TREBNIK Prevod sa grčkog i crkvenoslovenskog : dr Emilijan Čarnić Kragujevac 1983 godine Broj strana : 506 Format: 13x17 cm Dobro očuvana (u sadržaju zaokruženi brojevi stranica na par mesta) Sadržaj: Молитва породиљи првог дана по рођењу детета, 1 Молитва за знаменовање детета, које добија име осмог дана по свом рођењу, 3 Молитва породиљи после четрдесет дана, 5 Молитва жени кад побаци, 9 Света тајна крштења и миропомазања, 10 Молитва светог крштења укратко, 33 Света тајна покајања, 35 Молитва за онога који се разрешава неке забране, 42 Света тајна брака, 43 Молитва приликом разрешавања венца осмог дана, 61 Обред венчања другобрачних, 62 Обред благосиљања супружника који немају деце, 66 Света тајна јелеосвећења, 71 Молебан за болесника, 113 Врачевске молитве за оне који страдају од нечистих духова, и код сваке немоћи, 125 Молитва светих седам младића за немоћног и онога који нема сна, 139 Молитва заклињања светог Василија Великог за оне који пате од слих духова, 141 Златоустове молитве за онога који пати од слих духова, 142 Молитва код сваке болести, 144 Молитва за болесника, 145 Молебан јектенија за немоћне, 146 Правило за хитно причешће тешког болесника, 147 Обред приликом растављања душе од тела кад се човек бори са смрћу, 151 Дечије опело, 161 Опело одраслих, 175 Опело умрлих на Ускрс или у току светле недеље, 196 Свештеничко опело, 208 Монашко опело, 242 Парастос, 266 Мало освећенје воде, 276 Велико освећенје воде, 289 Обред полаганја темеља цркве, 299 Молитвени обред приликом постављања крста на врх крова или новог звоника, или обнављања цркве, 314 Обред благосиљања и освећења звона, 317 Обред освећења храма које врши архијереј, 323 Обред благосиљања и освећења нове цркве од стране јереја, 351 Обред благосиљања и освећења катапетазме или иконостаса, 358 Обред благосиљања и освећења новог крста, 365 Обред освећења књиге Еванђеља, 372 Обред благосиљања и освећења иконе Пресвете и Живоначалне Тројице, 374 Обред благосиљања и освећења Христове иконе, 377 Обред благосиљања и освећења иконе Пресвете Богородице, 381 Обред благосиљања и освећења иконе једног од светих или многих, 384 Обред благосиљања и освећења илитона, 387 Обред благосиљања и освећења индитија, 389 Обред благосиљања и освећења црквеног барјака, 391 Обред благосиљања и освећења новог кивота, 392 Обред благосиљања и освећења нових црквених сасуда, 394 Обред благосиљања и освећења богослужбених сасуда, 396 Молитва над путиром, 398 Молитва када се посебно благосиља и освећује звездица за дискос, 399 Молитва за благосиљање и освећење кашичице намењене божанственим тајнама, 400 Молитва за благосиљање и освећење нових покривача који служе за покривање светих тајни, 401 Обред благосиљања и освећења нових свештеничких одежда, 402 Обред благосиљања и освећења црквених богослужбених књига, 405 Обред благосиљања кољива, 406 Обред благосиљања и резања колача, 407 Обред благосиљања врбе на Цвети, 410 Обред благосиљања грожђа на дан Преображења Господњег, 411 Обред благосиљања и освећења тамјана, 412 Обред благосиљања и освећења крста који се носи на прсима, 415 Молитва за благосиљање и освећење црквених свећа, 418 Обред освећења сваке ствари, 419 Обред освећења возила, 420 Обред благосиљања темеља куће, 422 Обред благосиљања нове куће-стана, 424 Mолитва за кућу коју узнемиравају зли дуси, 429 Обред благосиљања и освећења надгробног крста, 430 Обред литије, 433 Обред вршења крсног хода званог литија, 438 Обред молебног пјенија које се врши у време суше, 444 Обред молебног пјенија које се врши кад нема ведра времена, 457 Обред молебног пјенија приликом почетка ђачког учења, 464 Обред призивања помоћи, благодати и дара Пресветога Духа на почетку сваког доброг дела, 470 Обред благодарења за испуњење молбе и за свако доброчинство Божије, 476 Обред молебног пјенија на Нову годину, 485 Служба за оне који су у тамници и заточеништву, 492 Молебна јектенија за умноожење љубави, 495 Молебна јектенија за путнике, 497 Молебна јектенија у време помора - за престанак напрасне смрти, 498 Молебна у почетку поста, 500 Обред благосиљања стада овчијих или друге стоке, 504 Обред благосиљања соли, 505

Stanje: Kao Nova - Nekorišćena Naslov: Klasična mitologija - vodič kroz priče, likove i tradiciju klasične mitologije slike i skulpture inspirisane mitom, zbirka mitova prepričanih za savremenog čitaoca Autori: Gedis i Groset Prevod: Predrag Urošević Izdavač: Narodna knjiga - Alfa Latinica, Tvrd Povez, 21cm, 489 str. _____ Već hiljadama godina mitovi drevne Helade, tako značajni za klasičan svet Grčke i Rima, fascinirali su ljude i inspirsali mnoge umetnike, mislioce i pisce. Klasična mitologija sadrži mnoge od tih mitova od kojih su neki poznati, a neki neobični prepričane na svež i savremen način i ilustrovane brojnim slikama koje prate priču. Nezaobilazna kolekcija znanja za svaku kuću i sve čitalacke generacije.

Moj deda patrijarh Pavle - Snežana Milković tvrd povez 127 strana 2013g Ilustrovana Prosveta ODLIČNO očuvana “Moj deda patrijarah Pavle”, autorke Snežane Milković, unuke Dušana Stojčevića, brata patrijarha Pavla, od danas je ponovo pred čitaocima. Knjiga sećanja i lična svedočenja Snežane Milković u izdanju “Prosvete”, koja je odrastala u kući u koju je kao najdraži gost dolazio njen “deda Popa”, kako ga je zvala, ocenjena je i kao jedinstvena i neponovljiva, smerna i topla, jednostavna i poučna. Milkovićeva je dilemu da li treba da se usudi da piše o patrijarhu razrešila onog trenutka kada je shvatila da je deda Pavle privatno živeo po principima koje je patrijarh Pavle proklamovao, i da onaj deo njegove ličnosti koji je malo ko poznavao samo dopunjuje i izoštrava sliku o njemu.

TERAPIJA DUSE -Svetootacka psihoterapija - VLADIMIR Konstantinovič Nevjarovič NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija 11 feb 2012 TERAPIJA DUŠE – SVETOOTAČKA PSIHOTERAPIJA VLADIMIR KONSTANTINOVIČ NEVJAROVIČ TERAPIJA DUŠE Svetootačka psihoterapija Isceljenje besomučnog * * * * * Nekoliko reči o knjizi Od autora Misli o svetootačkom nasleđu PRVI DEO – PRAVO NA POSTOJANJE Pravo na postojanje Kratko o osobinama svetootačke psihoterapije LJUDSKA DUŠA Ljudska duša Morfologija ljudske duše (po sv. Teofanu Zatvorniku) Misli o duši Duša, energija i čovekovo kvantno telo Značenje srca u čovekovom duševnom telu Čovekove sposobnosti Mašta i uobrazilja NEVIDLJIVA BORBA Nevidljiva borba Neprijateljski napadi Načini borbe Kako se pripremati pre izlaska iz kuće Iznenadni napad „nevidljive borbe“ Ocena uzroka padova i poraza Suočavanje s teškoćama Tematske misli o nevidljivoj borbi SAMOPOZNANJE Samopoznanje Kratki svetootački izvodi o samopoznanju Svetootačko učenje o borbi protiv strasti Prva strast. Črevougodije (stomakougađanje, prejedanje) Druga strast. Blud. Treća strast. Srebroljublje. Četvrta strast. Gnev. Peta strast. Tuga Šesta strast. Uninije Sedma strast. Taština Osma strast. Gordost (oholost) Opšti načini borbe protiv strasti Kratki izvod učenja o strastima po sv. Jovanu Kasijanu GREH Greh Stadiji razvoja greha Skica ispovesti po sv. Ignatiju Brjančaninovu Osam glavnih strasti MOLITVA, ASKETIKA, UČENJE SVETIH OTACA O PRELESTI, O SAVESTI Molitva i njena uloga u savremenom životu Vrline. Asketika. Svetootačko učenje o duhovnoj prelasti O savesti Samoispitivanje savesti SVETOOTAČKO UČENJE O ZDRAVLJU I ZDRAVOM NAČINU ŽIVOTA Svetootačko učenje o zdravlju i zdravom načinu života Bolesti prema shvatanju svetootačkog učenja Svetootačko učenje o lečenju rečju, psihoterapiji i duhovnom lečenju Deset idealnih nikada, nikome i nikoga Autogeni trening – za i protiv Hipnotizam i svetootačka psihoterapija Ekstrasenzorika SVETOOTAČKE IZREKE Svetootačke izreke Stotina Sv. Jovana Zlatoustog Stotina sv. Ignatija Brjančaninova Stotina Sv. Jovana Kronštatskog Stotina raznih Svetih Otaca i podvižnika svetosti DEO DRUGI – O NARAVSTVENOSTI (MORALU) Duhovnost Sujeta Praznoslovlje Egoizam Drskost Lukavstvo Zavist Siromaštvo i bogatstvo Podmitljivost O našoj netačnosti Ružne reči (skvrnoslovlje) Kritika i kritizerstvo O negativnim navikama Pozorište i svetootačko učenje Uticaj televizije na dušu i fizičko zdravlje O religioznoj modi Mutacija duše Zaključak DODATAK Ne uzdajte se u sebe O međusobnom uticaju duša Glasovi mrtvih Duh i oblik Energija spokoja Samoispitivanje savesti VLADIMIR KONSTANTINOVIČ NEVJAROVIČ TERAPIJA DUŠE Svetootačka psihoterapija 243 Str L. 1

