Ilija Lakušić : KVARENJE OMLADINE , Rad 1987, str. 72. Poezija. Očuvanost 4. Илија Лакушић рођен је 1947. године у Лијевој Ријеци. Завршио је Економски факултет у Подгорици. Радио је као: дописник југословенског листа Борба за Црну Гору, уредник Културне рубрике у Побједи, Министар културе у Влади Републике Црне Горе (1991 – 94), потпредсједник СО Подгорица, директор Музеја и галерија Подгорице, Секретар за културу Подгорице, директор, оснивач и главни уредник издавачке куће Ободско слово. Био је предсједник Удружења књижевника Црне Горе у више мандата. Члан је Одбора за књижевност ЦАНУ. Објавио је књиге поезије: Робија иза стакла, Прапечат, Кварење омладине, Немам другог избора, Десет пршљенова, Одбрана и посљедњи дани римовања, Ево ме, Тако је писано прије глагола писати, А потом обрезаше књигу , Мале мајке, Папирова побједа, Љубио сам живот као да је мој, Битка на тастатури, Мала ноћна лирика, Два Петра, Успенска врата, Манастирски синови, Од Парнаса до Пигала, Реглеси философул сау, (на румунском); романе Систем за навођење, Портрет пјесника са прозним писцем у позадини, Ране десете; кратке приче Ипак се окрећем, као и књигу сатиричне прозе Приче у зрну, књигу интервјуа и есеја Из претјеране близине, и књиге за дјецу Буквара и Биљези. Добитник је Тринаестојулске награде за књижевност (2013), Награде „Марко Миљанов“, Награде „Ристо Ратковић“, Награде „Вуко Безаревић“ за сатиричара године, Награде Удружења црногорских писаца за дјецу за књигу године, двоструки добитник награде „Јежа“ за кратку причу, Награде „Типар“, Награде фестивала хумора и сатире у Даниловграду, Награде „Миодраг Ћупић“, Повеље „Јован Скерлић“. Добитник је ордена Министарства културе Русије за културну сарадњу и допринос развоју свесловенске писмености, као и Новгородске грамате. Добитник је Ордена града Барија (Цитта ди Бари) за културну и књижевну сарадњу. Превођен је на руски, француски, италијански, енглески, шведски, кинески, румунски језик. Живи у Подгорици.

Izabrane pesme poznatog publiciste, radio-urednika i pesnika, Ota Tolnaia (1940). U okviru izdanja Zavoda za kulturu Vojvodine, koje će obuhvatati sve relevantne pesnike sa područija Vojvodine, izlazi ovo remek - delo moderne poezije. Oto Tolnai je rođen u Kanjiži a studirao je mađarsku književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Pokretač i urednik mnogih književnih časopisa, zbog čega je jednom prilikom i bio osuđivan, jer su njegovi tekstovi ocenjeni kao neprijateljska propaganda. Poslednji predsednik Saveza književnika Jugoslavije. neoavangarda, vladimir kopicl, tribina mladih, bogdanka poznanovic, uj symposion, avangarda, postmoderna, kuca insekata, vujica resin tucic, judita salgo, katalin ladik...

Zlata Kocić : VAZDUŠNE FRESKE , Narodna knjiga Alfa 1999, str. 72. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Pesnikinja, prevodilac, esejist, filolog Zlata Kocić je rođena 1950. godine. Radila je kao profesor i kao urednik u izdavačkoj kući „Nolit“. Živi u Beogradu. Objavila sledeće pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990), Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Vazdušne freske (1999), Lazareve lestve (2003; 2010), Melod na vodi (2008), Belo pule (2014), Biberče (2014), Grumen (2020) i Galgal (2020); knjige poetske proze: Polog (1999), Čaura-aura-ura (2016) i Prostori duše (2019). Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, kineski, jermenski, poljski, beloruski, albanski jezik

OPASNOSTI GLAVE - Vito Marković Jugoslovenska poezija Autor: Vito Marković Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1967. Broj strana: 117 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 21x13 Stanje kao na slici. Odlično očuvana za ocu strarost, korice malo iskrzana, ima pečat na predlistu, unutrašnjost u odličnom stanju. Vito Marković (1936), pesnik i prozni pisac, esejista i antologičar, autor više pesničkih i esejističkih knjiga, među kojima su i `Panika tela`, `Opasnosti glave`, `Pustoš i smrt`, `Udes`, `Nasmejana žrtva`, `Druga koža`, `Pohvala ludilu`, `Snovi i oblaci`, `Noćni jezik`, `Beli govor`, `Noći i odsjaji`, objavio je nedavno, u izdavačkoj kući `Bonart`, knjigu kratkih filozofskih eseja `Traganje za suštinom`. Najveći broj ovih tekstova objavljen je u Kulturnom dodatku `Politike`.

