DUŠKR)MALO JE OMOT OŠTEĆEN.

GRAĐENJE BALIRANOM SLAMOM dr Slobodan Krnjetin ,Goran Milenković... У издаваштву Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду објављена је књига Грађење балираном сламом, аутора Горана Миленковића и проф. др Слободана Крњетина, која ће се користити као уџбеник за студенте основних академских студија различитих студијских програма на три департмана Факултета техничких наука: Департману за архитектуру и урбанизам, Департману за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду и Департману за грађевинарство и геодезију. Поред коришћења на факултетима, намера аутора је да се кроз ову публикацију тема грађења балираном сламом промовише за ширу употребу у Србији и окружењу. Књига промовише енергетску ефикасност и одрживи развој у грађевинарству кроз ову технологију која је код нас нова и у савременом облику није заступљена, а у иностранству у последњих 15 година све више јесте. Крајњи циљ је да се тај материјал сертификује у Србији као грађевински производ, као што је то учињено, након вишегодишњих испитивања, у Великој Британији, Француској, Аустрији, Немачкој, САД-у и другим државама, где је изграђено више стотина таквих објеката, стамбене, образовне, пословне, угоститељске и сваке друге намене. С обзиром на чињеницу да област грађења балираном сламом није у довољној мери покривена публикацијама на српском језику, овако конципирано и структурирано дело може да се посматра као полазиште, како за даље изучавање теме, тако и за практично бављење проблематиком. Уџбеник Грађење балираном сламом може се сматрати пионирским подухватом аутора и представља неизоставно штиво за свакога ко се залаже за одрживо градитељство и заштиту животне средине. Поред теоријског дела публикације, у којем је тема употребе балиране сламе обрађена из различитих аспеката, од принципа народног градитељства до савремене регулативе и интерпретација, саставни део публикације представља и идејно архитектонско решење куће од балиране сламе, као пример савремене интерпретације примене традиционалног материјала и технике градње. Публикација се састоји од 201 странице подељене у 13 целина, укључујући уводна и закључна разматрања и попис литературе. При изради публикације коришћена су 33 штампана извора и 26 интернет извора. Публикација је богато илустрована и садржи 101 илустрацију и девет посебних графичких прилога. Након уводних разматрања, у другом поглављу Народно градитељство аутори нуде преглед природних и друштвених утицаја који су довели до формирања традиционалних типова куће, као и приказ структуре, обликовања и материјализације кућа од сламе. У трећем поглављу аутори се осврћу на питања одрживости и енергетске ефикасности конвенционалних и алтернативних система градње, те се, поред предности који произилазе из употребе сламе и других природних материјала за изградњу, осврћу и на употребу сламе као алтернативног извора енергије. Постојеће стамбене и јавне зграде у Србији, изграђене углавном од педесетих до седамдесетих година прошлог века, немају задовољавајућу термоизолацију, па се на грејање и хлађење троше ГРАЂЕЊЕ БАЛИРАНОМ СЛАМОМ Аутори: др Слободан Крњетин и Горан Миленковић Издавач: Универзитет у Новом Саду – Факултет техничких наука, Нови Сад, 2019.,201.страна,24.цм Knjiga je NOVA..... ---------------------------- M

DRAGIŠA MILOSAVLJEVIĆ OSAĆANI - nasleđe generacijskog iskustva Fotografije - Dragiša Milosavljević, Radovan Vujović Ilustracje - Savo Derikonjić, Zoran Petrović, Ranko Findrik, Muhamed Kadić, Ljubiša Đenić Rujanski Izdavač - Narodni muzej, Užice; Javna ustanova Nacionalni park `Drina`, Srebrenica Godina - 2019 364 strana 24x25 cm ISBN - 978-86-80880-15-0 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodne napomene OSAĆANI I FENOMEN GRADITELJSKOG POZIVA VELIKE PORODIČNE ZAJEDNICE I POZIV GRADITELJA NASLEĐE GENERACIJSKOG ISKUSTVA Priroda i okruženje - gradnja i materijali Kuća - arhetipski pojam Osat, Osaćani i osađanke - poreklo i obrasci Krovovi kao simboli osaćanskog graditeljstva Simboli i dekoracija (ukrašavanje) Tradicija i pripovest – običaji i verovanja Učenje - prenos znanja sa generacije na generaciju ORNAMENTIKA NADGROBNIH SPOMENIKA I CRKVE BRVNARE U SRBIJI Stećci, nasleđe i istorijski izvori Osaćani i crkve brvnare u Srbiji Ornamenti