Свети Јован Кронштатски, 184 странице ИЗ ДЕТИЊСТВА И МЛАДОСТИ Поларно насеље Сура У најсевернијој области Архангелска, у којој се још може живети, на реци Пинеги, недалеко од Белог мора, лежи насеље Сура. Десет дрвених кућа стоје око две прастаре црквице-брвнаре, усред бескрајних шума, у нељубазној, али величанственој лепоти севера. Сура је једно од најсиромашнијих насеља оскудног и мрачног среза око Пинеге. Природа је на северу сурова. У кратком поларном лету које траје три месеца, земљорадња је на пустом песковитом терену могућа само уз велики напор. Лети је дан све краћи, док се на крају Сунце скоро сасвим изгуби. Долази дуга зима и све покрива дебелим слојем снега. Линијске санке чине једину везу са светом. Дубоку тишину прекида повремено лупање звона, цика снежне мећаве или завијање вукова. Живот у Сури је крајње тежак. Становницу мучно долазе до животних намирница, гладују и смрзавају се…

Description Her Bak Živo lice drevnog Egipta – Iša Švaler De Lubič Her Bak Živo lice drevnog Egipta: Pratimo razvoj Her-Baka kroz napredne nivoe na stazi samospoznaje i kosmičke mudrosti. Srećemo ga kao dečaka, i dalje u očevoj kući, i prisustvujemo lekcijama koje mu Priroda razotkriva. U školi proučava papiruse, a njegov potencijal za visoka duhovna postignuća dovode ga do daljeg obrazovanja u Spoljašnjem Hramu. Pratimo njegovo spiritualno uzdizanje, delimo njegove sumnje, uzmicanja, otkrića. I njegov konačni trijumf, koji ga vodi do prijema kod samog Faraona. U drugoj knjizi, nastavku „Her-Bak – Egipatski Inicijat“, njegova duhovna potraga doživljava svoj vrhunac u mudrosti i nauci Unutrašnjeg Hrama. Pred vama je oživljena slika duhovnog života drevnog Egipta, viđena kroz oči mladog Her-Baka, kandidata za inicijaciju u uzvišene misterije egipatskog hrama SADRŽAJ: Prvi deo ČIK-PEA Prvi dan Porodica Lan Ljubomora Strašilo Želja Darivanje Polje Ribar Žetva Bogovi Poplava Stoka Povorka Proročanstvo Bašta Vreme setve Presuda Drugi deo ŠEGRT Škola Ćupovi i gravirane posude Dva magarca Samoća Štapovi Stolar

Autor: Robert Grevs Žanr: Mitologija Pismo: Latinica Broj strana: 762 Povez: Tvrd Format: 22 cm Godina izdanja: 2017. Najveće priče svih vremena se nalaze ovde - Heraklova dela, putovanje Argonauta, Tezej i Minotaur, kralj Mida i njegov zlatni dodir, Trojanski rat i Odisejev povratak kući. Grčki mitovi su značajno i obimno delo u kome Robert Grevs maštovito i poetično pripoveda grčke mitove. U poslednjih pedest godina, ova knjiga koja besprekorno i detaljno predstavlja grčke mitove modernim čitaocima, smatra se kao sveobuhvatna i konačna verzija. Svojom naratorskom veštinom i pesničkim senzibilitetom, na temeljima drevne književnosti, Grevs spaja elemente svih mitova u jedinstvenu epsku i nezaboravnu priču. Knjiga je odličan izbor za one koji se prvi put upoznaju sa grčkim mitovima i može se čitati kao pripovedačko štivo, dok detaljni komentari, reference, interpretacije, varijante, objašnjenja, kao i obiman indeks pojmova, služe kao vredan akademski materijal za sve one koji traže stručan i detaljan opis bogova, heroja i neobičnih događaja koji predstavljaju kamen temeljac književnosti zapadne civilizacije. Grčki mitovi su klasik svih klasika, riznica neverovatnih priča i vrhunsko književno delo.

Duhovni lug Broj strana:138 БИЛИ СМО УКРАС ЧОВЕЧАНСТВА! Шта ово би с’ тобом Србине? Где си се ово нашао? Јеси ли у предворју Пакла? Је ли умрла савест човечанства? Ако је умрла савест оних који су се дичили њоме, зашто онда на свим српским кућама, терасама и прозорима нису истакнути црни барјаци? Зашто Срби у знак жалости не носе црни флор око рукава? Јесте, свакако је савест преминула, дуго је боловала, дуго се мучила, опирала се смрти, понекад и понегде чуло су се слабашни гласови у заштиту српског народа. Али није било оног снажног, претећег гласа који би упозорио насилнике: Даље руке од српског народа! То је витешки народ који је у своју врхунску етику уградио и морални кодекс човечанства, у свеопште вредности слободе! Никад српски народ у минулих сто година није прешао преко туђе границе, никад српска војска није била окупатор. И када је 1912. године ослободила Косово и Метохију, она је само протерала Турке са прадедовског огњишта. Протерујући турске окупаторе, српска војска није срушила ничију богомољу, није силовала ничију сестру, није уцвелила ничију мајку …

knjige su dobro očuvane.jedino jedna strana bila zacepljena i zalepljena je belom providnom trakom . NOLIT,1974. ,,Najveće priče svih vremena se nalaze ovde - Heraklova dela, putovanje Argonauta, Tezej i Minotaur, kralj Mida i njegov zlatni dodir, Trojanski rat i Odisejev povratak kući. Grčki mitovi su značajno i obimno delo u kome Robert Grevs maštovito i poetično pripoveda grčke mitove. U poslednjih pedest godina, ova knjiga koja besprekorno i detaljno predstavlja grčke mitove modernim čitaocima, smatra se kao sveobuhvatna i konačna verzija. Svojom naratorskom veštinom i pesničkim senzibilitetom, na temeljima drevne književnosti, Grevs spaja elemente svih mitova u jedinstvenu epsku i nezaboravnu priču. Knjiga je odličan izbor za one koji se prvi put upoznaju sa grčkim mitovima i može se čitati kao pripovedačko štivo, dok detaljni komentari, reference, interpretacije, varijante, objašnjenja, kao i obiman indeks pojmova, služe kao vredan akademski materijal za sve one koji traže stručan i detaljan opis bogova, heroja i neobičnih događaja koji predstavljaju kamen temeljac književnosti zapadne civilizacije. Grčki mitovi su klasik svih klasika, riznica neverovatnih priča i vrhunsko književno delo.``