Veoma dobro očuvano, s posvetom pesnika. Autor - osoba Božović, Gojko Naslov Pesme o stvarima / Gojko Božović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1996 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 65 str. ; 20 cm Zbirka Nove knjige domaćih pisaca. Poezija 1996 Napomene Tiraž 500 Beleška o pesniku: str. 63. Gojko Božović (Pljevlja, 1972), pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač. Knjige pesama: Podzemni bioskop (1991), Duša zveri (1993), Pesme o stvarima (1996), Arhipelag (2002), Elementi (2006), Obližnja božanstva (2012), Mapa (2017) i Tiha zverka podneva (izabrane pesme i hronike, 2019). Knjige eseja: Poezija u vremenu. O srpskoj poeziji druge polovine 20. veka (2000), Mesta koja volimo. Eseji o srpskoj poeziji (2009), Književnost i dani (2018) i Kraljevstva bez granica. Eseji o srpskoj poeziji XX i XXI veka (2019). Antologije: Antologija novije srpske poezije (2005), Place We Love. An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (2006, 2011) i Svet oko nas. Evropski gradovi u novoj srpskoj pripoveci (2009, 2018). Nagrade za poeziju: „Matićev šal“, „Brana Cvetković“, „Đura Jakšić“, „Branko Ćopić“, „Europa Giovani International Poetry Prize“, „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“. Nagrada za esejistiku: „Borislav Pekić“. Dobitnik je priznanja „Vitez poziva“ (2019) za rad u oblasti kulture, književnosti i izdavaštva. Poezija i eseji Gojka Božovića prevođeni su na engleski, francuski, nemački, italijanski, ruski, španski, holandski, danski, portugalski, češki, mađarski, slovački, poljski, rumunski, bugarski, ukrajinski, slovenački i makedonski jezik. Knjige izabranih pesama Gojka Božovića objavljene su u Makedoniji (Elementi, Slovo, Skopje, 2010), u Bugarskoj (Imeto na ezika, DA, Sofiя, 2016), u Rusiji (Karta i drugie stihotvoreniя, 2018), u Hrvatskoj (Iznad vode, 2019) i u Ukrajini (Meži mista ta inši virši, 2019). U Makedoniji su objavljene i knjige pesama Gojka Božovića Okolni božestva : pesni i hroniki (Slovo, Skopje, 2014) i Mapa (Vezilka 2011, Skopje, 2019). Bavi se priređivačkim i uredničkim radom. Osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag (2007) i Beogradskog festivala evropske književnosti (2017). Potpredsednik Srpskog PEN centra. U izdanju Arhipelaga objavljena je tematska antologija savremene srpske priče o evropskim gradovima Svet oko nas (2009). Živi u Beogradu. MG76 (K)

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Žuborski, Miljenko, 1938-2020 = Žuborski, Miljenko, 1938-2020 Naslov Zezopis od zverinjaka / Miljenko Žuborski Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina [b. g.] 1991 Izdavanje i proizvodnja [B. m.] : [b. i.], [b. g.] ([b. m.] : [b. i.]) Fizički opis 46 str. ; 16 cm (Broš.) Napomene Pravo ime autora: Miljenko Popović. Miljenko Popović – Žuborski (Beograd, 1938 – Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat je po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Danas periodično objavljuje tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima. Dela Knjiga žalbe (1970) Ole, vole (1977) Cirkus zvani cirkus (1978) Ooo ruk srce (1981) Ugovor sa đavolom (1983) Devojka koja mrda ušima (1986) Zezopis od zverinjaka (1991) Svatovi (1995) Životopis (1996) Povest o caru pernatom (1996) Žubor (1996) Rečnik (2000) Spomenik od zaborava (2004) Na pogrešnoj strani motke (2006) Mastilo od kiše (2006) Na pogrešnoj strani motke (2008) Živa bića u kući od pića (2009) Živa bića u kući od pića (2009) Rastanak sa praznom flašom (2010) MG18 (L)

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Žuborski, Miljenko, 1938-2020 = Žuborski, Miljenko, 1938-2020 Naslov Zezopis od zverinjaka / Miljenko Žuborski Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina [b. g.] 1991 Izdavanje i proizvodnja [B. m.] : [b. i.], [b. g.] ([b. m.] : [b. i.]) Fizički opis 46 str. ; 16 cm (Broš.) Napomene Pravo ime autora: Miljenko Popović. Miljenko Popović – Žuborski (Beograd, 1938 – Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat je po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Danas periodično objavljuje tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima. Dela Knjiga žalbe (1970) Ole, vole (1977) Cirkus zvani cirkus (1978) Ooo ruk srce (1981) Ugovor sa đavolom (1983) Devojka koja mrda ušima (1986) Zezopis od zverinjaka (1991) Svatovi (1995) Životopis (1996) Povest o caru pernatom (1996) Žubor (1996) Rečnik (2000) Spomenik od zaborava (2004) Na pogrešnoj strani motke (2006) Mastilo od kiše (2006) Na pogrešnoj strani motke (2008) Živa bića u kući od pića (2009) Živa bića u kući od pića (2009) Rastanak sa praznom flašom (2010) MG18 (L)

