Rečnik baleta, autora Ferdinana Rejne u izdanju izdavačke kuće Vuk Karadžić iz 1980. godine. Na prva dva predlista i prednjoj korici postoji manja fleka koja ne prekriva tekst. Takođe se povez malo razlepio na rikni zadnje korice u vrhu. Može se samostalno sanirati lepkom za drvo. Sem toga nikakvih drugih oštećenja nema na knjizi izuzev uobičajenog od stajanja na polici. Broj strana: 423 povez: broširan K2

Format: 21 cm Broj stranica: 159 Povez: Tvrd Pismo: latinica, hrvatski Oko 1000 engleskih reči, lako razumljive rečenice kao primeri, orjentiran na nastavne planove i popularne udžbenike, gotovo svaki pojam prikazan je slikom, 16 slika velikog formata iz dečje svakodnevice, pregledan za brzo pretraživanje, 25 informativnih prozorčića s jezičnim i kulturnim osobitostima, vežbe u obliku igara za pravilnu upotrebu rečnika za učenje u školi i kod kuće.

M11 Audio kurs za početnike - španski za tri meseca - komplet za samostalno učenje - PONS! Efikasan i moderan jezički audio kurs za početnike. Želite brzo da naučite španski jezik ali nemate vremena da pohađate jezički kurs? Ili želite da osvežite znanje kod kuće, na moru, na planini ili na putu do posla? Zahvaljujući modernim metodama moći ćete da vežbate konverzaciju i razumevanje, slično kao što biste činili u kontaktu sa Špancima i svima onima kojima je španski jezik maternji i istovremeno se usavršavate u pisanju i čitanju. Pored toga, gramatička pravila će Vam se otkrivati sama od sebe, obogatićete svoj fond reči, usvajaćete dragocene podatke o kulturi zemlje čiji jezik učite.

M11 Autor:: Federika Kolombo, Emanuela Mari Udžbenici i priručnici, Rečnici, Edukativni Izdavač:: Klett Komplet za samostalno učenje Želite brzo da naučite italijanski jezik ali nemate vremena da pohađate jezički kurs? Ili želite da osvežite znanje kod kuće, na moru, na planini ili na putu do posla? Zahvaljujući modernim metodama moći ćete da vežbate konverzaciju i razumevanje, slično kao što biste činili u kontaktu sa Italijanima, i istovremeno se usavršavate u pisanju i čitanju. Pored toga, gramatička pravila će Vam se otkrivati sama od sebe, obogatićete svoj fond reči, usvajaćete dragocene podatke o kulturi zemlje čiji jezik učite. Odlike kursa su: * jasne i pregledne lekcije * razumljiva gramatička objašnjenja i vežbe * poučne informacije o zemljama u kojima se govori italijanski * zanimljive ilustracije i fotografije Komplet sadrži: * 3 audio CD-a sa dijalozima i rečnikom koji treba usvojiti * CD za usput, pomoću kojeg ponavljate već naučeno * udžbenik u boji * priručnik

Rečnik je potpuno nov i nekorišćen. Uz njega dobijate i kutiju (kao na slici). Rečnik je u tvrdom povezu, u 4. proširenom izdanju izdavačke kuće Prometej. Ukratko o predmetu: VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA, na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni LEKSIKON STRANIH REČI Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona.

Kada je reč o učenju jezika, Berlic je ime od najvećeg poverenja. Sa Berlicom su milioni ljudi naučili strane jezike. Uz najbolji početni i srednji kurs za samostalno učenje već od prve lekcije ćete govoriti nemački sa sigurnošcu. Steknite samopouzdanje koristeći izvrsne, bogato ilustrovane knjige i CD-e. Vežbajte i utvrdite ono što ste naučili slušajući CD kod kuće ili dok putujete. Najbolji kursevi za samostalno učenje bilo da jezik učite prvi put ili želite da obnovite i unapredite svoje znanje. Tokom mnogih godina, zapravo kroz čitava stoleća, jedini način učenja stranog jezika bilo je ponavljanje uz naporna gramatička vežbanja. Savremena istraživanja pokazuju da se znanja najbolje usvajaju kada ste uključeni u pravu svakodnevnu komunikaciju. Berlic Delux omogućava upravo takav način samostalnog učenja koji možete da prilagodite sopstvenom rasporedu i tempu. Stručnjaci iz škole Berlic pripremili su najbolji kurs učenja stranog jezika za vas. U ovom DELUKS PAKOVANJU imate sve što vam je potrebno da izuzetno uspešno ovladate nemačkim jezikom. SADRŽI: Dve bogato ilustrovane knjige za samostalno učenje, dva priručnika za gramatiku i učenje glagola i šest CD-a. Format: 17x24 Povez knjige: Tvrd Pismo: Latinica

Лексикографски аутопортрет Ниша на почетку XXI века, у 2.000 азбучно поређаних појмова, са преко 500 фотографија и илустрација. На дашку ветра минулих времена, Ниш чува дух старих градских кућа и дворишта, тргова, уличица, дућана и кафаница. K231

Webster`s New World Dictionary: Godina izdanja: 1988. ISBN: 0-13-949314-X Oxford Advanced Learner`s Dictionary of Current English: Godina izdanja: 1987. ISBN: 019 431106-6 Oba rečnika imaju posvetu. Čuvani su u kući nepušača. (ključne reči: noburda, nodeca, rečnik, engleski, engleskog, Oksford)

