VII deo ZGRADE DVORAC DUNĐERSKIH U ČELAREVU STARA KUĆA U PIROTU VLADIČANSKI DOM U VRŠCU RAJEVAČKE PIMNICE PATRIJARŠIJSKI DVOR U SREMSKIM KARLOVCIMA GRADSKA KUĆA U SUBOTICI KUĆA BORE STANKOVIĆA U VRANJU PUPINOVA ZGRADA U IDVORU SUVAČA U KIKINDI KUĆA MILOŠA OBRENOVIĆA U GORNJOJ CRNUĆI

PISMO - časopis za savremenu svetsku književnost Izdavač - Narodna biblioteka Jovan Popović, Zemun Broj 9 - 1987 272 strana 24 cm ISSN - 0352-6860 Uređivački odbor - Raša Livada, David Albahari, Branko Anđić, Božidar Zec, Dejan Mihailović, Mirko Radojičić SADRŽAJ: Dž. M. KUCI - U srcu zemlje (prevela Ksenija Todorović) MARIN SORESKU - Pesme (preveo Adam Puslojić) ROLAN DIBIJAR - Da me Kamij vidi (preveo Miroslav Karaulac) PREISPITIVANJA ANDREJ PLATONOV - Juvenilno more (More mladosti) (preveo Milan Čolić) AMILAN ČOLIĆ - Voland je ipak bio u pravu - „Rukopisi ne gore” SERGEJ ZALIGIN - Čudnojezični Platonov (preveo Milan Čolić) Gijom APOLINER - Bestijarij ili Orfejeva pratnja (preveo Kolja Mićević, drvorezi Raula Difija) KOLJA MIĆEVIĆ - Apolinerov opus POGLEDI IVANA HADŽI-POPOVIĆ - Šta je novo danas u francuskom romanu PRIKAZI MIHAJLO PANTIĆ - Beket, beskrajna aporija BRANKO ANTIĆ - Tajni život posle smrti DRAGAN VELIKIĆ - Život u pismima DRAGAN VELIKIĆ - Neki drugi život BRANKA KRILOVIĆ - Lori i klovnovi KSENIJA JOVANOVIĆ - Francuska književna jesen 1986 SIGNALI HRONIKA VESTI SVETLANA SLAPŠAK - Pismo iz Atine TOMISLAV LONGINOVIĆ - Pismo iz Amerike GABOR ČORDAŠ - Pismo iz Budimpešte LAURA BOHANAN - Šekspir udžungli O AUTORIMA Dž. M. Kuci, Rolan Dibijer, Andrej Platonov,Gijom Apoliner, Marin Soresku U dobrom stanju, tekst bez podvlačenja J M Coetzee Roland Dubillard Andrey Guillame Apollinaire De Kostrowitsky Sorescu

