Eko kuca - Broj 1 - Specijalno izdanje - Vladimir Lovric . Odrziva arhitektura Nisko-energetske kuce Solarne kuce Kuce od drveta Zelena arhitektura Nove stare kuce Pametne kuce Podzemne kuce Obnovljivi izvori energije

Antologija kuca - Ranko Radovic - Gradjevinska knjiga Beograd - 1988 godina . Knjiga se odvojila od korica .

Berval Tradition - katalog kuca na francuskom jeziku .

SAŠA IMPERL - SAMI OPREMITE KUĆU ILI STAN NACRTI ZA KUĆNE MAJSTORE URADI SAM: SOBA, KUHINJA, PRETSOBLJE, KUPATILO, BAŠTA. IZDAVAČ: NIP TEHNIČKA KNJIGA, BEOGRAD, 1991. TIRAŽ: 2000 PRIMERAKA MEK POVEZ, LATINICA, ILUSTROVANO FOTOGRAFIJAMA, 232 STRANE. SADRŽAJ: - ALAT I MATERIJAL - BEZBEDNOST U RADIONICI - NEOPHODNI STANDARDI - PREDSOBLJE - KUHINJA - DNEVNA SOBA - SPAVAĆA SOBA - DEČIJA SOBA - KUPATILO I TOALET - BALKON-TERASA - VERANDA-DVORIŠTE - POTKROVLJE

Berval Demeure - katalog kuca na francuskom jeziku iz 1976 godine .

URADI SAM - LEKSIKON KUĆNIH POSLOVA I POPRAVKI AUTORI: GINTER FOS I ERIKA REZE MAJSTOR U KUĆI 430 ILUSTRACIJA U BOJI metdr

KATALOG TIPSKIH PROJEKATA PORODIČNIH ZGRADA I VIKEND KUĆA Atelje Lik, Beograd, 99 str, 29 cm x 21 cm, meki povez, u odličnom stanju

STANOVANJE tema 6 Mate Baylon Stan - kuća Beograd, 1981. Udžbenički format, 90 strana. Lepo očuvana, spolja kao na slikama. Sadržaj je na jednoj od slika.

Izdavač: Nolit, Beograd Biblioteka Književnost i civilizacija Priredio: Mološ R. Perović Prevod: Zoran Nikezić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 315 Ilustrovano. Odlično očuvana. Osnovna oblast Doksijadisovih izučavanja su uzroci i posledice procesa rasta i razvoja gradova tokom ovoga veka. Sistematičnim traženjem rešenja komplikovanog problema međusobnih odnosa čoveka i njegovog okružja Doksijadis je došao do svog najznačajnijeg doprinosa, do uspostavljanja osnova za razvoj ekistiko multidisciplinarne nauke o čovekovim naseljima. Ova sintezna nauka je uspostavila osnovne relacije između ekonomije, sociologije, antropologije, inžinjerstva, arhitekture, geografije, političkih nauka, maternatike i drugih nauka i disciplina ka jedinstvenom shvatanju i rešavanju problema svih vrsta čovekovih staništa. Ime ove nove nauke je izvedeno iz starogrčkog prideva `ozkistikos` koji je značio: » ono što se odnosi na zasnivanje kuće, stana, grada ili kolonije; doprinosi nastanjivanju«. Iz ovih istraživanja proizašao je čitav niz novih shvatanja velikih urbanih sistema. Pronaći način da se omogući rast jednog urbanog sistema a da se ne remeti slobodan razvoj čoveka i svih njegovih potencijala to je Doksijadis smatrao osnovnim zadatkom svoje generacije. (K-107)

