje dobila je nagradu Žensko pero za 2000. godinu. Za roman Poljubac dobila je nagradu Žensko pero za 2007. godinu. Za roman Ono što oduvek želiš dobila je NIN-ovu nagradu za 2010. godinu. MG14 (N)

Adresa, 2016. Izvanredni eseji velikog srpskog pesnika. Ono što spaja, na izvestan način, sve ove tekstove od poznoromantičarske Kostićeve poezije preko Dučića, Vasiljeva, do savremenih pesnika ili do pripovedača, kao što su Pavić, Mihailović ili Albahari, jeste konstrukt sablasnog, konstrukt privida koji se utemeljuje u svojoj istoričnosti i metamorfozama kao uporište svakog književnog projekta s kojim su autori sa manje ili više umešnosti stvarali svoju interpretaciju sveta. Od Kostićevih estetizovanih sablasti spasenja, s kojima je gradio utopiju izmirenja svojih ljudskih i materijalnih suprotica na nebu, do uzdrmanih konstrukata ideologija neba, koje se razgrađuju na zemlji na tlu istorije kao čovečanske nesreće, u poeziji Dučića a posebno Vasiljeva, do parodiranja sablasti poezije u likovima povlašćenog znanja ili uloge pesnika u konstruktima moderne koje vidimo u tekstovima savremenih pesnika, složena je istorija ovog fenomena. Jovan Zivlak (Nakovo, 9. oktobar 1947) srpski je pesnik, kritičar i esejist. Biografija Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Polja (1976 — 1983). Od 1986. vodi izdavačku kuću Svetovi. Krajem 2006, osnovao je izdavačku kuću Adresa. Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine do 2011. godine. Kao izdavač, Zivlak zastupa modernu i postmodernu književnost, književnu teoriju, filozofiju i mišljenje. Osnivač je časopisa Zlatna greda (2001), koji izdaje Društvo književnika Vojvodine, kao i osnivač Međunarodnog novosadskog književnog festivala (2006). Za knjigu Pod oblacima dobio je najuglednije pesničko priznanje u zemlji, nagradu Vasko Popa (2015)[1] Zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poe­zije u zemlji i inostranstvu. Zivlak je trenutno najprevođeniji srpski živi pesnik.[2] Pesničke knjige u prevodu: Trepied (francuski, 1981), Penge (mađarski, 1984), Trinožnik (makedonski, 1985), Zol gostin (makedonski, 1991), Il cuore del masca­lazone (italijanski, 1994), Zly host (slovački, 1997), Peni­tenta (rumunski, 1998), Poemes choisis (francuski, 1999), Zol gostin i drugi pesni (makedonski), 2007, Zъl gost i drugi stihove (bugarski, 2008), Gedichte, Mitles­buch 79 (nemački, 2009), Despre gaide (rumunski, 2009), Szczeliny czasu (poljski, 2011), Slizane (bugarski, 2012), Zimski izveštaj (makedonski), 2014, Winterbericht (nemački), 2013), Le roi des oies (francuski, 2014), Informe invernal (španski, Meksiko,2014). Priredio knjige: Jovan Dučić: Pesme, 1996; Dani­lo Kiš: Autopoetike, eseji, 1999; Dušan Vasiljev: Pesme, 2000; Milorad Pavić: Panonske legende, priče, 2000; Laza Kostić: Među javom i med snom, pesme, 2001; Najlepše pesme Dragana Jovanovića Danilova, 2002; Laza Kostić, Pesme, 2009. godine; Antologija Bran­kove nagrade (1954–2010), 2010, Poezija i este­ti­ka Laze Kostića (zbornik), 2010, Đura Jakšić (zbor­nik), 2012, Branko Radičević (zbornik), 2012: Gde su vrata ( antologija poezije Međunarodnog novosadskog književnog festivala – 10 godina, 2015. Jovan Zivlak živi i radi u Novom Sadu.[3] Dela Jovan Zivlak je objavio knjige pesama: „Brodar“ (1969) „Večernja škola“ (1974) „Čestar“ (1977) „Tronožac“(1979) „Čekrk“ (1983) „Napev“(1989) „Zimski izveštaj”(1989) „Čegrtuša“ (1991) „Ostrvo“ (2001) „Pesme“ 1979-2005 (2006) „Obretenje“ (izbor iz poezije 1993,1994,1995,1996) „O gajdama“ (2010) „Oni su ušli u naš dom“ (2012) „Pod oblacima“ (2014) Nagrade Jovan Zivlak je dobitnik nagrada: Nagrada „Mlada Struga” (1974) Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za pesnički opus, 1992. Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića” (1993) Nagrada „Stanislav Vinaver” (1995) Nagrada „Dušan Vasiljev” (1997) Zlatna značka KPZ Srbije (1998) Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu Aurina senka, 2000. Nagrada „Stevan Pešić” (2001) Oktobarska nagrada grada Novog Sada (2001) Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”, 2003. Velika bazjaška povelja (2006) Nagrada „Dimitrije Mitrinović” (2010) Nagrada „Arka” (2014) Nagrada „Kočićevo pero” (2014) Nagrada „Vasko Popa” (2015) Nagrada „Književno žezlo”, Skoplje (2016) Nagrada „Venac Laze Kostića” (Sombor, 2017)

58756) (S)KROVIŠTE izabrane pesme , Borivoj Rašuo , Čigoja štampa Beograd 2013 , Centrаlnа linijа pesmotvorjа Borivojа Rаšuа i svetа, više definisаnа duhom nego iskustveno-topogrаfskim detаljimа i činjenicаmа, rezultirа posebnim spletom simbolа koji se može podeliti u dve kаrаkteristične grupe. Prvа je vezаnа zа poznаte i prepoznаtljive simbole koje pesnik preoblikuje i dodаtno obogаćuje u mnoštvu semаntičkih međuzаvisnosti; život, smrt, kosmos, Bog, krug, kućа, ognjište, kаmen, temelj... Drugа grupа je vezаnа zа složenice i izvedenice koje nаdrаstаju složeni sklop reči postаjući, posredstvom poetskih zаkonomernosti, аutohtoni simboli; nebozemlje, smrtoživlje, svetlotаmlje, koloteč... Unutаr ovа dvа dominаntnа аspektа, njihovog prožimаnjа i nаdopunjаvаnjа, pesnik trаži odgovore nа svа pitаnjа zаlаzeći u sve oblike svesti, iskustvа, trаdicije, preplićući intuitivni, idejni, univerzаlni i subjektivni plаn − složeni itinerer svog pesničkog putovаnjа. Politikа i kulturа će se pomiriti nа krаju istorije, koji su odаvno prorokovаli intelektuаlci, аli tаj krаj nije onаj krаj težnji nego njihov početаk, kаdа poznаnje istine bivа jedino vаžno i relevаntno poznаnje. Zаto poezijа, kojа nаglаšаvа to vreme iz ovog vremenа, istovremeno je i аrhаičnа i modernа i prozorljivа i trаgičnа, jer svаko poznаnje nosi trаgiku priznаnjа pogrešnosti i pokаjаnjа zа ono što (ni)smo znаli. Pesmа je prаvi prostor u kome se može zаpisаti tаkаv eufemizаm zа istinu, trаgаnje zа onim što ne dolаzi kаo letаrgičnа i konformističkа budućnost već kаo osudа zа pristаjаnje. Petаr V. Arbutinа Borivoj Rašuo je srpski pesnik, političar i politikolog. Bio je ministar spoljnih poslova i ministar za informisanje u Vladi Republike Srpske Krajine. tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , zaštitni omot, potpis i posveta autora na naslovnoj strani , ćirilica, 476 strana ,

SV 11 61224) Pesme Milene Jovović iz sela Dobrače , Prosveta Beograd 1963 , Kada su se pojavile 1961. godine, prve pesme Milene Jovović, seljanke iz Dobrače podno Rudnika, njeni sugrađani su ih sa smehom i zaprepašćenjem primili. - Seljanka, pa piše pesme - govorili su ljudi podrugljivo. Nisu joj verovali. Ona sa njima ide na njivu, kopa, žanje, opaljena lica uveče se umorna vraća kući, pa da piše pesme! Njene pesme danas su uvršćene u antologije i prevedene na francuski, španski, italijanski, poljski i češki jezik. Do sada je izdala devet knjiga za odrasle i decu. U pripremi je nova zbirka pesama za decu `Bajke u jastucima`. - Osećala sam u mladosti život oko sebe mnogo intenzivnije, nego moje vršnjakinje - priča Milena. Radovala se suncu, cveću, livadama, prirodi, svemu