Izdavač: Književno društvo Pismo, Zemun Godina izdanja: proleće 1987. Broj: 9 Povez: broširan Format: 24 cm Broj stranica: 270 Stanje: odlično očuvano Dž. M. KUCI: U srcu zemlje / prevela Ksenija Todorović MARIN SORESKU: Pesme / preveo Adam Puslojić ROLAN DIBIJAR: Da me Kamij vidi / preveo Miroslav Karaulac ANDREJ PLATONOV: Juvenilno more (Mors mladosti) / preveo Milan Čolić MILAN ČOLIĆ: Voland je ipak bio u pravu: „Rukopisi ne gore` SERGEJ ZALIGIN: Čudnojezični Platonov / preveo Milan Čolić GIJOM APOLINER: Bestijarij ili Orfejeva pratnja / preveo Kolja Mićević / drvorezi Raula Difija KOLJA MIĆEVIĆ: Apolinerov opus 1 IVANA HADŽI POPOVIĆ: Šta je novo danas u francuskom romanu  MIHAJLO PANTIĆ: Beket, beskrajna aporija BRANKO ANĐIĆ: Tajni život posle smrti DRAGAN VELIKIĆ: Život u pismima; Neki drugi život BRANKA KRILOVIĆ: Lori i klovnovi KSENIJA JOVANOVIĆ: Francuska književna jesen 1986 SIGNALI VESTI PISMA / SVETLANA SLAPŠAK: Pismo iz Atine TOMISLAV LONGINOVIĆ: Pismo iz Amerike GABOR ČORDAŠ: Pismo iz Budimpešte ZABAVNIK / LAURA BOHANAN: Šekspir u džungli Dž. M. KUCI, ROLAN DIBIJER, ANDREJ PLATONOV, GIJOM APOLINER, MARIN SORESKU Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee) jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujuci profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafrickoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, kada se u Kejptaunu pojavila njegova prva knjiga Zemlje sumraka, objavio je niz kritički visoko vrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Najpoznatiji su: Iščekujući varvare, Život i vremena Majkla K (Buker, 1983) i Sramota. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja. Andrej Platonov (1899–1951) je izuzetna pojava u književnosti dvadesetog veka, pisac posebne i vrlo samosvojne poetike koga su nazivali i „ruskim Orvelom“. Uz Bulgakova, Harmsa, Šalamova i Babelja, jedan je od najvećih i najoriginalnijih pisaca sovjetske Rusije. Platonov je rođen u oblasti Voronjež u Rusiji. Veoma rano je počeo da radi, već nakon osnovne škole, između ostalog kao kancelarijski službenik, fizički radnik, pomoćnik bravara i livac. Po izbijanju Oktobarske revolucije 1917. upisuje studije elektrotehnike, aktivira se u novinarstvu, intenzivno piše i objavljuje poeziju, kratku prozu, kao i eseje i članke na najrazličitije teme. Posle kratkog oduševljenja komunističkom partijom, brzo se iz nje ispisuje, a s pojavom staljinizma njegovo stvaralaštvo proglašeno je za anarhističko i antikomunističko. Počev od druge polovine dvadesetih godina Platonovu postaje najpre sve teže, a na kraju potpuno onemogućeno da objavljuje, a deceniju kasnije hapse njegovog petnaestogodišnjeg sina pod optužbom da je „terorista“ i „špijun“ i odvode ga u radni logor, gde dobija tuberkulozu. Na intervenciju Šolohova, sin je posle nekog vremena pušten iz zatvora, ali negujući ga Platonov i sam dobija tuberkulozu od koje kasnije i umire. Delo ovog pisca još uvek je nedovoljno istraženo područje, jer je u celini štampano tek pre tridesetak godina. Specifična Platonovljeva antiutopija u velikoj meri obojena je hrišćanskim simbolizmom, kao i uticajima Berđajeva i Dostojevskog, a među značajnije knjige spadaju romani Džan, More mladosti, Iskop i Čevengur, nedovršeni roman Srećna Moskva, kao i novela Skriveni čovek. Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (franc. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880. – Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla. Apoliner je rođen u Rimu. O ocu se zna samo da je bio italijansko-švajcarski diplomata. Više se ne zna jer ga je on napustio odmah nakon rođenja. Majka mu je bila poljska grofica i avanturistkinja Agnes de Kostrovicki. Kao dete, često ga je vodila u Belgiju, Italiju i Monako. Ova kulturna raznolikost uticala je na pesnika čiji je rad uticao na tok 20. veka i početak skoro svakog trenda. Išao je u najbolje škole na Azurnoj obali i na drugim mestima. Nakon završetka školovanja uputio se u Pariz, gde je postao ugledni član zajednice boema na Monparnasu. Postao je vrlo popularan i među njegovim prijateljima i saradnicima u ovom periodu kao što su: Pablo Pikaso, Mari Lorensen, Gertruda Stajn, Mark Šagal, Marsel Dišan, Erik Sati, Žan Kokto, Andre Breton, Andre Lot, i drugi. Mari Lorensen mu je bila i ljubavnica, a često