Knjiga je veoma dobro očuvana. ,,Grčko-hrvatski rječnik najpoznatije je djelo Stjepana Senca izdano po prvi puta krajem svibnja 1910. godine u Zagrebu. Rječnik je izrađen prema 11. izdanju Bensler-Kaegijeva Grčko-njemačkog rječnika. Kada se rječnik počeo tiskati izišlo je 12. izdanje Grčko-njemačkog rječnika te je promjene u Senčevu rječniku napravio Milan Žepić. Pretisak rječnika napravljen je 1988. godine od izdavačke kuće Naprijed iz Zagreba. Budući da je rječnik u novije vrijeme bilo teško nabaviti čak i u antikvarijatima, napravljen je pretisak koji je doživio nekoliko izdanja. Pretisak rječnika ima hrapave, tvrde korice crvene boje. Na sredini se nalazi naziv knjige i autora otisnuto velikim tiskanim zlatnim slovima. Knjiga ima 1022 dvostupačne stranice velikog rječničkog formata. Stranice knjige su tanke i kvalitetne. Natuknice rječnika su pisane grčkim alfabetom, podebljane su i izvučene za dva slova od ostatka stupca. Podnatuknice nisu podebljane, ali su izvučene za dva slova kao i glavne natuknice. Prvo izdanje rječnika tiskanog 1910. godine koštalo je tadašnjih 12 kruna. Likovnu opremu pretiska radio je Ratko Janjić-Jobo. Naklada pretiska bila 3000, a knjiga je tiskana od Tiskare Rijeka, 1991. godine u Rijeci. Predgovor drugog izdanja napisao je Milivoj Sironić u mjesecu ožujku 1988. godine u Zagrebu. Dijagonala knjige iznosi 24 cm.``

PONS učenje stranih jezika PONS Univerzalni englesko-srpski rečnik 70.000 reči i izraza na preko 1.000 strana Osnova za ovaj rečnik jeste rečnik nemačke izdavačke kuće `Ernst Klett Sprachen`, plod višegodišnjeg napornog i leksikografskog rada. Klett, 2010. 1104 strane, tvrd povez. Odlično očuvan. Svojim obimom, stručnošću i savremenošću on se izdvaja od svih drugih dvojezičnih izdanja na ovim prostorima. Zahvaljujući listi pojmova i značenja aktuelizovanoj 2010. godine on nema takmaca na tržištu kome pripada. Svojim naglaskom na moderan standardni i razgovorni jezik, kao i na stručnu terminologiju poseduje upotrebnu vrednost za najveći procenat korisnika. Rečnik je prvenstveno namenjen onima koji intenzivno uče engleski jezik ili ga dobro znaju i žele da dopune svoje znanje, kao i za one kojima je engleski potreban u poslu. Rečnik sadrži: veliki broj odrednica, sintagmi, fraza i rečeničnih primera najaktuelnija lista reči i značenja odrednice u plavoj boji radi bolje preglednosti naglasak na moderan standardni i razgovorni jezik posebno obeleženi stručni termini iz mnogih oblasti kvalifikativi koji dodatno objašnjavaju svako značenje reči fonetski izgovor engleskih leksema detaljna gramatička obrada engleskih reči i srpskih jezičkih ekvivalenata (rod, broj, gramatički izuzeci, glagolski rod, vidski glagolski parovi, rekcija glagola i imenskih reči...) posebno označena stilska i funkcionalna obeležja reči regionalne, vremenske i restriktivne oznake kratak pregled engleske gramatike lista nepravilnih glagola

Autor: Slobodan M. Nenadović Format: 19x27 Povez: tvrd Br. strana: 427 Crno-bele fotografije i ilustracije! Narodni izrazi o graditeljstvu nisu lako dostupni i naročitu teškoću u tome predstavlja pitanje kako se određeni izraz može objasniti rečima, a koji se često odnosi na tako specifične pojmove koji se mogu objasniti samo crtežom.Iz tih razloga se došlo do ideje da se sastavi takav rečnik narodnih izraza koji će odmah biti objašnjeni crtežom ili fotografijom... Međutim, pitanmje jezika je bilo daleko složenije, pa se autor ipak opredelio za sve one izraze koji se javljaju u svim krajevima bivše Jugoslavije, jer se mnogi izrazi jednostavno „prelivaju“ sa jedne teritorije na drugu... Objekata narodne arhitekture je sve manje , a sa njihovim nestajanjem nestaju i narodni izrazi koji se na nju odnose. Svuda gde su nastala savremena sela, naselja, narodne arhitekture više nema. Staru kuću istisla je tzv. „planska kuća“... I kao što su nestali takvi objekti, koji su mogli da uđu u svaku riznicu svetske , arhitektonske baštine, tako su i iz jezika iščezli oni izrazi koji su je obeležavali...Zato bi Ilustrovani rečnik izraza u narodnoj arhitekturi trebalo da ovaj jezički korpus, specifičan i uskostručan, sačuva od zaborava.

