The President dinner 2005 ukrasni tanjir Gerge W. Bush Original predsednicki Gerge W. Bush tanjir, limitirana serija pravljen za potrebe Bele kuce. Proizvodac Bryan, precnik 20,5 cm, stanje odlicno kao novo.

KH1648 STALAK ZA ZAČINE INOX STAKLO 6 DELOVA Staklene posude napravljene od higijenskog i ekološki prihvatljivog materijala. Ergonomski oblik, pogodan za sipanje. Zgodno okretno postolje za 360 stepeni sa ručkom za nošenje. Savršeno za restorane i kuće. Veličina proizvoda: 16,4x16,4x20,1 cm. Jednostavan za korišćenje. Set uključuje: 2 kom flaše za ulje i sirće od 170 ml. 3 kom flašica od 50 ml za so, biber i čačkalice. 1 kom rotirajuće postolje.

MLR BOCH, Belgium - Veoma velika plitka fajans činija Dimenzije Prečnik: 34,5 cm Visina: 4,5 cm Težina: 1420 g Dve sitne nepravilnosti u glazuri pored žiga, nastale u proizvodnji - vidljive su pored slike žiga. Žig na dnu: BOCH (Ispod inicijala) MLR (za “Manufacture Royale La Louvière ”, u krugu, ispod krune, unutar floralnog dekora) Delft‘s Kada je akcionarsko društvo “Boch Frères S.A.” 1985. godine bakrotiralo, proizvodnja posuđa je rektivirana pod kompanijom „M.R.L.Boch“, ali je i ona bankrotirala 1988. godine, tako da je žig sa ovim inicijalima bio u upotrebi od 1985. do 1990. godine. Fabriku “Boch Freres Keramis” (Boš Frer Keramis) u belgijskom mestu La Louvière (Ja Luvijer) osnovao je 1844. godine Jean-François Boch (Žan-Fransoa Boš), kasnije vlasnik druge poznate kompanije, “Villeroy & Boch”. Upravljanje fabrikom “Boch Freres SNC” ubrzo je preuzeo Victor Boch (Viktor Boš), i proizvodnja je mogla odmah da počne, uz pomoć ostalih ostalih članova porodice Boch, koja se proizvodnjom fajansa bavila još od sredine XVIII veka , i posedovala fabrike u mestima Septfontaines (Sefonten), Mettlach (Metlah) i Wallerfangen (Valerfangen). Proizvodnja fajansa razvijala se brzo. Povoljan geografski položaj fabrike, bogato iskustvo porodice u ovoj grani proizvodnje, mnoštvo nagrada na međunarodnim izložbama (Brisel 1847, Paris 1855, London 1862, Porto 1865, Paris 1867 i Amsterdam 1869), ali i učestale posete kraljevske porodice, brzo su doneli solidnu reputaciju fabrici. Oko 1860, godine započela je proizvodnja višebojnih predmeta. 1904. godine postavljena je prva tunelska peć za pečenje keramike u Evropi. 1893. godine u fabrici je bilo zaposleno 250 radnika, 1900. godine skoro 1000 a 1935. godine 1350. Fabrika je zapošljavala kvalifikovane strane radnike, ali i razvila obuku za lokalne radnike, i sarađivala sa njima kroz razne socijalne programe : izgradnju malih kuća za radnike, otvaranjem škole za njihovu decu, stvaranjem penzionog fonda. Predviđajući dalji razvoj tržišta, 1948. godine kompanija je postala akcionarsko društvo: “Boch Frères S.A.” Nakon perioda stalnog rasta od 1955. do 1965. godine, upravni odbor odlučio je 1970. godine da izgradi novu fabriku, koja je i završena 1972. godine. Međutim, 1974. godine proizvodnja predmeta za domaćinstvo je prvi put opala, i taj se trend nezadrživo nastavio. 1985. godine kompanija je bankrotirala i akcije su podeljene. Proizvodnju posuđa je pokušala da reaktivira kompanija „M.R.L.Boch“ (skr. od “Manufacture Royale La Louvière Boch”), ali je i ona bankrotirala 1988. Godine. 