MK3 59294) DŽELAT BEZ MASKE , Andžej Bursa , Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani’’ Kraljevo 2016 , Andžej Bursa, poljski pesnik, romanopisac, pisac dramskih dela, novinar, rođen je 21. marta 1932. godine u Krakovu, na obali Visle. Njegovi roditelji, otac, Feliks Bursa bio je polonista i bavio se pedagoškim radom, a majka Marija je završila polonistiku i romanistiku. Oboje su poticali iz vrlo uglednih krakovskih porodica. Okupacija Poljske, Drugi svetski rat obeležili su život i detinjstvo budućeg „ukletog pesnika“ kako su ga kasnije. posle njegove rane smrti, u dvadesetpetoj godini, doživljavali i označili uz još nekoliko poljskih pisaca koji su bili okupljeni oko časopisa „Savremenost“. Jedan njegov prijatelj ga je ovako opisao:Glavna Bursina odlika bile su iskrene namere i osećanja kojima se prepuštao ignorišući životne, racionalne argumente. Bio je, dakle, autentični romantičar. Posledica njegove nesvakidašnje emocionalnosti nije bio sentimentalizam ni bukolička zamišljenost. Bursa je bio izvanredan posmatrač, video je posleratni svet koji ga okružuje, dobro je poznavao stariju i noviju istoriju, bio je svestan perspektiva i mogućnosti. Otuda njegove iskrene emocije, ali i otvoreno ispoljavanje odbojnosti prema svim društvenim konvencijama, obavezujućim gledištima, nezadovoljstvo intelektualnom površnošću koje je bilo napretek. Nije bio kadar za taktičnost, za društvene panegirike, za servilnost, ljubaznost i obzirnost. Otuda njegov stav pun ironije i podrugljivosti prema mnogim njegovim vršnjacima koji su već tada bili okićeni lovorikama, a koji danas – posle mnogo godina – nisu ni za herbarijum. Pesnik koji je umeo da skandalizuje ne toliko svojim ponašanjem, koliko mišljenjem i u svojoj poeziji nije se libio da iskreno i bez zadrške izrazi svoj bunt često koristeći jezik i izraze koji su mnogima zvučali kao vulgarizmi. Za života je objavio po raznim časopisima samo 37 pesama. Ali, poezija ima sopstvene puteve, nezavisno od onih koje trasiraju vreme, vladajuće ideologije i političke prilike, politike izdavačkih kuća, književnih kritičara i njihovoh procena, po tada uspostavljenim vladajućim merilima merilima.Tek posthumno, njegovi rukopisi postaće predmet izuzetnog interesovanja, utrkivanja ko će ih pre objaviti, a on sam mit, ukletnik. Iako je rukopis njegove zbirke Dželat bez maske samo mesec dana pre njegove smrti odbijen, uz priznanje da on jeste vrlo talentovan mlad pesnik, ali da... Da apsurd bude veći, odbijanje da se objavi zbirka pesama, pratilo je i priznanje da jeste pesnik. Izdavačka kuća „Vidavnjictvo literackje“ odbila je da mu objavi tu zbirku, ali uz propratno pismo Ježija Kvjatkovskog, vrlo uglednog kritičara i tadašnjeg urednika koji se očito nije slagao sa odbijanjem rukopisa, pa je mladom pesniku napisao pismo u kome je između ostalog rekao: „Veoma mi je žao što ne možemo da sarađujemo, mada ste istinski pesnik. Ali očito ste suviše nestrpljivi u svom stvaralaštvu, suviše brzopleto menjate poetiku. Što se tiče `idejnih` stvari, u ovom trenutku ne želim u to da zalazim. Budite, međutim, sigurni, da računam na Vaše nove stihove i uveren sam da će se oni pre ili kasnije pojaviti u našoj izdavačkoj kući...“ Andžej Bursa je sahranjen 19. novembra 1957. godine u Krakovu. Nije imao nijednu objavljenu knjigu, tek 37 pesama po raznim časopisima. mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, 76 strana

Eva Lipska : TURISTI REČI , Izabrana poezija izbor i prevod s poljskog Biserka Rajčić Banja Luka : Kuća poezije, 2014 , tvrdi povez, omot, Fizički opis 134 str. : autorkina slika ; 20 cm Biblioteka nagrada `Evropski atlas lirike` Napomene Antologijski izbor Str. 125-128: Fenomen zvani Eva Lipska / Biserka Rajčić Str. 129-132: Kutija za ništavilo / Zdravko Kecman Očuvanost 4. Eva Lipska rođena je 1945. u Krakovu. Završila je Likovnu akademiju, ali se opredelila za poeziju. Pored poezije piše prozu, drame, tekstove za krakovski kabare „Podrum kod ovnona“ i za rok grupe. Nije pripadala nijednoj književnoj grupi ni pravcu, iako je kritičari svrstavaju u Novi talas. Dobitnik je najprestižnijih poljskih i svetskih književnih nagrada. Poslednjih godina ozbiljan je kandidat za Nobelovu nagradu. Prevođena je na četrdesetak jezika. Čest je gost najpoznatijih festivala u svetu

MK 6 59181) NAOPAKO , Milutin Petrović , Gradac Čačak / Medijska kuća Krug Beograd 1997 , Da se poslužim Milutinovim rečima iz knjige `Deset pesama — deset razgovora`: `Poezija ne sme da se dopadne. Kad se dopadne, onda je stala`. (234) Ovde poezija nije stala, već diše u izazovu teškog susretanja. Nauštrb slike, u nečujnim pitanjima kao okviru za delovanje privida, mašini pod vlašću neba, u svetlosti svetlost. Stihovi takvi da zgrče i tresnu. Bolnička zona pesničke slike. Danas, naročito danas, posebno teška. Koliko god insistirali na autonomiji književnog dela, kontekst uvek nađe načina da preplavi tekst. Majstor je Milutin Petrović, majstor u tome što uporno uspeva da izbegne konkretizaciju. Neposustljivo beži. A u savezu sa njegovim begom: muka i događaj jezika. Naopak, nepotkupljiv, na ivicima sveta. biblioteka Lađa , mek povez, format 12 x 23 cm , ćirilica, 70 strana,