Polovna knjiga, bila u dodiru sa vlagom, listovi su blago talasasti. Posveta na predlistu. Izdavač: Matica srpska - Novi Sad, Tiski cvet - Novi Sad, 2009. god. Broširan povez, 24 cm. 221 str. U „Rečniku srpskih govora Vojvodine” mogu se naći zanimljive reči iz prošlosti koje je stotinu entuzijasta beležilo na blizu 200.000 kartica oko 30 godina u 300 sela sa starosedelačkim stanovništvom i u više srpskih sela u Mađarskoj i Rumuniji. Leksikografsko odeljenje Matice srpske ih je obradilo u rečniku i udahnulo život jer su strahovale od zaborava. Tim leksikografa činili su Svetlana Varenika, Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, Ivana Ćelić i Dragoljub Petrović. Danas se u seoskim domaćinstvima rublje pere u mašini, prakljaču malo ko pamti, ali sačuvani su ustaljeni izrazi u kojima je prakljača glavni deo tzv. frazeološkog spoja, pa tako i dalje možemo čuti da neko ima šaku kao prakljača (ima tešku ruku) ili da je neka devojka kao prakljača (veoma mršava). Velika devojka može biti i mala, ali treba da se uda. Ona ne bi smela žderati svoje roditelje ko lep lebac, dobiti sve na lepe brkove i da lepo poji, al slabo doji, već da bude dobra da ne bi bilo: daleko joj lepa kuća i bolje da je slepa neg što je lepa. Kad se lepo uda, onda se mora molovati s mladoženjom (fotografisati se), a kad prođe veselje i kuću treba molovati (molerskim valjkom izvlačiti šare) - red je da i ona bude lepa. Koautor Dejan Miloradov

Autor - osoba Zdravković, Milovan, 1948- Naslov Pozorišni rečnik / Milovan Zdravković ; [izrada registra Maja Škaljac Stanošević] Vrsta građe enciklopedija, leksikon Jezik srpski Godina 2013 Izdanje 1 izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za udžbenike, 2013 (Novi Sad : Magyar Szo) Fizički opis 291 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Škaljac Stanošević, Maja (karton) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 291 Bibliografija: str. 262-263 Registar. Predmetne odrednice Pozorište – Leksikoni Ovo originalno zamišljeno i ostvareno leksikografsko delo našeg poznatog pozorišnog teoretičara i poslenika, namenjeno je pre svega akademijama i fakultetima dramskih umetnosti, pozorištima, festivalima, novinama i časopisima, pozorišnim institucijama, savezima, udruženjima, kao i muzičkim institucijama. Milovan Zdravković na više od 230 strana, uz veliki broj kolornih i crno belih ilustracija, opisuje i definiše pojmove iz svakodnevnog života onoga što se zbiva na „daskama koje život znače“. Osim tih suštinskih histrionskih pojmova, Pozorišni rečnik Milovana Zdravkovića sadrži i kratke deskripcije važnih činilaca i institucija koje direktno ili posredno utiču, ili su vezane za život pozorišta. Zbog toga je ova knjiga ne samo rečnik, već i koristan priručnik za sve one koji se, ili žele da se bave pozorišnom umetnošću. Pozorišni rečnik predstavlja jedan od prvih rečnika u Srbiji koji se bavi pozorišnom umetnošću. Autor nas vodi kroz istoriju pozorišta od antičke Grčke, Rima, Kine, Indije, preko srednjovekovnog, renesansnog, baroknog, novovekovnog pa sve do modernog i savremenog pozorišta. Obrađeni su pozorišni termini, muzika, opera, balet, režija, arhitektonski pojmovi, antička mitologija, najznačajnije svetske pozorišne i operske kuće, festivali, kolokvijalni izrazi, kao i savremeni termini iz oblasti marketinga, menadžmenta, organizacije i produkcije koji do sada nisu obrađivani. Preko 1500 termina obrađeno je kratko i precizno i biće od velike koristi kako stručnjacima, tako i ljubiteljima pozorišta. Čitaocima će od značaja biti i dodatak na kraju knjige – adresar akademija i fakulteta dramskih umetnosti, pozorišta, pozorišnih festivala, pozorišnih novina i časopisa, pozorišnih muzeja, pozorišnih nagrada, saveza, udruženja i muzičkih institucija. Knjigu obogaćuje veliki broj fotografija iz savremenih, domaćih pozorišnih predstava. MG47 (N)

Jovan Ćirilov HRVATSKO-SRPSKI RJEČNIK INAČICA srpsko-hrvatski rečnik varijanata treće izdanje Jovan Ćirilov HRVATSKO-SRPSKI REČNIK INAČICA Prometej, 2010. Tvrd povez, 340 strana. Veoma lepo očuvana. Ovaj Rečnik, kako to u naslovu stoji, bavi se razlikama između srpske i hrvatske književne i govorne varijante, s tim da su u njega ušli i neki široko rasprostranjeni lokalizmi, a i neki arhaizmi koje pripadnici tih naroda još znaju, katkada upotrebljavaju ili ih obnavljaju (najviše u Hrvatskoj) . U Rečniku je iz prethodne terminologije u mnogim jedinicama ostala kolokvijalna upotreba izraza istočna i zapadna varijanta, mada bi pravilnije bilo, prema sadašnjem stanju stvari – srpska i hrvatska varijanta, koja je takođe često navođena. Međutim, činjenica je da Hrvati geografski žive zapadno, a Srbi istočno u odnosu jedni na druge, na teritorije koje se odskora u međunarodnoj geopolitičkoj terminologiji zove Zapadni Balkan. Razmatrao sam temu da li da se obrađene reči akcentuju. To bi, međutim, bio znak da smatram da je reč o naučnom delu, napravljenom po svim pravilima takvih rečnika. U tom slučaju morao bih se odreći nekih anegdota i zapažanja, kao pokušaja duhovitosti, preko kojih sam, čini mi se, bolje odrazio sadašnje stanje jezika i njegovih varijanata. Ovim neću da kažem da se nisam trudio da ovaj rečnik što vernije odrazi sadašnje stanje sličnosti i razlika između jezika Srba i Hrvata. Takav sa svim vrlinama, manama i nedoslednostima možda će jednog dana poslužiti nauci. U odnosu na prethodna izdanja, na inicijativu glavnog urednika izdavačke kuće „Prometej” Zorana Kolundžije, zaslužnog da se ovo novo znatno prošireno izdanje štampa, većini jedinica dodate su sažete definicije reči kojima se Rečnik bavi. Taj veliki posao je obavila, sa velikim zalaganjem i stručnošću, Tatjana Pivnički, i ja joj za to dugujem veliku zahvalnost. Posebnu zahvalnost dugujem Bojanu Munjinu, hrvatskom publicisti, koji mi je dao dragocene savete, pre svega u odnosu na sadašnje stanje jezika u svakodnevnom govoru i u medijima u Hrvatskoj. Njegovim savetima izbegnute su neke velike greške i istančane nijanse, a preostale greške su moje. Oktobar 2010. Jovan Ćirilov