1989. Godine kompaniju je pod imenom „Royal Boch Manufacture S.A.“ preuzela grupa „Le Hodei“. Zbog nagomilanih dugova grupa je rasprodala akcije, i većinu otkupljuje tandem ulagača de Mevius-de Spoelberch (de Mefies - de Spolberš). U februaru 2009. godine privredni sud u Monsu doneo je presudu o bankrotu „Manufacture Roial Boch de La Louviere“. Međutim, 47 radnika odlučuje da okupira fabriku i pregovara sa kupcima. Fabriku je preuzeo Patrick de Maeyer (Patrik de Majer) i postao novi generalni direktor fabrike. Ime je promenjeno u „Royal Boch“, a fabrika uspešno proizvodi i danas, u naporu da održi poslednju belgijsku fabriku fajansa. (124/20-47/158-kp/1482)

ZSOLNAY, Hungary - Tri dezertna tanjira `Pompadour III` Dimenzije Prečnik: 18,5 cm Visina: 2,5 cm Težina: 790 g Sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu. Kobalt na dva tanjira je za nijansu svetlije boje, zlatna boja na njima je delimično izbledela. Žig na dnu: ZSOLNAY (ispod stilizovanog crteža bazilike Sv. Petra i Pavla u Pečuju) EST. 1868 (osnovano 1868. godine, sa obe strane crteža) HUNGARY PÉCZ „Fabrika porcelana Žolnai“ (Zsolnay Porcelángyár Pecs) koristila je ovaj žig od oko 1970. do 1980. godine. Fabriku keramike u gradu Pečuj (Pécs ), glavnom gradu pokrajine na jugozapadu Mađarske, osnovao je 1853. godine ugledni trgovac Miklos Zsolnay (Mikloš Žolnai, 1800-1880). Već sledeće godina prepisana je na ime najstarijeg od njegovih sedam sinova, Ignaza Zsolnaya (Ignjac Žolnai, 1826-1900). Njegov mlađi brat Vilmos (Vilmoš Žolnai, 1828-1900) pridružio se kompaniji 1863. godine nakon što Ignaz, nestalne i maštovite prirode, nije uspevao da se nosi s restrukturiranjem firme. 1865. godine Ignaz je emigrirao u Rumuniju, a Vilmos postao direktor fabrike. Vilmos je učinio da kompanija postane poznata zahvaljujući učešću i nagradama na brojnim međunarodnim izložbama. Dobila je Grand Prix na Svetskoj izložbi u Parizu 1878. godine. Francuska vlada dodelila je Vilmos Zsolnayu posebno priznanje, posle čega je potažnja za proizvodima fabrike porasla širom sveta. Najznačajniji rezultat kreativnog rada Vilmosa Zsolnaya je izum eozina, do kojeg je došlo posle mnogo godina traganja i eksperimentisanja. Rezultat je porcelan sa glazuromm jedinstvenom u svetu, metalnog sjaja, i bojama koje se prelivaju od zlatne do zelene i plave. Za ovaj izum Vilmos Zsolnay je odlikovan Nacionalnim ordenom legije časti. Od 1897. godine Vilmos je patio od jakog bronhitisa, koji se vraćao. Zanemarivši upozorenja lekara, nastavio je sa eksperimentima jer još nije bio proveo u delo svoje zamisli za Svetsku izložbu u Parizu 1900. godine. Bolest se naglo razvila u upalu pluća i Vilmos Zsolnay je umro u martu 1900. godine. Kompaniju je preuzeo njegov sin Nikola. U fabrici je razvijena i posebna vrsta keramičke dekoracije za ukrašavanje zgrada, pirogranit, otporne na niske temperature, koja je bila posebno popularna u periodu Secesije. Mnoge arhitekte bile su oduševljeni tim materijalom, tako da je skoro hiljadu zgrada u Evropi dekorisano pirogranit keramikom. To je slučaj i sa Rajhovom palatom i Gradskom kućom u Subotici, crkvom Imena Marijinog u Novom Sadu, hotelom Moskva u Beogradu. Do 1914. godine, fabrika Zsolnay je postala najveća fabrika u Austorugarskoj. Problemi su počeli posle I Svetskog rata i raspada Austro-Ugarske monarhije, ali se fabrika posle nekoliko godina oporavila. 