što me okružuje i umetnički dar pretočila sam u stih. Sada sam pri pisanju mudrija i obazrivija. Zaklela sam se pesmi da pišem dok dišem, jer da nije toga, život bi mi bio jadan. Sve teške trenutke i radosti posvećujem pesmi. Pesma me jedina sasluša i pamti... Meštani sela Dobrča sada kažu da i cvrčci utihnu kad se začuju Milenini stihovi. Jedna pesma se zove `Svet muzike i boja` i, po oceni čitalaca i književnih kritičara, celokupno stvaralaštvo Milene Jovović moglo bi se tako zvati. O ovoj seljanki pesnikinji izgovorene su mnoge pohvale. - Pesnikinja je počela s pesmom kao sa igrom, da slikuje i stihuje, kao što tka i veze, nastojeći da joj boje budu što svežije i živopisnije i njihov sklad što potpuniji - zapisao je o Mileninim stihovima Dragiša Vitošević, osnivač `Raskovnika`. mek povez, format 13,5 x 19, 5cm , ilustrovano, ćirilica, 68 strana

Stela Voskaridu Ikonomu PLAŠ Treći Trg, Beograd, 2017 meke korice, 61 str. Knjiga je u veoma dobrom stanju, deluje nečitano. Poštarina (štampana stvar, preporučeno) je 138 dinara. Glava treća: meni se neće desiti ono isto što i Margariti (jedno podjezično posvećeno M. K.) Punih četrdeset šest godina govorila je reč plav, jer nije mogla da kaže plaš. Govorila je reč plav svakom prilikom, jer se nije usuđivala ni da dodirne ono pl pokraj dva druga slova. Govorila je reč plav čim se budila. I bila je obojila u plavo sve zidove u kući. I bila je okačila plave zavese. I nosila je plave košulje i plave gaće, i farbala je nokte u plavo. I bila je poručila od piljara da joj donosi plave pomorandže da jede. I zatim je jela plave pomorandže i bacala plave koštice u dvorište. I dvorište se ubrzo ispunilo plavim drvećem i cvećem i plavim šipražjem. I troje plave dece je svakog sumraka dolazilo u dvorište i pevalo plave pesme kojim ih je bio podučio plavi prolaznik – jedan prilepak zornjački što uopšte pažljiv nije bio te je tri puta pao u plavi jarak i polomio sve tri svoje noge. Pl… Pl… Pl… Plav!!! (Konji su sada ležali ničice) I ako je već osvanulo u Australiji to nije nikakav alibi niti pak možete sve da pripisujete palanačkom raspoloženju svoje sobe moraćete nekada da pričate svojoj majci o lunini moraćete nekada da pričate o svojoj majci lunini moraćete nekada da pričate o svojoj majci moraćete nekada da pričate o svojoj majci (sa novogrčkog prevela Zorka Šljivančanin) Stela Voskaridu Ikonomu je rođena u Limasolu. Studirala je muzikologiju u Atini i Njukaslu. Radi kao muzikolog i, između ostalog, istražuje odnos jezika i muzike. Objavila je dve knjige poezije: Nenasmejana žena i karakondžula (2013) i PlaŠ: Podjezični Noćni (2015).

Izdavač: Arhipelag, Beograd Autor: Set Mikelson Žanr: Poezija Pismo: Latinica Broj strana: 60 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2020. Prevodilac: Vida Ognjenović Biblioteka: Element Format: 14x20 Povez: broširano Pogovor: Gojko Božović Izabrane pesme poznatog američkog pesnika. Nasilje je osnovna reč i osnovna situacija u pesmama Seta Mikelsona. To nasilje nije od juče i nije tek danas vidljivo, već se neprestano preobražava i dobija nove forme u novim egzistencijalnim okolnostima. To nasilje nije uvek otvoreno, pa čak ni brutalno u svojim ospoljavanjima, već se vrlo često prikriva, tinja spremno na javnu demonstraciju, radi svoj posao navikavajući sopstvenu žrtvu da je nasilje prirodno stanje. Pokazujući nam razmere nasilja u našem svetu, i nasilja koje je već stigmatizovano i nasilja koje je već postalo društveno