Borivoj Gerzić Rečnik anglo-američkog slenga Peto izdanje (256 str.) Format: 13,5 x 20 cm, latinica Izdavač: Istar, Beograd, 2002. KNJIGA JE POTPUNO NOVA. CENA U KNJIŽARAMA 700 DIN. Rečnik anglo-američkog slenga, prvi takve vrste kod nas, u svom petom izdanju sadrži oko 5.000 savremenih anglo-američkih žargonskih izraza, ilustrovanih primerima koji pokazuju kako se i kada navedeni izrazi upotrebljavaju. Rečnik je prevashodno namenjen prevodiocima u literaturi, filmu i novinarstvu, ali i svima drugima koji žele da upoznaju duh engleskog jezika, koji se najslikovitije izražava kroz sleng. Ovaj rečnik bi u svakoj sredini mogao biti pozdravljen kao izdavački događaj, jer domišljato i inovativno prekriva područje za koje su bile nadležne brojne specijalizovane izdavačke kuće i institucije. Iz rečnika: drive (sb) over the hill Izludeti, iznervirati. drive (sb) up the wall Ići žestoko na nerve, nervirati, izludeti. Leave him alone and let him work. Quit driving him up the wall. drop a bollock/banger/clanger/goolie GB Lupiti, napraviti gaf; izvaliti glupost. drop a bomb 1. Izazvati šok. 2. GB Prdnuti, “okinuti”. Isto drop one. drop a brick/clanger GB Napraviti gaf; lupiti i ostati živ; provaliti biser. He rather dropped a brick when he mispronounced Lady Fuchs’s name. drop a dime Cinkariti (obič. da bi se sam čovek spasao). `John got popped, so he dropped a dime on his supplier and they let him go.` drop a pint Popiti pivo. drop a tab Napraviti grešku/gaf. drop acid nark. Uzeti LSD, izgutati esid. drop dead! 1. Crko dabogda!; crkni!; ne tupi!; oladi!; briši!; idi do đavola! Isto get lost! Drop dead! Shouted John to his older brothers who were interfering with his electronics kit. 2. Senzacionalistički; straobalan, sjajan, do jaja. “Most contemporary movies seem less interested in sustained explorations of time and space than in drop-dead images and special effects.” CENA REČNIKA U KNJIŽARAMA: 700 DIN. Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

Godina izdanja: Osmo izdanje, 1977 g. Izdavač: G&C Merriam CO, Publishers, Springfiels, Mass., USA ISBN: 0-87779-348-4 Jezik: Engleski Vrsta: Etimološki rečnici Tip: Jednojezični Autor: Strani Tvrd povez: strana 1536 Osmo izdanje čuvenog svetskog englesko-engleskog rečnika sa preko 150.000 pojmova i 191.000 definicija. Novih 22000 reči i značenja. Osnovna namena mu je da se pri prevođenju engleskog jezika izbegne pogrešno korišćenje i/ili konfuzija pri upotrebi engleskih pojmova. Ekskluzivna novina ovog izdanja je što su rečnički pojmovi datirani, tako da možemo da saznamo koliko je neka reč stara, kada je prvi put upotrebljena itd... Knjiga koju morate imati u kući, u školi, na poslu. Perfektno stanje korica i unutrašnjosti. Samo se na zaštitnom omotu vide tragovi godina, na pojedinim mestima je iskrzan, zacepljen (pogledati fotografije).

Puni naslov: WEBSTER`s NINTH NEW COLLEGIATE DICTIONARY Deveto izdanje čuvenog svetskog englesko-engleskog rečnika sa oko 160.000 pojmova i 200.000 definicija. Osnovna namena mu je da se pri prevođenju engleskog jezika izbegne pogrešno korišćenje i/ili konfuzija pri upotrebi engleskih pojmova. Ekskluzivna novina ovog izdanja je što su rečnički pojmovi datirani, tako da možemo da saznamo koliko je neka reč stara, kada je prvi put upotrebljena itd... Knjiga koju morate imati u kući, u školi, na poslu... Izdavač: Merriam-Webster Inc. Tvrdi povez. Dimenzije: 5 x 18,5 x 25cm. Knjiga sadrži 1563 stranice. Korice su kompaktne i neoštećene (vidljivo na slikama), a unutrašnjost knjige je u odličnom stanju, bez ikakvih oštećenja ili žvrljotina. Jedina `mana` je vrlo blaga požutelost od starosti i posveta vlasniku ispisana na prvoj unutrašnjoj strani. U Srbiji se nov Websterov rečnik teško nalazi, a na Netu ova publikacija danas (u odličnom stanju, sa dostavom) dostiže i preko 100$.