Radmila Milosavljević : Soba koju sanjam / [tekst, crteži] Radmila Milosavljević ; [predgovor Slobodan Mašić] Beograd : Autorski arhitektonski atelje Ambijent, 2008 , Fizički opis 350 str. : ilustr. ; 21 cm Drugo izdanje ove knjige. Tiraž 300 Kroz kapiju vremena: str. 8-13 Na presavijenom delu koričnog lista autorkina slika i beleška o njoj. Станови -- Уређење Očuvanost 4-. Knjiga `SOBA KOJU SANJAM`, jedinstvena je za sve ljubitelje dizajna enterijera i uređenja stana, bez obzira da li su oni arhitekti, dizajneri ili obični ukućani, željni lepote i kulture stanovanja u svojoj kući... Ako volite svoju kuću i uživate u lepim enterijerima, iz ove knjige naučićete da vaša soba treba da bude ogledalo vaše ličnosti a ne kopija tuđeg životnog okruženja... Sobe se menjaju kao i ljudi. Sa modom se menjaju stilovi: klasični, moderni, rustični, futuristički... upravo ova knjiga pomoći će vam da otkrijete svoj stil... Čitajući ovu knjigu putovaćete svetom, bićete u grčkoj , finskoj, japanskoj, njujorškoj sobi... Ukupno 80 eseja o `sobama koje život znače`.

350 Planova jednospratnih kuća, na engleskom jeziku, 256 strana, na engleskom jeziku. Ne piše godište, rekao bih da je iz 1970.-tih. Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Na sedam-osam stranica s početka uredno podvučeno nekoliko rečenica, ne smeta čitanju, inače dobro očuvano. Autor - osoba Doxiadis, Constantinos, 1913-1975 = Doksijadis, Konstantinos, 1913-1975 Naslov Čovek i grad / Konstantinos Doksijadis ; priredio Miloš R. Perović ; preveo Zoran Nikezić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1982 Fizički opis 315 str., [36] str. s tablama : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Perović, Miloš R., 1939- = Perović, Miloš R., 1939- Nikezić, Zoran, 1948- = Nikezić, Zoran, 1948- Zbirka Književnost i civilizacija Predmetne odrednice Gradovi Konstantinos Doksijadis ČOVEK I GRAD Osnovna oblast Doksijadisovih izučavanja su uzroci i posledice procesa rasta i razvoja gradova tokom ovoga veka. Sistematičnim traženjem rešenja komplikovanog problema međusobnih odnosa čoveka i njegovog okružja Doksijadis je došao do svog najznačajnijeg doprinosa, do uspostavljanja osnova za razvoj ekistike – multidisciplinarne nauke o čovekovim naseljima. Ova sintezna nauka je uspostavila osnovne relacije između ekonomije, sociologije, antropologije, inženjerstva, arhitekture, geografije, političkih nauka, matematike i drugih nauka i disciplina ka jedinstvenom shvatanju i rešavanju problema svih vrsta čovekovih staništa. Ime ove nove nauke je izvedeno iz starogrčkog prideva oíkistikós (preciznije iz neuter plurala oikistikà) koji je značio: ono što se odnosi na zasnivanje Kuće, stana, grada ili kolonije; doprinosi nastanjivanju“. Iz ovih istraživanja proizašao je čitav niz novih shvatanja velikih urbanih sistema. Pronaći način da se omogući rast jednog urbanog sistema a da se ne remeti slobodan razvoj čoveka i svih njegovih potencijala – to je Doksijadis smatrao osnovnim zadatkom svoje generacije. Konstantinos Apostolos Doksijadis (grč. Κωνσταντίνος Δοξιάδης; Atina, 14. maj 1913 — 28. jun 1975) je bio grčki arhitekta koji se bavio tematikom naselja u prostoru. Osnivač je ekistike — naučne discipline o naseljima. Doksijadis je diplomirao 1935. godine na Tehničkom univerzitetu u Atini, čime je dobio zvanje inženjera arhitekture, a samo godinu dana kasnije je dektorirao na univerzitetu Šarlotenburg u Berlinu. Bio je počasni doktor nauka na 12 američkih univerziteta, a predavao je na sledećim univerzitetima: Tehnički univerzitet u Atini, Univerzitet u Čikagu, Dablinski univerzitet, Harvard, Mičigen, Njujork, Oksford, Prinston, Jejl, M. I. T. Učestvovao je u planiranju Islamabada kao nove prestonice Pakistana tokom šezdesetih godina dvadesetog veka. Takođe u Pakistanu, uradio je master plan za kampus Univerziteta Pandžaba u Lahoru 1960. godine. Ekistika Doksijadis je 1968. godine objavio knjigu „Ekistika: uvod u nauku o ljudskim naseljima“. Cilj ekistike kao discipline koja proučava ljudska naselja jeste razvijanje jednog sistema i jedne metodologije. U tu svrhu je određeno 15 ekističkih jedinica: čovek soba kuća grupacija kuća malo susedstvo susedstvo mali grad grad (polis) mali metropolis metropolis mali megalopolis megalopolis mali epiropolis epiropolis ekumenopolis MG76 (N)