VASKO POPA PESME Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1965 152 strana 21 cm Edicija - SKZ - kolo 58 - knjiga 391 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: KORA OPSEDNUTA VEDRINA Poznanstvo Gvozdena Jabuka Odjekivanje Zlatno breme Odlazak Opsednuta vedrina PREDELI U pepeljari U uzdahu Na stolu Na čiviluku U zaboravu Na zidu Na dlanu U osmehu SPISAK Patka Magarac Svinja Kokoška Konj Maslačak Predeli Puzavica Kaktus Krompir Stolica Tanjir Hartije DALEKO U NAMA 1 (Dižemo ruke) 2 (Uznemirena šetaš) z (Šušte zelene rukavice) 4 (Na raskrsnicama) 5 (Kuće su izvrnule) 6 (Teku nam hodnici mutni) 7 (Očiju tvojih da nije) 8 (Pahuljica snežna) 9 (Ulice tvojih pogleda) 10 (Koraci tvoji sa pločnikom) 11 (dan ti bogat u naručju) 12 (U moru bih spavao) 13 (Naš dan je zelena jabuka) 14 (Idem) 15 (Ovo su ti usne) 16 (Sa tela sumrak svlačim) NEPOČIN-POLJE IGRE Pre igre Klina Žmure Zavodnika Svadbe Ružokradice Između igara Jurke Semena Trule kobile Lovca Pepela Posle igre KOST KOSTI І. Na početku II. Posle početka ІІІ. Na suncu IV. Pod zemljom V. Na mesečini VI. Pred kraj VІІ. Na kraju VRATI MI MOJE KRPICE (Padni mi samo na pamet) 1 (Vrati mi moje krpice) 2 (Slušaj ti čudo) 3 (Neću te uprtiti na krkače) 4 (Napolje iz moga zazidanog beskraja) 5 (Tebi dođu lutke) 6 (Koren ti i krv i krunu) 7 (Šta je smojim krpicama) 8 (I ti hoćeš da se volimo) 9 (Beži čudo) 10 (Crn ti jezik crno podne crna nada) 11 (Izbrisao sam ti lice sa svoga lica) 12 (Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica) 13 (Ne šali se čudo) BELUTAK Belutak Srce belutka San belutka Ljubav belutka Pustolovina belutka Tajna belutka Dva belutka USPRAVNA ZEMLJA HODOČAŠĆA Sopoćani Manasija Kalenit Radimlja Beograd ĆELE-KULA Crni Torte Ruža nad čegrom Zapevka Ćele-Kula OČI SUTJESKE 1 (Psino neizreciva psino) 2 (Sutjeska se propinje pod oblake) 3 (Ovde sve svetlosti ginu) 4 (Sutjeska je ka izvoru svom potekla) 5 (Iz mesa nam se živog rađa zemlja) 6 (Sutjeska kroz naše kosti grmi) Beleška o pesniku Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Pesme - Vasko Popa U knjizi su sledeće zbirke pesama: SPISAK DALEKO U NAMA IGRE VRATI MI MOJE KRPICE ZEV NAD ZEVOVIMA PODRAŽAVANjE SUNCA NEBESKI PRSTEN ĆELE-KULA POVRATAK U BEOGRAD POKLONJENJE HROMOME VUKU (7 PESAMA) OGNJENA VUČICA (5 PESAMA) ŽIVO MESO (11 PESAMA) OČI SUTJESKE KUĆA NASRED DRUMA Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1976 Broj strana: 180 Meki povez Biblioteka: Prosveta Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 4850 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Tanasije Mladenović: RT DOBRE NADE, Prosveta/SKZ/BIGZ/Književne novine 1988, tvrdi mpovez, omot, str. 122. Poezija. Očuvanost 4 i ima posetu. Tanasije Mladenović je rođen u Saraorcima kod Smedereva, u Smederevu završava gimnaziju, a u Beogradu Pravni fakultet. Bio je učesnik narodnooslobodilačke borbe, a posle rata bio je predsednik Komiteta za kinematografiju Vlade NR Srbije, poslanik u Saveznoj i Republičkoj skupštini, sekretar Odbora za prosvetu Savezne skupštine, član Zajednice evropskih pisaca, član Evropskog društva za kulturu. Od 14 zbirki pesama, izdvajamo: `Pesme`, `Pod pepelom zvezda`, `Mrtvo vreme`, `Psalmi po sinu`, `Pomešane karte`, `Rt Dobre Nade`, `33 soneta`, `Vetrometina i izgnanstva`. Poslednja njegova zbirka objavljena je 2000. godine pod simboličnim naslovom `Kuća na drumu`, u kojoj pesnik tematizuje osećanja posle NATO bombardovanja. Raspon njegovog poetskog mišljenja kreće se od angažovanog socijalnog pesnika pre rata i intimističkog, zadubljenog u sopstveno ja, posle ratnih vremena.

Odlično stanje Retko Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Slavko Almažan Лични подаци Датум рођења 10. март 1940. Место рођења Orešаc, Vojvodina, Srbija Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije.[4] Živi u Novom Sadu. Dela Уреди Poezija Pantomima za nedeljno popodne (1968) Muškarac u tečnom stanju (1970) Kuća pustinje (1971) Liman tri (1978) Rotativni lavirint (1986) Kako su patuljci zaboravili da rastu (1987) Pomeranje tačke (1988) Efekat kontrasta (1989) Antistress show (1996) Jahač iz Vavilona (1996) Post-restant u arhipelagu (1999) Izlazak iz peščanika (2000) Dela imaginarnog (2004) Fotograf iz Ronkonkome (2009) Epska sudbina (2011) Mansarda sa zapadne strane (2012) Riba je iskočila iz akvarijuma (2017) Proza Noć od hartije (1971) Klavir sa paukovima (1991) Zaumne priče (2011) Rođendanski piknik jednog anđela (2014) Eseji Metagalaksija manjina (1996) Hacijenda sa beladonama (2003) Kraljica žitnog klasja ili Paralelni život Marije Balan (2003) Slojevitost i fascinacija suprotnosti (2007) Bele noći na Devojačkom bunaru (2010) Bežanje sa ivice (2019) Književne nagrade Уреди Oktobarska nagrada za poeziju (1974); Povelja grada Novog Sada (1984); Grand Prix za poeziju „Lućijan Blaga”, Kluž-Napoka (1996); Zlatna značka, za celokupnu književnu aktivnost, Beograd (1996); Nagrada `Opera Omnia` Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku`, Krajova (2000); Nagrada Marin Soresku(2003); Orden `Mihaj Eminesku` za književnost, Jaši (2003); Nagrada `Vasile Vasko Popa` Društva književnika Vojvodine (2004); Nagrada Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku` za poeziju, Krajova (2006); Zvanje „Pesnik Jašija” (2014); Nagrda za prozu na Mađunarodnom festivalu poezije, Krajova (2015); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (2015); četiri puta je bio dobitnik Nagrade za knjigu godine.[5] Poezija vojvođanske neoavangarde vojvođanskih