Tatjana Gračova: KADA VLAST NIJE OD BOGA Najamnici u vlasti. Poznaćete ih po njihovim plodovima. Kako uništavaju tradicionalnu državnost? Novo ropstvo preko vakcinacije sa čipovima. Najamnici u crkvi: Vatikan protiv svete Rusije. Zašto se oni plaše Ivana Groznog? Mek povez, 264strane, ilustrovano,izdavač: SVETA RUSIJA - Beograd U svojoj novoj knjizi, Tatjana Gračova nam pokazuje, pre svega, primer hrišćanskog stajanja u Istini, života po pravdi – bez laskanja, laži, licemerja. Slično Svetom Jovanu Preteči, ona poziva narod da se obrati istinskoj veri svojih predaka, zato što zna, kako su iščezli i bili rasejani drevni Judeji zbog bogoodstupništva. Pamti šta se desilo dvadeset vekova kasnije sa dvorjanima, spahijama, trgovcima i oficirima Rusije, koje je zbog bezverja razobličavao Sveti pravedni Jovan Kronštantski. Gde su oni sada? Gde su njihovi dvorci, spahiluci, unosne kuće i veleposedi? Ali, i razobličavati i opominjati – danas je znatno složenije nego što je to bilo početkom dvadesetog veka. Kako ubediti ljude u to da je sadašnja vlast dopuštena od Boga zbog naših grehova? Više od osamdeset godina genetske selekcije, praktično genetskog rata protiv ruskog naroda, uništenje naslednog odabira ruske nacije, dovelo je do toga da mnoge Ruse danas sa velikom teškoćom možemo nazvati Rusima. Propaganda današnjih sredstava javnog informisanja, aktivno koristeći mnoga `kulturna` sredstva, formira lik nekakvog novog Rusa – nešto potpuno bezidejno, bezvoljno, egoistično, ogrezlo u strastima, bez Otadžbine, bez privrženosti i ljubavi prema svojoj naciji. Iz ženskog mentaliteta su skoro izbačeni geni skromnosti, stida, celomudrija, muškarci se lišavaju ruske neustrašivosti, odvažnosti, časti... Pa ipak, uprkos svoj tragičnosti sovjetskog perioda, naša Crkva je živa, i Sveta Rusija je takođe živa. A spasile su ih, po rečima patrijarha Pimena, `bele marame`, naše žene koje nisu odstupile od vere, koje su svojim molitvenim podvigom pomogle našem narodu da odnese pobedu u Velikom Otadžbinskom ratu i preživi sve strahote dvadesetog veka. I evo, u naše lukavo i tragično vreme, kada nevidljiva Hazarija sve žešće i aktivnije sprema Rusiji novu Golgotu, Gospod opet daje odvažnu muževnost ženi. Kao što je On dao muževnost ženama mironosicama da odstoje kod Krsta (kada su se svi učenici, osim mladog Jovana Bogoslova, uplašili i pobegli u strahu, napustivši Učitelja), tako je On danas darovao tu žensku neustrašivost Tatjani Gračevoj, čiji nas primer nadahnjuje na muževnost, otrežnjuje naš zemaljski um, koji je prestao da misli o Višem, o spasenju sopstvene porodice i rođene Otadžbine, koji je prestao da razlikuje neprijatelje koji su ušli u svaku rusku (i srpsku; prim. prev.) kuću... Knjiga Tatjane Gračove je poziv našoj omladini da se izvuče iz zombiranog informacionog prostranstva, poziv da se promene životna načela – od potrošačkih i naslađivačkih ka požrtvovanom služenju Bogu, Otadžbini i Narodu. Da pojme svu odgovornost za sudbinu Rusije (i Srbije; prim. prev.) tako što će u skoroj budućnosti uzeti kormilo upravljanja državom. Ova knjiga – čiji izlazak smatra neophodnim i pravovremenim arhiepiskop Vladivostočni i Dalekoistočni Venijamin – plameni je poziv patriotama Rusije da se vrate veri svojih otaca, koju su čuvali tokom cele istorije Rusije, da se vrate Bogu i postanu Božiji. Zato, ako želimo da spasemo Rusiju bez Boga, tada ni rat više neće biti Božiji, već naš...

...Autor posebno obrađuje značaj epistemiologija kao naučna disciplina o spoznaji i znanju i njegovom shvatanju kao potrazi za istinom kroz cjelokupnu historiju čovječanstva – od antičkog perioda preko evropske renesanse, i islamskih mislilaca do savremenog trenutka – nudeći sopstvena promišljanja i komparativno sagledavanja znanja i spoznaje kroz zasebne sisteme mišljenja, da bi na koncu došli do spoznaje o univerzalnosti znanja kao jedine moguće trajne vrijednosti nasuprot partikularnim naučnim disciplinama. Da bi došao do takvog zaključka, autor daje hronološki slijed nastanka i razvitka akademije i akademske misli, njenog institucionalnog ustrojstva i modalitete korporativnog organiziranja u različitim društvima i kulturno-civilizacijskim okvirima, počevši od Platonove academie i Epikurovog vrta, preko akademija muslimanskog svijeta, s posebnim osvrtom na bagdadsku Bejtu-hikeme/Kuću mudrosti, te kairske i kordobske škole mišljenja do razvoja savremenih koncepata evropskih nacionalnih akademija nauka i umjetnosti poput francuske, britanske, austrijske, ruske i švedske akademije. Knjiga Academia obrađuje i utjecaj muslimanske naučne misli na razvoj evropske nauke, kao i doprinos vjerskih autoriteta u judaizmu, kršćanstvu i islamu utemeljenju i razvoju naučne misli, sa osvrtom na Aurelija Augustina, Tomu Akvinskog, Martina Lutera i Makarija III, El-Gazalija, Ibn Tejmiju, šah Veliullaha Dahlavija, Syeda Ahmeda Khan, Jamaluddina al-Afganiija, Muhammeda Abduhua, Muhammed Rashida Ridaa i drugi. ✰Izdavač: Matica bošnjačka, 2018. ✰Povez: tvrdi, 605 strana, tiraž 1500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, bogato ilustrovana, nova knjiga, težina 2,5kg. **

Autor - osoba Lubik, Kjara Naslov Biti tvoja riječ / Chiara Lubich i krščani iz cijeloga svijeta Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Ljubljana : Družina -vozski list, 1980 Fizički opis 205 str. ; 21 cm Kjara Lubik (Chiara Lubich) rođena je u Trentu, u Italiji 22. januara 1920. godine kao najmlađa od četvoro dece od majke pobožne katolikinje i oca socijaliste. Nedugo pošto je napunila 20 godina, dok je predavala u osnovnoj školi, započinje i studije filozofije na Univerzitetu u Veneciji, podstaknuta žarkim traganjem za istinom. Za vreme II svetskog rata, dok se sve rušilo, shvatila je da jedino Bog ostaje: „Bog koji je Ljubav” (1 Jov. 4, 8). Njen život se preobražava. Kjara odgovara na poziv Boga Ljubavi birajući Njega za svoje jedino Sve. Bilo je to 7. decembra 1943. godine i taj datum se smatra početkom Pokreta. Svoje iskustvo je odmah počela da prenosi i deli sa malom grupom mladih u koju je bila uključena. Na dan 13. maja 1944. godine Trento je pogođen jednim od najjačih bombardovanja. Pogođena je čak i kuća Lubika. Dok njena porodica beži u planinu, Kjara odlučuje da ostane u Trentu da ne bi napustila ono što je tek počelo da se rađa. U ruševinama grada grli ženu izbezumljenu od bola koja nariče zbog smrti svoje četvoro dece. Postaje svesna poziva da treba da zagrli patnjučitavog čovečanstva. Malo kasnije nalazi stan koji deli sa svojim sledbenicama. Odlazeći u protivavionska skloništa one nose sa sobom samo Jevanđelje. Reči Jevanđelja sijaju novom svetlošću. Kjara i njene prve prijateljice osećaju se obaveznima da ih pretoče u život. U Hristovom zaveštanju: „Da svi jedno budu” (Jovan 17, 21) ona vidi cilj svoga života, Božiji plan za ostvarenje opšteg bratstva među ljudima za koji vredi živeti: „bile smo rođene za jedinstvo, da doprinesemo njegovom ostvarenju u svetu”. Pokret koji je nastao, kako tvrdi Kjara Lubik, „nije zamislila ljudska misao, već dolazi Odozgo. Trudimo se da sledimo volju Božiju iz dana u dan.” (Govor na Katoličkom univerzitetu u Lublinu, održan 1996. godine i štampan u časopisu Novi svet). Kjarin „odlazak” Početkom februara 2008. godine Kjara je primljena na lečenje u polikliniku Đemeli. Papa Benedikt XVI lično joj šalje pismo. Vaseljenski patrijarh Vartolomej I je posećuje prilikom svog boravka u Rimu i susreta sa Papom u Vatikanu. Na dan 14. marta upokojila se mirno u svojoj kući u Roka di Papa, predgrađu Rima, u 88. godini. Sahrani Kjare Lubik u Bazilici Sv. Pavla van zidina (Basilica di San Paolo fuori le mura) u Rimu, prisustvovalo je više hiljada ljudi, među kojima su bile brojne ugledne političke ličnosti različitih partija, predstavnici različitih Crkava i katoličkih pokreta, kao i mnogobrojni kardinali i episkopi. Papa Benedikt XVI izrazio je u svom telegramu zahvalnost za „divna dela koja je Bog učinio preko nje (…) i poštovanje za ženu koja je svedočenjem čitavog svog života posvećenog potrebama savremenog čoveka (…) bila neprestano angažovana za bratstvo među narodima”. Kardinal Tarcizio Bertone u svojoj besedi definisao nju kao „sjajnu zvezdu XX veka” pored ličnosti Majke Tereze iz Kalkute. 27. januara, 2015. otvoren je proces kanonizacije. MG103 (N)

Ljubav svakog dana čini čuda: Za kulturu nenasilja/ Fil Bosmans Novi Sad 1999. Mek povez ćirilica, 129 strana. Knjiga je odlično očuvana. R5 Sadržaj: ZA SVET U KOME SE MOŽE PREBIVATI Premalo je srećnih ludi Obuzeo me strah Reč treba da postane stvarnost NA ZAPADU SUNCE ZALAZI Nečovečnost čoveka i društva Sve raste prema svetlu Velika kriza Opasnost koja nam preti je čovek Na velikom čelu Zapada pojavljuje se Kainov znak Gradite, samo i dalje gradite Naš je svet izgrađen na temeljima ljudskih opačina Novac osiromašuje ljude Popravak ljudi Laži 20. veka Plači, majko Zemljo NASILJE JE NAJGORI ODGOVOR NA TEŠKE LJUDSKE PROBLEME OVOG VREMENA Nasilje nije nikakvo rešenje Mržnja je kuća smrti Nasilje ugnjetenih Laž je majka nasilja Razmažena deca blagostanja Moramo stvarati nove strukture Put opraštanja Blago nenasilnima Moramo ići novim putevima Moć koja postaje ljubav REČ JE O ČOVEKOVOJ UNUTRAŠNJOSTI, O TOME DA ČOVEK POSTANE ČOVEKOM Cvetu je potrebno sunca da bi postao cvetom Ljubav:lek koji svakog dana deluje čudesno Negde izgubljen Šta jeste, a šta nije ljubav Ono što stoji u Jevanđelju nezamislivo je Zadatak srca DOLAZE NOVA VREMENA. NA HORIZONTU STOJI ZNAK NADE Tajna „čovek” Verujem u dobro u čoveku Živeti zdravije Kako je stari monah postao žalostan Sprijateljiti se s prirodom Postoji neko ko do mene neizmerno mnogo drži. Čuda se događaju u osvit dana Svi stanujemo u istom selu, koje se zove Zemlja Ljudsko dete. Dete svetla Izvor u tišini Želim ti plodove Duha Sve postaje novo

Podvlačeno fluorescentnim markerom, ne smeta čitanju, nije za poklon. Autor - osoba Pejgels, Elejn Naslov Gnostička jevanđelja / Elejn Pejgels ; s engleskog preveo Zoran Minderović Jedinstveni naslov ǂThe ǂGnostic Gospels. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 2006 (Lazarevac : Elvod-print) Fizički opis 196 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Minderović, Zoran Zbirka ǂKolekcija ǂPečat ISBN 86-09-00908-4 (broš.) Napomene Prevod dela: The Gnostic Gospels / Elaine Pagels Tiraž 1.000 Str. 7-13: Gnosticizam : drevna misao o novom čoveku / Zoran Minderović Napomene: str. 173-196. Predmetne odrednice Gnosticizam Gnostička jevanđelja (engl. The Gnostic Gospels) naziv je knjige o gnosticizmu i ranom hrišćanstvu američke istoričarke Elejn Pejgels. Objavljena je 1979. U njoj Pejgels na osnovu izučavanja različitih tekstova, pre svega gnostičkih prepisa pronađenih u Nag Hamadiju, rekonstruiše sukob u praksi i teološkim stavovima između gnostičkog i crkvenog hrišćanstva. Neke od tih razlika su: insistiranje gnostika da Hristovo vaskrsenje treba shvatiti simbolično, odbijanje crkvene hijerarhije, insistiranje na težnji ka samospoznaji tokom života umesto slepog povinovanja dogmi, koncepcija ženskog aspekta Boga, jednakost polova u obavljanju religijskih rituala, insistiranje da je niže božanstvo stvorilo materijalni svet a ne Bog, itd. Autorka u knjizi posebno insistira na sagledavanju političkih motiva koji su vodili crkvenu organizaciju pri njihovoj borbi protiv gnostičke struje. Knjiga je bila pozitivno primljena od strane akademske zajednice i čitalaca, postavši bestseler u godini izdanja. Nagrađena je Nacionalnom nagradom američkih kritičara. Na kraju dvadesetog veka našla se na spisku 100 najboljih publicističkih knjiga izdavačke kuće Moderna biblioteka (Modern Library). Na srpskom jeziku je objavljena 2006. u prevodu Zorana Minderovića. Elejn Pejgels, (engl. Elaine Pagels; Palo Alto, 13. februar 1943) američka je istoričarka religije i univerzitetska profesorka, čije je glavno polje istraživanja istorija ranog hrišćanstva, a posebno gnosticizam. 1965. godine je upisala postdiplomske studije istorije hrišćanstva na Harvardskom univerzitetu. Za temu doktorske disertacije, koju je pisala na Harvardu i Oksfordu, uzela je spor između gnostičkog i ortodoksnog hrišćanstva. 1969. se udala za poznatog američkog fizičara Hajnca Pejgelsa, s kojim je imala sina. Oboje su umrli u periodu od godinu dana - sin od bolesti, a muž u planinarskoj nesreći, a što je Pejgels inspirisalo da ponovno istraži sopstvenu duhovnost i napiše knjigu Poreklo satane. Doktorirala je na Harvardu 1970. i prihvatila mesto nastavnika u Koledžu Barnard, Univerzitet Kolumbija. Po objavljivanju dveju stručnih knjiga o ranom hrišćanskom gnosticizmu, 1975. primila je stipendije (od Američkog saveta učenih društava i od Američkog filozofskog društva) kako bih mogla da proučava rukopise biblioteke Nag Hamadi u Koptskom muzeju u Kairu. Učestvovala je u pripremanju prvog celokupnog izdanja na engleskom, objavljenog u Sjedinjenim Državama 1977. godine. Dela Njene najpoznatije knjige su: Gnostička jevanđelja (The Gnostic Gospels), 1979. Adam, Eva i Zmija (Adam, Eve and the Serpent), 1988. Poreklo Satane (The Origin of Satan), 1995. S one strane vere (Beyond Belief: The Secret Gospel of Thomas), 2003. Čitanje Jude (Reading Judas: The Gospel of Judas and the Shaping of Christianity), 2007. Polazeći od teze o političkoj suštini religijskih institucija, Elejn Pejgels razotkriva osnovne dogme zvaničnog hrišćanstva kao političke mitove stvorene da bi se učvrstila prevlast grupe vodećih ideologa u crkvenoj hijerarhiji. MG148 (N)

Sara Til - Dzinovi Ilustrovali Dzulek Heler, Kerolin Skrejs, Huan Vijngor Oblikovao Dejvid Larkin Jugoslavija/Otokar Kersovani, Beograd/Rijeka, 1980. Tvrd povez, 191 strana. Knjiga je bibliotecki otpis, ali nije pecatirana, vec samo na nekoliko mesta ima ispisan inventarski broj. Vidi slike. RETKO! Tačno poreklo verovanja u džinove nije sasvim jasno. Neki naučnici sa Bliskog istoka smatraju da su nastali kao zlonamerni duhovi nastanjeni u pustinjama i nečistim mestima, koji su često uzimali oblike životinja; drugi smatraju da su to izvorno paganska prirodna božanstva koja su postepeno postala marginalizovana jer su druga božanstva uzimala veći značaj. Ipak, mnogi Arapi su u predislamsko doba obožavali džinove, mada se za razliku od bogova džinovi nisu smatrali besmrtnima. Iako ih smrtnost svrstava niže od bogova, čini se da je potovanje džinova imalo veći značaj u svakodnevnom životu predislamskih Arapa od samih bogova. Prema uobičajenom arapskom verovanju, gatare, predislamske filozofe i pesnike su inspirisali džinovi.[6][5] Njihova kultura i društvo bili su analogni toj predislamskoj arapskoj kulturi, sa plemenskim vođama, koji su štitili svoje saveznike i osvećivali ubistva za bilo kog člana njihovog plemena ili saveznika. Mada džinske moći nadmašuju ljudske, moguće je da bi čovek mogao ubiti džina u pojedinačnoj borbi. Smatralo se njin može poprimiti različite oblike, ali je najviše straha ulivao njegov nevidljivi oblik, jer bi tada mogao napasti, bez a bude primećen. Strah od džinova je takođe postojao, jer se smatralo da su oni odgovorni za razne bolesti, uključujući mentalne bolesti. Julius Velhausen je uočio da se smatralo da takvi duhovi nastanjuju pusta, prljava i mračna mesta, i da ulivaju strah. Postojala je potreba da se osoba se od njih zaštiti, međutim oni nisu bili oličenje pravog kulta. Neki učenjaci tvrde da je anđele i đavole poslao prorok Muhamed u Arabiju i da nisu postojali među džinivima. S druge strane, Amira el-Zejn tvrdi da su anđeli bili poznati paganskim Arapima, ali da je izraz džin korišten za sve vrste natprirodnih entiteta među različitim religijama i kultovima; tako su zoroastrijski, hrišćanski i jevrejski anđeli i đavoli povezani sa „džinovima“. Al-Džahiz pripisuje predislamskim Arapima verovanje da društvo džinova sačinjava nekoliko plemena i grupa, te da su im pripisivani neki prirodni događaji, poput oluja. Takođe su smatralo da džinovi mogu zaštite, oženite, kidnapuju, poseduju i ubijaju ljude. Div (mitologija) Div (staroslovenska riječ), gorostas, orijaš. Milan Vujaklija u Leksikonu stranih reči i izraza pojam džin (ar. riječ) objašnjava i sa riječju div. Riječ div je zadržala svoj izvorni smisao tako da i danas označava izuzetno visokog i krupnog čovjeka. Održala se i u nekim toponimima a i srpskim prezimenima. Porijeklo riječi Riječ div je staroslovenskog porijekla. Srodna je iranskom dev, indijskom deva, staronjemačkom div, latinskom divus – božanstvo. Div u srpskoj mitologiji Petar. Ž. Petrović kaže: „Div je mitski gorostas, čovek ogromne snage i uzrasta: običnog čoveka drži na dlanu, lopatom ga prebacuje preko velike reke; baca topuz pod oblake, pa ga dočekuje rukama; svojim dahom pretura ćosavu decu, a kuće ruši i raznosi kao perušine. Ima jedno oko na čelu ili na vrhu glave, guste obrve kao šuma i magični kamen na vrhu glave, a korak mu je velik koliko put od sahat hoda... Divove rađaju vile sa narodnim junacima. Oni su dvolični i često glupi, pa zato brzo nasedaju.“

Unutrašnja strana korica ižvrljana hemijskom, unutrašnjost dobra, bez šaranja i pečeta. Autor - osoba Til, Sara Naslov Džinovi / tekst Sara Til ; ilustrovali Džulek Heler, Kerolin Skrejs i Huan Vijngor ; [prevela Ljiljana Stanić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija, 1980 Fizički opis 191 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Heler, Džulek Skrejs, Kerolin Vijngor, Huan Stanić, Ljiljana Zbirka Biblioteka Svetovi mašte : velika ilustrovana serija Napomene Prevod dela: Giants. Džinovi (Giants) Tekst: Sara Til ilustrovali: Džulek Heler, Kerolin Skrejs, Huan Vijugor dim. ↕31cm x ↔22cm x 2,3cm Tačno poreklo verovanja u džinove nije sasvim jasno. Neki naučnici sa Bliskog istoka smatraju da su nastali kao zlonamerni duhovi nastanjeni u pustinjama i nečistim mestima, koji su često uzimali oblike životinja; drugi smatraju da su to izvorno paganska prirodna božanstva koja su postepeno postala marginalizovana jer su druga božanstva uzimala veći značaj. Ipak, mnogi Arapi su u predislamsko doba obožavali džinove, mada se za razliku od bogova džinovi nisu smatrali besmrtnima. Iako ih smrtnost svrstava niže od bogova, čini se da je potovanje džinova imalo veći značaj u svakodnevnom životu predislamskih Arapa od samih bogova. Prema uobičajenom arapskom verovanju, gatare, predislamske filozofe i pesnike su inspirisali džinovi.[6][5] Njihova kultura i društvo bili su analogni toj predislamskoj arapskoj kulturi, sa plemenskim vođama, koji su štitili svoje saveznike i osvećivali ubistva za bilo kog člana njihovog plemena ili saveznika. Mada džinske moći nadmašuju ljudske, moguće je da bi čovek mogao ubiti džina u pojedinačnoj borbi. Smatralo se njin može poprimiti različite oblike, ali je najviše straha ulivao njegov nevidljivi oblik, jer bi tada mogao napasti, bez a bude primećen. Strah od džinova je takođe postojao, jer se smatralo da su oni odgovorni za razne bolesti, uključujući mentalne bolesti. Julius Velhausen je uočio da se smatralo da takvi duhovi nastanjuju pusta, prljava i mračna mesta, i da ulivaju strah. Postojala je potreba da se osoba se od njih zaštiti, međutim oni nisu bili oličenje pravog kulta. Neki učenjaci tvrde da je anđele i đavole poslao prorok Muhamed u Arabiju i da nisu postojali među džinivima. S druge strane, Amira el-Zejn tvrdi da su anđeli bili poznati paganskim Arapima, ali da je izraz džin korišten za sve vrste natprirodnih entiteta među različitim religijama i kultovima; tako su zoroastrijski, hrišćanski i jevrejski anđeli i đavoli povezani sa „džinovima“. Al-Džahiz pripisuje predislamskim Arapima verovanje da društvo džinova sačinjava nekoliko plemena i grupa, te da su im pripisivani neki prirodni događaji, poput oluja. Takođe su smatralo da džinovi mogu zaštite, oženite, kidnapuju, poseduju i ubijaju ljude. Div (mitologija) Div (staroslovenska riječ), gorostas, orijaš. Milan Vujaklija u Leksikonu stranih reči i izraza pojam džin (ar. riječ) objašnjava i sa riječju div. Riječ div je zadržala svoj izvorni smisao tako da i danas označava izuzetno visokog i krupnog čovjeka. Održala se i u nekim toponimima a i srpskim prezimenima. Porijeklo riječi Riječ div je staroslovenskog porijekla. Srodna je iranskom dev, indijskom deva, staronjemačkom div, latinskom divus – božanstvo. Div u srpskoj mitologiji Petar. Ž. Petrović kaže: „Div je mitski gorostas, čovek ogromne snage i uzrasta: običnog čoveka drži na dlanu, lopatom ga prebacuje preko velike reke; baca topuz pod oblake, pa ga dočekuje rukama; svojim dahom pretura ćosavu decu, a kuće ruši i raznosi kao perušine. Ima jedno oko na čelu ili na vrhu glave, guste obrve kao šuma i magični kamen na vrhu glave, a korak mu je velik koliko put od sahat hoda... Divove rađaju vile sa narodnim junacima. Oni su dvolični i često glupi, pa zato brzo nasedaju.“ MG124 (L)

60076) Jagnje Božije i zvijer iz bezdana filosofija rata , grupa autora , zbornik sa Drugog bogoslovsko-filosofskog simpozijuma. Uredili: Radoš M. Mladenović i jeromonah Jovan (Ćulibrk) , Svetigora Cetinje 1996 Sadržaj: Predgovor I SVETO I RAT Mitropolit Crnogorsko-primorski dr. Amfilohije (Radović): Sveti Petar Cetinjski i rat Protosinđel Joanikije (Mićović): Dejstvo ikone u istoriji II RAT KAO ISKUSTVO Dr. Radovan Karadžić: Da li je ovo bio rat ? Pukovnik Milovan Milutinović: Rat bez jedinstvenog programa i cilja Tihomir Burzanović: Smisao istrebljivanja Srba u Hercegovini na krsnu slavu – prije pedeset godina i danas Mladen Šukalo: Pukotina stvarnog, nastavak Milutin Mićović: Uđi ko u svoju kuću / Bitka koja ne prestaje III RAT KAO LAŽ Episkop Zahumsko-hercegovački Dr. Atanasije (Jevtić): Najgori od svih mogućih ratova Dr. Mirko Zurovac: Šta nam se stvarno dogodilo ili `Proizvodnja laži` u službi militarnog imperijalizma Bogdan M. Lubardić: Geopolitički enciklopedizam `Microsoft`-a Jeromonah Jovan (Ćulibrk): Ne-zaobilazne strategije IV ETIKA, PRAVO I RAT Dr. Jovan Babić: Ratni zločin kao zločin poraza Boris B. Brajović: Rat kao politička etika Mr. Petar Bojanić: Dva lica jedne iste medalje, ali... V DUŠA I RAT Dr. Boško V. Popović: Psihološka tumačenja rata Dr. Jovan Mirić: Ratovi u carstvu zemaljskom VI Narod i rat Predrag Lazarević: Srbi i rat Radoš Mladenović: Nacionalizam i rat Matej Arsenijević: Pravoslavlje i rat VII KOSMOS I RAT Dr. Savo Laušević: Rat – osnovni fenomen i metafora ljudskog iskustva Jerej Dragan Stanišić: Svemoguća poezija Tvorca Kosto Ninković: Filosofija rata – filosofija vaseljene VIII LITURGIJSKO MJERILO RATA Razgovor o ratu na Veljem Gumnu cetinjskog manastira Beleške Summaries mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, 326 strana

Jagnje Božije i zvijer iz bezdana filosofija rata grupa autora , zbornik sa Drugog bogoslovsko-filosofskog simpozijuma. Razgovor o ratu na Veljem Gumnu cetinjskog manastira Beleške Summaries mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, 326 strana vrlo dobro ocuvano ,malo su tamniji bokovi knjige Uredili: Radoš M. Mladenović i jeromonah Jovan (Ćulibrk) , Svetigora Cetinje 1996 Sadržaj: Predgovor I SVETO I RAT Mitropolit Crnogorsko-primorski dr. Amfilohije (Radović): Sveti Petar Cetinjski i rat Protosinđel Joanikije (Mićović): Dejstvo ikone u istoriji II RAT KAO ISKUSTVO Dr. Radovan Karadžić: Da li je ovo bio rat ? Pukovnik Milovan Milutinović: Rat bez jedinstvenog programa i cilja Tihomir Burzanović: Smisao istrebljivanja Srba u Hercegovini na krsnu slavu – prije pedeset godina i danas Mladen Šukalo: Pukotina stvarnog, nastavak Milutin Mićović: Uđi ko u svoju kuću / Bitka koja ne prestaje III RAT KAO LAŽ Episkop Zahumsko-hercegovački Dr. Atanasije (Jevtić): Najgori od svih mogućih ratova Dr. Mirko Zurovac: Šta nam se stvarno dogodilo ili `Proizvodnja laži` u službi militarnog imperijalizma Bogdan M. Lubardić: Geopolitički enciklopedizam `Microsoft`-a Jeromonah Jovan (Ćulibrk): Ne-zaobilazne strategije IV ETIKA, PRAVO I RAT Dr. Jovan Babić: Ratni zločin kao zločin poraza Boris B. Brajović: Rat kao politička etika Mr. Petar Bojanić: Dva lica jedne iste medalje, ali... V DUŠA I RAT Dr. Boško V. Popović: Psihološka tumačenja rata Dr. Jovan Mirić: Ratovi u carstvu zemaljskom VI Narod i rat Predrag Lazarević: Srbi i rat Radoš Mladenović: Nacionalizam i rat Matej Arsenijević: Pravoslavlje i rat VII KOSMOS I RAT Dr. Savo Laušević: Rat – osnovni fenomen i metafora ljudskog iskustva Jerej Dragan Stanišić: Svemoguća poezija Tvorca Kosto Ninković: Filosofija rata – filosofija vaseljene VIII LITURGIJSKO MJERILO RATA (KUTIJA 2)

Umozrenje u bojama i drugi ogledi Jevgenij Trubeckoj Izdavac: Otacnik / Bernar 2017 Sadrzaj: - Tri ogleda o ruskoj ikoni - O ruskom nacionalnom pitanju - Tri religijsko filosofska ogleda `Knez Jevgenije Nikolajevič Trubeckoj (1863–1920), ruski religijski filosof i univerzitetski profesor filosofije prava, nije samo potomak stare plemićke porodice još iz vremena Sv. Sergija Radonješkog (XIV vek), nego je bio deo onog sloja ruskog aristokratskog društva koji je Puškin imenovao „aristokratija duha“. Kao univerzitetski profesor (1886–1911) bavio se filosofskom analizom prava i istorijom pravnih ideja: Predavanja iz istorije filosofije prava, 1–3 (1893–1899), Predavanja iz enciklopedije prava (1899), Platonova socijalna utopija (1908). Sa bratom Sergijem i uz mecensku podršku Margarite Morozove uređivao je Moskovski nedeljnik, gde je objavio desetine članaka iz političke publicistike. Sa Morozovom je rukovodio i čuvenom izdavačkom kućom „Putь“, osnovanom 1910. Početkom 1911. napušta univerzitet i posvećuje se filosofiji. Glavna filosofska dela su mu: Svetonazor Vl. S. Solovjova 1–2 (1913), Metafizičke pretpostavke saznanja (1917), Smisao života (1918), Tri ogleda o ruskoj ikoni (1921). Vodeća tema njegove filosofije jeste smisao života. On je ovo pitanje iščitavao i u starom ruskom ikonopisu, što je sam opisao kao umozrenje (= teorija) u bojama, a što bi se slobodnije moglo opisati i kao filosofiranje u bojama. Tokom Velikog rata uzeo je učešća i u politici, ali je bio i ostao „filosof u politici“. Septembra 1918, kao protivnik boljševika, beži iz Moskve i u Kijevu postaje član Saveta državnog ujedinjenja Rusije. Od tada boravi u više gradova na jugu zemlje, koji je bio pod kontrolom belogardejaca. Početkom 1920. umire od tifusa u Novorosijsku.` Mek povez, strana 236 Vrlo dobro / Odlicno couvano

GEORGIJE FLOROVSKI ruski intelektualac i pravoslavni bogoslov Istina, Beograd/ Šibenik, 2013. 503 strana. Očuvana. У библиотеци „Савремено богословље“ издавачке куће „Истина“ Далматинске епархије и по благослову њеног епархијског архијереја г. Фотија, изашло је ово, можемо рећи, капитално дело о Георгију Флоровском. Са енглеског су књигу превеле Наташа Б. Колунџић и сестринство манастира Тројеручице – Шибеник, на чијем изванредном преводу и овом приликом благодаримо. Поред предговора уредника Ендрју Блејна из Финске, књига садржи опсежан животопис овог православног философа, историчара и богослова, и при том је обрађен његов животни пут у Русији (1983 – 1920), Европи (1920 – 1948) и Америци (1948 – 1979), док су у додатку донети радови Марка Рифа („Искушења и расцепи: Георгије Флровски као руски историчар“) и Џорџа Х. Вилијамса („Неопатристичка синтеза Феорфија Флоровског“). Библиографија радова овог незаобилазног руског интелектуалца донета је на страницама 447 – 501, фототипски пренето из оригиналног издања и отуда не садржи све библиографске јединице објављених радова, посебно не на српском језику. Рецимо, нема назнаке да је његову студију „Очев дом“ још пре Другог светског рата превео о. Јустин Поповић, а посебно што је у последње време овај теолог много превођен и објављиван у часописима, па је присутан и у интернету. Нема назнака да је Путеве руског богословља својевремено превео Еп. Данило (Крстић), а Источне оце IV века превео је Дејан Ј. Лучић у редакцији превода Епископа будимског Данила (1997. г., објављено у Паризу 1931.г.), као ни да је протојереј Миливој Р. Мијатов превео Источне оце од V до VIII века (1998.г., објављено на руском1933.г.) или Александар Ђаковац - Богословске студије (2013. г.). Ту се налазе и преводи дела Хришћанство и култура (превео Дејан Аничић 1995.г.), Критика недостатка занимања за догмате међу руским православним верницима (превод Ивице Чаировића). Преведено је и дело Екуменски дијалог: теологија и историја (2015.г.), Теологија и историја: Црква и царство (2016.г.). Не можемо навести све чланке који су до сада објављени на нашем језику. Писац ових редова је превео једну свеску из комплетних дела Георгија Фловровског објављених у издању познате издавачке куће Nordland Publishing Companу у САД (дело ће објавити Православни богословски факултет св. Василија Острошког у Фочи). Дело пред нама није класична биографија у којој се излажу подаци из живота писца уз навођење његових кључних дела, одн. није то библиографија. У књизи има много навода из самих дела, па се може стећи добар увид у ширину ауторових интересовања на разним богословским пољима, првенствено из руског богословља, па и оног које се односи на савремена међухришћанска, одн. екуменска питања. Имамо на уму и чињеницу да је овај руски философ – богослов држао кључно предавање на оснивачкој скупштини Светског савета Цркава у Амстердаму 1948.г. Није без разлога епископ будимски Данило (Крстић) назвао свог ментора на докторским студијама на Харварду „васељенским протојерејем“. Као професор Богословске академије Светог Владимира у Њујорку Флоровски је учествовао у раду многих екуменских скупова, на којима је држао предавања или жустро учествовао у дискусијама сведочећи православно учење. Читалац се може дивити вредноћи овог богослова и верности црквеном, светоотачком предању. Флоровски је једноставно отшкринуо вратнице у дубинске ризнице православног светоотачког богословља пред протестантским светом који је био скоро занемарио ову заједничку платформу са које се може кретати у неговању хришћанског јединства. Постављање Георгија Флоровског за професора на Харварду 1956.г. (где је само годину дана раније био постављен угледни немачки теолог Паул Тилих, којег сам слушао на својим последипломским студијама на Институту за више богословске студије у Босеу код Женеве!), добрим делом је допринело јачању програма ове високе богословске школе усмереног према православном богословљу. Овде је отац Георгије делао као професор историје Источне Цркве, док је раније предавао на Кембричком универзитету или још раније на Академији Светог Сергија у Паризу. У Харварду је овај врли црквени посленик предавао и литургику, хришћанску духовност и патристику. Можемо претпостављати колику је ерудицију овај Рус пројављивао пред својим слушаоцима! На једном примеру показаћемо шта значи учешће у међухришћанским, одн. екуменским скуповима на примеру о. Георгија. На заседању Централног одбора Светског савета цркава у Сент Ендрјусу 1960. г., захваљујући залагањима овог православниг богослова, прихваћено је да Основица коју треба да прихвате и потпишу нове цркве чланице ССЦ буде проширен с два додатка: „према Светом Писму“ и уз навођење Лица Свете Тројице поименично, а не само: „који верују у Свету Тројицу“. Овиме је наглашен, с једне стране, ауторитет Библије за све хришћане, а другом одредбом, тројичном формулом: „једнога Бога, Оца, Сина и Светога Духа, истакнут је христолошки фокус Основице , па тако она и дан-данас гласи: „Светски савет Цркава је заједница Цркава које, према Светом Писму, исповедају Господа Исуса Христа као Бога и Спаситељам, па стога настоји да заједнички испуни свеопшти позив на славу једнога Бога, Оца, Сина и Светога Духа“. Наредне године, на заседању Треће скупштине у Њу Делхију, кад је Руска Православна црква постала чланица овог међуцрквеног тела, заједно са другим источноевропским помесним Црквама (Српска Црква се учланила као последња, тек 1966.г.), око 90% делегата је гласало за нову формулацију, што је било довољно за њено усвајање (стр. 177). О. Георгије је на ранијем заседању Централног одбора дефинисао и бранио изјаву: „Светски савет Цркава није и никада не сме бити Суперцрква“, он нема сопствену еклисиологију и његов циљ је да „Цркве ступе у живи однос“. И ово редефинисарање улоге ССЦ прихваћено је такође у Њу Делхију. На другом скупу, Комисије за веру и црквено устројство, захваљујући богословском заузимању и угледу Флоровског, у завршеном документу је стајало: „Савет није Црква, нити тежи да то буде“, већ се „нуди као слуга Црквама и као слуга Цркве“ (стр. 180). Док ово бележимо, морамо се запитати да ли су и наши богослови, учесници међухришћанских богословских скупова схватали да морају сведочити своју веру пред инославнима и да треба да отварају ризнице истинског богословља? Или је њихово учешће било свођено на пуко присуствовање у смислу да је то „нешто протестантско“, па се не треба ни мешати у дискусије. О. Флоровски није тако мислио, па се може назвати православним мисионаром – богословом у инославном богословском свету. Флоровски је писао сажето. Једном је отворено говорио о својој ерудицији: „ Путеви су могли имати шеснаест томова да није било мог сажетог стила“. У области библиографије огромно знање и памћење били су општепознати и од велике помоћи, што могу посведочити многи билиотекари, научници и студенти. „Могао вам је навести дела за која нико није знао ни да постоје“ (стр. 269). „Једнако задивљујући аспект ума оца Георгија Флоровског била је његова способност за анализу и синтезу. Умом је проницао у унутрашњу структуру и срж ствари и, након што би је изнашао, разумео би је и дао облик њеном сушштинском значају“ (стр. 270). Цитира се доскорашњи архиепископ кентерберијски Роуен Вилијамс, иначе добар познавалац руског богословља, који је за Флоровског рекао да „он није ходајући уџбеник, већ оригинални и радикални ум“. Џорџ Х. Вилијамс обрађује тему неопатристичке синтезе Георгија Флоровског на стр. 373 – 443. Занимљиво је приметити и то да аутор овог стручног рада напомиње да му је при изради ове јединице, иначе темељне теме руског богослова, а и његов је израз, терминус техникус, неопатристичке синтезе, помогао и наш теолог – др Данило Крстић, који је зацело изванредно познавао учење свога професора. Препоручујемо да се ова студија добро проучи, Неопатристичка синтеза је значила преобликовање учења Отаца од четвртог до краја осмог века. Зато за Флоровског „потпуни библијски или хришћански јелинизам представља период завршене патристичке синтезе“ (стр. 379). Џ. Вилијамс излаже увиде Флоровског на ову тему у подељцима: 1) Твар и тварност: „Аскетски подвиг“, 2) Христологија и иконографија, 3) Искупљење и спасење: обожење, 4) Есхатологија, 5) Црква, 6) Свето Писмо, Предање и историја, 7) Црква и свет. Књигу о Флоровском могу читати и богословски неупућена лица, и уверени смо да ће многима од њих помоћи да почну читати и саме радове овог истакнутог руског интелектуалца који је пронео бакљу православног богословља у западни свет као нико пре њега. протођакон Радомир Ракић

Prva knjiga objavljena u Srbiji o Falašima - crnim Jevrejima. FALAŠI su bili deo velikog etiopskog carstva i bilo ih je pola miliona koji su živeli u 500 sela. Njihovo poreklo datira hiljadama godina unazad. Oni tvrde da potiču od kraljice od Sabe i kralja Solomona. Sebe nazivaju zajednicom BETA IZRAEL (KUĆA IZRAELA). O njihovom ranom poreklu malo se zna osim činjenice da predstavljaju jednu od najstarijih jevrejskih zajednica van Izraela. Dugo godina nije se znalo da postoje. Zahvaljujući istraživaču doktoru Žaku Faitloviču svet je čuo za njih. Krajem osamdesetih godina 20.veka u Etiopiji je vladala velika glad i pretila je da pomori Falaše. U velikim operacijama spasavanja (Mojsije, Saba, Solomon) u kojima su učestvovali agenti Mosada, izraelska vlada i mnogobrojne jevrejske organizacije desetine hiljada Falaša je odvezeno u Izrael. Danas ih ima oko 140 hiljada i žive u većem broju gradova. Glavni sefardski rabin Izraela Ovadija Josef priznao ih je za Jevreje. Njihova borba protiv diskriminacije i rasizma i dan-danas traje. Među njima ima dosta uspešnih ljudi u svim oblastima. Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama i crtežima. Ovo je čudesna priča o njima. Broj strana:114. Pismo: Latinica. Povez; Broširano Korice: Sjajna plastifikacija Broj fotografija:50 Godina izdanja:2021. Izdavač. Čigoja štampa, Beograd Sadržaj: Kraljica od Sabe Istorija Falaša, Naselja Praznici, hramovi postovi Šabat, Pesah, Jom kipur, Sukot, Sigd, Hram, Postovi Uticaj misionara Dolazak Žozefa Halevija Žak Faitlovič otac Falaša Italijanska okupacija Posleratni period Priznavanje Falaša za Jevreje Presudna izjava rabina Ovadije Josefa Etiopija za vreme diktature Operacije spasavanja Jevreja Mojsije, Saba, Solomon Odlazak kvarskih Jevreja Falaš Mura Operacija Krila golubice Bal Ej-Sakriveni Jevreji Gafat iz južne Etiopije Selo Voleka Novi život u Izrealu Hronologija Rečnik Biografija autora Literatura Rukopisi, članci, Elektronski izvori Dosadašnja izdanja

Nove knjige Tvrd povez izdanja 2019 do 2022. С И Н А Ј Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске Епископ Фотије (Сладојевић) је рођен 1. фебруара 1961. године у Дујаковцима, Општина Бања Лука, Босна и Херцеговина. Основну школу завршио је у Чуругу, а средњу техничку школу у Новом Саду. Године 1988. дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Следеће две године проводи на постдипломским студијама у Ерлангену у Немачкој. По повратку из Немачке, на празник Светог Димитрија 1990. године прима монашки чин у манстиру Ковиљу у Епархији бачкој. Исте године, на празник Светог архангела Михаила, Епископ бачки Иринеј рукополаже га за јерођакона, а на празник Светог Саве 1991. године за свештеномонаха. У периоду од 1992. до 1993. године, јеромонах Фотије је свештенослужитељ у манастиру Бођани, а наред­них пет година до 1998. године ради као професор у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, где га и затиче избор за Епископа далматинског. Епископ Фотије хиротонисан је 1999. године, на Духове, у Саборној цркви у Сремским Карловцима, а за Епископа далматинског устоличен је на празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског, 31. октобра исте године у Саборној цркви у Шибенику. По одлуци Светог Архијерејског Сабора 2000. године епископ Фотије бива постављен за в.д. ректора обновљене Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крка. У периоду његовог архипастирствовања Епархијом далматинском почиње обнова црквеног живота и црквених објеката, а оживљава и издавачка и катихетска делатност. Посебну пажњу епископ Фотије је посветио хуманитарном раду са повратницима и народом у ратом опустошеним подручјима Епархије далматинске. У мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, епископ Фотије је изабран за Епископа зворничкотузланског са седиштем у Бијељини. Аутор је две збирке песама Песма осмом дану и Вечност ми треба.

S a r d ž a j : Predgovor 1. Kalvari Čepl ulazi u istoriju 2. Suša pred žetvu 3. Unedogled 4. Greg Lori: Od pet zemaljskih očuha do jednog oca na nebu 5. Stiv Mejs: Druženje sa otpadnicima od zakona - od kanjona smrti do doline mira 6. Džon Korsn: Oganj i kiša se spuštaju na Eplgejt Veli 7. Ral Ris: Nada Izvire iz jame zaborava 8. Džef Džonson: Od rasturanja velikih količina droge do hranjenja hiljada ljudi večnom Rečju 9. Skip Hajcig: Kalvari Čepl stiže na jugozapad 10. Bil Geletn: Kalvari Čepl se probija na istok 11. Majk Mekintoš: Voda ovoga sveta se pretvara u večnu vodu 12. Principi za rast crkve Jedno od najčešćih razočarenja koje mi kao hrišćani doživljavamo je težnja za spoznajom nespoznatljivog. Želeli bismo da shvatimo Božije puteve, a sam Bog je rekao: `Moji putevi nisu vaši putevi; moji putevi prevazilaze vaše razumevanje.` Kada je Bog želeo da narod Izraela dovede do vrhunca njegove moći, On je izabrao najmanje verovatnu osobu za kralja koji će ih uvesti u slavu. Iz kuće Izajeve, u gradu Vitlejemu, On je pomazao najmlađeg sina, Davida, čije su jedine kvalifikacije bile da je bio pastir koji je voleo Boga i razmišljao o Njegovoj veličini onako kako ju je otkrio u prirodi. Kada je Bog želeo da stvori snažnu vojsku koju će David povesti na neprijatelje Izraela, On je skupio one koji su bili u nevolji, u dugovima i nezadovoljni. Ovi malo verovatni vojnici su postali Davidovi snažni ljudi i kroz njih Bog je porazio sve njihove neprijatelje. Kada je Isus želeo da svet okrene naopačke i donese poruku Božije ljubavi čovečanstvu, On je za to izabrao malo verovatne kandidate. Većina od dvanaestorice bili su ribari a jedan omrznuti poreznik. To sigurno nisu kandidati koje bismo mi izabrali za taj zadatak. Kada je Bog želeo da izvrši uticaj na naše društvo, On je opet izabrao lude stvari, bar što se sveta tiče, da nadvlada mudre; On je izabrao slabe stvari da nadvlada snažne. Na primer, pri podizanju pastira koji će voditi crkve od po nekoliko hiljada članova, Bog nije posebno zahtevao visokoobrazovane ljude sa Jalea i Harvarda ili intelektualce sa doktorskim disertacijama. Umesto toga, u našem slučaju, Bog je za izgradnju Njegovih crkava u Kalvari Čepl pokretu izabrao Meksikanca koji je bio ulični nasilnik i koga su izbacili iz škole, hipika koji je izgubio razum od drogiranja, rasturača droge koji se bavio vračanjem i člana motociklističke bande. Ovo je samo nekolicina malo verovatnih vođa koje je Bog iskoristio u našoj službi da bi izlizane tradicije okrenuo naopačke. Na ovim stranicama pročitaćete začuđujuće, uistinu gotovo neverovatne izveštaje o ljudima sa različitim, divljim, čak i sotonskim pozadinama, o ljudima dotaknutim Božijom milošću, i koji sada dotiču hiljade drugih istom tom milošću. Dok budete ovo čitali, bez sumnje ćete se pitati kako su ovi ljudi, koji većinom nisu imali normalno obrazovanje za službu, bili u stanju da iziđu napolje; izgrade crkve čak i sa desetak hiljada članova. Koji su im činioci zajednički? Koje su ih to stvari, koje su naučili, osposobile da dosegnu tako fenomenalan uspeh u svojim službama? Njihove priče su samo mali uzorak meću uspesima drugih koje smo posmatrali kako dolaze u našu crkvu tokom godina, ljudi koji su bili izmenjeni snagom Božijeg Svetog Duha, i koji sada vode nekoliko stotina crkava izraslih iz naše zajednice. Ubeđeni smo da su koncepti kojima nas je Bog naučio u četrdeset godina službe prenosivi i na druge. Ukoliko se slede, mogu pomoći pri izgradnji crkava po celoj zemlji. U knjizi Dela apostolskih čitamo da je pri rođenju crkve 3.000 duša bilo pridodato broju vernika već prvog dana. Zatim je Bog nastavio da nadodaje svakodnevno one koji su se spasavali. Ubeđeni smo da će Bog, kada crkva postane ono što je zamislio, uraditi kroz nju ono što je oduvek želeo: kroz snagu svoje milosti On će prineti žetvu duša koja samo može da ponizi naše najsmelije planove. Kad bi samo čuli Njegov glas. - Čak Smit L. 1. KUT.57

Odlično očuvano. Autor - osoba Toma Kempijski, oko 1380-1471 = Thomas à Kempis, oko 1380-1471 Naslov O ugledanju na Hrista : [Biblija za svakoga] / Toma Kempijski ; prevela s latinskog Jelisaveta Marković Jedinstveni naslov De Imitatione Christi. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Bata, 1991 (Bor : Bakar) Fizički opis VII, 319 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Marković, Jelisaveta, 1876-1966 = Marković, Jelisaveta, 1876-1966 Gavrić, Tomislav Velimirović, Nikolaj, 1881-1956 = Velimirović, Nikolaj, 1881-1956 Zbirka ǂBiblioteka ǂVera ISBN 86-7685-011-9 (karton) Napomene Izv. stv. nasl.: De Imitatione Christi / Thomas a Kempis Str. V-VII: Predgovor / episkop ohridski Nikolaj Str. 313-319: Pogovor / Tomislav Gavrić. Reprint izd. iz 1926. Toma Kempijski (hol. Thomas van Kempen, nem. Thomas von Kempen, često nepravilno franc. Thomas à Kempis , 1380 – 25. jul 1471) bio je nemačko-holandski monah i iguman manastira Svete Agnese u holandskom gradu Zvole. Toma Kempijski 1392. godine odlazi iz Kempena u Deventer, da se upiše u Latinsku školu. Deset godina kasnije pridružuje se bratstvu manastira Svete Agnese (Zvole), na čijem je čelu bio njegov brat Johan. Godine 1413. postaje sveštenik. Do tada je već uveliko bio ispekao prepisivački zanat, a često je i pisao. Prepisao je Bibliju bar četiri puta. Najpoznatiji je kao autor knjige O ugledanju na Hrista (1417), jednog od najizdavanijih teoloških spisa na svetu. Tomas Mor je smatrao da je ovo jedna od tri knjige koju bi svako trebalo da ima u kući. Toma Kempijski je kanonizovan, te ga katolička crkva slavi 30. avgusta. Toma Kempenac (lat. Thomas a Kempis, pravo ime Thomas Hemerken), njemački duhovni pisac (Kempen kraj Kölna, 1380 – Sint Agnietenberg kraj Zwollea, Nizozemska, 25. VII 1471). Bio je član zajednice Braće zajedničkoga života, a od 1399. predstojnik augustinskoga samostana sv. Agneze u Sint Agnietenbergu. Jedan od najutjecajnijih zagovaratelja pokreta devotio moderna. Pripisuje mu se djelo Nasljeduj Krista (De imitatione Christi, 1472), od XV. stoljeća najčitanije i najutjecajnije duhovno štivo u Europi, s više od 4000 izdanja i prijevoda; prvi ga je na hrvatski jezik preveo M. Marulić (1500). MG92 (N)

Knjiga je dobro očuvana.Spoljni omot malo zacepljen(ništa strašno,kao na slici). ,,Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik Otac Arsenije je rođen u Moskvi 1893. godine. Po završenoj gimnaziji 1911, upisao je Istorijsko-filoloski fakultet na Kraljevskom Univerzitetu u Moskvi. Uslijed kraće bolesti koja ga je zadesila 1916. godine, stekao je univerzitetsku diplomu tek 1917. Još kao student napisao je i izdao svoje prve radove na temu stare ruske umjetnosti i arhitekture. Zatim je, u potrazi za duhovnim životom otišao u manastir Optinu pustinju u kome je dobio blagoslov da se zamonaši. Moguće je da je u Optini pustinji i primio monaški postrig. Kada je 1919. godine rukopoložen za jeromonaha, dodjeljena mu je parohija u jednoj od moskovskih crkava. S obzirom da monasima nije bilo dozvoljeno da služe u parohijama, za ovu službu je dobio posebnu dozvolu od tadašnjeg patrijarha moskovskog, gospodina Tihona. Krajem 1921. godine, kada je dotadašnji starješina Hrama, otac Pavel, premješten u drugi grad, a potom i uhapšen, otac Arsenije je stupio na njegovo mjesto starješine hrama. Za osam godina službovanja u toj parohiji, okupio je oko sebe veliko bratstvo Pravoslavnih kršćana i postao njihov voljeni pastir i ispovjednik. Otac Arsenije je prvi put uhapšen 1927. godine. Tada je poslan u izgnanstvo na sjever zemlje. Dvije godine kasnije, kada mu je dozvoljen povratak iz izgnanstva, imao je zabranu kretanja i nije smeo da se priblizi Moskvi u krugu od 100 km. Tada je poceo da sluzi u gradicu nedaleko od Moskve, no ubrzo posle toga, ponovo biva hapsen 1931. Ovoga puta je izgnan u vologdsku oblast na pet godina. Po isteku ovog roka, ponovo je uhapsen, osudjen na godinu dana zatvora i opet proteran i izgnanstvo. Posto je odsluzio sest godina u logoru, dozvoljeno mu je da se nastani u arhangelskoj, a zatim u vladimirskoj oblasti. Bilo mu je strogo zabranjeno da sluzi u bilo kom hramu, tako da je bogosluzenja obavljao kod kuce. U ovom periodu je nekoliko puta u tajnosti putovao u Moskvu, gde bi se sastajao sa episkopom Atanasijem (Saharovim). Takodje bi prisustvovao rukopolozenju svoje duhovne dece u svestenicki cin. Otac Arsenije se tajno dopisivao sa svom svojom duhovnom decom i na taj nacin odrzavao vezu sa njima. Godine 1939. ponovo je poslat u Sibir, a odatle u logor na Uralu. Krajem 1940. obreo se u uralskom zatvorenickom logoru. U martu 1941. prebacen je na prinudni rad, takodje u uralskoj oblasti. Tada je skoro sasvim prestala njegova prepiska sa duhovnom decom, a kada je iste godine poslat u logor ”specijalnog rezima”, koji je ujedno bio i najstrozija vrsta logora u tadasnjem Sovjetskom Savezu, onemogucena mu je bilo kakva veza sa spoljnim svetom. Citavih petnaest godina se o njemu nista nije znalo, a njegovi prijatelji i duhovna deca su bili uvereni da je otac Arsenije stradao negde na stratistima logora. Dobro se znalo da iz logora ”specijalnog” rezima skoro niko nije izlazio ziv. Otac Arsenije je s Bozjom pomoci uspeo da prezivi logor, iz koga je oslobodjen tek 1958. godine, kada se nastanio u Rostovu, u domu svoje duhovne kceri Nadezde Petrovne. Otac Arsenije se upokojio 1975. godine. Sahranjen je na rostovskom groblju. Na njegovoj nadgrobnoj ploci stoji jednostavan natpis: Otac Arsenije 1894 – 1975 Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik Biografija Uvod Prvi deo Logor Logor “specijalnog rezima” Baraka Bolesnici Obicni “pop” Prestanite! Kod majora Zivot tece dalje “Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje…” “Pravedni” nadzornik Majko Bozja, ne ostavi ih! Mihail Na cijoj si strani, pope? Sazikov Ispovest “Necu te ostaviti” Tezak put U ime Boga zapovedam ti: prestani! Radost Zivot tece dalje Saslusanje Stvari se menjaju Rastanak Odlazak Drugi dio Secanja Uvod Secam se Beleske zene po imenu Tatjana Ponovni susret Pisma Delovi secanja O.S. Povratak iz proslosti Secam se Irina Novinar Muzicar Dva koraka u stranu Smrzavam se! Cizme Treci deo Duhovna deca oca Arsenija Tebi, Vojvotkinji, poborniku nasem Otac Matej Otac Platon Skorino Mati Marija Majko Bozja, pomozi! Na krovu Jedno priznanje Pismo Pomen Jedno iskusenje Lena Ljuda Nekoliko setnih misli Pavel Semjonovic Nekoliko reci za kraj``