Beograd 1989. Tvrd povez, ilustrovano, ćirilica, format 24,5×24,5 cm, 142 strane. Knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: Uvodna reč Predgovor Sve je arhitektura Zgrada Protokola i „Terazijski torzo” Poslovnica „Jugoturs” Hotel „Jugoslavija“ Mulunguši kompleks Konferencijski centar Kompleks „Al Kulafa” Biblioteka grada Beograda Bazar u Sremskoj Poslovna zgrada „ Kod sata” Vukov i Dositejev muzej Poslovna zgrada „ Energoprojekt” Konferencijski centar i hotel „ Šeraton” Hotel „Šeraton” Konferencijski centar i hotel „Nil” Hotel „ Metropol” Međunarodni sajam Picerija PKB „Beoturs“ Institut MNIIPU Sportska dvorana „Pionir” Robna kuća „NOVI DOM” „Centar Novi Beograd” ”Kulturno-poslovni centar Trg Republike” Galerija ULUS Poslovnica „Jugobanka” Ministarski kompleks

SVE JE ARHITEKTURA MIHAJLO MITROVIC Str 143 Povez tvrd Stanej knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Zgrada Protokola i *Terazijski torzo*, Poslovnica *Jugoturs*, Hotel *Jugoslavija*, Mulunguši kompleks, Konferencijski centar, Kompleks *Al Kulafa*, Biblioteka grada Beograda, Poslovna zgrada *Kod sata*, Vukov i Dositejev muzej, Poslovna zgrada *Energoprojekt* Konferecijski centar i hotel *Šeraton*, Hotel *Metropol*, Međunarodni sajam, Picerija PKB *Beoturs*, Institut MIPU, Sportska dvorana *Pionir*, Robna kuća *Novi Dom*, Centar Novi Beograd*, *Kulturno - poslovni centar Trg Republike*, Galerija ULUS, Poslovnica *Jugobanke*, Ministarski kompleks