1948. godine fabrika je nacionalizovana i uključena u državni koncern. Na osnovu sporazuma sa naslednicom Margit Zsolnai Mattiasovszki (Margit Žolnai Matjašovski), ime i znak su ponovo uvedeni u upotrebu 1974. godine. Od 1982. godine firma je ponovo nezavisna. Od 1982. do 1995. godine proizvodnja značajno raste, a izvoz se širi na sve više zemalja, uključujući Englesku, Austriju, Italiju, Zapadnu Nemačku, Dansku, Švedsku, Grčku, Japan, Južnu Koreju, Irak, Iran... Fabrika je ponovo privatizovana 1995. godine, a iste i zatim 1999. godine izvršena je obimna reorganizacija kompanije, tada najvećim delom u vlasništvu mađarske razvojne banke. 2013. godine, raspisan je konkurs nakon kojeg je švajcarski državljanin, rođen u Siriji, arhitekta i biznismen Bachar Najari (Bahar Najari) postao većinski vlasnik fabrike. Nastavio je da radi na proizvodnji novih serija i razvoju novih trgovinskih veza: na Bliskom Istoku, u Rusiji i Americi. (123/20-46/151-kp/1440)

WEDGWOOD, England-Tri plitka tanjira Caroline Williams (Na fotografijama, neki tanjiri ili neki delovi tanjira izgledaju tamniji - uzrok je veštačko osvetljenje,u prirodi nema te razlike) Dimenzije Prečnik: 26 cm Visina: 2,5 cm Ukupna težina: 1200 g Bez ikakvih tragova upotrebe. Tekst na poleđini: CINCINNATI ART MUSEUM (Slede osnovni podaci o muzeju i njegovoj zgradi) BASED MON ORIGINAL DRAWING BY CAROLINE WILLIAMS 1986 LIMITED EDITION, NEVER TO BE REPEATED /ZASNOVANO NA ORIGINALNOM CRTEŽU KEROLAJN VILIAMS OGRANIČENO IZDANJE 1986, NIKAD NEĆE BITI PONOVLJENO Tri žiga na dnu: WEDGWOOD© MADE IN ENGLAND of ETRURIA & BARLASTON (kružno oko imena; Etruria je naziv poseda na kojem je Josiah Wedgwood izgradio fabričke zgrade 1766. godine; nova fabrika podignuta je 1938-1940. godine u Barlastonu, u istom području, poznatom po proizvodnji porcelana, Stoke-on-Tent, gde se i danas nalazi proizvodnja, vizitorski centar i muzej Wedgwood) Kompanija Wedgwood koristi žig od oko 1940. godine. Tanjir je proizveden 1986. godine. offered exclusively by NEWSTEDT (iznad štita sa likom lava) Lorig Andrews Cinncinnati Žig prodavnice nakita, butika koji je imao ekskluzivno pravo prodaje tanjira. ENGRAVED BY THE * WEDGWOOD STUDIOS (kružno oko crteža dve graverste igle i graverske ploče) Josiah Wedgwood (Džozaja Vedžvud, 1730-1795), poznat kao “otac engleske keramike”, rođen je u porodici koja se keramikom bavila još od početka 17. veka. U početku je radio sa poznatim proizvođačem keramike Thomasom Whieldonom (Tomas Uild), do 1759. godine, kad su mu rođaci pomogli da pokrene sopstveni posao. Brak sa Sarom Wedgwood, daljom rođakom, koja je u brak unela zamašan miraz, pomogao mu je da realizuje svoje ideje. 