Dobrica Erić - Kuća za moga brata, Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin`, Zrenjanin 1985 godine Mek povez. U dobrom stanju. 35 strana H/PD/2V

DJORDJE SIBINOVIĆ - NASELJE BELIH KUĆA RETKO IZDAVAČ. KOV VRŠAC, STRANA. 82 MEKOG POVEZA STANJE. KAO NOVA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 5- DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 112

Autor: Vladimir Brguljan Povez: tvrd Br. strana: 50 Format: 13,5 x 20

Odlično očuvana G3

Ima posvetu Tvrdi povez dim 13x20cm tezina oko 260 grama str 130 izdavac Prosvjeta Coskovi savijani, mozda na 5 strana. Krčmarska Moskva - Sergej Jesenjin Nema više nade, svršeno je, daleko su sad rodna polja. Neće više sivim lišćem svojim iznad mene zvoniti topola. Nestat će i niske moje kuće, neće više biti ni psa mog. Na moskovskom trgu, u svanuće, izdahnut ću, sudio mi Bog. Volim ovo šarenilo grada, podbuo je, snage više nema. Zlatna, snena Azija i sada na njegovim kupolama drijema. Kada sine mjesečina bijela, kako svijetli, tko li će je znati? Idem pravo, oborena čela u poznatu krčmu navratim. U jazbinu takvu kad doskitam, svu noć strašnu, u dimu i buci, ja droljama svoje pjesme čitam, kraj lopova sa čašom u ruci. Bije srce i ja blijeda lica Govorim i pijano se klatim: ja sam, kao i vi, propalica, ni ja nemam kamo da se vratim. Nestat će i niske moje kuće, neće više biti ni psa mog. Na moskovskom trgu, u svanuće, izdahnut ću, sudio mi Bog.

Аутор - особа Ајдић, Драгиша, 1928-1982 = Ajdić, Dragiša, 1928-1982 Наслов Кућа без квака / Ајдић Драгиша Врста грађе поезија Језик српски Година 1976 Издавање и производња Београд : Д. Ајдић, 1976 (Пожаревац : Просвета) Физички опис 66 стр. : ауторова слика ; 20 cm Други аутори - особа Калезић, Драгиша, 1938- = Kalezić, Dragiša, 1938- Напомене Стр. 5-8: `Кућа без квака` поема Драгише Ајдића - АД-а / Драгиша Калезић.

Autor: Mira Barić Izdavač: Spomen dom kulture `Veljko Dugošević` Broj strana: 56 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20cm Pesnikinja Mira Barić rođena je u selu Kokora u Bosni, a odrasla je u Banatskom Karlovcu. Do sada je objavila dve zbirke pesama: `Nova rana Balkana` u izdanju književne kuće `Sveti Sava` 1995. godine u Paraćinu i `Jesen jeseni u nama` izdavačke kuće u Kučevu 1998. godine. Svoja poetska ostvarenja često je objavljivala na stranicama časopisa `Stig`, Malo Crniće, `Glas Banata` u Kovinu, `Glas Korena` u Nišu i u drugim glasilima. Član je Udruženja pisaca u Frankfurtu na Majni, gde je nedavno dobila treću nagradu za poetsko stvaralaštvo. Ljubavlju prema bližnjima i svemu oko sebe, pesnikinja je napravila značajan korak u svom poetskom izrazu. Vođena željom da ljubav ovlada ljudskim dušama i vera stvori mostove koji će ih spajati i nositi ka jedinstvenoj svetlosti, stojeći zajedno sa svojim paćeničkim narodom, saosećajući njegove muke i nedaće spremna je da mu pruženim rukama pritekne u pomoć. Na tragu Đure Jakšića i Alekse Šantića, stihovima uočljive topline izražava prisutnost u dramatičnom trajanju. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na srednjoj slici priložen sadržaj. RETKO!!! ( tiraž 500 primeraka)

MIROSLAV KOKOŠAR - NOVA KUĆA CASA NOUA RETKO IZDAVAČ. EUROPOINT BEOGRAD TIRAŽ 300 STRANA. 55 MEKOG POVEZA STANJE. POSVETA AUTORA, OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 6