Odlično očuvana. Nema pisanja. ANDREW BALLANTYNE – ARHITEKTURA Povez: meki sa klapnama Izdavač: Šahinpašić, Sarajevo Godina izdanja: 2004. Obim: 136 Format: 17 x 12 Stanje: novo Iz recenzije : `Priča o arhitekturi je možda najstarija priča o čovjeku. Ona evocira vrijeme onog dalekog i tamnog početka kada je čovjek od tajnovitog, nepoznatog beskraja svjetskog prostora (bilo pod kupolom dalekog neba bilo u vidokrugu prijetećeg horizonta s one strane lokalnog prirodnog prebivališta) prvi put obilježio i ogradio fragment globalnog prostora, osvojio ga za sebe, markirao i izgradio prvo, svojom rukom i razborom građeno, pribježište; koje je potom postalo staništem; koje je potom postalo kućom; koja je potom postala nastambom; koja je potom postala gradom; koji se ustanovio kao složeni životni topos iz kojeg je nastao izgrađeni ljudski svijet. Građevina i grad postali su ekskluzivno ljudskim mjestima. Razumjeti tu prastaru i neprekidnu ljudsku igru stanovanja i oblikovanja (od iskustva svakodnevnog voženja života do svijeta rada, od bogoslužja do umjetničkog stvaranja, od prostora igre do prostora zabave), jednako je uzbudljiv zadatak. Otvaranje tog izazovnog svijeta, čijem unutarnjem antropološkom jedinstvu (unatoč svim historijskim, kulturološkim, tehničkim, funkcionalnim i formalnih razlikama arhitektonske stvarnosti) pripadaju i građevine starih kultura i suvremeni megalopolisi kao akteri jedinstvene sage o čovjeku, predmet je ove brižljivo i krajnje zanimljivo pisanje knjige.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Listovi malo talasasti, bez nepriajatnih mirisa ili neceg slicnog samo su listovi malo talasasti. Atinska povelja je zbir preporuka za izgradnju gradova, takvih kakve ih danas poznajemo. Lučio Kosta, Brazilija- uticaju Atinske povelje Njena glavna misao bila je objavlivanje i stvaranje gradskog prostora. Misao stvaranja grada kao funkcionalne celine se prvi put značajnije pojavila i prodiskutovala u prvobitnom teoretskom dobu stvaranja arhitekta Toni Garniera koji je bio pozvan od strane glavni arhitekta grada Liona Edvarda Heriota da izradi plan za jedan privredni grad sastavljen od normiranih objekata i osnuje princip striktnog funkcionalnog zoniranja i deljenja gradskih prostora. Le Korbizje (franc. Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier) ili samo Korbizje je pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (franc. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (franc. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj i postao francuski građanin 1930. godine, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao saosnivač purizma. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere dizajnirao je zgrade u Evropi, Japanu, Indiji, i Severnoj i Južnoj Americi. Posvećen pružanju boljih uslova za život stanovnicima preopterećenih gradova, Le Korbizje je bio uticajan u oblasti urbanističkog planiranja, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). Le Korbizje je pripremio glavni plan grada Čandigar u Indiji, i doprineo je specifičnim dizajnerskim projektima za više zgrada u tom gradu. Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja je upisano u Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu. Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima,[2] a mati muzičarka. Njegov stariji brat Albert je bio amaterski violinista.[2] Počeo je rano da slika i uči graverski zanat.[3][4][5] Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu,[2] ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje da proučava armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte.[6] Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.[7] Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje saosnivač časopisa za estetska pitanja. Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ). Le Korbizje, april 1965. U prisilnoj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu „Atinsku povelju“ a 1944. ` Tri ljudska uređenja“. Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965. Izbor iz dela Muzej u Tokiju od Le Korbizjea Administrativna zgrada od Le Korbizjea u Čandigaru-Indija Objekat Le Poème Électronique ispred Tehničkog univerziteta u Aidhovenu Dvostruka kuća od Le Korbizijea i Pjera Žanrea u Štutgartu kao primer za primenu pet principa nove arhitekture Dom lno (njegov prvi projekat) Prvi Le Korbizijeov projekat koji generalizuje promišljene crte i principe kao i metode konstrukcije zgrada, je iz 1914. godine i inspirisan je Garnierovim industrijskim gradom u kome još možemo naslućivati kompozicione nedoslednosti razmeštanja reprodukovanog modula i ipak tu ne spaja pojedine elemente u organizovani gradski organizam i celine. Vila na morskoj obali Ovo je projekat iz 1916. koji jasno ukazuje na nerešene protivrečnosti dve kompozicione osnove; tradicionalne srednjomorske, koja se karakteriše lukovima i lođama i druge dinamičke koja se karakteriše slobodnom volumetrijom što se može smatrati približavanjem preloma u njegovom stvaralaštvu i shvatanju prostora. Serijska stambena jedinica Dom Citrohan Ovo je projekat iz vremena 1920—1922. godine u kojem je rešio probleme serijske gradnje stambene jedinice. Slobodnim rasporedom površina i unutrašnjeg prostora pojedinih prostorija omogućava čoveku da u principu vodi bolji život i ima bolje uslove za rad. U ovom se projektu manifestuje njegov princip koji je proizveo veliki skandal u umetnosti „Stan je mašina za stanovanje“. Stambena jedinica za Blistavi grad Izgrađena je u godinama 1947—1952. u skladu sa svojim predstavama o stanu kao mašini za stanovanje. Stanovi su opremljeni otvorenim terasama i arhitekta je tu primenio svoj „Modulator“ koji je sam stvorio i to je sistem proporcija ljudskog tela u koncepciji ljudskog merila kao čoveka koji je merilo stvari. U planu Marseljskog blistavog grada Le Korbizije je definisao pet tačaka arhitekture odnosno pet njegovih principa: Stubovi: zgrada je na stubovima. Zgrada sa osnovama u zemlji - tamni i često vlažni prostori. Armirani beton je omogućio da zgrada lebdi u vazduhu, a komad zemlje ispod nje je bašta koja se nalazi i na krovu objekta. Krovne bašte... Armirani beton je novo sredstvo za homogenizaciju pokrivanja objekata. Razlozi tehnički, ekonomski i čežnja za savremenim konforom, razlozi osećajni - sve to nam nudi da se odlučujemo za terase na krovovima. Slobodna kompozicija. Stalno se grade noseći zidovi od čega zavisi projekat. Armirani beton je dao slobodan prostor i po posebnim spratovima se ne moraju ponavljati iste osnove i projektovati isti prostor, spratovi su nezavisni i to se ogleda u uštedama u prostoru i investicijama. Uzdužni prozori. Prozor je osnovni elemenat u arhitekturi i projektu zgrade. Armirani beton znači revoluciju za istoriju prozorskih otvora. Prozori se sada mogu projektovati kao odnosi punog-praznog i uzduž cele fasade. Slobodna fasada. Stupovi iza fasada unutar objekata. Fasade su tanke membrane odnosno opne koje se sastoje od prozora i ispune od izolujućeg materijala koji se nosi na armirano-betonskim konstrukcijama. Fasada je slobodna. Vila Štajn i Garhes Osnovna je osnova horizontalnih elemenata koje određuju kompoziciju fasade, terasa je na krovu. Slobodne osnove ove koncepcije su nagovestili potencijal plastične energije koja će doći do izražaja u njegovim nerednim projektima. Predlog palate UN u Ženevi Le Korbizije je predložio praktičnu zgradu koja je u duhu savremene arhitekture i prema „Novoj estetici“. Njegov projekat nije pobedio i kako tvrdi: `- diplomatija ima neprimerene simpatije prema pozlaćenim prostorima mrtvih kraljeva“. Vila Savoja u Poisi Realizovana 1929—1932. To je projekat koji se zasniva na njegovih „pet principa“ i zgrada oslonjena na stubovima lebdi u prostoru kao bela svemirska lađa koja kao da nije od ovoga sveta Kapela Notr-dam u Ronšanu Simbol je savremene arhitekture inspiracije iz primitivne umetnosti i ekspresivnog