stećaka i crkve brvnare Ornamentalna dekoracija na pojedinim crkvama brvnarama Miličinica i Takovo Dub, Brezna i Seča Reka Jarmenovci i Pavlovac ALAT I POMOĆNA SREDSTVA NEIMARA IZ OSATA Standardni alati osaćanskih neimara Alati i pomoćna sredstva lokalnog karaktera Merni instrumenti Zaključne napomene Osat People and the Heritage of Many Generations Literatura Registar imena Registar geografskih naziva i toponima O autoru `O knjizi su govorili direktor Narodne biblioteke iz Užica Anđa Bijelić, direktor Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović i autor knjige, koji se nekoliko decenija bavio terenskim i drugim istraživanjima o osaćanskom neimarstvu, čiji je rezultat ova knjiga. Suizdavači knjige su Narodni muzej Užice i Nacionalni park `Drina` iz Srebrenice. Bijelićeva je rekla da je riječ o stručnoj knjizi koja je veoma čitka i sadrži mnogo zanimljivih priča i legendi. Ona je ukazala da se generacijsko neimarsko ili banjačko iskustvo u Osatu prenosilo i mlađi su učili od starijih i nastavljali dunđersku tradiciju koja je imala posebnu etiku i estetiku, kao i govor koji se sastojao od oko 300 riječi, što je bilo dovoljno banjacima da se sporazumiju međusobno, snađu i riješe određene probleme za koje drugi nisu trebali da znaju. - To je taj njihov muški, dunđerski, neimarski ili banjački jezik koji im je olakšavao međusobnu komunikaciju i tajnost sporazumijevanja - istakla je Bijelićeva i naglasila da se graditeljska kultura u Osatu /istočni dio opštine Srebrenica/ prenosila `sa koljena na koljeno` i da je ponos svakog neimara bio da iznjedri dobrog nasljednika i nije bilo ljubomore pri izučavanju neimarskog zanata. Stefanovićeva je rekla da je autor decenijama istraživao fenomen Osaćana i da ova monografija sadrži mnogo stručnih i dokumentarnih podataka, ali posebna njena vrijednost su iznesene legende i usmena kazivanja neimara koji su pečalbarili u toku građevinske sezone, a u zimskim mjesecima kod svojih kuća prepričavali doživljaje i razne dogodovštine na koje su nailazili prilikom gradnje i odnosu sa ljudima u pečalbi, a posebno sa gazdama i njihovim porodicama. - To su divno ispričane i dočarane priče, dosjetke i iskustva koja ovu knjigu čine izuzetno zanimljivom, kao i graditeljska tradicija područja Osata - istakla je Stefanovićeva. Uz napomenu da su Osaćani gradili kuće, crkve, džamije i druge objekte od drveta jedinstvenih oblika svojim specifičnim stilom gradnje i izgledom krovova i da su to uvijek bili objekti za nekoliko generacija, Stefanovićeva je ukazala da su to bile veoma kvalitetne građevine. Prema njenim riječima, Osaćani su obnavljali Srbiju od kraja 18. do skoro polovine 20. vijeka i uprkos ratovima i modernizaciji u Srbiji još postoji veliki broj autentičnih objekata koje su oni gradili. Autor monografije Drgiša Milosavljević rekao je da su Osaćani tradicionalni neimari, virtuozi, majstori u graditeljstvu i da su oni u velikoj mjeri obnavljali Srbiju nakon buna i ratova i po njima je i nastala sintagma `kuća osaćanka`, koja predstavlja drvenu kuću specifičnog oblika na kamenim temeljima. - Posebno su zanimljive priče neimara, dunđera ili pečalbara. Legende, pripovesti, doživljaji i iskustva, snalažljivost i oštroumnost su krasili graditelje koji su u najtežim trenucima svojim internim `osaćanskim govorom` podizali moral i raspoloženje na gradilištima. Graditeljska tradicija predstavlja značajan dio kulture ovog područja koja je vezivala narod i graditelje - rekao je Milosavljević. On je istakao da posebnu draž ovoj knjizi daju priče. - Zimi se nije moglo raditi, ali su pečalbari imali o čemu pričati u njihovim selima čekajući novu sezonu i odlazak od kuća, a to je zaista bogata i zanimljiva usmena baština - naveo je Milosavljević. (rtrs)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Radomir Raco Božić Gođevci Južni Sloveni Karađorđe Petrović Ratko Malešević Goran Marković Milan Milićević Miloš Obrenović Jovo Divljaka Mihajlović Mućo Pol Oliver Ljubomir Pavlović Ignjat Petrović Stariji Plinije Srbi Mitar Stanojević Turci Hasanović Jovan Cvijić Abudlići Bajina Bašta Bakići Balkan Beograd Boljevići Bosna I Hercegovina Bradići Bratunac Brezna Bujakovići Valjevo Velika Birtanija Višegrad Vraneševići Gaj Gornji Milanovac Grujičići Drina Dub Dubrovnik Dunav Đurđevac Evropa Živovići Zarožje Zvornik Zlatibor Jadar Jugoslavija Kalimanići Kosovo Kostolomci Kragujevac Krivaja Krnići Ljubovija Milići Miličinica Osat Okletac Perućac Petriča Podrinje Popovići Primorje Radijevići Gornji Rudnik Rusija Sava Seča Reka Skelani Stanatovići Takovo Toplica Travnik Užice Ukrajina Fakovići Han Pijesak Crvica Crna Gora Džimrije Šumadija