Vasko Popa Pesme Meki povez Izdavač Bigz Džepni format Biografija Rođen je 29. juna 1922 u Grebencu kod Vršca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Posle toga upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine. Prve pesme objavljuje u listovima “Književne novine” i “Borba”. NJegova prva zbirka pesama `Kora` (1953) uz `87 pesama` Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Ta knjiga je pokrenula rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje pesnika. Posle Kore, Popa je objavio sledeće zbirke pesama: `Nepočin polje` (1956), `Sporedno nebo` (1968), `Uspravna zemlja` (1972), `Vučja so` (1975), `Kuća nasred druma` (1975), `Živo meso` (1975), `Rez` (1981) kao i ciklus pesama `Mala kutija` (1984), deo buduće zbirke `Gvozdeni sad` koju nikad nije dovršio. Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit u Beogradu. Slaganjem usmenog nasleđa, igara i zagonetki, Popa je stvorio poseban pesnički jezik moderne srpske poezije. Priredio je zbornike: Od zlata jabuka (Beograd, 1958.), Urnebesnik (Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesničkom zborniku `Od zlata jabuka` (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku `Urnebesnik` (1960.), poetski svet pesničkog humora i u zborniku `Ponoćno Sunce` (1962.), poetski svet pesničkih snoviđenja.jedan je od najpoynatijih pisaca i akademika u srpskoj istoriji Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. god. osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokrenuo neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu `Slobodno lišće`. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu. Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Krug knjiga Pojava Vaska Pope u posleratnoj srpskoj poeziji označava snažan preokret u odnosu na poetsko stvaralaštvo njegovih savremenika. Pesnički izraz Vaska Pope je naklonjen aforizmu, poslovici, eliptičan je i jezgrovit. Jezik Vaska Pope je sažet i lapidaran. On piše kratke stihove bez rime i interpunkcije, koji su bliski metrici srpske narodne poezije. Za života je objavio osam knjiga poezije koje su činile krug i nose svoje znamenje: `Kora` - 1953. `Nepočin polje` - 1956. `Sporedno nebo` - 1968. `Uspravna zemlja` - 1972. `Vučja so` - 1975. `Kuća nasred druma` - 1975. `Živo meso` - 1975. `Rez` - 1981. Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronađena je nedovršena knjiga pesama `Gvozdeni sad`, zatim nezavršena celina `Lepa varoš V`, kao i krug od pet pesama pod zajedničkim naslovom `Ludi Lala`. Iz zaostavštine potiče još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima `Kalem`. 2002. godine u izdanju KOV Vršac izašla je knjiga `Rumunske i druge pesme` gde su po prvi objavljene neke pesme iz Popine zaostavštine koje je on još u mladosti pisao. Nagrade i priznanja Vasko Popa je prvi dobitnik `Brankove nagrade` za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju `Branko Miljković`, 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada `Skender Kulenović`. Nagrada `Vasko Popa` Godine 1995., u Vršcu, ustanovljena je nagrada `Vasko Popa` za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna. Nagradu dodeljuju Društvo prijatelja Vršca `Vršac lepa varoš`, Hemofarm koncern i Agencija Đorđević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biografija Rođen je 29. juna 1922 u Grebencu kod Vršca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Posle toga upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine. Prve pesme objavljuje u listovima “Književne novine” i “Borba”. NJegova prva zbirka pesama `Kora` (1953) uz `87 pesama` Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Ta knjiga je pokrenula rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje pesnika. Posle Kore, Popa je objavio sledeće zbirke pesama: `Nepočin polje` (1956), `Sporedno nebo` (1968), `Uspravna zemlja` (1972), `Vučja so` (1975), `Kuća nasred druma` (1975), `Živo meso` (1975), `Rez` (1981) kao i ciklus pesama `Mala kutija` (1984), deo buduće zbirke `Gvozdeni sad` koju nikad nije dovršio. Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit u Beogradu. Slaganjem usmenog nasleđa, igara i zagonetki, Popa je stvorio poseban pesnički jezik moderne srpske poezije. Priredio je zbornike: Od zlata jabuka (Beograd, 1958.), Urnebesnik (Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesničkom zborniku `Od zlata jabuka` (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku `Urnebesnik` (1960.), poetski svet pesničkog humora i u zborniku `Ponoćno Sunce` (1962.), poetski svet pesničkih snoviđenja.jedan je od najpoynatijih pisaca i akademika u srpskoj istoriji Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. god. osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokrenuo neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu `Slobodno lišće`. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu. Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Krug knjiga Pojava Vaska Pope u posleratnoj srpskoj poeziji označava snažan preokret u odnosu na poetsko stvaralaštvo njegovih savremenika. Pesnički izraz Vaska Pope je naklonjen aforizmu, poslovici, eliptičan je i jezgrovit. Jezik Vaska Pope je sažet i lapidaran. On piše kratke stihove bez rime i interpunkcije, koji su bliski metrici srpske narodne poezije. Za života je objavio osam knjiga poezije koje su činile krug i nose svoje znamenje: `Kora` - 1953. `Nepočin polje` - 1956. `Sporedno nebo` - 1968. `Uspravna zemlja` - 1972. `Vučja so` - 1975. `Kuća nasred druma` - 1975. `Živo meso` - 1975. `Rez` - 1981. Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronađena je nedovršena knjiga pesama `Gvozdeni sad`, zatim nezavršena celina `Lepa varoš V`, kao i krug od pet pesama pod zajedničkim naslovom `Ludi Lala`. Iz zaostavštine potiče još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima `Kalem`. 2002. godine u izdanju KOV Vršac izašla je knjiga `Rumunske i druge pesme` gde su po prvi objavljene neke pesme iz Popine zaostavštine koje je on još u mladosti pisao. Nagrade i priznanja Vasko Popa je prvi dobitnik `Brankove nagrade` za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju `Branko Miljković`, 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada `Skender Kulenović`. Nagrada `Vasko Popa` Godine 1995., u Vršcu, ustanovljena je nagrada `Vasko Popa` za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna. Nagradu dodeljuju Društvo prijatelja Vršca `Vršac lepa varoš`, Hemofarm koncern i Agencija Đorđević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biografija Rođen je 29. juna 1922 u Grebencu kod Vršca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Posle toga upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine. Prve pesme objavljuje u listovima “Književne novine” i “Borba”. NJegova prva zbirka pesama `Kora` (1953) uz `87 pesama` Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Ta knjiga je pokrenula rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje pesnika. Posle Kore, Popa je objavio sledeće zbirke pesama: `Nepočin polje` (1956), `Sporedno nebo` (1968), `Uspravna zemlja` (1972), `Vučja so` (1975), `Kuća nasred druma` (1975), `Živo meso` (1975), `Rez` (1981) kao i ciklus pesama `Mala kutija` (1984), deo buduće zbirke `Gvozdeni sad` koju nikad nije dovršio. Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit u Beogradu. Slaganjem usmenog nasleđa, igara i zagonetki, Popa je stvorio poseban pesnički jezik moderne srpske poezije. Priredio je zbornike: Od zlata jabuka (Beograd, 1958.), Urnebesnik (Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesničkom zborniku `Od zlata jabuka` (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku `Urnebesnik` (1960.), poetski svet pesničkog humora i u zborniku `Ponoćno Sunce` (1962.), poetski svet pesničkih snoviđenja.jedan je od najpoynatijih pisaca i akademika u srpskoj istoriji Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. god. osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokrenuo neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu `Slobodno lišće`. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu. Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Krug knjiga Pojava Vaska Pope u posleratnoj srpskoj poeziji označava snažan preokret u odnosu na poetsko stvaralaštvo njegovih savremenika. Pesnički izraz Vaska Pope je naklonjen aforizmu, poslovici, eliptičan je i jezgrovit. Jezik Vaska Pope je sažet i lapidaran. On piše kratke stihove bez rime i interpunkcije, koji su bliski metrici srpske narodne poezije. Za života je objavio osam knjiga poezije koje su činile krug i nose svoje znamenje: `Kora` - 1953. `Nepočin polje` - 1956. `Sporedno nebo` - 1968. `Uspravna zemlja` - 1972. `Vučja so` - 1975. `Kuća nasred druma` - 1975. `Živo meso` - 1975. `Rez` - 1981. Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronađena je nedovršena knjiga pesama `Gvozdeni sad`, zatim nezavršena celina `Lepa varoš V`, kao i krug od pet pesama pod zajedničkim naslovom `Ludi Lala`. Iz zaostavštine potiče još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima `Kalem`. 2002. godine u izdanju KOV Vršac izašla je knjiga `Rumunske i druge pesme` gde su po prvi objavljene neke pesme iz Popine zaostavštine koje je on još u mladosti pisao. Nagrade i priznanja Vasko Popa je prvi dobitnik `Brankove nagrade` za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju `Branko Miljković`, 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada `Skender Kulenović`. Nagrada `Vasko Popa` Godine 1995., u Vršcu, ustanovljena je nagrada `Vasko Popa` za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna. Nagradu dodeljuju Društvo prijatelja Vršca `Vršac lepa varoš`, Hemofarm koncern i Agencija Đorđević.