Некоришћен речник. Kњига године ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРА­ВО­ПИ­СНO-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу). Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акценатски речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији. Последњи пут је 1960. године у оквиру Правописа српскохрватског језика, у издању Матице српске и Матице хрватске, публикован правописни речник. После пуних 50 година имамо нов пројекат сличног захвата али ипак другачији, ово је први правописни речник српског језика. Из рецензија Сматрам да ће књига Милана Шипке Правописни речник српског језика (са правописно-граматичким саветником), бити од користи онима који се занимају за нашу данашњу стандарднојезичку, граматичку, лексичку, прозодијску, а посебно правописну стварност, за њена начела и праксу, као и онима којима је писање и говорење на српском језику свакодневна професионална преокупација и брига (учитељи, наставници, професори, лингвисти, истраживачи, научници, лектори, писци, новинари, редактори, спикери, водитељи, издавачи, штампари, оглашивачи, и други). проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА са правописно-граматичким саветни­ком аутора Милана Шипке представља у српској нормативистици до сада необјављену, а пријеко потребну књигу, потребну не само онима који се нормом српског језика баве у оквиру струке него и ширем кругу корисника који његују сопствену језичку културу и желе да постигну виши ниво писмености… Све ријечи су акцентоване према стандарду савременог српског језика, тако да ова књига поред ортографске, добрим дијелом даје преглед и ортоепске и граматичке норме српског језика. Аутор увијек скреће пажњу потенцијалном кориснику на неправилне, а у пракси раширене облике, наводећи их у загради уз одредницу „не“… Др Миланка Бабић → ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ГРАМАТИЧКО-ПРА­ВО­ПИ­СНИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Стручни послови на изради Речника у пуном су замаху па се реално може очекивати да се ово ка­питално дело наше лексикографије и нормативистике појави најкасније до краја ове године. Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу). Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акцентански речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији. Реч више… “Правописи уопште код нас појављују се доста често али не доносе сва решења потребна савременом језику. Зато и сматрамо да је најбољи Матичин последњи из 1993. иако има доста неразјашњених недоумица и велики број дублета. Ми сада настављамо тамо где је цењени аутор тог правописа Митар Пешикан стао. После распада Југославије српски лингвисти су покушавали да сарађују са лингвистима из осталих република. Та сарадња је без сукобљавања трајала неко време и Матичин правопис из 1993. изашао је уважавајући такво стање. Од тада ми чекамо ново издање. Поменуто издање има и веома скроман по обиму правописни речник у додатку тако да ово што данас представљамо има много шири захват и ослобађа нас потребе да нешто тражимо по разним старијим издањима. Кад у нешто нисмо сигурни тражимо у речнику, а кад још нисмо сигурни како се то пише онда је решење у правописном речнику. Недостатак сличне књиге сада ће надоместити дело колеге Шипке. Ово ће бити веома користан и много тражен приручник.” Академик Иван Клајн → Изводи о речнику: Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником др Милана Шипке, први је српски стандарднојезички приручник у последњих 100 година! РТС, Дневник 2 – Tо је и језички саветник, упозорава на бројне грешке. Чак на 8.000 места можемо наћи упозорење шта је правилно, а шта није. Танјуг – Посебна вредност Правописног речника је што обухвата цео српски језички простор. ТВ Кошава – Сада је неуморни Милан Шипка направио речник за који не сумњам да ће га разграбити сви они којима је важно да речи свог матерњег језика пишу и изговарају по правилима језичког стандарда Иван Клајн – Правописни речник ће у наредним годинама бити незаобилазна литература у свакој српској кући и институцији. Вечерње новости – Не припадам језичким чистунцима и онима који се плаше сленга, али у временима у којима се више “мејлује” него дописује, у којима се радије “лајкује” него допада или комуницира “онлајн” него уживо, треба једном засвагда да се зна шта је канон, шта је аутентично. др Бојан Пајтић, предесдник Владе Војводине – Правописни речник српског језика, аутора Милана Шипке, камен је темељац српске културе и српског идентитета у деценијама које су пред нама. Радио Београд – Издавачки и историјски подухват Шипке и његових сарадника ТВ Б92 – Чувар правилно изговорених и написаних речи Данас – Правописни речник српског језика је епохална књига, из најмање три разлога. Први је што равноправно третира екавицу и ијекавицу, други – што рашчишћава дублетске српске или хрватске недоумице, а трећи – што су све речи акцентоване. Јован Ћирилов – Намењен је изворним говорницима српског језика, пре свега онима који су по дужности обавезни да пишу и говоре правилно, професори, политичари, новинари, студенти, ученици, али и свима другима који желе да своју језичку културу подигну на виши ниво. Радио 021 – Најбољим допринос години српског језика и књижевности! Дневник, Нови Сад

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpski rečnik sinonima Već svojim prvim izdanjem iz 2008. ovaj rečnik iz autorske radionice Pavla Ćosića popunio je uočljivu prazninu u našoj leksikografiji. Prethodno izdan sličan rečnik postao je u velikoj meri zastareo, pa je pojavljivanje ovog dela obezbedilo jedan od osnovnih alata svim poslenicima javne reči – od novinara, preko pravnika i političara, sve do književnika. U makrostrukturi je primetno da rečnik sadrži nekih četiri stotine odrednica više od prethodnog izdanja i nekih 2.000 reči više po sinonimskim gnezdima. Usto, selekcija je znatno konsistentnija. Još jedna značajna novina je to da ovo izdanje donosi i registar reči, pa se pojedina reč može naći u svim sinonimskim gdnezdima gde se javlja. Naravno, osnovni princip makrostrukture, organizacija po sinonimskim gnezdima, koja je i jedini logičan pristup ovakvom rečniku, ostaje na snazi. Pomenuti registar dobrodošao je dodatak uz tabele sa hiponimima, koje su bile prisutne u prethodnom izdanju, ali u ovom izdanju nalazim četrnaest novih takvih tabela. U mikrosrukturi glavna novina je to da se sada beleži i akcenat reči (uz već postojeće parafraze značenja, razdvajanje višestrukih smislova, korišćenje bogatog i doslednog sistema upotrebnih etiketa). „Uveren sam, bez ikakvih rezervi, da ovo novo izdanje Srpskog rečnika sinonima Pavla Ćosića predstavlja značajan iskorak u pravcu dovođenja rečnika na nivo izvrsnosti. Time, a i činjenicom da zadovoljava potrebe i znatno šireg kruga korisnika jer sad se reč i njeni sinonimi pomoću registra mogu veoma lako naći bez ikakvog znanja leksičkih relacija.“ – Prof. dr Danko Šipka Pavle Ćosić (24. avgust 1967) u Beogradu, srpski je lingvista, pisac, leksikograf, satiričar i izdavač. Takođe je poznat po svom multimedijalnom satiričnom angažmanu unutar, sad već nepostojeće, kulturno-umetničke grupe Ilegalni poslastičari. Osnovni cilj grupe bio je da podigne građansku svest, a rad se zasnivao na ismevanju društveno i politički značajnih tema, kao i na širenju lažnih vesti sa ciljem da se raskrinkaju mehanizmi i obrasci funkcionisanja medija i propagande. U sklopu svog angažmana, grupa je organizovala koncerte, izložbe, promocije i druga kulturna dešavanja.[1] Magistrirao je na lingvistici što mu je osnovna i najvažnija profesija.[2] Osim navedenim angažmanima, bavio se i filmom i filmskom kritikom, kao i blogovima od kojih je najpoznatiji blog Svetopavlje i blog na stranici portala Kornet. Izdavaštvo, umetnost i lingvistika Nastanak izdavačke kuće Kornet[3], čiji je Ćosić vlasnik, a koja je i nazvana po Ilegalnim poslastičarima kao njihova podružnica, započela je s radom tako što je objavljivala blogove sa željom da promoviše neafirmisane autore. Prvo izdanje Korneta bila je slikovnica Borisa Starešine Marko Kraljević – Natprirodni ciklus (2006), potom roman Ivana Tobića Tobiđenja, dušo moja, zbirka priča Divne Peškir Domicid[4], a zatim i Ćosićev roman Leposava[5] koji je doživeo veliki uspeh i mnogo izdanja, a ušao je i u uži izbor za Ninovu nagradu. Naredne godine, Ćosić isto za Kornet objavljuje svoje najsveobuhvatnije delo, Rečnik sinonima, sa preko 23.000 odrednica, 2008. godine. (ovo izdanje Rečnika se još od 2012. godine nalazi u srpskom Vikirečniku ustupkom autora, a u planu je i onlajn izdanje drugog i dopunjenog izdanja kao zasebne stranice na internetu). Ovom delu prethodilo je drugo značajno delo iz oblasti jezika, Srpski za strance (testovi, vežbanja, igre), izdato 2004. za vreme Ćosićevog boravka na mestu lektora na Univerzitetu Adam Mickjevič u Poznanju, u Poljskoj.[6] Osim što je radio na sopstvenim projektima, uz podršku lingviste Ivana Klajna, Ćosić je potpomogao, u funkciji saradnika, i izdanje Rečnika kolokvijalnog govora Danka Šipke, izdatog za Danvudi pres iz Springfilda 2000. godine.[7] Od 2010. do 2014. godine imao je svoju satiričnu kolumnu u nedeljniku Pečat u kom je objavljivao satirične tekstove u vidu lažnih vesti. Taj period prekinut je njegovim privođenjem zbog navodne pretnje smrću Aleksandru Vučiću preko društvene mreže Fejsbuk. Ilegalni poslastičari su, pored lažnih vesti, najviše zapamćeni po postavljanju Ćoška Salvadora Dalija[8][9][10]u Beogradu na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice 2007. godine koji je postao turistička atrakcija, Ćošku Marka Kraljevića u Šangaju[11] 2008. godine u okviru Festivala međunarodne savremene umetnosti, i Banderi Ilegalnih poslastičara[12] u Ljubljani u Metelkovoj. Jedno vreme je na istom ćošku, u dogovoru sa Sašom Markovićem Mikrobom na istom ćošku stajao i njegov rad pod nazivom „Ventilator”, ali je nakon godinu dana ukraden. Ćosićeva poslednja knjiga iz oblasti lingvistike, Jezičke nedoumice: zablude i mitovi, iz 2022. godine, izdata u saradnji izdavačkih kuća Kornet i Prometej, izazvala je kontroverze, kako u stručnim krugovima, tako i među laicima. U planu je drugo dopunjeno izdanje, kao i školsko izdanje. U martu 1999. za vreme NATO bombardovanja SRJ, Ćosić zajedno sa Ratkom Ristićem i Nelom Šukarom osniva prvi srpski sajber magazin, odnosno satirični portal, pod nazivom Krompir.[13] Izašla su četiri broja koja su dopunjavana do 2005. godine, a i danas im se može pristupiti putem platforme Audiolinuks. Film Devedesete su obeležene Ćosićevim doprinosom u oblasti novinarstva i uredništva. Osim što je pisao kolumnu o žargonu pod nazivom „Gistro Šatro” za mesečnik Iks Zabava (X Zabava, koji je uređivao Petar Luković), radio je kao lektor, filmski kritičar i urednik za Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije. Sarađivao je i sa drugim dnevnim listovima i televizijskim i radio-stanicama, a autor je i dva kratka filma, dokumentarnog Slobo – Klintone! iz 1999, koji je prikazan na više evropskih filmskih festivala i nacionalnoj holandskoj telefiziji pre kraja bombardovanja SRJ, i igranog filma Nije dobar, nije loš, zao, grupe Les Autres u kojoj su još Stefan Kostadinović i Stanislav Stojanović, i u kom je učestvovao u ulozi režisera, scenariste i snimatelja.[14] Takođe, reditelj je i scenarista za reklamne spotove priručnika „Jezičke nedoumice : Zablude i mitovi” za Kornetovu produkciju na iste izdavačke kuće. Prvi je nesvakidašnja reklama za knjigu, a drugi u duhovitom spotu u kom učestvuje i ugledna novinarka i književna kritičarka Olivera Đurđević, pod nazivom „Kratki film o prebijanju`. Svoje poimanje sveta i Beograda, kao i svojih sugrađana, Ćosić je obradio u epizodi „Školsko” serije „Na veslu priča”. Pisci, ekolozi, filolozi i muzički umetnici dele sa gledaocima svoje utiske o modernom vremenu, istoriji, ekologiji, gradovima u regionu.[15] Fikcija Društveno-političku klimu devedesetih Ćosić je umetnički preradio u svom jedinom delu fikcije, satiričnom distopijskom romanu Leposava iz 2007. godine. Od 2022. godine, roman Leposava se zove Nova Leposava i stalno se menja od izdanja u izdanje, postavši tako jedinstven eksperiment jer se akteri i zbivanja stalno menjaju zavisno od društveno-političke situacije. Po prvom izdanju Leposave snimljena je i radio-drama u produkciji RTS Radio Beograda.

Nenad Tomovic Format: 19x13 cm. Broj strana: 702 Izdavač: izdavacka kuca Matic Godina izdanja: 2012 Povez: Tvrd Pismo: Latinica Odlican. Praktičan za upotrebu, jasan i pregledan uz izabrane reči koje se najčešće koriste, sadrži i reči slenga što ga dodatno čini jedinstvenim. Ovaj rečnik mogu koristiti osnovci, srednjoškolci i studenti i svi ostali koji putuju u područja u kojima se govori engleski jezik. Englesko-srpski srpsko-engleski rečnik je idealan za početnike u učenju engleskog jezika, ali i za one koji ovim jezikom vladaju i predstavlja čvrst temelj na kome se dalje može praviti nadgradnja jezičkog znanja. Izbor odrednica predstavlja selekciju sastavljenu od najčešćih reči engleskog i srpskog jezika, a po istom principu odabrani su i ekvivalenti za odrednice, pa će korisnik uvek naći njihovo najfrekventnije značenje, koje je mahom i primarno. Kratki i pregledni rečnički članci olakšavaju korisniku snalaženje u moru leskičkog fonda engleskog i srpskog jezika. Jedna od odlika ovog rečnika je njegova usmerenost na izgovor američke varijante engleskog jezika, koja je u svetu i u našim medijima zastupljenija od britanske varijante. Ovaj rečnik preporučujem za potrebe ovih ciljnih grupa, koje čine mnogobrojni ljudi zainteresovani da ovladaju engleskim jezikom. Autor ovog dela dr Nenad Tomović je svojom stručnošću i posebnim zalaganjem, učinio mnogo da ovaj izvanredni rečnik u ovoj varijanti, prvi put na ovim prostorima bude dostupan široj javnosti. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