normalizovano, Mikelson nas poziva da taj svet spoznamo i razumemo, ali i ispunimo smislom kritičkog mišljenja i ljudskog protesta. „Dok ljubav obnavlja život u svojim ritualima zadobijenog smisla, nasilje taj isti život prožima i osujećuje, sputava i ispunjava gorčinom, pretvara u pozornicu dramatičnih događaja ili naprosto okončava. Mikelsonovi stihovi, duboko svesni tih najstarijih priča, kao i dinamičkog odnosa tih dvaju nasuprotnih stila, jedne koja stvara i druge koje to stvoreno razara, ostaju usredsređeni na objavljene pretnje, razorne snage i nasilna iskustva u sasvim savremenom svetu. Iako se u ovim pesmama prizivaju i istorijska iskustva i društveni tokovi savremene Amerike, oni su, pre svega, zaokupljeni pitanjem nasilja u intimnim i kamernim svetovima privatnog života. Otkuda nasilje među nama i šta to nasilje čini s našim neponovljivim i neuporedivim životom, to je osnovno pitanje koje se provlači od prvog do poslednjeg stiha u knjizi Plivanje kroz vatru.“ – Gojko Božović Set Mikelson je višestruko nagrađivan pesnik, profesor univerziteta i prevodilac. Najpoznatije knjige pesama: Plivanje kroz vatru, Oči kao razbijeni prozori, Kuća na uraganu, Kadiš za mog nerođenog sina i Maestro okrutne raskoši. Preveo je mnoge knjige pesama, između ostalih: Geto (Tamara Kamensain, Argentina), Roly Poly (Viktorija Estol, Urugvaj), Pesme iz nesreće (Zulema Moret, Argentina/Španija), Crvena pesma (Melisa Maćado, Urugvaj), Sanjajući u drugoj zemlji (Rati Saksen, Indija) i Krila (Amir Or, Izrael). Redovni je profesor književnosti. Predaje poeziju Severne i Južne Amerike na Univerzitetu Vašington i na Univerzitetu Li, kao i u specijalnom zatvoru za omladinu bez dokumenata i porodica u Vašingtonu. MG71

MIŠEL UELBEK NE MIRIM SE - lična antologija 1991-2013. Prevod - Vladimir D. Janković Izdavač - Booka, Beograd Godina - 2019 204 strana 20 cm Edicija - Booka ISBN - 978-86-80830-22-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: „UDRI GDE TREBA`, predgovor Agat-Novak-Leševalije Prvo sam u jedan zamrzivač pao HIPERMARKET - NOVEMBAR POPODNE, BULEVAR PASTER BIRO ZA ZAPOŠLJAVANJE Dan se budi, raste, na grad se survava RASPODELA - POTROŠNJA LJUBAV, LJUBAV PODNE Kao vikend u autobusu DŽIM Bolnice volim, ta utočišta bola Tol`ka srca kucahu na ovom svetu Teška ta je smrt prebogatih starica Otac beše kreten, taj samotni prostak KRAJ MOGUĆEG PUTA KRAJ VEČERI Školjka desnog uha Na uglu kod robne kuće masa vrije Proputovat` treba kosmos, lirske pute Lažna sreća popodnevna Predmeti sitni, pod konac Venecijom dok sam hodô Kalje de Sant`Engrasija OSEĆANJE HLADNOĆE Što ni u beskraja niti ONA I ON U ULICI AVRON Živeti bez sidra, okružen prazninom Živeti bez sidra, okružen prazninom Na vodi je svetlo samo Nežno se meškolje brda U ekspres-vozu za Durdan U metrou skoro pustom Čmari dok u noći dišu Telo moje nije svoje Televizijske antene Vežbaš se u razmišljanju Magla se na brdu svila Lebdeo sam iznad reke Trenutak nevinosti pride Tela na pesku. Gomila Koža granice imade Vreme je da predah skrili ČITAJTE BELGIJSKU ŠTAMPU! ČEKAJUĆI UKOP OBLACI, NOĆ Nezdrave su ruke u utvara svesne Bilje koje sve proždere Otišao sam na odmor sa sinom Moramo da razvijemo stav Insekti po kamenju jure Nekad beše ljubav, il` ljubavi slutnja U PROZRAČNOM VAZDUHU Laste uzleću KAD NEŠTO TRAJE I NE STAJE Postojati, opažati DALEKO OD SREĆE Kosmos ima oblik polukruga Smrt čista kô suze Vere nema više Ničeg da u meni sine SO LONG POSLEDNJE VREME Čelični trougao seče krajolik