Stambena arhitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka Autor: Mirjana Roter-Blagojevic Izdavač: Arhitektonski fakultet / Orion Art Godina izdanja: 2006 Broj strana: 522 Format: 28 x 22,5cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, veoma dobro - odlično očuvano Kroz poglavlja ove monografije dat je pregled tipičnih elemenata, oblika i koncepcija koja su uticala na preobražaj arhitektonskog stvaralaštva u Beogradu tokom proteklih vekova. Tako se na jednom mestu mogu pronaći stručne analize, sa veoma dobro obrađenim primerima, neophodne za uočavanje bitnih karakteristika naše graditeljske prošlosti. Pored naučne tipološke analize i prikaza nastanka i razvoja stambenih oblika u periodu uspostavljanja moderne gradske strukture Beograda krajem 19. i početkom 20. veka, što do ovog monografskog dela nije bilo sveobuhvatno i iscrpno razmatrano. Definiše se pojam „kuća“ kao neophodan okvir ljudskog života i kao prvi proizvod ljudskog intelekta preko koga se on iskazao kao pobednik nad prirodom. Monografija je bogato ilustrovana fotografijama u boji mnogih znamenitih građevina u Beogradu koje su nastale u 19. i početkom 20. veka. Pored stručne populacije kao što su arhitekte, istoričari umetnosti, građevinci i studenti navedenih fakulteta, knjiga će biti interesantna i zaljubljenicima Beograda koji žele da saznaju nešto više o istoriji svog grada. Tags: Beograd Arhitektura Istorija 26.05.2023.

Beograd 1898 - 1914: iz arhive Građevinskog odbora / Dr Divna Đurić Zamolo Beograd 1980. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano (planovi kuća i zgrada), 254 strane. Knjiga je veoma dobro očuvana. R10 Radeći na izdavanju dozvola za izgradnju Građevinski odbor je formirao svoju Arhivu, koja se jednim delom sačuvala do naših dana, a nalazi se u Muzeju grada Beograda kao deo zbirke Odseka za urbanizam i arhitekturu. Pre smeštaja u Muzej grada Beograda, ova arhiva je bila u sastavu arhive Sekretarijata za komunalne i građevinske poslove Narodnog odbora grada Beograda, odakle je preuzeta za Muzej 24. marta 1961. g. Za sada nije poznato zbog čega se nije sačuvala potpuna arhiva. Najverovatnija pretpostavka je da su pojedini predmeti kasnije vađeni iz arhive prilikom prepravki građevina, pa nisu vraćeni na mesto. Na taj način u sačuvanom delu Arhive situacija je takva da za pojedine građevine, za koje se zna da su u ovome periodu izgrađene, nema nikakve dokumentacije, dok je za druge sačuvana u potpunosti, a za treće je sačuvana samo delimično, kakav je slučaj za najveći broj zgrada... Izbor građe iz sačuvanog dela arhive Građevinskog odbora izvršen je prema određenim kriterijumima. Na prvome mestu projekti su odabirani po svome značaju i važnosti. Tako su pre svega izdvojeni javni objekti i značajnije stambene zgrade. Pokazalo se da su to uglavnom dela već poznatih arhitekata, ali i nekih manje poznatih. Da bi se upotpunio lik poznatog arhitekte izdvojena su i neka njegova manje značajna dela. Na taj način odabrana zbirka obuhvata rad 31 arhitekte, sa 150 građevina i 421 arhivskim predmetom. Dajemo tabelarni pregled sa spiskom projektanata i brojevima građevina i predmeta za svakog pojedinog projektanta. Sadržaj: Beograd 1898—1914. — Uvod Summary Katalog — Azriel Viktor David — Antonović Milan — Bajalović Petar — Veljković Stojan — Vladisavljević Danilo — Vukšić Milica — Gajić Milorad — Gačić Petar — Dimitrijević Sava — Dimić Dragutin — Đorđević Dragutin — Ilkić Jovan — Jovanović Konstantin — Kapetanović Milan — Leko Dimitrije — Milenković Grgur — Načić Jelisaveta — Nekvasil František — Nestorović Nikola — Novaković Jovan — Popović Vladimir — Ruvidić Milorad — Smederevac Jovan — Smiljanić Milivoje — Stevanović Andra — Tanazević Branko — Titelbah Stojan — Tripković Veselin — Turudić Milenko — Šnajder Matija — Štajnlehner Emerih Hronološki spisak objekata Spisak objekata svrstanih po ulicama Reprodukcije