Robert Lovel : DELFIN - Izabrane pesme , Priredio Srba Mitrović Izdavanje i proizvodnja Нови Сад : Матица српска ; Београд : Цицеро : Писмо, 1994 Fizički opis 85 стр. ; 20 cm Zbirka Библиотека Писмо ; 12 Sadržaj : Деца светла / [превео Александар Нејгебауер] (5); Квекерско гробље у Нентакету / [превео Иван В. Лалић] (6-13); Г. Едуардс и паук / [превела Дубравка Поповић-Срдановић] (14-15); Речи за Харта Крејна / [превео Срба Митровић] (16); Моје последње поподне с ујаком Девереом Винслоуом / [превео Срба Митровић] (17-24); Данбартон / [превела Дубравка Поповић-Срдановић] (25-27); Очева спаваћа соба / [превео Милан Ђорђевић] (28); На продају / [превели Срба Митровић, Александар Нејгебауер] (29); Пловидба из Рапала кући / [превео Срба Митровић] (30-31); Потиштеност по буђењу / [превела Дубравка Поповић-Срдановић] (32-33); Сећања на Западну улицу и Лепкеа / [превели Срба Митровић, Александар Нејгебауер] (34-35); Мушкарац и жена / [превео Срба Митровић] (36-37); `Зборит о несрећи што јест у браку` / [превели Срба Митровић, Александар Нејгебаур] (38); Час творова / [превео Срба Митровић] (39-40); Ушће Хадсона / [превео Милан Ђорђевић] (41); Њујорк 1962: фрагмент / [превео Срба Митровић] (42); Посетиоци / [превео Александар Нејгебауер] (43-44); Фиренца / [превео Александар Нејгебауер] (45-46); Десета муза / [превео Срба Митровић] (47-48); Средње године / [превели Срба Митровић, Александар Нејгебауер] (49); Око и зуб / [превео Срба Митровић] (50-51); Палима за унију / [превео Срба Митровић] (52-54); Алфред Корнинг Кларк (1916-1961) / [превео Срба Митровић] (55-56); Историја / [превео Срба Митровић] (57); Кип слободе / [превео Александар Нејгебауер] (58); Пакао / [превео Александар Нејгебауер] (59); Клитемнестра 1 / [превели Срба Митровић, Александар Нејгебауер] (60); Клитемнестра 2 / [превео Срба Митровић] (61); Клитемнестра 3 / [превео Срба Митровић] (62); Харвард 1 / [превела Јованка Цоловић] (63); Харвард 2 / [превела Јованка Цоловић] (64); Мексико 1 / [превео Милан Ђорђевић] (65); Мексико 4 / [превео Милан Ђорђевић] (66); Езра Паунд / [превео Милан Ђорђевић] (67); Читајући себе / [превео Милан Ђорђевић] (68); Часовничар бог / [превео Милан Ђорђевић] (69); Повратак кући / [превео Срба Митровић] (70); За Шеридана / [превео Милан Ђорђевић] (71); Мењање боја / [превео Милан Ђорђевић] (72-73); Рибарска мрежа / [превео Срба Митровић] (74); Епилог / [превео Срба Митровић] (75); Делфин / [превео Срба Митровић] (76). Белешка о песнику / (С.[Срба] М.[Митровић]) (77-81). Белешка о песнику / (С. М.): стр. 77-81. Očuvanost 4.

Simon Simonović: KONAČNA VERZIJA 1968 - 2008, Tanesi Beograd 2011, str. 196. Pesme 1968 - 2008. Očuvanost 4. Simon Simonović (1946-2020). Pesnik, pripovedač, knjževni urednik i esejista, rođen je 1946. godine u Vranju, u kome je završio gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu, 1968. godine.Bio je urednik u Domu omladine Beograda, u „Nolitu“, i u „Radu“, u Izdavačkoj kući „Tanesi“, uređivao je Književnu reč, Delo i NIN-ov Književni glasnik. Objavio je knjige pesama: Priboj, Gradski život, Uputstva za prevrat, Izjave, Majčino mleko, Snovi na okupu, Nesanice, Iz okruženja, LJubavne i junačke, Pedeset dve objave, Tursko groblje, Niz vodu. Knjige izabranih pesama: Pesme, Sneruke, Svakodnevni prizori, Konačna verzija, Uoči glavnog pretresa. Knjige proze: Koske, Tajka, Hoću-neću, Razno i knjige eseja: Onaj Dis u meni i I tako… Priredio je knjige dr. Lazara Markovića Srbi i Hrvati, Branka Radičevića Najlepše pesme, Edgara Alana Poa Gavran. Jedan je od četvoro priređivača knjige: Riste M. Simonovića, Društvene istorije Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka.

Slobodan Stojadinović : SVAKIDAŠNJE ČUDOVANKE - Izbor iz književnog dela , Niški kulturni centar 2021, str. 334. Izabrao i priredio Goran Maksimović. OČuvanost 5. Слободан Стојадиновић (Ниш, 2. мај 1948 — Београд, 11. април 2011) био је српски песник, приповедач, ликовни и књижевни критичар. Садржај Биографија Основну школу завршио је у Каменици, код Ниша, гимназију у Нишу, а Факултет политичких наука у Београду 1979. где је живео до 1997. године. Уређивао је књижевност у „Панпублику“, „Научној књизи“, „Хипносу“, покренуо календар „Хипнос“, био члан редакције Српског књижевног гласника (1992 – 1997), покретач и главни и одговорни уредник часописа „Слава“, који је излазио у Нишу (2002 – 2004), а потом покретач и главни уредник „часописа за причу и приче о причама“ „Прича“ , од 2007. до смрти. Био је и уредник у неколико издавачких кућа у Београду. Заступљен је у бројним изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству. Песме су му преведене на италијански, бугарски, немачки, француски, хебрејски, енглески и македонски језик. Био је један од последњих српских боема песника.

odlično očuvana Izdavač: Književne novine - Beograd, 1990. god. Tvrd povez, 24 cm. 120 str. Ilustrovano Milan Komnenić (Pilatovci, kod Bileće, Crna Gora, 1940. - Beograd, 24. jul 2015.) bio je srpski pesnik, prevodilac i esejista. Diplomirao je na filološkom fakultetu u Beogradu. Uređivao je književne časopise Vidici, Delo i Relation, a radio je i kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Prevodi sa italijanskog, francuskog, španskog i nemačkog jezika. Bio je ministar kulture u prelaznoj Vladi Milomira Minića od oktobra 2000. godine. Njegove prve pesme teže da obnove nepravedno zanemarenu prošlost, dok se kasnije Milan Komnenić okreće antipoeziji. Veliki broj pesama je ostvario po načelima kritičkog neorealizma. Njegove pesme su uvrštene u više antologija, a poezija i eseji prevedeni su na mnogo jezika (francuski, italijanski, engleski, ruski, slovački, mađarski, rumunski, poljski, slovenački i makedonski). Između ostalog, preveo je sa francuskog originala opsežnu studiju Deni de Ružmona Ljubav i Zapad. Dobitnik je književnih nagrada Mladost, Isidora Sekulić i Milan Rakić. MAJ.21/2

Slobodan Stojadinović: ČUDEOVA PEVANJA, Naučna knjiga 1992, str. 76. Poezija. Očuvanost 4; ima posvetu. Слободан Стојадиновић (Ниш, 2. мај 1948 — Београд, 11. април 2011) био је српски песник, приповедач, ликовни и књижевни критичар. Основну школу завршио је у Каменици, код Ниша, гимназију у Нишу, а Факултет политичких наука у Београду 1979. где је живео до 1997. године. Уређивао је књижевност у „Панпублику“, „Научној књизи“, „Хипносу“, покренуо календар „Хипнос“, био члан редакције Српског књижевног гласника (1992 – 1997), покретач и главни и одговорни уредник часописа „Слава“, који је излазио у Нишу (2002 – 2004), а потом покретач и главни уредник „часописа за причу и приче о причама“ „Прича“ , од 2007. до смрти. Био је и уредник у неколико издавачких кућа у Београду. Заступљен је у бројним изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству. Песме су му преведене на италијански, бугарски, немачки, француски, хебрејски, енглески и македонски језик. Био је један од последњих српских боема песника.

ANTOLOGIJA ČIPLIĆ - izabrane pesme Bogdana Čiplića predgovor , izbor, redakcija i komentari Draško Ređep izabrane pesme Bogdana Čiplića Izdavačka kuća “Prometej” objavila je 2003. godine “Antologiju Čiplić”, koju je priredio Draško Ređep, odabravši uglavnom ono najbolje iz njegovog pesničkog stvaralaštva. On, između ostalog, navodi da “Bogdan Čiplić ide u red onih naših rapsodičnih pesnika koji su domaju prepoznavali jednako u varijacijama stepskog i našeg panonskog pejzaža, koliko u bogatim meandrima govora i običaja Vojvodine stare. Nigde, sem u razdešenim, beskrajnim, raspričanim stihovima Čiplićevim, nije toliko mnoštvo imena naših sela, od Tobe, najmanjeg sela banatskog, do Taraša koji nikada nije video i naših gradova od Vršca i Bečkereka, do Bečeja i Sada, jednako novih. Slatko pravoslavlje i čitav vek rituala srpskog severa u Čiplićevoj pesmi nadviruju se dramatično i bolno.” Novi Sad 2003 god, 354 str, 18 cm, meki povez, posveta priređivača na predlistu, malo škrabanja na zadnjem listu, sitna oštećenja na koricama, u dobrom stanju. L. 3. ORM. 4. POL. 4.

Dara Sekulić : BRAT MOJ TESLA, Nolit 2000, str. 64. Poezija. Očuvanost 4. Dara Sekulić, jedna od najvećih srpskih savremenih pesnikinja, preminula je 12. aprila 2021. godine, u Sarajevu, u 91. godini života. Dara Sekulić je rođena 1931. godine na Kordunu, u selu Kordunski Ljeskovac. Rodna kuća joj je spaljena kada je Dara imala nešto više od 10 godina. Kako su joj roditelji poginuli u ratu, Dara je živela po dečijim domovima i đačkim internatima. Upisala je gimnaziju na Baniji, u selu Rujevac, a zatim školovanje nastavila u Karlovcu, Zagrebu, Sisku, Splitu, kao i u Italiji, Višu školu za socijalne radnike završila je u Sarajevu, 1953. godine. U Sarajevu je Dara i nastavila da živi, osnovala porodicu, i radila, sve do rata devedesetih, kojeg je provela u izbeglištvu. U svoj stan u Sarajevu, Dara se vratila 2002. godine. Dara Sekulić je svoj poetski talenat ispoljila još tokom ranog školovanja i bila je zastupljena u mnogim antologijama u zemlji i svetu.

Simon Simonović : MAJČINO MLEKO , Književna zajednica Novog Sada / Gradina Niš 1988, str. 68. Zbirka pesama. Očuvanost 4-. Simon Simonović (1946-2020). Pesnik, pripovedač, knjževni urednik i esejista, rođen je 1946. godine u Vranju, u kome je završio gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu, 1968. godine.Bio je urednik u Domu omladine Beograda, u „Nolitu“, i u „Radu“, u Izdavačkoj kući „Tanesi“, uređivao je Književnu reč, Delo i NIN-ov Književni glasnik. Objavio je knjige pesama: Priboj, Gradski život, Uputstva za prevrat, Izjave, Majčino mleko, Snovi na okupu, Nesanice, Iz okruženja, LJubavne i junačke, Pedeset dve objave, Tursko groblje, Niz vodu. Knjige izabranih pesama: Pesme, Sneruke, Svakodnevni prizori, Konačna verzija, Uoči glavnog pretresa. Knjige proze: Koske, Tajka, Hoću-neću, Razno i knjige eseja: Onaj Dis u meni i I tako… Priredio je knjige dr. Lazara Markovića Srbi i Hrvati, Branka Radičevića Najlepše pesme, Edgara Alana Poa Gavran. Jedan je od četvoro priređivača knjige: Riste M. Simonovića, Društvene istorije Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka.