Slavko Almažan : LUDI TOČAK , Dnevnik Novi Sad 1989, str. 80. Izbor poezije. Očuvanost 4-. Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije. Živi u Novom Sadu.

Autor: Žikica Grbić Format: 13,5x20 Povez: broširan Br. strana: 71 Zbirku pesama Žikice Grbića „Duša čađava detinjstva“ objavila je novosadska izdavačka kuća „3D+“. Iako dugo piše, Žikica Grbić (1951.), koji živi i radi u Beogradu, sada se prvi put oglašava zbirkom pesama svrstanih u tri celine...

Knjaževac Prosveta, 1978. Odlično očuvana. Aleksandar Sekulić (Sekulići, Kraljevina Jugoslavija, 26. april 1937 — Beograd, Srbija, 16. septembar 2009) bio je srpski književnik. Biografija Rođen u selu Sekulići kod Danilovgrada, od oca Blaža, pravnika i majke Plane, rođene Pavličić, domaćice. Aleksandar je bio najstariji od četvoro dece, Slobodanke (Cane, udate Stanković), Zorana i Radojke (Bebe, udate Ražnatović). U Beograd se porodica seli neposredno posle II Svetskog rata, gde Aleksandar završava osnovnu školu i Drugu beogradsku (mušku) gimnaziju. 1958. godine upisuje Pravni fakultet i posle dve godine, sa položenim ispitima, napušta studije. Pokušava da radi kao pripravnik, komercijalista ali se se to meri mesecima. Ostalo je priznati radni staž slobodnog umetnika od 1959. godine. Po pozivu, putuje sa delegacijom književnika sa prostora tadašnje Jugoslavije, u Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku, Francusku (1979. godine sa klokotristima), Grčku. Od 1981. godine do 1986. godine živi i stvara u Parizu. Prve pesme objavljuje 1959.godine u modernističkom časopisu `Delo` (Neutešne pesme). Sarađuje u `Studentu`, `Mladosti`, `Vidicima`, `NIN`-u, `Beogradskoj nedelji`, `Stvaranju`, `Politici`. Između 70-tih i 80-tih godina objavljuje u svim važnijim listovima i časopisima (`Književne novine`, `Delo`, `Pesničke novine`, `Književna reč`, `Stvaranje`, `Ovdje`, `Oko`). 80-tih i 90-tih, nastavlja saradnju sa ovim i drugim glasilima (`Savremenik`, `Srpski književni glasnik`, `Letopis matice srpske`, `Sveske`). Sekulić je bio član Uredništva Srpskog književnog glasnika. Devedesetih godina, u najvećem dnevnom listu na Balkanu, `Politici`, Sekulić je redovno objavljivao svoje tekstove. Aleksandar Sekulić je član Udruženja književnika Srbije od 1969. godine. O njegovom radu pisali su Srba Ignjatović, Čedomir Mirković, Adam Puslojić, Milorad Blećič, Ranko Jovović i Milan Nenadić. Aleksandar će ostati zapamćen kao izuzetni govornik, koji je uspevao da svojim oratorskim kvalitetima i izražajnošću osvoji publiku na mnogobrojnim književnim susretima. A. Jerkov za njega kaže da `njegove stihove ne treba štampati nego izdavati snimljene na kaseti`. To dokazuje i scenski prikaz pesme `Majstori, majstori` u obradi I. Rastegorca (video snimak), kao i TV emisija u ciklusu `Pesničke vedrine`. MAJSTORI U KUĆI Majstore zatekoh na krovu stare kuće menjaju slomljen crep majstori na krovu majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela na kojem raste trava kudrava moj krov u podnožju dugog veka zašto ste mi kuću zauzeli zašto ste napali čekićima ekserima četkama bojama majstori majstori izlazite pustite me da sam kuću uređujem ne čuju oni ukucavaju moje kosti farbaju mojom krvlju iznose iz mog srca nameštaj stari nepodnošljivi majstori njih trideset sede na meni jednom doći će kažu čuven gost loviće maglu po šumarcima sa tvojom će se kućom sudariti mora da bude kao iz bajke evo tebi ogledalo češljaj smeh u njemu lice ti je poduprto železnom tugom majstori majstori šta ste učinili to nije moja kuća to moj gost nije to više nisam ni ja Klokotrizam Aleksandar Sekulić je jedan od osnivača klokotrizma - književnog pravaca nastalog toku sedamdesetih godina XX veka. Pisao je o klokotrističkoj umetnosti traktate, članke, projekte za klokotristička dešavanja u `Delu`, `Sintezama`, `Oku`, `Književnoj reči` - `Mnogouglo jaje`, 1979. `Prvi znak ludila` - Klokotrizam, Kruševac, 1983. godine. Klokotristi su eksperimentisali sa književnom formom u cilju nadilaženja pravila i estetskih normi umetnosti. Jedan od pripadnika ovog pravca je i književnik Nikola Šindik. Nagrade 1998. godine - nagrada `Milan Rakić`; 1992. godine - književno i društveno priznanje `ZLATNI BEOČUG BEOGRADA`; 1992. godine - književna nagrada `Risto Ratković` 1987. godine - nagrada `Borski grumen` Bibliografija Jedno zrno časti, 1971. Venecijanska kugla, 1973. Gospođa Halucinacija, 1978. Formula jedan, 1980. Ko nekad, ko nekad, 1981. To majka više ne rađa, 1981. Stanari kukavičjeg bloka, 1985. Ovo vam je za ono, 1985. Čekajući Gogolja, 1987. Licem prema Istoku, 1987. Slavno strašilo, 1988. Čežnja za svojim originalom, 1992. Sabrane pesme I-IV, 1992. Ogledalo prema ogledalu, 1993. Incident na paradi, 2001. Objavio je sabrana dela u četiri toma. Poezija mu je prevođena na pendžabi, ruski, italijanski, rumunski, makedonski i slovenački jezik.

Ljubivoje Ršumović - Pesme uličarke Zbirke pesama: Pišem pesme u redu Slobodna vožnja Na kolovozu i trotoaru Prodajem rodnu kuću Punk Sloboda modna kuća Poezija inspirisana grafitima, reklamama... Izdavač: Znanje, Zagreb Godina: 1983 Broj strana: 60 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 5310 Težina: grama 120 NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nova zbirka pesama `Da tebe nema`. Ljubavna poezija, 90 str. Nova knjiga. ----------------- Odakle meni Odakle meni u džepu vetar Koji je mrsio tvoju kosu Nekoliko kamenčića Koje si bacala iza sebe Govoreći da ćeš tako lakše naći U povratku put do kuće A vrapci ih neće pojesti Odakle meni mali komad papira Na kome si napisala Volim te I tvoja slika Iz vremena kada si volela da gledaš Kako opada lišće Kada si volela da gaziš po njemu Odakle meni u kutiji od šibica Malo peska sa zamka Koji si sama sagradila I u kome sam te Princezo Poljupcem probudio iz sna Odakle meni snovi puni tvojih reči I gomile rečenica Koje ti pričaš samo meni Odakle meni to da nikada ne kasnim Na sastanke sa tobom Jer ti uvek dolaziš ranije Odakle meni glupa navika Da ti nikada ne kažem Ja te volim Samo zbog toga što znam da znaš A meni je teško da te reči izgovorim Odakle meni devojka Koja se osmehne uvek kada me vidi I kaže mi samo jedno ćao Koje znači i volim te I drago mi je što si tu I poljubi me I budi blizu mene I lepo je što si baš ti moj Odakle meni sanjalica Odakle meni neko ko ne ume da svira Ali čiji je svaki pokret Čija je svaka reč pesma Odakle meni ti?

IZGLEDAM DAKLE NISAM Nenad Šaponja Izdavač : PROMETEJ Nenad Šaponja rođen je 1964. godine u Novom Sadu. Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara Društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću „Agora“. Piše poeziju, esejistiku i prozu. Zastupljen u različitim antologijama i izborima poezije. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada K.D.S.2

Miroslav Jozić : PRST NA ČELO , Fondacija Solidarnost Srbije / Kuća Đure Jakšića 2014, str. 72. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Iz štampe je, u izdanju Fondacije „Solidarnost“ i Kuće Đure Jakšića, izašla pesnička zbirka „Prst na čelo“ Miroslava Jozića. Rukopis je dobio Književnu nagradu „Đurin šešir“ za 2014. godinu. Odluku o tome doneo je žiri u sastavu: Dušan Stojković, Miloš Janković i Radivoje Marković. Dušan Stojković u pogovoru podseća da je Miroslav Jozić, pre ove pesničke knjige, objavio još četiri, kako se izrazio, neuočene dovoljno i neprotumačene valjano. Za prvu knjigu naglašava da je bila satirična, kritička i osobeno lirski aforistička. -Ostale su umanjivale kritički naboj, a pojačavale zvučna čaranja – predočava Stojković.- Prst na čelo, stavimo li prst na kritičarsko čelo, najzvučnija je, sasvim muzička, lirska partitura kojom je Miroslav Jozić pokazao, i dokazao, da se sa svim iskušenjima i opasnostima kojima rimovana poezija zna da sačeka one koji se nad njen ambis nadviju, odupreti ume i to ne samo tako da može sačuvati živu pesničku glavu, već tako što će ih položiti na pleća. Jozić je 2001. objavio zbirku „Kad se rogati kote“, 2002. „Iz druge priče“, 2005. „Smej“, 2011. „Kamenje i drvlje“, a 2012. „Kratak pregled posrtanja“. Oprobao se i kao dramski pisac. Radio Beograd je snimio i emitovao dve njegove radio drame: „Oraj, drvo, rđavo“ i „Utopljenik i dvojica“. Za ovu drugu dramu dobio je drugu nagradu Dramskog programa na Konkursu za originalnu radio dramu. Jozić, Miroslav, 1954-2021

Izdavač: Naklada Semafora, Zagreb 2019. Tvrd povez, strana 152, CD Odlično stanje Milko Kiš rođen je u Slatini, a živi u Gajnicama – Zagreb. Pjesnik, glazbenik, kantautor, slikar, pedagog, klavijaturist Hladnog Piva i malog benda: Milko i Ostatak. Autor samostalnog CD-a izdanog u vlastitoj nakladi. Tekstovi u knjizi su uglazbljeni i bolje funkcioniraju ako ih se konzumira s glazbom, no mogu se i samostalno pročitati. Na priloženom CD-u mogu se čuti u izvođenju autora. Većina pjesama odsvirana je i javno na pjesničkim skupovima, promocijama, otvorenjima vlastitih i tuđih izložbi i ponešto na radiju i tv, a objavljene su i u više zbornika. Glazbene izdavačke kuće nisu ljubitelji ovog žanra, tako da umjesto izdavanja glazbenog CD-a pjesmice izlaze u obliku knjige poezije. Poneki glazbeni festival, koji dozvoljava pjesme duže od 10 strofa, dozvoli nastup autoru, tako da su pjesme izvedene i na Chansonfestu 2016., 2017., 2018. i 2019. godine. Milka Kiša opisuju kao autohtonog šansonjera koji njeguje žanr ulične pjesme. Na nastupima koristi klavijature, gitaru, usnu harmoniku i pregršt ostale glazbene opreme. Klavijaturist je u Hladnom pivu od 1999. godine (Politika, Zimmer frei, Mlohava čuna, Dibidus...). Surađivao i snimao s više bendova i autora (klavijature na albumu „Milost“ grupe: Majke), radio glazbu za film, lutkarsko kazalište i dječji zbor. Osim glazbe petljao se u slikarstvo i održao 12 samostalnih i više skupnih izložbi. Od 2018. vodio je pjesničko-glazbeno okupljanje „Preludiranje“ na kojem su nastupali pjesnici, glazbenici, glumci. Zaposlen kao pedagog u Učeničkom domu. Hladno pivo

Pesme koje se večno pevaju Preko stotinu starogradskih pesama koje su ušle u večnost i narodnu tradiciju! Bez obzira što mnoge od njih imaju autore, njih se gotovo više niko ni ne seća, jer su te pesme `ušle u večnost` kao `narodne`. Narod ih je uvrstio u svoju baštinu! Iz sadržaja: Bolujem ja, boluješ ti Za tobom moje srce žudi Ja nemam prava Bele ruže Ako imaš srca draga Ima dana Pred Senkinom kućom, nane, vodenica Milkina kuća na kraju Evo banke, cigane moj Jesen stiže, Dunjo, moja Ljubio sam crno oko ... Izdavač: Beoknjiga, Beograd Godina: 1974 Broj strana: 120 Meki povez Biblioteka: Lira Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4810 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 6110 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik, pesnik, romansijer, novinar i dečji pisac. Život i stvaralaštvo Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.[2] Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet.[3] Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi.[2] Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.[1] Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči.[2] Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“.[4] Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.

Gokčenur Č.: U SVETU SMO MI, U SVETU SU REČI, OVDE JE SVE TAKO SAVRŠENO, Treći trg Beograd 2012, str. 127. Poezija. Očuvanost 4. Gokčenur Č. je rođen u Istanbulu 1971, a detinjstvo je proveo u više turskih gradova. Diplomirao je na Fakultetu elektro-inženjerstva na Tehničkom univerzitetu u Istanbulu i ima master diplomu iz Poslovne administracije na Istanbulskom univerzitetu. Počeo je da objavljuje pesme u turskim časopisima 1990. Njegova prva zbirka Priručnik za svaku knjigu objavljena je 2006, a druga Ostatak reči 2010. Obe knjige objavila je izdavačka kuća Izgubljena zemlja. Treću zbirku Kako namah spaziti trinaest kosova objavila je 2011. izdavačka kuća I Libri Del Merlo, u Italiji, dvojezično na italijanskom i turskom. Učestvovao je na više pesničkih i prevodilačkih radionica i festivala u Rigi, Vilnusu, Istanbulu, Atini, Tel-Avivu, Minhenu, Beogradu, Lodevu, Sofiji i Kundi. Pesme su mu prevođene na engleski, nemački, francuski, grčki, bugarski, švedski, portugalski, japanski, rumunski, letonski, litvanski, makedonski, srpski, hrvatski i hebrejski i objavljene u književnim časopisima. Prevodio je Volasa Stivensa, Pola Ostera i modernu japansku haiku antologiju na turski, a trenutno priprema antologiju moderne američke poezije. Jedan je od pokretača i ko-direktora projekta Word Express (www.word-express.org) Gokčenur Č. je ime negovo književno.

Autor - osoba Tolnai, Ottó, 1940- = Tolnai, Oto, 1940- Naslov Studije o karfiolu : izabrane pesme / Oto Tolnai ; [priredio i s mađarskog preveo Arpad Vicko] Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2014 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2014 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis 309 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Vicko, Arpad Zbirka ǂEdicija ǂCrveni čot ISBN 978-86-85083-79-2 (karton) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 299-301. Oto Tolnai: STUDIJE O KARFIOLU (Edicija Crveni Čot) Ovo izuzetno delo, u prevodu s mađarskog na srpski jezik Arpada Vicka, Zavod za kulturu Vojvodine objavio je u novopokrenutoj ediciji Crveni Čot koja će, kako joj i ime kaže, ubuduće biti namenjena objavljivanju i promociji vrhunskih književnih ostvarenja najpoznatijih autora iz Vojvodine. Oto TOLNAI (Tonai Ottó, Kanjiža, 1940). Pesnik, prozaista, esejista, dramski pisac, urednik, književni prevodilac. OTO TOLNAI je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Vauer-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011). neoavangarda, vladimir kopicl, tribina mladih, bogdanka poznanovic, uj symposion, avangarda, postmoderna, kuca insekata, vujica resin tucic, judita salgo, katalin ladik... MG123

Extra retko Kao na slikama Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Vizuelna poezija kolaži Mađarska avangarda

Forum Novi Sad Ilustrovano Kao na slikama Moguće da je prisutan blag miris starih knjiga Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011)

MOJE KOSTI UJEDAJU - Draško Sikimić Izdanje: LOM Beograd, 2018. F: 12x20 cm O: 101 str Mek povez, latinica. Knjiga je potpuno N O V A. Draško Sikimić rođen je 22.marta 1984.godine u Ljubinju, gde i danas živi. Dve hiljade šesnaeste godine pronađen je u svojoj sobi u nebiografisanom stanju; sedeo je za stolom i pisao, kucao je prstima, obema rukama, pa onda stopalima, kucao je nosem zatim, Draško, tu svoju biografiju, napisao je dvocifreni broj stranica, odštampao i onda sve to spalio u dvorištu svoje kuće, vratio se u sobu i seo za sto, i napisao novu biografiju – na papiru je bila samo jedna reč: „Niko.“ Bila je to velika reč, puna radosti. Osećao se dobro. Bilo mu je važno da makar na trenutak pokaže prošlosti da ne postoji. Ako bude trebalo učiniće to opet, u slučaju da se nepotrebnosti ponovo zakače za njega. Nazvao je to umivanjem ega. Umiva se često. kad sam se probudio bio sam Bog dočekalo me to oko 9:33 ujutro sjedio sam na krevetu i imao 34 godine sve je bilo isto ali sad sam bio svemoćan bio sam svemoćan ali sve je ostalo isto gledao sam u svoj život gledao sam u svijet sve sam mogao sve me trebalo sve me čekalo svejedno ja nisam znao šta da uradim ipak uzeo sam olovku još toplu od mog ljudskog drhtanja i božijom rukom zapisao „smisao života ljudi je da sačuvaju svijet za životinje a oni da izumru ili odu na drugu planetu“ podvukao sam prva dva reda ostavio papir ispod jastuka i ponovo zaspao kad sam se probudio bio sam čovjek

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 3 jer je šarano na 4 lista. Vidi slike. Skladište: 3570 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Autor - osoba Sandberg, Karl, 1878-1967 = Sandburg, Carl, 1878-1967 Naslov Izabrane pesme / Karl Sandberg ; [prevod i izbor Dragoslava Andrića] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1953 (Beograd : Omladina) Fizički opis 124 str. : slika autora ; 18 cm Drugi autori - osoba Andrić, Dragoslav, 1923-2005 = Andrić, Dragoslav, 1923-2005 Zbirka Mala knjiga ; 18 Napomene Prevod dela: Complete poems/ Carl Sandburg. Karl Sandberg rođen je 6. januara 1878. godine u Gejlsburgu, američka država Ilinois, u porodici švedskih imigranata. Imao je trinaest godina kada je napustio školu i pobegao od kuće. Najpre je radio na jednoj farmi u Kanzasu, a potom razne fizičke i uslužne poslove u Denveru i Omahi. Napokon je započeo novinarsku karijeru u „Čikago dejli njuzu“, naporedo pišući poeziju i prozu. Veći deo života proveo je u na Srednjem Zapadu, pre nego što se preselio u Severnu Karolinu. Godine 1898. izveštavao je iz Špansko-američkog rata i pratio invaziju Portorika. Prvu pesničku zbirku objavio je 1904. godine. Bio je član Socijal-demokratske stranke, a od 1910. do 1912. radio je kao sekretar socijalističkog gradonačelnika Milvokija. Između 1919. i 1930. godine živeo je u predgrađu Čikaga, pišući, isplative, knjige za decu i biografije. Godine 1945. preselio se u Flet Rok, u Severnoj Karolini, i tamo živeo do svoje smrti. Njegova kuća je danas muzej, pod zaštitom države, a u njegovom rodnom mestu Gejlsburgu postoji koledž koji nosi njegovo ime. Sandberg je narativni pesnik koji pokušava da bude na strani običnog čoveka, otkrivajući u njemu ne samo psihički život, već i skrivenu veličinu srca. Njegova jednostavna, ali ne uvek i jednoznačna poezija, u najboljim svojim trenucima umela je da priđe široj čitalačkoj publici za koju je i pisana. Trostruki dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor najčuvenijih univerziteta... Karl Sandberg je umro 22. jula 1967. godine. MG9

Selimir Radulović: SA VISA SUNČANOG, STRAŠNOG - Izabrane i nove pesme, Rad 1999, str. 140. Očuvanost 4. Selimir Radulović (Cetinje, 1953) objavio je osam pesničkih knjiga: Poslednji dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016); knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996, 1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017). U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu Izabrana dela (I–V). Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: Pesnik nokturna (1995) i Svetlo iz očeve kolibe (2015). Autor je pet antologija/hrestomatija, knjige književno-kritičkih tekstova Povoj i članci (1987) i knjige ogleda Svetlo iz očeve kolibe (2015). Izdavačka kuća Čigoja objavila je, u kolekciji Odgovori, knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Selimirom Radulovićem Očevo lice knjige (2017). Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Đura Jakšić, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir kosovke devojke, Zmajevu nagradu. Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990–1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992–1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997–2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001–2012), direktor Sterijinog pozorja (2012–2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske. Potpredsednik je Udruženja književnika Srbije, član Upravnog odbora Matice srpske i predsednik Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta. Živi u Novom Sadu.

Zoran Petrović : RECIKLIRANI ŽIVOT , UK Koraci Kragujevac 2020, str. 126. Poezija. Očuvanost 4. Zoran Petrović (1954-2018) Zoran Petrović je profesionalnu karijeru započeo kao organizator kulturnih manifestacja u Spomen–parku „Kragujevački oktobar“, još davne 1978. godine. U izdavačku kuću „Svetlost“ prelazi 1985. godine, gde je radio kao urednik izdanja knjiga i drugih publikacija. Nakon razdvajanja ove izdavačke kuće na „Svetlost“ i „Novu Svetlost“, u dva mandata bio je direktor izdavačkog preduzeća „Nova Svetlost“. Sa tog radnog mesta 2000. godine prelazi na mesto direktora Teatra „Joakim Vujić“ u Kragujevcu, na toj funkciji bio je do 2005. godine. U Spomen-park vraća se 2006. godine, gde je uneo značajne novine kao urednik izdavačke delatnosti i organizator kulturnih manifestacija. Za književni rad dobio je brojne republičke i savezne nagrade., okušao se u mnogim oblastima stavralaštva i publicistike, pisao je poeziju, prozu, eseje, bio je autor dve poeme koje su izvedene na ``Velikom školskom času`` u Šumaricama. Objavio je deset zbirki pesama, četiri romana, dve knjige publicistike i dve zbirke pesama za decu. NJegov prvenac „Kamen blizanac“ ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu 2010. godine, a za isto delo dobio je nagradu „Miloš Crnjanski“ 2011. godine. Prvu knjigu pesama ``Pan i ogledalo“ objavio je 1978. Usledile su knjige ``Aleksandrijska kritična masa``1989, ``Svakodnevna molitva`` `Apsolutna nula`` i ``Prisutni su odsutni`. Objavio je autorsko izdanje izbora ljubavne poezije ``Spasiti Spasioca`` i knjigu pesama ``Stav u trostavu``u izdanju ``Narodne knjige`` iz Beograda. Prošle godine dodeljena mu je Đurđevdanska nagrada grada Kragujevca za knjigu pesama „Nedostajući sebi“. U Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić`, početkom februara ove godine, promovisana je njegova knjiga `Angelina`, roman o svim onim hrabrim ženama koje su u takozvanom Velikom ratu bile bezimene heroine borbe za slobodu. To je ujedno bilo i poslednje pojavljivanje Zorana Petrovića u javnosti.

Retko u ponudi prvo izdanje Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Neoavangarda mađarska književnost poezija u vojvodini vojvođanska vojislav despotov vujica resin tucic mixed media bora cosic casopis rok vizuelna poezija signalizam ....

Kao na slikama Retko u ponudi Sjajne vizuelne pesme mađarskih neoavangardista iz Vojvodine Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Tags: Mađarska avangarda balint szombathy slavko matkovic katalin ladik ... visual concrete avant-garde poetry hungarian poets bosch+bosch collage kolaz typewrite art

Autor - osoba Urošević, Vlada Naslov Usnuli grad / Vlada Urošević ; preveo Ljubomir Simović ; [crteži Todor Stevanović] Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Slovo ljubve, 1977 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 61 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Simović, Ljubomir Pavlović, Miodrag, 1928-2014 = Pavlović, Miodrag, 1928-2014 Stevanović, Todor Zbirka Savremena poezija (Broš.) Napomene Str. 55-59: Nova poezija Vlade Uroševića / Miodrag Pavlović Tiraž 1.000. Vlada Urošević (1934, Skoplje), pesnik, prozni autor, kritičar, esejista, antologičar, prevodilac. Član Makedonske akademije nauka i umetnosti, Evropske pesničke akademije (Luksemburg) i Slovenske akademije književnosti i umetnosti (Varna); spoljni član SANU (Beograd) i dopisni član akademije „Malarme“ (Pariz). Kao redovni profesor Filološkog fakulteta „Blaže Koneski“ u Skoplju držao je kurseve iz istorije evropske književnosti devetnaestog i dvadesetog veka. Objavio je desetak zbirki poezije, kao i više dela iz drugih žanrova: pet knjiga priča, šest romana, sedam knjiga kritika i eseja, dve knjige putopisa, dve knjige iz oblasti slikarstva, desetak antologija. Značajnija dela: zbirke pesama Letnja kiša (1967), Hipnopolis (1986), Panična planeta (1989), Tajno zlato (2016); romani Divlja liga (2000) Zmajeva nevesta (2008), Madžun (2018); kratke priče Znaci (1969), mikropriče Sedma strana kocke (2010); kritike i eseji Suvremenici (Vrsnici, 1971), Astrolab (2000); putopisni zapisi Priče iz Pariza (1997). Jedini je makedonski pesnik koji je dobio tri puta Nagradu „Braća Miladinovci“ za najbolju pesničku knjigu na Struškim večerima poezije. Osim više domaćih, nosilac je i nekoliko inostranih priznanja: Nagrade izdavačke kuće „Nolit“ (Beograd), Nagrade „Halide Edip Adivar“ turskog PEN centra, nagrade „Veliko leteće pero“ na međunarodnom pesničkom festivalu Slovenski zagrljaj (Varna), Zlatni vitez (Rusija)... Preveo je većinu velikih francuskih pesnika devetnaestog i dvadesetog veka na makedonski jezik. MG8 (L)

Ilija Lakušić : KVARENJE OMLADINE , Rad 1987, str. 72. Poezija. Očuvanost 4. Илија Лакушић рођен је 1947. године у Лијевој Ријеци. Завршио је Економски факултет у Подгорици. Радио је као: дописник југословенског листа Борба за Црну Гору, уредник Културне рубрике у Побједи, Министар културе у Влади Републике Црне Горе (1991 – 94), потпредсједник СО Подгорица, директор Музеја и галерија Подгорице, Секретар за културу Подгорице, директор, оснивач и главни уредник издавачке куће Ободско слово. Био је предсједник Удружења књижевника Црне Горе у више мандата. Члан је Одбора за књижевност ЦАНУ. Објавио је књиге поезије: Робија иза стакла, Прапечат, Кварење омладине, Немам другог избора, Десет пршљенова, Одбрана и посљедњи дани римовања, Ево ме, Тако је писано прије глагола писати, А потом обрезаше књигу , Мале мајке, Папирова побједа, Љубио сам живот као да је мој, Битка на тастатури, Мала ноћна лирика, Два Петра, Успенска врата, Манастирски синови, Од Парнаса до Пигала, Реглеси философул сау, (на румунском); романе Систем за навођење, Портрет пјесника са прозним писцем у позадини, Ране десете; кратке приче Ипак се окрећем, као и књигу сатиричне прозе Приче у зрну, књигу интервјуа и есеја Из претјеране близине, и књиге за дјецу Буквара и Биљези. Добитник је Тринаестојулске награде за књижевност (2013), Награде „Марко Миљанов“, Награде „Ристо Ратковић“, Награде „Вуко Безаревић“ за сатиричара године, Награде Удружења црногорских писаца за дјецу за књигу године, двоструки добитник награде „Јежа“ за кратку причу, Награде „Типар“, Награде фестивала хумора и сатире у Даниловграду, Награде „Миодраг Ћупић“, Повеље „Јован Скерлић“. Добитник је ордена Министарства културе Русије за културну сарадњу и допринос развоју свесловенске писмености, као и Новгородске грамате. Добитник је Ордена града Барија (Цитта ди Бари) за културну и књижевну сарадњу. Превођен је на руски, француски, италијански, енглески, шведски, кинески, румунски језик. Живи у Подгорици.