1765. godine Wedgwood je stvorio novu vrstu keramike, koji je imporesionirao družbenicu kraljice Charlotte od Mecklenburg-Strelitza (Šarlot od Meklenburg-Štrelica), koja je izdala zvaničnu dovolu da ovaj tip keramike u nazivu nosi njenu titulu, što je omogućilo uspešnu prodaju u čitavoj Evropi. Vrhunac priznanja je bila porudžbina za izradu ogromnog servisa za 50 ljudi, koja se sastojao od 952 ručno oslikana komada, za rusku caricu Katarinu Veliku. Servis je isporučen, i danas se čuva u muzeju Ermitaž u Petrogradu. 1766. godine Wedgwood je kupio imanje Ethruria (Etruria), veliki posed na kojem je izgradio kući i fabričke zgrade. U svoje fabrike uveo je čitav niz industrijskih inovacija, kao i nove vrste keramike kao što su Black Basalt i Jasper Ware. Wedgwoodov najpoznatiji proizvod je “jasperware” (jaspis-keramika), tehnika inspirisana čuvenom “Vazom iz Portlanda”, koja potiče iz poslednjih godina pre n.e. Pre nego što je postigao željenu sličnost, Wedgwood je proizveo više od 3.000 uzoraka. Pri tom je koristio svoj izum, pirometar kojim se proverava temperatura u peći za keramiku, i na osnovu kojeg je izabran za člana Kraljevskog naučnog društva 1783. godine. Njegove fabrike proizvodile su replike originalnih predmeta iz antičkog perioda, pa i “Vaze iz Portlanda”, kao i “jasperware” modernog stila sa neo-klasičnim motivima. Josiah Wedgwood ujedno je bio i glava porodice Darwin–Wedgwood (Darvin-Vedžvud, kojoj je pripadao i Charles Darwin). Članovi porodice smenjivali su se u upravljanju preduzećem preko 200 godina. Prvi direktor koji nije bio član porodice bio je Arthur Bryan (Artur Brajan), koji je na čelu preduzeća zamenio Josiah Wedgwooda V , posle njegove smrti 1968. godine. Iste godine kompanija Wegwood kupila je mnoge poznate engleske proizvođače kramike, među kojima i Mason`s Ironstone, Johnson Brothers, Royal Tuscan, William Adams & Sons, J. & G. Meakin i Crown Staffordshire. 1986. godine irska Waterford Glass Group kupila je, za 360 milona dolara, čitavu Wedgwood kompaniju i formirala holding kompaniju Waterford Wedgwood. Kompanija je kupila 85% udela Rosenthal AG a planirala je da preuzme i Hutschenreuther. U periodu od 2003. do 2005. godine Waterford Wedgwood kupio je i rivalske kompanije Royal Doulton, Mintons i Royal Albert. Ova poslednja preuzimanja i nastupajuća ekonomska kriza doveli su kompaniju u tešku situaciju, i početkom 2009. godine morala je da proglasi stečaj. Imovina je prodata američkoj privatnoj investicionoj kompaniji KPS Capital Partners, koja je pokušala sa drastičnim smanjenjem radnih mesta i premeštanjem preostalih poslova u Aziju radi smanjenja troškova. Osnovana je grupa kompanija poznata kao WWRD (skraćeno za `Waterford Wedgwood Royal Doulton`). 11. maja 2015. godine finski proizvođač predmeta za domaćinstvo Fiskars Corporation pristao je da otkupi čitavu imovinu fonda WWRD, i već u julu je postao vlasnik robnih marki Waterford, Wedgwood, Royal Doulton, Royal Albert i Rogaška. Danas, kolekcije dizajnira Wedgwood Design Studio u Engleskoj, pod upravom vodećih engleskih modnih dizajnera. Izvoze se širom sveta, poštujući obavezu da kvalitetom potvrde 250-godišnju reputaciju imena Wedgwood. Prodaju se bez držača za tanjire. (116/47-37/118-kp/1130)