Kuća i okolo nje - Stojan Srdić Ima originalnu posvetu od autora! Čitajući Kuću i okolo nje osjećamo kao da čitamo sačuvane fragmente kakve klesarske hronike, zapise sa izlomljenih nadgrobnika, ili pak prisustvujemo obredu u kome se smjenjuju bajanje i čaranje, kako bi se prizvalo davno detinjstvo i negovo strašno iskustvo, koje se slikama i emocijama zaprelo u podsvijest svakog od nas. Ovi stihovi su i prizivanje jednog arhaičnog svijeta, paganstva s velom hrišćanskim, i u njemu zapretenog straha od nepoznatog, nadzemaljskog, fatumskog, kao i od ljudskog - zlog i mračnog. Rajko Lukač Izdavač: Rad, Beograd Godina: 1995 Broj strana: 66 Meki povez Biblioteka: Ključevi Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 1490 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

DNEVNIK ,NOVI SAD 1989 MEKI POVEZ 84 STRANA KAO NOVO POGLEDAJTE I OSTALE MOJE KNJIGE http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 G1

Mek povez. Izdanje Narodna biblioteka Kruševac, 1991. godine. Na predstranici posveta sa potpisom autora. Nečitana knjiga, veoma dobro očuvana, 61. strana. dule, veselina nikolića, 2022.

POSVETA AUTORA NA PREDLISTU P-3/P-1

Izdavač:Gradska narodna biblioteka, Zrenjanin Mek povez 38 strana

BEOGRAD - 2008 - 207 STRANA, MEK POVEZ.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bagdala Vera Janićijević (Skoplje, 17. juli 1931 — Beograd, 7. januar 2014) bila je srpski predavač, esejista, pisac, prevodilac i slikar. Biografija Rođena je u porodici oca službenika. Završila je gimnaziju u Nišu gde je stekla osnovna znanja o slikanju od vajara Jaroslava Kratine i slikara Vučkovića i Miškovića. U Nišu je pohađala večernju školu slikanja za talentovane srednjoškolce, pri Domu kulture, koju su vodili pomenuti umetnici. Započela je studije na Tehnološko metalurškom fakultetu u Beogradu, koje je posle dve godine prekinula zbog alergije na hemijske preparate i prebacila se na Filozofski fakultet. Završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, sada Fakultet dramskih umetnosti. Profesionalni rad Dostojevski je bio pisac koga je neprekidno proučavala. Magistrirala je sa temom Dramsko u romanu Idiot F. M. Dostojevskog, a doktorirala sa temom Veliki romani Dostojevskog i Kantove antinomije na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je kao profesor filozofije u Gimnaziji u Kruševcu, a zatim u VI beogradskoj gimnaziji, do penzije. Sa mnogo bivših učenika je ostala u trajnoj prijateljskoj vezi. Bila je jedan od osnivača Književnog kluba Bagdala iz Kruševca i član Srpskog filozofskog društva, čiji je bila i sekretar, tj. potpredsednik u dva mandata. Prve eseje o Manu, Kamiju, Židu i Dostojevskom je objavila u književnom časopisu Bagdala u Kruševcu. Zahvaljujući profesoru dr Božidaru Ferjančiću, počela je da se bavi Vizantijskom filozofijom i to je postala, pored Dostojevskog, njena druga interesna sfera. Objavila je više radova iz te oblasti. U časopisu Srpskog filozofskog društva Theoria objavljene su joj studije: Dijalektika – logika u periodu Vizantije (br.23, 1992. g) i Platonizam (vizantijskog filosofa) Mihajla Psela (br.3 i 4, 1999. g). U Književnim novinama je objavila tekstove: Studije na Carskom univerzitetu u Carigradu (dvobroj 1093/1094) i Vizantijska učenost i filosofija (višebroj 1074/1075 i 1076/1077). Godine 2012. svi ti radovi su objavljeni kao knjiga Vizantijska učenost i filosofija, zbornik radova, u izdanju Privatna izdanja Dragomira Džambića. Doktorat Veliki romani Dostojevskog i Kantove antinomije objavilo je Srpsko filozofsko društvo 1999. g. u ediciji Filozofske studije. Studiju Šta znamo a šta ne znamo o Bibliji i Leksikon vizantijskih filosofa objavila je izdavačka kuća Alma 2011. g. Aktivno je učestvovala u Simpozijumu Filozofskog društva u Sremskim Karlovcima. Održala je veliki broj predavanja i učestvovala i organizovala veliki broj okruglih stolova, stručnih razgovora i tribina u Domu kulture Studentski grad, Biblioteci Petar Kočić, Biblioteci Milutin Bojić, Pravnom fakultetu, Učiteljskom fakultetu, Filozofskom fakultetu u Nišu, Gradskoj biblioteci u Novom Sadu... Spisateljski i prevodilački rad Pisala je poeziju i prozu. Novelete Sa Crnog puta, koje su sećanje na detinjstvo provedeno u Nišu, za vreme Drugog svetskog rata, su štampane 1963. g. u izdanju Bagdale, a zatim i 2001. u izdanju izdavačke kuće Knjigoteka. Priče o đacima Zapisi jednog profesora, su 1978. g. čitane u okviru obrazovnog programa Radio Beograda, a 1998. g. su objavljene kao zbirka istinitih priča pod nazivom Sa margina jednog profe u izdanju Bagdale. Experimentum hominis, priče, su objavljene 2007. g. u izdanju Privatna izdanja Dragomira Džambića. Objavila je i tri filozofska romana: Platon i tirani, pripovest o Platonovim putovanjima u Sirakuzu, 2004. g. u izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi Miljenici bogova Aristotel i Aleksandar Makedonski, pripovest o Aristotelu i Aleksandru Makedonskom, 2005. g. u izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi Diogen kosmopolita, pripovest o Diogenu, 2009. g. u zajedničkom izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi i Privatnih izdanja Dragomira Džambića. Prevodila je sa Ruskog i Francuskog jezika. Objavljeni su joj prevodi: A. Čekalova i M. Polakovska Život i običaji u Vizantiji, prevod sa ruskog, 2003. g. u izdanju izdavačke kuće Pešić i sinovi S. S. Averincev Vizantijska filosofija, prevod sa ruskog, 2008. g. u izdanju Privatna izdanja Dragomira Džambića U pripremi su prevod sa ruskog knjige: Baron A. E. Vrangel, Sećanja na F. M. Dostojevskog iz Sibira 1854-1856. g. i roman Pariz.

Udruženje književnika Srbije, Beograd, 1968. Druže, tvoja kuća gori izbor iz vijetnamske poezije Redakcioni odbor: Roksanda Njeguš, Danilo Kiš, Radonja Vešović O Vijetname, o čudna zemljo, U kojoj dečaci postaju junaci, U kojoj i ose u borbu stupaju, U kojoj cvet i plod postaju oržje. 122 STR. / MEKI POVEZ STANJE VRLO DOBRO

96 strana. Ima posvetu. Nema podvlačenja i šaranja.

NOLIT - 1985 - 118 STRANA, MEK POVEZ.

Витомир Пушоњић: ИЗ-РАЂАЊЕ СРБИЈЕ Друго издање књиге сатиричне поезије и прозе ( Прво издање изашло је као публикација издавачке куће Жагор ). Пушоњићева сатира проговара духом усмене традиције, духом јасног и чистог погледа својственог аутентичном припаднику народа. Непоткупљив, искрен и пун здравог исцељујућег хумора, аутор с лакоћом прозире заблуде, преваре и девијације од којих већ дуги низ година, деценија, па и векова, болује и пати национална душа. Тиме се, и не хотећи, унапред замера политичким, интелектуалним и другим сатрапима Глобалне Моћи који би то стање болести да продуже у недоглед и по сваку цену онемогуће оздрављење и обнову Српства. Издавач: Виогор, Београд, 2016 Број страна: 182 Књига је нова

102 str brosiran povez odlicno stanje

Kao sa slike G7

Rende, 2009. Posveta autorke!!! Početkom devedesetih godina 20. veka, jedna mlada pesnikinja, Ivančica Đerić, putuje u Novi Sad na promociju svoje prve zbirke pesama. Putuje preko Mađarske, iz jednog u drugi kraj zemlje koja se raspada. Kasnije će se vozovi i vlakovi tog putovanja naći zabeleženi u romanu Bosanci Trče Počasni Krug, ali u trenutku kada se dešavaju, kada pesnikinja sedi u kupeu punom zemljaka od kojih to, oficijelnim dekretom istorije, neki više nisu, a neki to naprečac nikada nisu ni bili, počasni krug se još ne nazire. Nazire se samo jedna promenjena stvarnost. Ivančica Ivana Đerić (Sisak, 1969) srpsko-kanadska je spisateljica i pesnikinja. Biografija Odrasla je u Prijedoru, živi i piše u Kanadi. Objavila je pet romana i tri knjige poezije. Prevođena je na makedonski, slovenački, poljski. Životni i umetnički kredo Ivančice Đerić naznačen je u naslovu zbirke prvenca – Otvorenost. Vreme je to (90te) kada pošten svet postaje jedna biološki i sociološki ugrožena vrsta. Vreme kada postaje popularno uniziti svoj lični i ljudski i profesionalni status od Platona do plotuna. Takođe, kada svaki pesnik ima izbor: da ućuti ili da ne prećuti, da nestane, ili da, naprotiv, ostane ukorenjen u svojoj umetničkoj istini. Jasno je šta bira ova pesnikinja.” – Iz recenzije, Rende, zbirka Sa moga prozora odličan je moj život (2009). Bibliografija Romani Sva je priroda divlja i surova, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2013) Uži izbor za NIN-ov roman godine 2013, uvršten u 15 najboljih romana godine Nesreća i stvarne potrebe, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2012). Nagrada Biljana Jovanović, za 2013. godinu Uži izbor za NIN-ov roman godine 2012; uvršten u šest najboljih romana godine U izboru za regionalnu književnu nagradu Meša Selimović, 2012. Prevod na slovenački jezik (Nesreca in resnicne potrebe) u izdanju kuće Sanje Priručnik za zločin, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2008) Bosanci trče počasni krug, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2006) Širi izbor za NIN-ov roman godine, 2007. Prevod na makedonski jezik, Izdavačka kuća Templum (2012) Zemlja u zrnu kafe, Zograf, Beograd (2003) Knjige poezije Tamo na nebu jedu svoj kupus, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2021) Sa moga prozora odličan je moj život, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2009) Uži izbor za Vitalovu knjigu godine, 2009. Otvorenost, Matica srpska, Novi Sad (1991) Nagrada „Prva knjiga“

Nikola Rančić Posle čekanja - poezija Pesničko delo u šest ciklusa I Početak II Tajne III Pamet pamti IV Bela Vila V Mera zrelosti VI Stvarnost Izdavač Nova poetika, Beograd, 2023. Mek povez, 69 strana, ćirilica Format 13x21 cm Pesničko delo govori o samospoznaji i saznanjima na pesničkom putu od smisla do svrhe. Reč je o optimističnoj poeziji. Misaone i ljubavne pesme. Pogovor: Svest i podsvest kao saznanje i kao tajna – Dragana B.Cvetković Knjiga „Posle čekanja“ uvrštena je u januaru 2023. godine u uži izbor za nagradu Zlatni hrast - za najbolju neobjavljenu knjigu poezije u 2022. godini, u organizaciji izdavačke kuće Nova POETIKA iz Beograda. *besplatna poštarina - uplata na račun, slanje kao tiskovina.

Retko Kao na slikama 1975. Znamenje knjige pesama prema pesnikovoj zamisli - Milan Blanuša PRVA IZDANJA 1. izdanje Vaska Pope Poezija Pesme Василе „Васко“ Попа (Гребенац, 29. јун 1922 — Београд, 5. јануар 1991) био је српски песник и академик. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба. Васко Попа Stevan Kragujevic, Vasko Popa, 1990.JPG Васко Попа у шетњи Београдом, 1990 Лични подаци Датум рођења 29. јун 1922. Место рођења Гребенац, Краљевина СХС Датум смрти 5. јануар 1991. (68 год.) Место смрти Београд, СФР Југославија Образовање Образовање Универзитет у Београду, Универзитет у Букурешту Потпис Биографија Уреди Рођен је 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве као Василе Попа. По етничком пореклу је био Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину (тада се Зрењанин звао Бечкерек). Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.[1] Прве песме објављује у листовима „Књижевне новине“ и „Борба“. Његова прва збирка песама „Кора“ (1953) уз „87 песама“ Миодрага Павловића сматра се почетком српске послератне модерне поезије. Та књига је покренула расправе књижевне јавности и оставила велики утицај на млађе нараштаје песника. После Коре, Попа је објавио следеће збирке песама: „Непочин-поље“ (1956), „Споредно небо“ (1968), „Усправна земља“ (1972), „Вучја со“ (1975), „Кућа насред друма“ (1975), „Живо месо“ (1975), „Рез“ (1981) као и циклус песама „Мала кутија“ (1984), део будуће збирке „Гвоздени сад“ коју никад није довршио.[1] Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући Нолит у Београду. Слагањем усменог наслеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан песнички језик модерне српске поезије. Приредио је зборнике: Од злата јабука (Београд, 1958.), Урнебесник (Београд, 1960.), Поноћно сунце (Београд, 1962). У песничком зборнику „Од злата јабука“ (1958.) у новом светлу је приказан поетски свет народних умотворина; у зборнику „Урнебесник“ (1960.), поетски свет песничког хумора и у зборнику „Поноћно Сунце“ (1962.), поетски свет песничких сновиђења. Васко Попа је један од најпревођенијих југословенских песника, а и сам је преводио са француског језика. У Вршцу, 29. маја 1972. године основао је Књижевну општину Вршац (КОВ) и покренуо необичну библиотеку на дописницама, названу „Слободно лишће“. Исте године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности. Један је од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (14. 12. 1979) у Новом Саду. Умро је у Београду 5. јануара 1991. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Био је ожењен Јованком Сингер Попа (1923—2000) званом „Хаша“, професорком Архитектонског факултета у Београду, родом из Вршца.[1][2][3] Поезија Уреди Васко Попа је учинио оштар заокрет у савременој српској поезији раних педесетих година. То се догодило 1953. године када се појавила Попина збирка песама Кора, песничка књига необичне синтаксе, садржине и форме. У литерарној атмосфери соцреалистичког певања и приповедања, који су били дириговани дневним потребама актуелне политике и идеологије, појава Коре деловала је као радосно песничко откровење, али још више као шок. Радовала је оне који су стремили модерном песничком изразу и његовом ослобађању од догми и рецепата; поразила је оне чији хоризонт очекивања ова књига није задовољила. Токови поезије, међутим, неумољиво су се кретали ка модерном изразу и једном заорана бразда није се могла затрпати и поништити. Поезија Васка Попе, најављена књигом Кора, стално је ишла узлазном линијом даље развијајући песнички програм из Коре. Тако је Попа постао не само претеча модерне српске поезије, него и водећа личност савремене српске поезије, која је обележила епоху и одредила правац даљег развоја поезије.