GDE JE ŠTA IME: TOMAS BERNHARD Tomas Bernhard: POREMEĆAJ Tomas Bernhard: (RAZ)GOVORI Tomas Bernhard: OD KATASTROFE DO KATASTROFE MONTAŽA Jovica Aćin: TOMAS B. NA PUTU KOD KUĆE Igor Marojević: PERAST Damir Šodan: PET PJESAMA ZA TOMASA BERNHARDA Miodrag Raičević: BEZ CEDULJE UOKVIRIVANJE Ana Tomčić: MALOGRAĐANSKE PARANOJE I MELANKOLIČNI BUNTOVNICI – TOMAS BERNHARD I SUBVERZIJE RAZVOJNOG NARATIVA Zdravko Zima: TOMAS BERNHARD I SALCBURG Sanja Milutinović Bojanić: „PRAVITI MESTO“ I „KRČITI“ – O IZUMIRANJU KAO PROPADANJU Vladimir Gvozden: UMETNOST BODLJIKAVE MISLI – SAVRŠENA PUKOTINA TOMASA BERNHARDA Žarko Paić: MORBIDNA ARKADIJA Relja Dražić: DVE SALCBURŠKE (ANARHISTIČKE) AUTOBIOGRAFIJE U UZAJAMNOM OGLEDALU – TOMAS BERNHARD (1931-1989) I GERHARD AMANSHAUZER (1928-2006) Boško Tomašević: ČASNOST (EHRLICHKEIT) I DOBRA VOLJA DA SE NEŠTO PROTIV SAVREMENIKA KRITIČKI KAŽE I NEMOĆ DA SE TIME IŠTA POSTIGNE. SLUČAJ TOMAS BERNHARD Nenad Župac: KRATAK OSVRT NA RECEPCIJU BERNHARDOVOG DELA U SRBIJI Nađa Bobičić: PROSTOR I IDENTITET U NOVELI DA TOMASA BERNHARDA EKSPOZICIJA Migel Saens: SMRT TOMASA BERNHARDA Marsel Rajh-Ranicki: KOD KUĆE NESKUĆEN Stiven D. Dauden: BERNHARD KAO DRAMSKI PISAC Vandelin Šmit-Dengler: „SMRT KAO PRIRODNA NAUKA PORED ŽIVOTA, ŽIVOT”. O BERNHARDOVOM JEZIKU ISKLJUČIVOSTI Vandelin Šmit-Dengler: BERNHARDOVA GRDNJA Vandelin Šmit-Dengler: JEDANAEST TEZA O DELU TOMASA BERNHARDA Hans Heler: KAKO FORMA JEZIKA OMOGUĆUJE MIŠLJENJE ČITAOCA. ANALITIČKI KARAKTER BERNHARDOVOG JEZIKA Štefan Kramer: FIGURACIJE MOĆI. RETORIČKE STRATEGIJE U DRAMAMA TOMASA BERNHARDA Leonard Fuest: NEIZLEČIVO UMETNIČKO LUDILO Dž. Dž. Long: ROMANI TOMASA BERNHARDA – FORMA I NJENA ULOGA PUBLIKACIJE KNJIŽEVNIH DELA I PREMIJERE SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA O TOMASU BERNHARDU TOMAS BERNHARD NA SRPSKOM I HRVATSKOM JEZIKU KC

GLASNIK ETNOGRAFSKOG MUZEJA U BEOGRADU XX knjiga 1957. Mek povez - udžbenički format, 272strane, izdavač: Etnografski muzej u Beogradu 1957. sadržaj: - Pereida Tomić: BOJENJE I ŠARANJE JAJA - Lj. i D. Janković: TRAGOM NAŠEG NAJSTARIJEG OPERSKOG KULTURNOG NASLEĐA - Špiro Kulišić: NEKOLIKO PODATAKA O OBIČAJU MIRAZA U BOKI KOTORSKOJ - jeremija Mitrović: Milan Đ. Stanić: `DRAGAČEVSKI VUK` - KAKO IZDAVATI NARODNE UMOTVORINE - Božidar Milić - Krivodoljanin: FUNKCIONALNI RAZVITAK KUĆE I EKONOMSKIH ZGRADA U SELU JASICI - dr Milenko S. Filipović: KAČKAVALJ U MAKEDONIJI I SRBIJI - Stevan Tanović: STARI SEOSKI ZANATI U OKOLINI ĐEVĐELIJE - dr Bodivoje Drobnjaković: BELEŠKE IZ KOSMAJSKIH SELA - dr Jovan Trifunovski: ETNOGRAFSKE BELEŠKE IZ VRANJSKE KOTLINE - St. M. Mijatović: ETNOGRAFSKE ZABELEŠKE IZ LEVČA, TEMNIĆA I RESAVE - M. Bubalo - Kordunaš: IZ VREMENA OGULINSKOG KORDUNA ZA VREME GRANIČARSKE VOJNE UPRAVE - M. Bubalo - Kordunaš: IZ ŽIVOTA SLIJEPCA VILIPA KOMADINE - P. Acić - S. Milojević: RIBA U PREDANJU I SIMBOLICI - Đ. Tešić: PREGLED STRUČNOG I NAUČNOG RADA U ETNOGRAFSKOM MUZEJU U BEOGRADU 1936-1940 G. I REGISTAR XI - XV kn. GLASNIKA ETNOGRAFSKOG MUZEJA - Branislav Krstić: PRVA UPOREDNA STUDIJA O ARBANAŠKIM I NAŠIM NARODNIM PESMAMA - Petar Š. Vlahović: RAD DR VOJISLAVA S. RADANOVIĆA NA ETNOLOGIJI - STATUT ETNOGRAFSKOG MUZEJA NRS U BEOGRADU - Milica Bošković-Matić: BIBLIOGRAFIJA ZA 1941-1944 GODINU

Naslov: Krugovi 1-7, mjesečnik za književnost i kulturu Sva izdanja koja su objavljena tokom 1953. godine. Izdavač: Mladost, Zagreb Obim strana: 600 Format: 15 x 21 cm Povez: Tvrdi Krugovi je bio hrvatski časopis za književnost i kulturu. Od 1953. ga je uređivao Josip Barković, a od 1957. Josip Pupačić. List je izlazio u Zagrebu od 1952. do 1958. godine. Izdavač mu je bila izdavačka kuća Mladost. Generacija hrvatskih književnika koja se okupila oko ovog lista dobila je naziv krugovaši. Bila je vrlo uticajna na hrvatsku književnost. U te književnike spadaju Milivoj Slaviček, Miroslav Slavko Mađer, Nikola Milićević, Irena Vrkljan, Dubravko Ivančan i drugi. U ovom ukoričenom izdanju su objedinjeni svi brojevi časopisa `Krugovi` (od 1. do 7.) koji su objavljeni tokom 1953. godine. Izdanje je jako lepo očuvano. Na uvodnoj strani postoji pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Izdanje šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić

Tematski broj `Polja` (maj-jun 2011) u potpunosti posvećen V. G. Zebaldu IME: V. G. ZEBALD V. G. Zebald: ZRAČNI RAT I KNJIŽEVNOST V. G. Zebald: VEĆ GODINAMA V. G. Zebald: TAJNA CRVENOMRKOG KRZNA V. G. Zebald i Sara Kafatu: RAZGOVOR SA V. G. ZEBALDOM MONTAŽA Jovica Aćin: VINO SA UKUSOM PEPELA Slavo Šerc: MAKS ZEBALD – THE GOOD GERMAN GUY Vladimir Gvozden: ZEBALDOVA POLITIKA KNJIŽEVNOSTI Aleksandar Prstojević: ONO ŠTO VIDIMO NIJE ISTINA Slobodan Vladušić: O ZEBALDU, IZMEĐU Manca G. Renko: NAJGLASNIJI ŠAPTAČ SA GLAVOM MEDUZE U RANCU Ana Tomčić: SEBALDOVI SATURNOVI PRSTENI I MELANKOLIJA NAPRETKA Muharem Bazdulj: KIŠ I ZEBALD Vladimir Tasić: VOJADŽER 2 UOKVIRIVANJE (priredio Vladimir Gvozden) Merijen Herš: GENERACIJA POSTSEĆANJA Dž. M. Kuci: V. G. ZEBALD, NAKON PRIRODE Masimo Bonfacio: `MOĆ NEMILOSRDNOG PAMĆENJA` Din Blekler: ZEBALDOVA NEOBIČNA KINEMATIČKA PROZA: STASIS I KINESIS Lilijan R. Furst: REALIZAM, FOTOGRAFIJA I DUBINE NEPOUZDANOG Geri Fec: LUFTKRIEG UND LITERATUR Sjuzan Vis-Gulani: ISKUSTVO UNIŠTENJA: V. G. ZEBALD, VAZDUŠNI RAT I KNJIŽEVNOST Kristina Krencl: SLIKANJE MESTA: PUTOVANJE, FOTOGRAFIJA I IMAGINATIVNA GEOGRAFIJA U SATURNOVIM PRSTENOVIMA V. G. ZEBALDA Džordž Kuvaros: SLIKE KOJE SE SEĆAJU NAS: FOTOGRAFIJA I SEĆANJE U ROMANU AUSTERLIC Ben Hačinson: `MOREPLOVAC` ILI `ZEMLJORADNIK`? NEKOLIKO RAZMIŠLJANJA O ZEBALDOVOM ČITANJU ESEJA `PRIPOVEDAČ` VALTERA BENJAMINA Bred Prager: ZEBALDOV KAFKA

Časopis Kultura 168 Jesen, 2020. 410 strana. Nekorišćena knjiga/časopis. Sadržaj Fantastično u kulturi Mladen Jakovlјević UVODNA REČ PRIREĐIVAČA Tijana Tropin ŠUMA SA STAZAMA KOJE SE RAČVAJU Mina D. Lukić FILMSKE LOKACIJE KAO MESTA SEĆANјA Jovana Nikolić SIMBOLIZAM I IMAGINACIJA SREDNјEVEKOVLjA Arijana Luburić Cvijanović MAGIJA, REALIZAM I REKA IZMEĐU Danijela Petković O ČEMU SANјAJU MAČKE? Aleksandra Blatešić IMAGINARNI PROTAGONISTI FRAZEMA SAVREMENOG ITALIJANSKOG JEZIKA Kultura knjige kod manjina u Vojvodini Virđinija Popović UVODNA REČ PRIREĐIVAČA Boris Stojkovski SREDNјOVEKOVNE BIBLIOTEKE NA TLU DANAŠNјE VOJVODINE Mirča Maran PREVODILAČKA DELATNOST RUMUNA SA PROSTORA DANAŠNјE VOJVODINE U 19. I U PRVIM DECENIJAMA 20. VEKA Vladimir Barović KNјIGE I PROSVETA KAO SREDSTVO NACIFIKACIJE VOJVOĐANSKIH NEMACA Virđinija Popović, Ferenc Nemet i Marija Nenadić Žurka RAZVOJ KNјIŽEVNOG STAVARALAŠTVA NA RUMUNSKOM JEZIKU U VOJVODINI POSLE PRVOG SVETSKOG RATA Jovana Kolundžija DRUGI U HERITOLOGIJI Istraživanja Gordana Đuretić i Nevena Krasulјa DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA I ORGANIZACIONO PONAŠANјE Slobodan Penezić DRUŠTVENA ISTORIJA RAZVOJA SPORTA Kultura video igara Dragan Đorđević UVODNA REČ PRIREĐIVAČA Nik Dajer Vitford i Greg De Pojter IGRE U ERI IMPERIJE Manojlo Maravić MEDIJSKA KONVERGENCIJA VIDEO IGARA I FILMA Bilјana Mitrović LUDOLOGIJA I NARATOLOGIJA – LEGENDA O SUKOBU Stefan Alidini BITI IL’ NE BITI – ŠEKSPIR I VIDEO IGRE Jovana Vujanov LUDIČKO IZMEŠTANјE BIBLIJSKOG MITA Osvrti Dejana Prnjat LEGATI U KULTURI S POSEBNIM OSVRTOM NA KUĆU LEGATA U BEOGRADU Prikazi Ljubiša Vasilјević PIVO I PROMENE U ISTORIJI I KULTURI Isidora S. Savić IZLOŽBA STARI KONAK

Glas jedinstvenog narodno-oslobodilačkog fronta Srbije Reprint ratnih brojeva 1942-1944 Urednik: Radojko Mrlješ Izdavač: Glas, Beograd 1975 Veliki format. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE broj 1 / 30. avgust 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina I broj 2-3 / novembar 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 1-2 / januar-februar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 3-4 / mart-april 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 5 / maj 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 6 / septembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 7 / decembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 1-2 / januar-februar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 3 / mart 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 5 / semptembar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 6 / oktobar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 7 / nobembar 1944. Polazeći od potrebe za podizanjem borbenog raspoloženja naroda, u uslovima kada je NOP u Srbiji preživljavao teške trenutke, kao i od potrebe za ponovnom što širom mobilizacijom naroda na platformi narodnooslobodilačkog pokreta, PK KPJ za Srbiju odlučio je da pokrene jedan list za Srbiju. V početku se smatralo da to treba da bude „Komunist`, ali se ubrzo, početkom jula 1942, došlo do zaključka da taj list treba da izgleda „nešto kao vesnik zagrebački`. Od ideje o pokretanju lista „Glas`, do njegovog izlaska nije proteklo mnogo vremena. Već sredinom avgusta PK KPJ za Srbiju najavio je okružnim komitetima KPJ izlazak lista: „.. . U najskorije vreme počeće da izlazi list koji će celom narodu javno otkriti ulogu Draže Mihailovića i koji će kao organ jedinstvenog fronta Srbije dati mogućnost da se učvrsti, proširi i dobije organizacionu formu kroz narodnooslobodilačke odbore široko jedinstvo srpskog naroda.` Ova najava govorila je jasno da će list biti organ Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije i da će biti „ideološka i organizaciona osnovina` na kojoj će se narodnooslobodilački front izgraćivati. Kao informativno-politički organ, list je imao zadatak da služi stvaranju i razvoju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta. Istovremeno sa pripremama koje su obavljane za pokretanje lista, PK KPJ za Srbiju pokušao je da stvori ilegalni odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije. U tom cilju voćeni ou razgovori sa nekim istaknutim ličnostima koje su ranije pripadale graćanskim strankama, a nisu se kompromigovale saradnjom sa okupatorom. Mećutim, ti razgovori, kao i mnogi drugi koje su do tada voćeni sa tim snagama o raznim nitanjima vezanim za razvoj oslobodilačke borbe, nisu doveli do željenih rezultata, jer još nisu bili sazreli uslovi da se osnuje JNOF u Srbiji. Na pripremanju prvog broja novog lista „Glas` učestvovali su svi članovi Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Beogradu: Blagoje Nešković, Mirko Tomić i Vasilije Buha. Oni su bili prvi urednici i pisci tekstova. Prvi broj „Glasa` izašao je u Beogradu 30. avgusta 1942. godine u 400 primeraka, štampanih na geštetneru V tehnici Pokrajinskog komiteta u skloništu u kući Slobodanke-Danke Savić, u Cvetkovoj ulici br. 15. U uvodniku prvog broja Blagoje Nešković je obrazložio cilj njegovog pokretanja rečima da će „Glas` predstavljati tribnnu sa koje će . . . „pošteni i pravi rodoljubi, bez obzira na politička ubećenja, iznositi svoja mišljenja kojima će pomagati da se naš narod oslobodi okupatora i njegovih najamnika`. Osim toga, „Glas` je trebalo da omogući organizaciono povezivanje „svih snaga srpskog naroda koji se sada sgapaju u jedinstvenu želju — osloboćenje našeg naroda ispred ropstva okupatora i njegovih najamnika, i da štiti interese narodnooslobodilačke borbe i onemogući podstrekače bratoubilačkog graćanskog rata`. Pored uvodnika, Nešković je napisao i članak „Kako hitlerovci zamišljaju novi poredak i koje su mesto u njemu odredili Srbiji`. Komentarišući nacionalsocijalističke koncepcije o tzv. novom poretku u Evropi, koje su bile objavljene u listu „Časopis za politiku`, istakao je da Srbiju, ako ostane pod nemačkom okupacijom, očekuje „robovski kolonijalni režim`. U članku „Nedić i srpstvo` Vasilije Buha je pokazao u čemu je suština kvislinške uloge Milana Nedića. Treći članak u ovom broju „Ko vodi borbu protpv okupatora i njegovih plaćenika u Srbiji` napisao je Mirko Tomić, razotkrivajući izdajničku ulogu čegničkog pokreta i njegovog voće Draže Mihailovića u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj prvi broj, kao i druge brojeve „Glasa`, u toku narodnooslobodilačkog rata i revolucije, distribuirala je tehnika Pokrajinskog komiteta, kojom je rukovodio Svetislav Kanački, španski borac. Tehnika PK bila je organizaciono odvojena od Pokrajinskog komiteta. Pored Kanačkog u tehnici PK je radila Slavka Morić i Slobodanka Savić, kao i kurirke, koje su držale vezu sa kuririma okružnih komiteta i predavale odgovore i materijal Pokrajinskog komiteta. Centralna ekspedicija tehnike PK nalazila se u stanu Miroslava i Olivere Parezanović, u Lastinoj ulici br. Pakovanje materijala i lista „Glas` za distribuciju obavljao je Kanački, koji je imao tačnu evidenciju dolaska i odlaska kurira. Materijal i „Glas` prenošeni su u raznovrsnoj ambalaži, koja je bila najpogodnija u odrećeno vreme, a koju je po zadatku Pokrajinskog komitega izraćivao Vučko Ivković. U cilju obezbećenja maksimalne sigurnosti, prijem i isporuka pošte vršili su se na različitim mestima, a bio je zabranjen i svaki kontakt među kuririma, osim po zadacima Partije. Funkcionisanje tehnike Pokrajinskog komiteta i distribucija materijala bili su uveliko uhodani u vreme šgampanja ,,Glasa`, što je omogućilo njegovo rasturanje. Pojava prvog broja „Glasa` imala je višestruki društveno-politički i agitaciono-propagandni značaj. Pokrenut u teškim uslovima u kojima se nalazio oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu, list ,,Gllas` pokazao je prijateljima i neprnjateljima narodnooslobodilačke borbe da oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu deluje, da je neuništiv. Pisana reč u „Glasu`, već od njegovog prvog broja, bila je ubojita kao vatreno oružje na frontu, s kojim su se NOP odredi pod rukovodstvom KPJ borili protiv okupatora i domaćih izdajnika za osloboćenje zemlje. Pisana reč u „Glasu` podizala je borbeni moral naroda i bila dokaz, uprkos neprijateljskoj propagandi o unišgenju komunista u Srbiji, da Komunistička partija postoji i deluje i da je neuništiva. Ubrzo posle izlaska iz štampe prvog broja „Glasa`, pala je u ruke specijalne policije SloG odanka Savić. Zahvaljujući njenom hrabrom držanju pred polgcijom, nije otkrivena tehnika Pokrajinskog komiteta. Nasgojeći da list i tehnički bude lepo urećen, Pokrajinski komitet je odlučio da se br. 2 i 3 za 1942. štampaju u štampgriji Centralnog komiteta KPJ, koja je raspolagala boljim tehničkim sredstvima za štampanje. Tehničku opremu lista uradio je Borće Andrejević-Kun, koji je u to vreme stanovao u štampariji CK KPJ. Slaganje i štampanje ovog dvobroja obavili su Slobodan Jović, slovoslagač, i Branko Bonović, mašinista, koji su od 1941. godine radili u štampariji CK KPJ, a rasturanje su vršili svi stanari te kuće: Milo Bošković, Zaga Jovanović, Ljubica Bonović, zatim Milada Rajter, Brana Perović i drugi. Sadržaj broja 2 i 3 za 1942. bio je znatno bogatiji u odnosu na prvi broj, jer je u njemu bilo više saradnika. U ovom dvobroju objavljen je članak Josipa Broza Tita „Mećunarodni značaj narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji i zamaskirani izdajnici`, zatim nekoliko članaka Neškovića, meću kojima i članak posvećen 25-godišnjici velike oktobarske socijalističke revolucije, kao uvodnik, i članci: „Ustavotvorna skupština Antifašističkog veća narodnog osloboćenja Jugoslavije`, „Osloboćena teritorpja`, „Za zimsku pomoć partizanima` i dr. U njemu su objavljena i dva članka Mirka Tomića, od kojih je od posebnog značaja: „Saradnja Mihailovića sa Nedićem i nemačkim okupatorom posle gubljenja slobodne teritorije u Srbiji`, u kome je dokumentovano prikazao izdajnički rad Draže Mihailovića i njegovih saradnika. U tom članku Tomić je predlagao da se ujedini ceo srpski narod u Jedinstveni narodnooslobodilački front za borbu protiv okupatora, kao što je to učinio slovenački narod u Osvobodilnoj fronti, Jedan od novih saradnika „Glasa` bio je i Borće Jovanović-Jarac, koji je za broj 2 i 3 napisao članak „Dva lica izdaje`. Brojevi 1—2 i 3—4 i broj 5 za 1943. štampani su u kući na Banjičkom vencu i u njima je saraćivao veći broj saradnika, a obezbećeni su dopisi iz raznih krajeva Srbije. Većinu članaka za prvi dvobroj za 1943. i dalje su pisali uglavnom članovp Pokrajiskog komigeta MeškoviN, Moma Marković i Vasilije Buha, dok je Mirko Tomić, kad je ovaj dvobroj pripreman za štampu, poginuo u borbi sa policijom januara 1943. U objavljenim člancima pisano je o aktuelnim pitanjima narodnooslobodilačkog pokreta i socijalističke revolucije. Nešković je za ovaj dvobroj napisao članke: ,,Na putu pobede, „Jedna pegina je naša`, „Svetli grobovi` i dr.; Moma Marković: „Drumovi će poželeti Turaka`, „Mi nismo sami`, „Mi smo ponosni`, nekrolog o Mirku Tomiću i dr.; Vasilije Buha: „Ko stoji iza Milana Nedića`, Borće Jovanović: „Štuka — kultura` i drugi. Ovaj dvobroj „Glasa` imao je 12 stranica teksta. U dvobroju 3—4 za 1943. koji je bio obima 8 stranica, osim tekstova Neškovića: „27. mart`, „Ofanziva i protivofanziva`, „Janko JTisjak-Puška` i drugih, štampani su i prilozi novih saradnika: Radivoja Jovanovića-Bradonje „Dražinovci kolju po Šumadiji`, Jovana Šerganovića „Kaznena ekspedicija u okrugu požarevačkom i smrt fašističkog zlikovca Henzela`, Vere Miletić „8. mart` i drugi. U broju 5 za 1943. ponovo je povećan broj stranica na 12, kao i broj saradnika. Tako su u ovom broju svoje članke objavili Petar Stambolić „Peta fašistička ofanziva — Peta velika pobeda narodnooslobodilačke vojske`, „Zadušnica krvopilaca`; Dragoslav Marković „Odjek sa Drine`, „Dražinovci po Kosmaju`; Marko Vranješević objavio je pesmu „U verigama`; Božidarka Dahmjanović-Kika „Kosmajski partizani se svete`; Milovan Milosavljević „Napad na Aranćelovac` i Dušan Petrović-Šane „Dražinovci i dalje kolju i pale po Šumadiji` i nekrolog Stanislavu Sremčeviću. Kao što se vidi, ovaj broj „Glasa` bio je raznovrsniji od svih prethodnih. Izdavanje „Glasa` u šgampariji CK KPJ moralo je krajem avgusta 1943. da bude obustavljeno, jer su Nemci kuću u kojoj se ona nalazila uzeli za smeštaj svojih vojnika. Svi stanari te kuće morali su biti iseljeni. Prilikom iseljavanja, Branko Bonović i Slobodan Jović noneli su sa sobom malu štamparsku mašinu marke „boston` i preneli je u sklonište koje se nalazilo u kući Milutina i Ratke Blagojević u Krajinskoj ulici broj 24, gde je pre toga bilo sklonište materijala za tehniku Pokrajinskog komiteta. U no vom skloništu je ubrzo montirapa štamparija, a mali „tigl` za njene potrebe izradio je Vučko Ivković prema nacrtu inženjera Jovana Jankovića. Na tom tiglu Jović i Bonović štampali su ostale brojeve „Glasa`, koji su izdavani u Beogradu krajem 1943. i tokom 1944. godine. Ovi brojevi su bili formata 24 X 30 cm. Iako se oskudevalo u hartiji, a bile su znatno smanjene i tehničke mogućnosti, broj 6 za 1943. izašao je na 6 strana u tiražu od 2.000 primeraka. I u ovom broju najviše priloga napisali su članovi Pokrajinskog komiteta: Petar Stambolić, Nešković i Buha. Stambolić je napisao članke: „Veliki uspesi naše narodnooslobodilačke vojske` i „Pobedonosni put Crvene armije na zapad`, Nešković „Davljenici` i „Akcije partnzanskih odreda u Srbiji`, a Buha „Omladinska tamniia u Smederevskoj Palanci`. To je bio i poslednji članak Buhe objavljen u „Glasu`, jer je početkom oktobra 1943. uhapšen od specijalne policije. U broju 6 objavljena je i jedna pesma Miloša Savkovića i njegov članak o Nediću, zatim nekrolog o Milošu Savkoviću, koji je napnsao Dušan Petrović-Šane, kratak osvrt Mome Markovića na poginule istaknute borce narodnooslobodilačke vojske i borce partpzanskih odreda u Srbnji i dva priloga Vere Miletić. Poslednji broj „Glasa`, 7 za 1943, izašao je na 4 strane. Ovaj broj i sledeće za 1944. uredio je Petar Stambolić, jer je Nešković otišao na teren u južnu Srbiju. Osim urećiva- 441 nja, Stambolić je broj 7 uglavnom popunio svojim člancima. Izmeću ostalog, pripremio je opširan komentar o Drugom zasedanju AVNOJ-a i stvaranju Nacionalnog komiteta narodnog osloboćenja Jugoslavije. Vesti o Drugom zasedanju AVNOJ-a koje je emitovala radio-stanica „Slobodna Jugoslavija` slušao je i zapisivao Marko Ristić, književnik, a prenosila ih je do Stambolića Krista Borćević. Samo dva priloga u ovom broju napisali su drugi autori. To je članak „Nacionalizam u okviru današnjice` Dušana Bogdanovića, potpredsednika Narodne seljačke stranke, koji je od 1941. saraćivao sa KPJ. U tom članku Bogdanović je razobličavao srpski nacionalizam i njegove predstavnike Nedića, Dimitrija Ljotića, Kostu Milovanovića-Pećanca i Dražu Mihailovića, koji su se stavili u službu okupatora, i nasuprot njima isticao borce narodnooslobodilačkog pokreta kao istinske borce za narodnu slobodu. Drugi članak je napisao Predrag Marković-Alimpije, pod naslovom „Jablanica i Toplica se dižu na oružje`. U toku 1944. izašla su u okupiranom Beogradu četiri broja „Glasa`. Dvobroj 1—2 za 1944. godinu štampan je na 8 strana, treći je izašao u martu, a četvrti u maju. Sve brojeve „Glasa` izdate u Beogradu, osim broja 1, složili su, prelomili i štampali Slobodan Jović i Branko Bonović, koji su 29. jula 1944. posle žestokog otpora izvršili samoubčstvo da ne bi pali policiji V ruke, kada je otkrila sklonište u Krajinskoj ulici. Sledeći brojevi „Glasa`, 5. i 6. za 1944, štampani su na slobodnoj teritoriji u južnoj Srbiji. Redakcija ovih brojeva imala je novi sasgav, a sačinjavali su je: Bogdan Pešić, Slobodan Ivanović-Lale, Tanasije Mladenović, Marko Vranješević, Sava Vučković i Milivoje Stefanović. Redakcija je bila smeštena u selu Gornji Statovci, u kome se nalazio Glavni štab narodiooslobodilačke vojske za Srbiju. Štampanje ova dva broja obavljeno je u štampariji Okružnog komiteta KPJ za Leskovac u selu Ivanju pod Radan-planinom, a svi člancn bili su potipisani punim imenima i prezimenima, za razliku od brojeva izdatih u Beogradu, koji su izlazili nepotpisani ili sa inicijalima ili pseudonimima. Osloboćenjem Beograda, „Glas` je ponovo štampan u glavnom gradu 7. novembra 1944. n nosio je broj 7. U izdanju „Glasa` pojavio se 24. oktobra list „20. oktobar`, u čast osloboćenja Beograda, u kome je stanovništvo šire obavešteno o borbama za osloboćenje Srbije i Jugoslavije.

ENDI VORHOL POLJA 438/2OO6 Pažnja !!! Pažnja !!! Pažnja !!! Ceo ovaj broj `Polja` posvećen je fantastičnoj, legendarnoj i zagonetnoj figuri Endija VORHOLA !!! Broj je /s t r a v a/ !!! Broj je /e s e n c i j a/ !!! Broj je /k o l a ž/ !!! Broj je već sada /b i b l i o f i l s k i/ raritet !!! Broj koji se napravi jednom u 1OO godina !!! Za sladokusce Za obožavaoce E. V. Za otKačene !!! Za uvrnute !!! Za neshvaćene !!! Za one koji žive u drugom svetu !!! Endi VORHOL - sušti američki umetnik, mislilac, slikar, fantasta, filmski čovek, promoter drugih umetničkih lica i poJava, modni diktator, junak priča, zvezda ili drugačije !!! Endi Vorhol? To je jedini genije sa IQ-om 6O (Gor Vidal) Čovek kome podižu spomenik u Beogradu (ironija!) !!! (Mihajlo Grušić) ................................................................ R e f e r e n c e ... Želeo sam da slikam /n i š t a v i l o/, tragao sam za suštinom ništavnosti i otkrio sam da je to /k o n z e r v a/ za supu... ... Pop-art je ljubav prema /s t v a r i m a/... ... Svi moji filmovi su /i z v e š t a č e n i/, ali sve je izveštačeno. Ja ne znam gde se završava izveštačeno i gde počinje stvarno... ... U budućnosti će svako biti /s l a v a n/ na 15 minuta... ... Volim /d o s a d n e/ stvari. I volim kada stvari ostaju uvek iznova nepromenjene... ... Svi koje poznajem u Njujorku prave se da su /p e d e r i/. Po čitav dan tako /g l u m a t a j u/ a onda uveče zbrišu kući ženama... ... Jedna prijateljica me je pitala `Šta najviše voliš?` Tako sam počeo da slikam /n o v a c/... ... Ako hoćete da znate ko sam, gledajte površinu mojih slika i mojih filmova. Iza toga nema ničega... ............................................................ A u t o r i Bojan Jovanović Draško Ređep Vladimir Kopicl Muharem Bazdulj Januš Ničiporovič Ješa Denegri Miško Šuvaković Mihal Bicko Vasa Pavković Jovica Aćin Mileta Prodanović Miodrag Raičević Radivoj Šajtinac Andrej Tišma Zoran PAUNOVIĆ Daglas Kopland Goran Stanković Mihajlo Pantić Robert G. Tili Vule Žurić Zoran Ćirić Ljubica Arsić Milenko Pajić Jekaterina Đogot Viktor Stoičita Zoran Đerić Saša Stojanović Vladislava GORDIĆ PETKOVIĆ Ala Tatarenko Đorđe Tolvai i i i DEJVID BOUVI ......................................................... Dejvid Bouvi ENDI VORHOL Ćef mi je da se koknem cementom Da budem stajaći biosKop Oblačim pajdaše po svom hiru Da vidim kakvi su istinski Zavirujem kroz ključaonicu u mozak svoj ZaVareni što na srebrnjak radi oPušteno Sve da vas oKupim u galeriju O sebe sačinjenu Da dRužimo se kakvi jesmo Razgolićeno Oljušteno Endi Vorhol bulji u platno Oba ih ištu zidovi u crnoj boji Endi Vorhol i Srebrno Klatno Nikakve razlike Dragi moji Endi šećka Endi je umoran I pomalo neurozan Ako se nećka Budi uporan Smandrljaj ga kad je srozan Spakuj ga i pošalji na jedrenje I kad sebi dođe sred srede kakvog mora Pomisliće na nas dok ne cikne zora I mozgaće o platnu, misliće o paleti Što jeste strašno smarajuće Ali tek njemu brige će doneti Endi Vorhol bulji u platno Obojicu ište ih zid moj u boji Endi Vorhol i BezBojno Klatno Ni po čem se ne razLikuju Dragi moji (Sa engleskog preveo Robert G. TILI) BROŠ LATINICA 156 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI - 2006 Ekstra *********

br. 191 (januar 1975) Srba Ignjatović: GLOBALNI SIMBOL: NIŠČI Radoman Kordić: SMRT JE MOJ CILJ Momčilo Grubač: KULTURA I PRAVOSUĐE David Kecman Dako: JA, IĆENTIJE ČARUGA Kolja Mićević: TRI BAROKNA PESNIKA; Žan-Batist Šasinje: PREZIRANJE ŽIVOTA I UTEHA OD SMRTI; Klod Opil: TRINAESTI SPIRITUALNI SONET; Fransoa Menar: SONET Radmila Lazić: TAJNA VRATA Ljubica Miletić: NIKAD ONO VAŽNO Bela Balint: PA I NE DNEVNIK VODITI Pierre Daix: MODERNA UMJETNOST I STRUKTURALNA KRITIKA Miodrag Pavlović: MENTALNE SLIKE LJUBE RAJČEVIĆA Zorica Stojanović (Branimir Šćepanović: USTA PUNA ZEMLJE) Mirjana D. Stefanović (Tomislav Marjan Bilosnić: PRED ZAVJESAMA) Nedeljko Kravljača (Dragoljub Jeknić: OPET ME EVO SEJAČA) Nedeljko Kravljača (Radojica Tautović: HEFEST U SVEMIRU) HRONIKA: Jaroslav Turčan: NOVI PUTEVI ZA SARADNJU KNJIŽEVNIH STVARALACA MAKEDONIJE I VOJVODINE; Kolja Mićević: NEOBJAŠNJIVA NEOBAVEŠTENOST ILI IRONIJA BEZ KONCENTRACIJE Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Drugi trijenale keramike; Pejsaž u savremenoj umetnosti Jugoslavije) Milan Dunđerski: PRAZAN SPOMENIK br. 192 (februar 1975) Laslo Vegel: RAZOTKRIVANJE PESME Sergej Flere: NEKOLIKO FILOZOFSKIH PRISTUPA OBRAZOVANJU Džems Kolins: STVARI I IDEJE Gabor Filer: DESET PESAMA Slavko Gordić: KNJIŽEVNO VREME PROŠLO I VREME SADAŠNJE Marko Nedeljković: KRITIČKE PREMISE I RAZGRANIČENJA Jovan Zivlak: DVE PESME Ljubiša Jocić: SALDO Moris Blanšo: ZVER IZ LASKOA Novica Tadić: SVEKOLIKA Jovica Aćin (Oldos Haksli: ESEJI) Jovica Aćin (Žorž Pule: ČOVEK, VREME, KNJIŽEVNOST) Dragoljub Jeknić (Izet Sarajlić: PISMA) Petar Cvetković (Goran Babić: VJETRENJAČE TRULO SRCE) HRONIKA: Borislav Anđelić: TRAGANJA I STRANPUTICE; Miloš Arsić: KOMPJUTERSKA I LASERSKA GRAFIKA; PLATNO U POSTKONCEPTUALNOJ UMETNOSTI Žil Sipervjel: PORTRET br. 193 (mart 1975) Moma Dimić: POEZIJA JE MAGIJA Milan Mitrović: ČOVEK I VREDNOST Dražen Mazur: TRI PESME Ištvan Erkenj: JEDNOMINUTNE NOVELE Živorad Đorđević: OPISIVATI NJEGA 15 MLADIH BRITANSKIH PESNIKA: Dejv Kanlif, Tom Rejvert, Li Harvud i dr. Adem Gajtani: UZALUD JE VOLIM Simon Grabovac: ČETIRI PESME Rade Tomić: PREOSTALI DEO SLIKE Ješa Denegri: BRACO DIMITRIJEVIĆ Naum Gabo: SKULPTURA: KLESANJE I KONSTRUKCIJA U PROSTORU Jovica Aćin (Solomon Markus: MATEMATIČKA POETIKA) Petko Vojnić Purčar (Boško Petrović: RAZGOVOR O TAJNAMA) Dragoljub Jeknić (Eduardas Meželajtis: PLAVA ZVEZDA VELIČINE ZRNA) Petko Vojnić Purčar (Brašnjo Ištvan: NOSE LI GA SPALITI; SOCIOGRAFIJA) HRONIKA: IZVEŠTAJ O RADU DRUŠTVA KNJIŽEVNIKA VOJVODINE (Radmila Gikić); OSAMNAESTO LITERARNO SAVETOVANJE VOJVOĐANSKIH SLOVAKA Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Stevan Knežević, grafike i crteži; Deset plus - izložba skulptura; Nusret Salihamidžić, tempere) Gertrude Stein: PICASSO (1909) br. 194 (april 1975) Veljko Vlahović: REVOLUCIJA I STVARALAŠTVO I. Černov: TRI MODELA KULTURE Jovica Aćin: RAZNO I JOŠ Goran Babić: ZNAM JA NJIH SVE Vladimir F. Reinhofer: TAJ PRAZNI PROSTOR NOVI RUMUNSKI PESNICI: A. E. Bakonski: MOLITVA JEDNOG DAČANINA; Petre Stojka: ČAS JE BLAŽENSTVA; Aurel Rau: IGRA; Nikita Stanesku: RASPINJANJE HOREE NA TOČKU U ALBA JULIJI, GODINE 1785.; Angel Dumbraveanu: U KNJIZI ČETVRTOJ; Marin Soresku: KAMILA Damnjan Antonijević: NOJEV KOVČEG POEZIJE Miroljub Todorović: TELEZUR ZA TRAKANJE Srba Mitrović: RITUAL Dragiša Drašković: SLEPILO Uroš Martinović: VRAĆANJE SINTEZI Vera Vasić: KULTURA, ČASOPIS ZA TEORIJU I SOCIOLOGIJU KULTURE I KULTURNU POLITIKU (1974) Dragoljub Jeknić (Josip Osti: SALTO MORTALE) Srba Ignjatović (Gojko Đogo: MODRICA) HRONIKA: Radmila Gikić: KNJIŽEVNA OMLADINA VOJVODINE; EDICIJA PRVA KNJIGA; Nedeljko Kravljača: ZNAČAJAN LIKOVNI PODUHVAT Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Dragoljub Adžić, keramika; Edin Numankadić, slike) GOVOR IVE ANDRIĆA PRILIKOM DODELJIVANJA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST (STOKHOLM, 1961) br. 195 (maj 1975) Zorica Jevremović-Mutinić: KODEKS I DRAMA (`Hasanaginica` Ljubomira Simovića, 75. Sterijino pozorje) Radivoje Mikić: FUNKCIJA PRIPOVEDAČKIH GLASOVA U ROMANU Jorij Lotman: SEMIOTIKA FILMA Petko Vojnić Purčar: OTOCI Zbignjev Herbert: GOSPODIN KOGITO Sonja Manojlović: PUTOVANJA Saša Hadži Tančić: SKLAPAJUĆE OČI Zoran Vragolov: TRI PESME Nandor Gion: VOJNIK SA CVETOM Janoš Banjai: O NANDORU GIONU Aleksandar Nejgebauer: TRI TEME SA VARIJACIJAMA Damnjan Antonijević: ESEJI PESNIKA ZA PESNIKE Đorđe Sudarski Red: GRAD Ješa Denegri: JULIJE KNIFER Radomir Putnik: KRETANJE TV DRAMATURGIJE (Antologija TV drame 3) Nedeljko Kravljača: IZMEĐU PODUHVATA I REALIZACIJE (Savremena književnost u BiH) Eftim Kletnikov (Blaže Koneski: ZAPISI) Zvonimir Kostić (Fernando Pesoa: POSLEDNJA ČAROLIJA, pesme) Jovan Zivlak: RAZGOVOR SA ŽORŽOM PAROOM, VOĐEN ZA VREME STERIJINOG POZORJA U NOVOM SADU Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Mladen Marinkov, skulpture; Milan Milić Jagodinski, prostorne grafike) Slobodan Zubanović: PESME SE OGLEDAJU br. 196-197 (jun-jul 1975) Borislav Dimković: FRIDRIH ENGELS Srba Ignjatović: POETIZAM STRIPA Wilhelm Worringer: APSTRAKCIJA I UOSEĆAVANJE POEZIJA: Raša Perić: KLIMAKTERIČNO DOBA; Katalin Ladik: CONCERTO; Pero Kvesić: JEDNOGA DANA; Mirko Žarić: KUTIJA KOJU PAMTIM; Ambro Marošević: U VISOKOJ KUĆI Goran Tribuson: MADRIGALI ILl PROFESIONALAC PROTIV VELIKOG GAZDE MLAĐI MAĐARSKI PESNICI: Deže Tandori: STEPENICE NI NAVIŠE NI NANIŽE; Mikloš Erdej: NASLUĆIVANJA II Jasna Tijardović: IDEOLOGIJA NEW YORK-a Momir M. Vojvodić: UVRH GORE IZVOR Ješa Denegri: DAMNJAN, TODOSIJEVIĆ, URKOM Manojle Gavrilović: VEČE S PRECIMA Eftim Kletnikov (Ljupčo Siljanovski: UNUTRAŠNJA OGLEDALA) Radivoj Šajtinac (Zoran Slavić: PRIVID SREBRA) Zvonimir Kostić (Srba Ignjatović: SALOMINA ČINIJA II) Radivoj Stepanov (Ivan Maksimović: TEORIJSKE OSNOVE DRUŠTVENE SVOJINE) NOVE KNJIGE U FRANCUSKOJ (pripremio Rože Ludvig) HRONIKA: »POLJA«, ČASOPIS ZA KULTURU, UMETNOST I DRUŠTVENA PITANJA POKRENUTA SU JULA 1955. GODINE. OVE GODINE POLJA SLAVE DVADESETOGODIŠNJICU SVOGA POSTOJANJA. (Florika Štefan, Mileta Radovanović, Petar Milosavljević, Pero Zubac, Boško Ivkov - dosadašnji urednici); Jaroslav Turčan: KONFERENCIJA »JEZIK I DRUŠTVO«; XVIII ZMAJEVE DEČJE IGRE LIKOVNI NOTES: Milan Milić Jagodinski: UMETNICI NOVOG SADA - POZORJU; GRAFIČKI DIZAJN VIĐEN ISKOSA Vićazoslav Hronjec: GRANICA br. 198-199 (avgust-septembar 1975) Radoman Kordić: DEMANTI TELA Damnjan Antonijević: PRISUSTVA I PROMENE (Poezija Novice Tadića) Abraham Mol: TEATARSKA PORUKA Slobodan Bošković: KRUGOVI Oto Tolnai: SA SEDIŠTEM U ROBNOJ KUĆI NOVI SAD ČEKAO SAM DALJI RAZVOJ DOGAĐAJA Saša Meršinjak: OBITELJ Vuk Milatović: DVOJNICE Radivoj Šajtinac: DVE PESME Blaž Ogorevc: ŽALOSNA PRIČICA MALE CRVENE VIOLlNE; Matjaž Hanžek: *** /Vraćaš ljubav.../ Srboljub Mitić: PESME Artur Rembo: MOJA LUTNJA; Pol Verlen: ZABORAVLJENI NAPEV Milosav Slavko Pešić: MIRIS JESENI Fehim Kajević: LJUBAV Julijan Tamaš: KRITIČKI METOD MlLANA BOGDANOVIĆA Marija Šimoković: ČETIRI PESME Mišel Bitor: KNJIŽEVNOST, OKO I UHO (Za Žana Bofrea) Slobodan Stojadinović: ČELO DO POJASA Anđelko Erdeljanin: PANTOLOGIJA Raša Todosijević: NAZIV PESME Petko Vojnić Purčar: IZVORIŠTE, RAVNICA ILI POEZIJA TIHE MEDITACIJE (Radomir Mićunović: »Dan i bezdan«) Tomislav Marjan Bilosnić (Zvonimir Buljević: OD SNA I NATRAG) Dragoljub Jeknić (Ranko Risojević: BOSANSKE ELEGIJE) Zorica Stojanović (Miomir Nešić: IGRA PREDSKAZANJA) HRONIKA: Borislav Anđelić: XXII FESTIVAL JUGOSLOVENSKOG IGRANOG FILMA; Mirjana Radojčić: OSAM DECENIJA JUGOSLOVENSKE SKULPTURE; Jovan Zivlak: RAZGOVOR SA IVICOM BOBAN, REDITELJEM, POVODOM PREDSTAVE »POZDRAVI« E. JONESKA U IZVODENJU TEATRA ITD IZ ZAGREBA; Tomislav Marijan Bilosnić: NOSTALGIČNI LJUBAVNIK LIRIKE LIKOVNI NOTES (Miloš Arsić: BORIS JESIH, CRTEŽI I GRAFIKE; NOVE FRANGOVSKI, SLIKE) Rade Tomić: NEKUDA SMO PUTOVALI br. 200 (oktobar 1975) Milan Damnjanović: KONCEPTUALNA ESTETIKA I KONKRETNA UMETNOST Jovica Aćin: PRISTRASTNOST RETORICI (nešto od razloga za univerzalnost) Žilber Diran: REDUKTIVNE HERMENEUTIKE Dragi Bugarčić: SEDAM ZAPISA O VRŠCU Miroslav Antić: SVITAC Ištvan Konc: BALADA O SUŠTINI Kristijan Valner: DOKAZ NAŠE VAŽNOSTI Franci Zagoričnik: HAPPY PILAD Ješa Denegri: UMETNOST I SISTEM UMETNOSTI Jovica Aćin (Srba Mitrović: OPKORAČENJA) Damnjan Antonijević (Boško Ivkov: DOREĆI MORE) Aldo Kliman (Zoran Kovačeski: OHRIDSKE PRIČE) Damnjan Antonijević (Bogdan Čiplič: VRŠAČKE EVENKE) Zvonimir Kostić (Pablo Neruda: ISLA NEGRA) HRONIKA: Jovan Zivlak: RAZGOVOR SA BRANKOM BOŠNJAKOM, KNJIŽEVNIM KRITIČAREM IZ ZAGREBA; Radmila Gikić: PRVI FRUŠKOGORSKI KNJIŽEVNI SUSRET LIKOVNI NOTES: Milan Milić Jagodinski: SONJA LAMUT, GRAFIKE; VLADIMIR VUJKOV, SLIKE Pal Bender: SKRENEŠ KOD PARKA DESNO br. 210 (novembar 1975) Josip Vidmar: LITERATURA, POLITIKA I KULTURA Petko Vojnić Purčar: PREDAK Slavko Gordić: PRAVO LICE ,,METAKRITIKE` Đuro Damjanović: JOJA KRSTANOVA Ivan Krtalić: POETIKA TITA BILOPAVLOVIĆA Ljubiša Jocić: NAGO TELO KAO SAVREMENI MASMEDIJUM Milan Nenadić: ALI ŠTA SE MOŽE Moma Dimić: DŽEMS TEJT Džems Tejt: NESTALI PILOT; Miroslav Demak: DVE PESME Milovan Vržina Turčinhodžić: VATRA; Bora Milić: SILAZAK; Tomislav Marijan Bilosnić: HAMLET; Maleš Branko: BOTANIKA Damnjan Antonijević: LIRSKA KANTILENA FLORIKE ŠTEFAN Anto Gardaš: PAO SI NA OBALI Žan-Pol Veber: TEMATSKI DOMENI Simon Grabovac: KONSTRUKCIJA GLAVE Vladimir Kopicl: D. B. Simon Simonović (Ratko Božović: ISKUŠENJA SLOBODNOG VREMENA) SAOPŠTENJE LASLA VEGELA NA SAVETOVANJU O KULTURNOJ SARADNJI NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE U SKOPLJU Dragoljub Jeknić (Zoran M. Jovanović: KAVEZ SLOBODE) Radmila Gikić: NOVA NOLITOVA EDICIJA »RASPUST« Vojislav Bekvalac: IN MEMORIAM (Pjer-Paolo Pazolini) Jaroslav Turčan: ŽENE - LINGVISTI JUGOSLAVIJE Milorad Vučelić: BIFET 9. Ivan Gađanski: PUT U JAŠA TOMIĆ br. 202 (decembar 1975) Slobodan Jovanović: ARHITEKTONSKI SPOMENICI VOJVODINE Vojislav Despotov: SVETSKI WEEKEND; Zvonimir Kostić: SASVIM OBIČNE STVARI Ferenc Vesteg: HETERO Radmila Lazić: ČITAOCU; Milorad Grujić: ŠTA JE U MENI; Milisav Krsmanović: POSLEDICE Tadeuš Ruževič: VIDEO SAM ČUDESNOG MONSTRUMA Vićazoslav Hronjec: POEZIJA VJERE BENKOVE POPITOVE; Vjera Benkova Popitova: IZ STAROG VOJVOĐANSKOG KALENDARA Jorge Luis Borges: O STROGOSTI ZNANOSTI Jovan Delić: PISAC, LIK I LIČNOST U MIGELA DE UNAMUNA Paul Valery: POVRATAK IZ HOLANDIJE Dušan Radak: DOKONOST CVETA; Milan Živanović: EVO GOSPODARA Jasna Tijardović: ART - LANGUAGE GRUPA INDEKS KNJIGA: Radmila Gikić: NAGRADA KNJIZI ZAMKA KULTURE; Krstivoje Ilić (Manojle Gavrilović: ZAČARANO OGNJILO); Dragoljub Jeknić (Dragoslav Vuković: PEPELIŠTA); Nedeljko Kravljača: SAVREMENA KNJiŽEVNOST U BOSNI I HERCEGOVINI; Anto Gardaš (Milivoj Polić: OKRENUT GRAD U SVITANJE); Milan Pražić: PRIKAZ KNJIGE KOJA NE POSTOJI; Slobodan Sv. Miletić (Đorđe Sudarski Red: POLONIA-EXPRESS) HRONIKA: Žarko Papić: REVOLUCIJA I INTELIGENCIJA KC

stranica 4 2 x presavijene Srpske službene novine su u dva navrata izlazile izvan teritorije Srbije – “Novine serbske” su između 1813. i 1821. izlazile u Beču, a “Srpske novine Kraljevine Srbije” su između 1916. i 1918, izlazile na ostrvu Krfu, gde su kralj, vlada i vojska, nakon povlačenja preko Albanije, tada boravili. Krf na istoimenom ostrvu bila nezvanična prestonica Kraljevine Srbije i gde se nalazila i Državna štamparija Kraljevine Srbije, koja je novine štampala. U “Srpskim novinama” su ta da objavljivane informacije o aktivnostima kralja i vlade, proglasi, ukazi i naredbe, ratni izveštaji s frontova, klasične novinske vesti, kao i literarni prilozi, pa čak i književna kritika. Među književnim prilozima, već u prvom broju “Srpskih novina”, 1916. godine, našla se tako Oda srpskom narodu Gabrijela d’Anuncija; u narednim brojevima, pored ostalih, i pesme Plava grobnica Milutina Bojića i Ave Serbia Jovana Dučića. na krfu je stampano oko 350 brojeva Srbija, Prvi svetski rat, Albanska golgota: Kako se srpska vojska iskrcala na Krf - od snežnih vrhova do morskih talasa „Tamo daleko, gde cveta limun žut, tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.` Orila se duž morske obale pesma srpskih vojnika u vihoru Prvog svetskog rata, dok su zamišljeni gledali u talase priželjkujući kraj agonije koja ih je zadesila prilikom prelaska preko planina Crne Gore i Albanije. Tamo daleko - na grčkom ostrvu Krf je januara 1916. godine oko 150.000 srpskih vojnika pronašlo „jedini put`, koji je za mnoge bio i poslednji. „Kada smo suprug i ja išli na Krf, imala sam želju da pronađem pradedu, da mu vidim grob i ponosno pročitam njegovo ime`, kaže za BBC na srpskom Mirjana Milošević iz Kostolca, praunuka jednog od mnogih srpskih ratnika koji se nije vratio sa Krfa. Srpska vojska, civili i državni aparat su na daleki put ka Krfu krenuli oktobra 1915. godine, pošto su zemlju sa svih strana opkolile članice Centralnih sila - Austrougarska, Nemačka i Turska, a potom se priključila Bugarska. „Početkom austrougarske, nemačke i bugarske invazije na Srbiju u jesen 1915. godine, srpska vojska nije uspela da se spoji sa savezničkim trupama koje su se iskrcale u Solunu i krenule dolinom Vardara ka Makedoniji`, objašnjava za BBC na srpskom istoričar Nemanja Kalezić. Bugarska vojska, koja se neposredno pre toga priključila Centralnim silama, presekla je vezu sa saveznicima u Kačaničkoj klisuri, pa je srpska vojska bila primorana da se skoncentriše u Metohiji. To joj je ujedno bila i poslednja stanica pre nego što je državni i vojni vrh odlučio da pođu ka Jadranskom moru, u takozvanu - Albansku golgotu. Albanska golgota predstavlja strateško povlačenje vojske i civila preko krševa i zavejanih planina Albanije i Crne Gore u periodu od novembra 1915. do januara 1916. godine, posle invazije Centralnih sila na Srbiju. Ipak, srpska vojska, izbeglice i celokupni državni aparat se nekako dokopao albanske obale, odakle je januara 1916. godine, zahvaljujući saveznicima iz Antante, počela njihova evakuacija na grčko ostrvo Krf. Antanta je bio vojni savez Velike Britanije, Francuske i Rusije početkom 20. veka, a u Prvom svetskom ratu priključile su se Srbija, Rumunija, Grčka i Japan. Posle nekoliko meseci lečenja od bolesti i iscrpljenosti u slanoj morskoj vodi, na ostrvu okruženom maslinjacima i pomorandžama, vojnici su se ponovo odlazili u bitku, ovog puta na Solunski front. Poslednji Srbi su Krf napustili sredinom 1919. godine i posle nekoliko godina provedenih u izgnanstvu, vratili se u oslobođenu domovinu novog imena. „Bez otadžbine daleke, na Krfu živeh ja!` Srbija je krajem 1914. godine izvojevala pobedu u Kolubarskoj bici, koja joj je donela, ispostaviće se, kratkotrajni mir i dalekosežne probleme. Okruženi sa svih strana neprijateljskim snagama - srpska vojska, izbeglice i državni povlače se ka Metohiji. Tamo su se krajem novembra 1915. godine grupisali na potezu od Peći, preko Đakovice, do Prizrena i odlukom vlade i Vrhonog štaba uputili na zapad, ka albanskoj obali. Kretali su se u tri pravca. Jedan je išao preko Crne Gore ka Skadru, dok se druga kolona vojske i izbeglica kretala dolinom Drima, gde je po ciči zimi prelazila čuveni Vezirov most i neprohodnim „kozjim stazama` albanskih planina grabila ka priobalju. Bilo je i onih koji su se ka moru zaputili preko Debra i Elbasana, a potom stizali do luke Valona koju su okupirali Italijani. Međutim, pre nego što su se dokopali ove luke na međi Jadranskog i Jonskog mora, pogodne za pristup savezničkih brodova, srpski vojnici su prepešačili stotine kilometara po negostoljubivim terenima albanskog primorja. „Bila je velika opasnost od austrougarskih podmornica i avijacije, tako da je celokupna vojska koja je stigla u Medovu na severu, posle hodala do Drača, pa od Drača do Valone`, navodi Kalezić. Vojska je bila iscrpljena i tu je najviše ljudi umrlo. „Prelaz preko planina nije trajao duže od pet dana, a taj ceo proces, kad su došli do obale, pa onda i do luke gde će biti ukrcani na brod, umeo je da traje i po mesec i po dana`, ističe Kalezić, načelnik Odeljenja obaveznog primerka Narodne biblioteke Srbije. Kaže da je ideja Vrhovne komande bila da se na albanskoj obali reorganizuje, ne sluteći da je tako nešto neizvodljivo zbog prirodnih uslova i nemogućnosti „logističke podrške` saveznika. „Tek po dolasku na albansku obalu bilo je jasno da se mora krenuti u evakuaciju`, dodaje. Posle brojnih apela koje je podržao ruski državni vrh, počinje premeštanje srpske vojske, civila i državnog činovništva sa albanskih obala, uz masovno angažovanje italijanske i francuske flote i britansku potporu. Za tu potrebu su francuske jedinice „alpskih strelaca` okupirale ostrvo Krf neutralne Grčke, bez ikakvog otpora vlasti i meštana. „Ništa nisu imali` Prve grupe su stigle na Božić, dok su već sredinom januara brodovi počeli da dovoze na desetine hiljada ljudi na ostrvo. Na Krf je došlo oko 150.000 vojnika i određeni broj izbeglica, koji su prebacivani u Italiju i kasnije u Francusku. Brodovi su pristizali u luke Guvija, Krf i Moraitika. Poslednji transport obavljen je krajem aprila 1916. Dolazak na ostrvo i prvi dani su, kaže Kalezić, izgledali „dramatično i haotično`. Iznemogao i bolestan srpski vojnik je najpre podvrgnut trijaži - razvrstavanje obolelih prema prirodi bolesti i hitnosti medicinske pomoći, na obližnjem ostrvu Lazaret. „Italijani i Francuzi su mislili da je srpska vojska, kao i u zimu 1914. i 1915. godine obolela od tifusa - što nije bila istina, ali su se oni strašno plašili te zarazne bolesti, pa su trijaže bile vrlo rigorozne`, objašnjava Kalezić. Ipak, najozbiljniji slučajevi su prebacivani na ostrvo Vido „kako bi se izolovali od vojnika koji su bili u boljem zdravstvenom stanju`. „Vido je postao personifikacija za celu tu krfsku tragediju, zato što je tamo umiralo najviše ljudi`, dodaje. Doktor Vladimir Stanojević, načelnik bolnice Moravske divizije, nazvao je bolest od koje su ljudi uglavnom umirali - ratni proliv. Usled opšte telesne i psihičke iscrpljenosti, organizam nije mogao da prihvati hranu i vodu. „Koliko god ti vojnici bili hranjeni, naprosto je sve prolazilo kroz njih i oni su umirali od dehidratacije`, objašnjava istoričar. Problem je pravila i jaka kiša prvih dana, jer je otežala postavljanje vojnih logora kojih je bilo sedam duž istočne obale ostrva, kao i dostavljanje hrane. „U martu mesecu se konačno sredilo pitanje ishrane, tako što su Britanci dovezli jedan brod sa govečićima čak iz Sudana`, kaže Kalezić. Na ostrvu je tada živelo između 80.000 i 90.000 Grka, a hrane je bilo dovoljno samo za lokalno stanovništvo. Ipak, kasnije su srpski vojnici mogli da kupe voće i ribu od meštana, a zabeleženo je i da su im Grci čamcima dopremali pomorandže da se okrepe. Takođe, na početku je bilo teško naći i drva za ogrev jer je ostrvo bilo prepuno maslinjaka, pod čijim krošnjama su nicali vojni logori. „Maslinovo drvo ne odgovara za potpalu, a neprocenjiva šteta za lokalno stanovništvo bi bila da su ga sekli, pa je i ogrev stizao iz Italije i francuskih i engleskih kolonija iz Afrike`, govori Kalezić. Život i vlada na Krfu Na Krf su pored vojske i izbeglica, pristigli i ministri vlade i narodni poslanici. Srpska vlada na čelu sa Nikolom Pašićem se smestila u hotel Bela Venecija i tamo ostala do kraja rata, dok je skupština zasedala u zgradi pozorišta. Na ostrvu su srpska vlada i Jugoslovenski odbor - političko telo južnoslovenskih političara iz Austrougarske, jula 1917. godine usvojili Krfsku deklaraciju, postavivši tako temelj buduće države. Pored političkih i vojnih institucija, tamo su radile i obrazovne ustanove - osnovna škola i gimnazija, a štampane su i Srpske novine. Iako je uglavnom bio u zoni Solunskog fronta, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, neretko je posećivao Srbe na Krfu. Kalezić kaže da njegov otac - Petar Prvi Karađorđević nije dolazio jer je prethodno prebačen u Italiju, a onda je otišao u blizinu Soluna gde je proveo rat. „Krf je bio neka baza gde su svi dolazili u nekom trenutku`, objašnjava Kalezić, jedan od koautora postavke „Srbi na Krfu 1916-1918` povodom stogodišnjice od iskrcavanja srpske vojske i izbeglica na ovo ostrvo - 2016. godine, u Srpskoj kući u gradu Krfu. Isprva su u grad Krf mogli da odlaze samo oficiri, dok je vojnicima bio zabranjen kontakt sa meštanima, što se kasnije promenilo iako je „ostao strah kod saveznika od zaraznih bolesti`. Ipak, vojnici su i van grada, pre nego što su se oporavili i otišli na Solunski front, pronalazili način da se zabave. Kupali su se u moru, družili na plaži i pevali, između ostalih i čuvenu Tamo daleko, objašnjava istoričar Kalezić. Obezbeđen je čak i mali brod pod imenom „Srbija`, koji je obilazio logore raštrkane po ostrvu. Na taj način je povezivao vojnike iz različitih divizija i dizao moral vojnom muzikom koji je odzvanjala sa palube. „Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!` Broj preminulih na Krfu nikada nije utvrđen, ali se meri u hiljadama. O tome govori i podatak da su pored svakog vojnog logora, nicala groblja. Na tadašnjem nepošumljenom i kamenitom Vidu, koje su Grci nazivali „ostrvom zmija`, bilo je mesta da se sahrani oko 1.200 ratnika. Iz tog razloga, organizovana je takozvana „plava grobnica`, odnosno polaganje leševa u Jonsko more. Iako mnogi smatraju da se ona nalazi između ostrva Vida i Krfa, tačna lokacija, kaže Kalezić, nije poznata. „Dnevnik francuskog sanitetskog broda, koji je preuzimao tela srpskih vojnika i kasnije ih bacao u more, nije sačuvan, tako da ne znamo tačnu lokaciju`, dodaje. Plava grobnica je i danas jedan od simbola stradanja srpske vojske, gde je, prema nekim podacima, sahranjeno između pet i šest hiljada ljudi. Srpski pesnik Milutin Bojić, koji je bio svedok, posvetio joj je istoimenu pesmu objavljenu tokom rata. Mesta za preminule nije bilo ni na kopnenom delu Krfa, zbog čega će ostati upamćen čin grčkog seljaka Janisa Janulisa koji je dozvolio da se na njegovoj njivi sahrane srpski vojnici. Tela su posle Prvog svetskog rata ekshumirana i preneta u kosturnicu na ostrvu Vidu, ali Janis, kako govore pojedini izvori, iz poštovanja prema žrtvama nikada više nije obrađivao tu parcelu. Porodična priča Mauzolej-kosturnica na ostrvu Vidu podignuta je 1938. godine po projektu ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova. Tamo je Mirjana Milošević pronašla ime pradede uklesano u jednu od oko 1.200 kaseta sa kostima ratnika koje se nalaze u na mermernim zidinama. „Među svim tim imenima uspeli smo da nađemo - Radosav Radovanović Đorđević`, prepričava Milošević. O pradedi je, kaže, slušala od dede još dok je bila mala. Iako je bilo davno, seća se nekih pojedinosti. Kaže da je mobilisan u rodnom Starom Kostolcu, te da je onda sa vojskom krenuo u povlačenje preko Albanije. „Oni koji su preživeli su pričali da se razboleo, dobio gangrenu i da su mu isekli nogu, a pošto je bio vrstan igrač i voleo je da igra u kolu, to mu je jako teško palo. „Navodno zbog toga nije ni želeo da se vrati u Srbiju i tamo je umro`, navodi Milošević. Pokušala je da pronađe i njegovu sliku u Srpskoj kući u gradu Krfu, ali nije uspela. Priča o pradedi se prenosi s kolena na koleno, a zahvaljujući Mirjani, nastavila je da živi u porodici „Meni je pričao deda, njemu majka, a ja mojim ćerkama. To je naša porodična vrednost koje se rado sećam`, zaključuje Milošević. „Izgurasmo, izdurasmo, izgrcasmo, iskičmasmo` Pošto su se vojnici fizički i psihički oporavili, u maju 1916. godine francuski brodovi su počeli da ih prevoze u Solun i u mesto Mikri na poluostrvu Halkidiki, gde su ih saveznici obučavali kako da rukuju novim oružjem. Pored obuke i prevoza, saveznici su pomagali srpskoj vojsci u hrani, medicinskoj pomoći, obući i odeći, odnosno u svemu onome u čemu je oskudevala. „Osim pušaka, sve je bilo neupotrebljivo, dok su šajkače zadržali kao izraz nacionalnog ponosa`, govori Kalezić. Kaže da su uniforme takođe dobijali od Engleza, ali i od Francuza. Njihove su uniforme nosili na Solunskom frontu, gde je srpska vojska stigla već na leto 1916. godine. Solunski front je probijen septembra 1918. godine, najavivši poraz Centralnih sila i pobedu Antante. Srba je na Krfu bilo sve do sredine 1919, kada su se napokon vratili u staru domovinu, novog naziva - Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, buduću Jugoslaviju. izvor : Nemanja Mitrović, BBC novinar