6. IZDANJE Po opštoj oceni javnosti, stručnjaka i korisnika, Veliki rečnik stranih reči i izraza je knjiga koja je dugo nedostajala srpskoj kulturi i na svojevrstan način obeležila je 2007. godinu i polovinu 2008. godine. Kad u zemlji sa potpuno razorenim tržištem knjige ovakvo delo za godinu i po doživi tri izdanja, onda je to znak da su se poklopile potrebe korisnika sa izuzetnim naučno-kulturnim i praktičnim nivoom dela. Od prvog izdanja (krajem decembra 2006. godine) do predavanja u štampu rukopisa trećeg izdanja Velikog rečnika stranih reči i izraza (jun 2008), autori ovog kapitalnog leksikografskog dela, akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka sa saradnicima, kao što su na početku obećali, sistematski su pratili, proučavali i obrađivali strane reči, izraze i skraćenice u našem jeziku, tako da se za nepunih godinu i po dana nakupilo više od hiljadu onih koje nisu ušle u prvo i drugo izdanje, ne računajući tu najmanje još toliko ispravki, izmena i dopuna odrednica već uvrštenih u ranija dva izdanja. Izdavačka kuća Prometej će se s stvaralačkim ponosom pohvaliti i predstaviti na ovom skupu još: posebnu knjigu Izmene i dopune u trećem izdanju Velikog rečnika.(Kupovinom ove knjige čitaoci će imati sve nove izmene i dopune bez potrebe nabavke najnovijeg, trećeg izdanja Rečnika za mnogo manju sumu novca). VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA, na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni LEKSIKON STRANIH REČI Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): • a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); • b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); • c) objašnjenje etimologije - bliže (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); • d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. A među stranim rečima kojih nema u sličnim rečnicima na srpskom jeziku, u Klajnovom i Šipkinom Rečniku su i sledeće reči: aerobik, atačment, aut, biznismen, bilbord, branč, veb, drinker, omaz, vorkšop, fajl, diler i mnoge druge

kca Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA - Ivan Klajn i Milan Šipka Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.644 strane, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture. Prometej Novi Sad 1644 str nekoliko reči napisano na predlistu

Povez: tvrd, veštačka koža sa zlatotiskom Br. strana: 609 Format: 23 x 29 Ilustrovano, štampano na kunstdruku! Ima samo nekoliko leksikografskih kuća koje su poznate u celom svetu, a među njima posebno mesto zauzima Larus koji je pojam savremene enciklopedistike. Larus nastavlja moćnu francusku tradiciju u kojoj se i pojavila savremena enciklopedija – to je ona koju su Didro i D’Alamber objavili u XVIII veku i koja je vrhunac epohe prosvećenosti. Ponekad se čitavo jedno razdoblje po njoj naziva doba enciklopedije. Vizionar Pjer Larus obnovio je ovaj projekat u XIX veku i od tada pa do naših dana Larus je univerzalno i u celom svetu prepoznatljivo ime za najbolje enciklopedije. Larus je sinonim za pouzdanu i neophodnu enciklopediju. Svetski ugled stečen zbog kvaliteta Larusovih izdanja razlog je što se ona redovno prevode na mnoge jezike. Kod nas je stigao početkom XX veka zajedno s velikim brojem srpskih intelektualaca koji su oblikovali srpsku nauku i kulturu u XX veku. Oni su se za vreme Prvog svetskog rata školovali u Francuskoj zahvaljujući savezničkoj pomoći francuske vlade. Prvo izdanje Larusa doslo je, međutim, tek drugom polovine XX veka. Od tada je Larus prisutan na jugoslovenskom i srpskom tržištu i to je od izuzetnog značaja za naše čitaoce jer je to najbolji put za upoznavanje francuske kulture i pogleda na svet. Larusova širina i pouzdanost učinili su da ova izdanja predstavljaju glavnu referentnu literaturu i da se ime Larus u srpkoj kulturi shvata kao sinonim za enciklopediju. Larusova izdanja koja je Mono i Manjana do sada objavila imala su puno uspeha na srpskom tržištu. To je dovelo do izbora velike enciklopedije i vođena tradicijom i uspešnom saradnjom Mono i Manjana se odlučila za Veliku enciklopediju Larus. Rad na novom izdanju započeo je 2006. godine. Prvo je oformljeno jezgro uredničkog tima koji je onda proučio Larusovo izdanje i odredio nivo lokalizacije – onoga što u eneciklopediju treba uneti da bi ona odgovarala svim potrebama ovdašnjeg čitaoca. Zatim je za svaku oblast Larusa oformljen tim urednika, prevodilaca, redaktora i lektora.Oko trideset urednika su mahom profesori Beogradskog univerziteta za oblasti koje su im poverene ili renomirani urednici posebnih oblasti referentne literature. Pored urednika svaka oblast ima i redaktore prevoda i recenzente.Za svaku oblast izabrani su prevodioci stručnjaci, lektori i saradnici koji se staraju o jeziku i tehničkim detaljima izdanja. Ovo izdanje Larusa u pet tomova, najobuhvatnije i najpotpunije do sada, sadrži odgovore na skoro sva pitanja koje sebi možete postaviti. Uostalom, prva moderna enciklopedija i nastala je u XVIII veku u Francuskoj. Sve što ikada poželite da znate, već je u ovoj enciklopediji jedinstvenog francuskog „ukusa“. Rad na enciklopediji je bio izuzetno zahtevan jer je pored prevoda trebalo uneti sve ono što je od značaja za srpsku kulturu i kulturu zemalja bivše Jugoslavije ili okruženja. Uz pomoć naših eminentnih stručnjaka i prevodioca za nauku, istoriju, medicinu, umetnosti, sport, srpsko izdanje dopunjeno je, po Larusovom modelu, odrednicama iz svih oblasti koje su vezane za našu zemlju, kulturu, istoriju, jezike, ljude i gradove. Ovaj poduhvat je jedan od načina da su susretnu kulture: da se razlika između svog i drugog izbriše. Zato smatramo da ovo izdanje nije samo izdavački poduhvat već i pravi trujumf dodira dve kulture koji je čitavog prošlog veka bio izuzetno značajan za srpske čitaoce.