ju je nazivao i svojom muzom. Krajem 1909. ili početkom 1910. Metzinger je naslikao kubistički portret Apolinera. U svom Vie anecdotique, 16. oktobra 1911., pesnik je ponosno napisao: „Čast mi je da budem prvi model kubističkog slikara, Žana Metzingera, za portret izložen u Salonu nezavisnosti (Salon des Indépendants)“. Po Apolineru, to nije bio samo prvi kubistički portret, već i prvi veliki portret pesnika javno izložen. Dana 7. septembra 1911. godine policija ga je uhapsila zbog sumnje da je učestvovao u krađi Mona Lize, ali je pušten nedelju dana kasnije. Borio se i u Prvom svetskom ratu, a 1916. godine zadobio je tešku povredu glave, nakon koje se nikad u potpunosti nije oporavio. Za vreme oporavka napisao je svoju dramu „Sisa Tiresijina“. Tokom ovog perioda skovao je i reč nadrealizam u programu napomena za mjuzikl „Parada“ Žana Koktoa i Erika Satija. Napisao je: Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnoosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija. On je takođe objavio i umetnički manifest, L`Esprit nouveau et les poètes. Apolinerov status književnog kritičara je najpoznatiji i najuticajniji u svom priznanju Markiza de Sada, čiji radovi su dugo bili nejasni, ali u to vreme postaju popularni pod uticajem dadaističkih i nadrealističkih dešavanja u Monparnasu početkom 20. veka, kao „najslobodnijeg duha koji je ikad postojao“. Pisao je pesme i prozu. Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke „Alkohol“ i posthumno objavljeni „Kaligrami“ gde tekst pravi sliku onog što je tema pesme), a takođe i kao autor erotskih romana „Jedanaest hiljada buzdovana“ (Les onzes milles verges), u kojem se nekoliko puta pojavljuju Srbi (oba pola) kao sporedni karakteri sa kojima junak ima seks, i „Iskustva mladog Don Žuana“. Prvom do smrti nije hteo da prizna autorstvo. Voleo je da se elegantno oblači. Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata, sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice. Naslednici su mu Dejvid Herbert Lorens i Henri Miler. Dela Poezija Le Bestiaire ou Cortège d`Orphée, 1911 Alkoholi, 1913 Vitam impendere amori, 1917 Kaligrami, poèmes de la paix et de la guerre 1913–1916, 1918 (objavljeno neposredno nakon njegove smrti) Il y a..., Albert Messein, 1925 Julie ou la rose, 1927 Ombre de mon amour, 1947 Poèmes secrets à Madeleine, piratsko izdanjen, 1949 Le Guetteur mélancolique, ranije objavljeni radovi, 1952 Poèmes à Lou, 1955 Soldes, ranije neobjavljeni radovi, 1985 Et moi aussi je suis peintre, album drteža za Kaligrame, iz privatne kolekcije, objavljeno 2006 Fikcija Mirely ou le Petit Trou pas cher (Mirely, or The Cheap Little Hole) (roman), 1900 (neobjavljeno) `Que faire?` (What to Do?) (roman), 1900 (neobjavljen) Les Onze Mille Verges ou les amours d`un hospodar (The 11 Thousand Rods [Penises], or The Loves of a Hospodar) (roman), 1907 L`enchanteur pourrissant (The Enchanter Rotting) (roman), 1909 L`Hérèsiarque et Cie (The Heretic & Co.) (kolekcija kratkih priča), 1910 Les exploits d`un jeune Don Juan (The Adventures of Young Don Juan) (roman), 1911 La Rome des Borgia (The Rome of the Borgias) (roman), 1914 La Fin de Babylone (The Fall of Babylon) (roman) – L`Histoire romanesque 1/3, 1914 Les Trois Don Juan (The Three Don Juans) (roman) – L`Histoire romanesque 2/3, 1915 Le poète assassiné (The Murdered Poet) (pripovetke), 1916 La femme assise (The Sitting Woman) (roman), 1920 Les Épingles (The Pins) (kolekcija kratkih priča), 1928 Drame Farsa Tiresijine dojke / Sisa Tiresijina, 1917 La Bréhatine, screenplay (kolaboracija sa Andre Bilom), 1917 Couleurs du temps, 1918 Casanova, published 1952 Članci Le Théâtre Italien, ilustrvana enciklopedija, 1910 Preface, Catalogue of 8th Salon annuel du Cercle d`art Les Indépendants, Musée moderne de Bruxelles, 1911. La Vie anecdotique, Chroniques dans Le Mercure de France, 1911–1918 Pages d`histoire, chronique des grands siècles de France, hronika, 1912 Les Peintres Cubistes, Méditations Esthétiques, 1913 La Peinture moderne, 1913 L`Antitradition futuriste, manifeste synthèse, 1913 Jean Metzinger à la Galerie Weill, Chroniques d`art de Guillaume Apollinaire, L`Intransigeant, Paris Journal, 27 May 1914 Case d`Armons, 1915 L`esprit nouveau et les poètes, 1918 Le Flâneur des Deux Rives, chronicles, 1918 MG47 (K)