VARIJACIJA 49: POSLEDNJE PUTOVANJE Ljubav sam prvi put vodio na jednoj plaži 17-23 Nekadašnja opsesija i žar novi U jutra spokojna, mila DERBA, „,PREBLAGA` PAKET ARANŽMAN PAKET ARANŽMAN 2 NA ODMORU Svetlo niče, nove oblike dobiće Senke nema; nebesa plava su, prazna Ta želja da ne radim ništa Jutro, sunce brzo brodi Svinut lûk tuge sevnu u mraku Zamor noć sad vari, bez zvezde da žari SEĆANJE NA MORE Živela je u bombonjeri U komi je, mirna UM V Stojim u tunelu od kompaktnih stena VERSKI POZIV Uvek sam imao utisak NOVA PODELA KARATA Kad je hladno Tragovi noći Kô stabljika kukuruza iščupana Ja sam kao dete što ne sme da plače Napolju je mrak Lagano klizismo ka palati iz sna Tkanje fino, nežno oblaka se skriva Informacije se mešaju kao igle Vrteo sam se po sobi kao po kavezu Stanica u Ivlinu Kad stvari izgube smisô Ranije, ranije mnogo, behu stvorenja neka Počasti ljudskome rodu NESTANAK Valjamo se kroz svetlost ujednačenu To je kao vena što pod kožom teče Istina je: svet u kom ljudi jedva dišu SMISAO BORBE Nepomično milosrde Nepomično milosrde Žigosana klada IMATERIJALISTI SRŽ TESKOBE Sublimna apstrakcija pejzaža Brzi voz Atlantik jezdio je kroz noć Vreme je bilo lepo SREDA. MAJN - DOLINA RAJNE - KOBLENC Teško da mi je mesto NICA SAVREMENA UMETNOST VRT PAPRATI DEVOJKA VERONIKA Polje konstantne jačine LETO U DEJ-LA-BARU SIVA KUĆA SUMRAK VEČE BEZ MAGLE Pljuštalo je kô iz kabla Zora je rasla, meka sva Postoji jedna zemlja, granica, pre je IZVOĐAČI POD UGOVOROM DUG JE PUT ZA KLIFDEN Gospodar zagledan u izazov snovan PRELAZAK Gde si, druže moj, dvojniče Boje bezumlja odrede Njive pod repom, dalekovod nad njima Putem brzim pošli mi smo Čekasmo, sami, mirni, na beloj pisti Otupelost primam mesto milosrda BIO-BIBLIOGRAFSKA NAPOMENA `Mišel Uelbek – pesnik? U doba kad svi gledaju da se uže specijalizuju i kad se ulažu napori ne bi li se svi talenti popisali pod određenom, isključivom etiketom, ima i onih koji smatraju maltene nepriličnim za jednog svetski poznatog romansijera, koji je požnjeo sve uspehe, da se i dalje tvrdoglavo bakće poezijom: u tome prepoznaju nedvosmislen primer nečeg nespojivog. Bavljenje poezijom bilo bi, sve u svemu, protumačeno kao nekakav hobi Mišela Uelbeka, kapric koji mu valja dopustiti sa osmehom, pomalo blagim, ali i donekle razdražljivim. Izreći takav, ishitren sud, koji upravo posle ovog izdanja definitivno gubi svaku težinu, značilo bi izgubiti iz vida da je Mišel Uelbek pre svega pesnik. Agat Novak-Leševalije (iz predgovora „Udri gde treba“) „Surovo prefinjen kakav jeste, Uelbek je, može biti, otelovljenje oksimorona. Ili je on, takođe, gdekad i paganska molitva, i razdor, i ljubav, i mržnja, i strah, i gnev? Uelbek je, pre svega, jedna lucidnost, ta rana koja pulsira tako blizu suncu… i jedna krhka nežnost.” An Bert „Nemojte nikad zaboraviti, dragi čitaoci, da pesnik nije obično ljudsko biće. Mišel Uelbek je pesnik pre svega (njegov opus to potvrđuje: prvo je pesme objavljivao, i nikada nije okrenuo leđa poeziji, uprkos kolosalnom uspehu koji je postigao kao romansijer), pesnik, dakle, koji se sâm samcijat suočava s celim svetom, neshvaćen u svom staklenom dvorcu u kojem odjek njegovog Ja zamire u vrtoglavom sunovratu bezdanâ koje treba premostiti, i to tako što će preko njih hodati po žici, u bezazlenoj nadi da će jednom stići do civilizovanog sveta kojeg se, u suštini, užasava…” Fransoa Gzavije` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Michel Houellebecq Non Réconcilié Unreconciled: Poems