spoljašnjeg izgleda koja je u kontrastima sa spiritualnim duhom unutrašnjeg prostora. Mali prozori na snažnim zidovima pripomenuće nam gotiku i njene katedrale i tvrđave a vizuelno je u suštoj suprotnosti gotskih katedrala i prava je oprečnost lake i visoko stilizovane gotike. Manastir U la Turete Realizovan je 1959. i koristi formalni jezik objašnjavajući dinamički prostor, i u naponu je između unutrašnjeg prostora i spoljašnjeg prostora. Ovde nalazimo rad na svetlosti i svetlosnim efektima koji obogaćuju unutračnji prostor oživljavajući ga i uklanjaju njegovu monotoniju u njegovoj funkcionalnosti. Portret Le Korbizjea na novčanici od 10 švajcarskih franaka iz 1996. Velika dela arhitekture i urbanizma Plata Gustava Kapaneme, Rio de Žaneiro (Brazil) Ozarenigrad u Marselju Urbanistički planovi za Sent-Die Planovi za La Rošel Plan zgrade OUN Plan urbanizacije Bogote Rošanska kapela Manastir u La Turetu Stambeni kompleks u Nant-Rezeu Urbanizacija u Meuksu i Firmini Strazburški konkurs Brazilski paviljon univerzitetskog grada Meandralni grad u Tokiju Čandigar Radovi u umetnosti Više od 400 uljanih slika ili murala 44 skulpture 27 predloga za goblene litografije i crteži Nameštaj Detaljnije: Le Korbizjeov nameštaj Okvir LC4 stolice koju su dizajnirali Le Korbizje i Perjand (1927–28) u Muzeju dekorativnih umetnosti, Pariz Le Korbizje je bio elokventni kritičar fino dizajniranog ručno izrađenog nameštaja, napravljenog od retkog i egzotičnog drveta, sa umecima i pokrivačima, predstavljenoj na Izložbi dekorativne umetnosti 1925. godine. Sledeći svoj uobičajeni metod Le Korbizje je prvo napisao knjigu sa svojim teorijama o nameštaju, sve zajedno sa nezaboravnim sloganima. U njegovoj knjizi iz 1925. godine L`Art Décoratif d`aujourd`hui, on se zalagao za nameštaj za čiju izradu bi bili korišteni jeftini materijali i koji bi se mogao se masovno proizvoditi. Le Korbizje je opisao tri različita tipa nameštaja: tip potreba, tip nameštaja, i objekti ljudskih udova. On je definisao objekte ljudskih udova kao: „... produžetke naših udova i adaptirane na ljudske funkcije, koje su tipa potreba i tipa funkcija, i stoga tipa objekata i tipa nameštaja. Objekat ljudskog uda je poslušni sluga. Dobar sluga je diskretan i skroman, kako bi pružio slobodu svom gospodaru. Svakako, umetnički radovi su oruđa, lepa oruđa. I dugo živeo dobar ukus manifestovan izborom, suptilnošću, proporcionalnošću i harmonijom.” On je dalje deklarisao, „Stolice su arhitektura, sofe su buržoazija”. Le Korbizje se prvi oslanjao na gotov industrijski nameštaj iz Tonetovih fabrika da ispuni svoje projekte, kao što je njegov paviljon na Ekspoziciji iz 1925. Godine 1928, nakon objavljivanja njegovih teorija, on je počeo da eksperimentiše u oblasti dizajna nameštaja. Godine 1928, on je pozvao arhitektu Šarlot Perjand, da se pridruži njegovom studiju kao dizajner nameštaja. Njegov rođak, Pjer Žanere, isto tako je sarađivao na mnogim njegovim dizajnima. Za proizvodnju njegovog nameštaja on je izabrao nemačku firmu Gebruder Tonet, koja je počela sa pravljenjem stolica od cevastog čelika, materijala koji je originalno korišten za izradu biciklova, u ranim 1920-tim. Le Korbizje je cenio dizajnerske radove Marsela Brojera i Bauhausa, koji je 1925. godine započeo sa pravljenjem elegantnih modernih cevastih klubskih stolica. Ludvig Mis van der Roe je započeo sa proizvodnjom po svojoj sopstvenoj verziji skulpturne zakrivljene forme sa sedištem od trske 1927. godine.