[4] Песме Васка Попе. Попа има позитиван однос према традицији, која је могла да буде подстицајна и плодотворна. На првом месту ту је поезија Момчила Настасијевића која је својом језгровитошћу и гномичношћу са једне стране, и чврстом ослоњеношћу на језик роднога тла, на другој страни, могла да делује подстицајно. Други извор подстицаја било је надреалистичко искуство према коме је Попа био врло селективан: одбацио је надреалистичку бахатост израза и форме, али је прихватио сновиђења, ирационално и хумор. Трећи инспиративни извор је фолклор чије ће му `од злата јабуке` постати узори језика и мишљења, извори фолклорних и архетипских слика, фантастичног и гротексног сагледавања света, предметности и људске егзистенције.[4] Поезија Васка Попе изненађује предметностима, појавама и појмовима овога света који постају песничка тема и предмет певања. Тескобан и монотон урбани живот савременог човека предочен је у овој поезији посредством детаља које тај човек примећује као нешто што измиче једноличности и монотонији неком својом особеношћу. Ти ситни и на око неважни детаљи функционишу у овој поезији као симболи. Обичне ствари, предмети и појаве постају поетски мотиви који ће на симболичан начин предочити човекову ситуацију и његову егзистенцију. Отуда обиље апокалиптичких, космолошких и метафизичких визија, које ће ову поезију учинити филозофском и метафизичком.[4] Иновативност поезије Васка Попе највише је остварена на језичком плану. Језик је једноставан, колоквијалан, пун прозаизама и идиоматских израза. Израз је елиптичан, језгровит, афористичан и гномичан; његову поезију одликује `лексичко богатство и синтаксичка строгост`. Давно је речено да речима треба да буде тесно а мислима пространо. Код Попе нема обиља речи али има богатства и свежине речи. Међутим, он тим пребогатим и изузетно свежим речима није допустио да се разбокоре и разбашкаре - стегнуте су синтаксичким редукцијама. Из тога проистиче значењска набреклост речи, богата мисаоност и социјативност. То је био нови квалитет који је ушао у нашу поезију. Још једна особеност ове поезије: иако је израз стегнут и елиптичан, он је врло музикалан.[4] Круг књига Уреди Круг знамења књига песама Појава Васка Попе у послератној српској поезији означава снажан преокрет у односу на поетско стваралаштво његових савременика. Песнички израз Васка Попе је наклоњен афоризму, пословици, елиптичан је и језгровит. Језик Васка Попе је сажет и лапидаран. Он пише кратке стихове без риме и интерпункције, који су блиски метрици српске народне поезије. За живота је објавио осам књига поезије које су чиниле круг и носе своје знамење: „Кора“ - 1953. „Непочин-поље“ - 1956. „Споредно небо“ - 1968. „Усправна земља“ - 1972. „Вучја со“ - 1975. „Кућа насред друма“ - 1975. „Живо месо“ - 1975. „Рез“ - 1981. После смрти Васка Попе у његовој заоставштини пронађена је недовршена књига песама „Гвоздени сад“, затим незавршена целина „Лепа варош В“, као и круг од пет песама под заједничким насловом „Луди Лала“. Из заоставштине потиче још и 19 песама, као и књига записа о уметности и уметницима „Калем“. Године 2002. у издању КОВ Вршац изашла је књига „Румунске и друге песме“ где су по први објављене неке песме из Попине заоставштине које је он још у младости писао. Награде и признања Уреди Васко Попа један је од оснивача Војвођанске академије наука и уметности, основане 14. децембра 1979. године у Новом Саду. Први је добитник „Бранкове награде“ за поезију, у част песника Бранка Радичевића. Године 1957. Попа је добио још једну награду за поезију, „Змајеву награду“ у част песника Јована Јовановића Змаја. Године 1965. добио је Аустријску државну награду за европску књижевност. Године 1976. примио је награду поезије „Бранка Миљковића“. Године 1978. следи награда АВНОЈ-а и 1983. године књижевну награду „Скендер Куленовић“. [5] Године 1995. град Вршац основао је награду поезије по имену „Васко Попа“. Сваке се године додељује за најбољу књигу поезије која се објављује на српском језику. Свечаност доделе награда одржава се на дан Попиног рођендана, 29. јуна.[5] Јавно предузеће Пошта Србије издало је 2022. поштанску марку са ликом Васка Попе.[6] У новембру 2022. реализован је округли сто „Преводи поезије Васка Попе у светској књижевности” у САНУ и научни скуп у Матици српској у Новом Саду.[7]

BRANKO RADIČEVIĆ PESME Tvrdi povez Izdavač Izdavačka kuća Rad