GDE JE ŠTA IME: TOMAS BERNHARD Tomas Bernhard: POREMEĆAJ Tomas Bernhard: (RAZ)GOVORI Tomas Bernhard: OD KATASTROFE DO KATASTROFE MONTAŽA Jovica Aćin: TOMAS B. NA PUTU KOD KUĆE Igor Marojević: PERAST Damir Šodan: PET PJESAMA ZA TOMASA BERNHARDA Miodrag Raičević: BEZ CEDULJE UOKVIRIVANJE Ana Tomčić: MALOGRAĐANSKE PARANOJE I MELANKOLIČNI BUNTOVNICI – TOMAS BERNHARD I SUBVERZIJE RAZVOJNOG NARATIVA Zdravko Zima: TOMAS BERNHARD I SALCBURG Sanja Milutinović Bojanić: „PRAVITI MESTO“ I „KRČITI“ – O IZUMIRANJU KAO PROPADANJU Vladimir Gvozden: UMETNOST BODLJIKAVE MISLI – SAVRŠENA PUKOTINA TOMASA BERNHARDA Žarko Paić: MORBIDNA ARKADIJA Relja Dražić: DVE SALCBURŠKE (ANARHISTIČKE) AUTOBIOGRAFIJE U UZAJAMNOM OGLEDALU – TOMAS BERNHARD (1931-1989) I GERHARD AMANSHAUZER (1928-2006) Boško Tomašević: ČASNOST (EHRLICHKEIT) I DOBRA VOLJA DA SE NEŠTO PROTIV SAVREMENIKA KRITIČKI KAŽE I NEMOĆ DA SE TIME IŠTA POSTIGNE. SLUČAJ TOMAS BERNHARD Nenad Župac: KRATAK OSVRT NA RECEPCIJU BERNHARDOVOG DELA U SRBIJI Nađa Bobičić: PROSTOR I IDENTITET U NOVELI DA TOMASA BERNHARDA EKSPOZICIJA Migel Saens: SMRT TOMASA BERNHARDA Marsel Rajh-Ranicki: KOD KUĆE NESKUĆEN Stiven D. Dauden: BERNHARD KAO DRAMSKI PISAC Vandelin Šmit-Dengler: „SMRT KAO PRIRODNA NAUKA PORED ŽIVOTA, ŽIVOT”. O BERNHARDOVOM JEZIKU ISKLJUČIVOSTI Vandelin Šmit-Dengler: BERNHARDOVA GRDNJA Vandelin Šmit-Dengler: JEDANAEST TEZA O DELU TOMASA BERNHARDA Hans Heler: KAKO FORMA JEZIKA OMOGUĆUJE MIŠLJENJE ČITAOCA. ANALITIČKI KARAKTER BERNHARDOVOG JEZIKA Štefan Kramer: FIGURACIJE MOĆI. RETORIČKE STRATEGIJE U DRAMAMA TOMASA BERNHARDA Leonard Fuest: NEIZLEČIVO UMETNIČKO LUDILO Dž. Dž. Long: ROMANI TOMASA BERNHARDA – FORMA I NJENA ULOGA PUBLIKACIJE KNJIŽEVNIH DELA I PREMIJERE SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA O TOMASU BERNHARDU TOMAS BERNHARD NA SRPSKOM I HRVATSKOM JEZIKU KC

odlično očuvan vellok3

tri dodatka Proleće u kući Voda Zimska trpeza

Galaksija broj 86.Nepoznati TESLA *0000 TESLA*01-2022 Nikola Tesla na naslovnoj stranici i u tekstu strana 36,37 i 38. Galaksija Časopis za popularizaciju nauke br.86 jun 1979.g izdanje: BIGZ 1979.g Mek povez, latinica,97.strana,ilustracije cb. i uboji, format: 30 x 22,5 cm, težina 220.grama Nikola Tesla na naslovnoj stranici i u tekstu strana 36,37 i 38.: teme: -Nepoznati TESLA, Princip `TMT`: Prenos struje bez provodnika, -Džinovski Stojeći Talasi:, --Bežični Prenos Energije, -Neprobojni Energetski Zid, -Projekat Tesla Pod okriljem Bigz-a, vrlo perspektivne izdavačke kuće u vreme stare Jugoslavije, objavljivan je naučni časopis “Galaksija”. Interesovanje za nauku je bilo izuzetno međunarodima i narodnostima, i sada se svi sećaju tog časopisa kao kvalitetnog izdanja. U galeriji, koju prilažemo, nalaze se izbor naslovnih strana časopisa koji je izlazio punih 20 godina i koji se uvek trudio da bude u toku sa savremenim tokovima u nauci.

sava kapija beogradske tvrđave kuća marka stojanovia pariska 15 iva kurtović muzej savremene umetnosti ... nov

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1978. Povez: Broširan Broj strana: 146 Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Aleksandar Tišma: Najgora noć - Đorđe Kadijević: Peti beogradski trijenale jugoslovenske likovne umetnosti - Radivoje Mikić: Obnova realističke tradicije - Latinoamerički liričari... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1973. Povez: Broširan Broj strana: od 386. do 482 Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Ljubomir Simović: Subota - Sveta Lukić: Filosofska proza - Žan Starobinski: Stil autobiografije - Jovan Hristić: sedmi BITEF ili bučno umiranje avangarde - Milija Nikolić: Forme pripovedanja u umetničkoj prozi Laze Lazarevića... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1971. Povez: Broširan Broj strana: 80 Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Milorad Pavić: Roman o Troji - Nikola Milošević: Antinomije marksističke estetike - Vuk Krnjević: Dva soneta iz Egipta - Petar Sarić: Mir Bogorodice Ljeviške - Marko Nedić: Lirska slika u pripovetkama Danila Kiša... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: Broširan Broj strana: 0d 518. do 625. Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Milica Nikolić: Mutni govor Josifa Brodskog - Josif Brodski: Isak i Avram - Milan Kašanin: Srpska književnost u srednjem veku II - Aleksandar Ristović: Volt Vitmen: Vlati trave... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: Broširan Broj strana: 0d 422. do 513. Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Milan Kašanin: Srpska književnost u srednjem veku I - Aleksa čelebonović: Utisci iz Praga - Predrag Protić: Vesna Parun: Ukleti dažd - Aleksandar Ristović: Eme Cezer: Krstaški ratovi tišine... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: Broširan Broj strana: od 90. do 198. Stanje: Dobro - Veoma dobro Iz sadržaja: - Desanka Maksimović: Poslednja molitva - Vladeta Jerotić: Jonesko - strasni tražilac istine - Sveta Lukić: Deca Neba - Marko Nedić: Uloga perfekta i paradoksa - Dragan Stojanović: Ekreman: Razgovori sa Geteom... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: Broširan Broj strana: od 214. do 310. Stanje: Dobro - Veoma dobro Iz sadržaja: - Jovan Hristić: Sudbina jezika - Slobodan selenić: Novo pozorište I - Vidosav Stevanović: Nišči VII - Nenad Nikolić: O Sosirovoj opštoj lingvistici... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: Broširan Broj strana: od 102. do 209. Stanje: Dobro - Veoma dobro Iz sadržaja: - Mihailo Đurić: Poreklo i kritika prosvetiteljstva - Mirko Magarašević: Etide protiv glavobolje - Ljubiša Jeremić: Između suđenja i vizije - Leon Kojen: Filosofska istraživanja Ludviga Vitgenštajna... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1978. Povez: Broširan Broj strana: od 1558. do 1773. Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Nikola Milošević: Nove antroploške studije II - Jara Ribnikar: Život i priča IV - Svetozar Vlajković: Lee Cooper i Eugenie Grandet na Čuburi - Andrićevi prevodi poezije... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1978. Povez: Broširan Broj strana: 828. do 1030. Stanje: Veoma dobro Iz sadržaja: - Borislav Pekić: Crnoberzijanci - Frederik Džejmson: Magijska pripovest: Romansa kao rod II - Jovan Veljković: Laza K. Lazaević kao psihijatar - Lekarske svedodžbe Laze K. Lazarevića... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1978. Povez: Broširan Broj strana: 828. do 1030. Stanje: Veoma dobro (U jednom tekstu podvlačeni redovi) Iz sadržaja: - Borislav Pekić: Crnoberzijanci - frederik Džejmson: Magijska pripovest: Romansa kao rod II - Jovan Veljković: Laza K. Lazaević kao psihijatar - Lekarske svedodžbe Laze K. Lazarevića... Časopis Književnost pokrenut je januara 1946. godine u okviru izdavačke kuće Prosveta u Beogradu, namjenjen isključivo književnosti i pitanjima koje ona pokreće. Vremenom je postao jedan od najuglednijih književnih časopisa u SFRJ. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je književnik Čedomir Minderović, koji je časopis uređivao sve do oktobra 1948. godine. Njega je u uređivanju časopisa naslijedio Eli Finci (novembar 1948 – decembar 1968), a potom su glavni i odgovrni urednici bili: Zoran Mišić (januar 1969 – decembar 1976), Vuk Krnjević (januar 1977 – decembar 2004), Milovan Marčetić (januar – jun 2005), Milan Đorđević (jul 2005 – august 2006) i Bogdan A. Popović (august 2006 – decembar 2009). Trenutno je glavni i odgovorni urednik Jovan Janjić, direktor Prosvete, dok pojedine brojeve časopisa uređuju urednici po pozivu.

HEMINGVEJ / U NAŠE VREME - Povelja 52/2022 НАРОДНА БИБЛИОТЕКА `СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ` КРАЉЕВО 2022 45 str Pošto je osetio da mu zdravlje popušta i da više ne može da živi onako kako želi, 2. jula 1961. godine izvršio je samoubistvo ispred ulaznih vrata svoje kuće, pucavši sebi u glavu lovačkom puškom. O Ernestovom talentu za pisanje najbolje svedoči jedna anegdota iz njegove mladosti. Naime, kao mladi pisac u usponu, jednom prilikom se našao u društvu većeg broja pisaca, sa kojima je raspravljao o idealnom obimu dobrih priča. Tvrdio je da vredno delo može da bude napisano u samo šest reči. Izazvao ih je da mu, ukoliko uspe u tome, svako od njih da po deset dolara. Hemingvej je tada uzeo salvetu, napisao priču i pružio prisutnima. Kada je salveta obišla svakog od njih, svi su mu ćutke dali obećani novac. Ta priča glasi: Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene. С енглеског превео ДРАГАН БАБИЋ K.D.S.2.2.

TEME: -10 god.muzeja grada Beograda -Istorija,arheologija,umetnost,kultura,nauka,prosveta,istroija urbanizm,memorijalni muzeji,Manakova kuća odlično očuvan

Od 382 do 414 strane. Požuteo. Očuvan. Jan Rico, Mrtva kuća, Ksenija Maricki Gaćanski, poetska monodrama kao istorijska maska...

Odlično očuvano. Ključne reči: Kuci, marin soresku, rolan dibijar, andrej platonov, gijom apoliner, kolja mićević, beket, borhes, hemingvej, branko anđić... 13

Na prodaju komplet pozorišnog časopisa iz 1971god pod naslovom -Scena`- 23cm,izdavacka kuća u Novom Sadu...jedan je dvobroj,u odličnom stanju. Vidi slike

VIII deo BEOGRAD KONAK KNEGINJE LJUBICE KALEMEGDAN KUĆA CVEĆA BOTANIČKA BAŠTA KULA NA GARDOŠU KNEZ MIHAILOVA ULICA AVALA TERAZIJE KRALJEVSKI I BELI DVOR SABORNA CRKVA