[8] Prvi rezultati kolaboracije između Le Korbizja i Perjand su bila tri tipa stolica napravljena sa okvirima od hromiranog cevastog čelika; LC4 ležaljka (1927–28) sa pokrivačem od kravlje kože, što joj je davalo osećaj egzotičnosti; udobni naslonjač (LC3) (1928–29), klubska stolica sa cevastim okvirom koji je podsećao na udobne Art Deko klubske stolice koje su postale popularne tokom 1920-ih; i naslonjač za ljuljanje (LC4) (1928–29), nisko sedište suspendovano u cevastom čeličnom ramu, takođe sa tapaciranje od kravlje kože. Ove stolice su bile specifično dizajnirane za dva njegova projekta, Kuća la Roš u Parizu i paviljon za Barbaru i Henrija Čerča. Sve tri su jasno pokazale uticaj Mis van der Roea i Marsela Brojera. Linija nameštaja je proširena dodatnim dizajnima za Le Korbizjeovu postavku Jesenji salon iz 1929. godine, `Oprema za kuću`. Uprkos namere Le Korbizjea da njegov nameštaj treba da ima pristupačne cene i da bude industrijski proizvođen njegovi komadi su originalno bili skupi za izradu i nisu ušli u masovnu proizvodnju dogo godina, do vremena kad je on postao poznat. [9] Politika Politički stavovi Le Korbizjea su prilično nejasni i promenljivi tokom vremena. Tokom 1920-ih, on je nakratko pisao članke o urbanizmu za sindikalističke žurnale Plans, Prélude i L`homme reel.[10] Između 1925. i 1928, Le Korbizje je sarađivao sa Le Faisceau, francuskom fašističkom partijom kratkog veka koju je predvodio Žorž Valo. Valo je kasnije postao antifašista.[11] Le Korbizje je poznavao još jednog bivšeg člana te partije, Ibera Lagardela, bivšeg radničkog lidera i sindikaliste, koji je postao nezadovoljan političkom levicom. Godine 1934, nakon što je Lagardel dobio poziciju u francuskoj ambasadi u Rimu, on je organizovao da Le Korbizje predaje arhitekturu u Italiji. Lagardel je kasnije služio kao ministar rada u pro-osovinskom Višijevskog režimu. Le Korbizje je u nekoliko navrata neuspešno tražio angažmane od Višijevskog režima, ali jedino imenovanje koje je dobio je bilo članstvo u komitetu koji je proučavao urbanizam. Le Korbizje je bio oštužen za antisemitističke stavove. On je pisao svojoj majci u oktobru 1940, pre referenduma koji je organizovala Višijevska vlada: „Jevreji loše prolaze. Povremeno mi ih je žao. Ali izgleda da je njihova slepa požuda za novcem uništila zemlju.” On je isto tako bio optužen za omalovažavanje muslimanskog življa u Alžiru, u to vreme delu Francuske. Kad je Le Korbizje predložio plan za obnovu Alžira, on je osudio postojeći način stanovanja evropskih Alžiraca, žaleći se da je inferioran onom u kojem žive autohtoni Alžirci: „civilizovani žive kao pacovi u rupama”, dok „varvari žive u usamljenosti, u dobrostanju”.[12] Njegov plan za obnovu Alžira je odbijen, i nakon toga je Le Korbizje uglavnom izbegavao politiku.[13] Kritike Mali broj arhitekata 20. veka je bio hvaljen, ili kritikovan, u istoj meri kao i Le Korbizje. U svom posmrtnom slovu Le Korbizjea na memorijalnoj ceremoniji za arhitektu u dvorištu Luvra 1. septembra 1965. godine, francuski ministar kulture Andre Malro je izjavio, „Le Korbizje je imao velike rivale, ali ni jedan od njih nije imao isti značaj u revoluciji arhitekture, jer ni jedan nije podnosio uvrede tako strpljivo i tako dugo.”[14] Kasnije kritike Le Korbizjea su bile usmerene na njegove ideje o urbanističkom planiranju.[15] Prema nekim kritičarima, Le Korbizjeov urbanizam je bio modelovan na fašističkoj državi.[16] Ti kritičari navode da je sam Le Korbizje pisao da „svi građani ne mogu da postanu lideri. Tehnokratska elita, industrijalci, finansijeri, inženjeri, i umetnici bi bili locirani u gradskom centru, dok bi radnici obitavali u gradskim predgrađima.”[17] Uticaj Le Korbizje je revolucionirisao urbanističko planiranje, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). On je bio jedan od prvih koji je realizovao kako će automobil promeniti ljudsko društvo. Le Korvizje je zamislio grad budućnosti sa velikim stambenim zgradama izolovanim u parkovskom okruženju. Planove Le Korbizjea prihvatili su graditelji javnih građevina u Evropi i Sjedinjenim Državama. U Velikoj Britaniji urbanisti su poprimali Le Korbizjeove „gradove na nebu” kao jeftiniji pristup javnom stanovanju krajem pedesetih godina 20. veka.[18] Zanimljivosti Godine 1910. godine, putujući na istok, Le Korbizje je posetio Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca, koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu..