A4, kombinovanatehnika na papiru 2004.

Poznati francuski street art umetnik, poznat po tome sto fotografijama lica i očiju ukrašava razne objekte, stepenice, kuće, vozove, favele Izdavač Abrams. Tvrdi povez, 23x32x3 cm, 360 str, 2 kg. Super očuvana.

Oslikana keramička pločica. Motiv pločice je obala i kuće koje gledaju na vodu, osećaj reljefa pod rukom. Bez vidljive oznake umetnice/umetnika. Unikat, ručno oslikano, more, jezero, reka, okean, ukrasna pločica. Nedostaci: u gornjem levom uglu okrnjena u minimalnim dimenzijama. Dimenzije približno: 15 x 15 cm x o,7 cm, težina 461 gr. Stanje kao na fotografijama.

dim. 17 x 25 cm autor - nepoznat

Akvarel. 
Dimenzija same slike bez rama je 26x18cm. 
Stanje prikazano na slikama, bila u kontaktu sa vodom.

Odlično očuvano Napisano ime na prvoj praznoj strani Nedeljko Gvozdenović (Mostar, 24. februar 1902 — Beograd, 31. januar 1988) bio je srpski slikar i akademik SANU.[1] Motivi kojima se Gvozdenović bavio su mrtve prirode, predeli i enterijeri.[2][1] Biografija[uredi | uredi izvor] U Minhen odlazi 1922. i upisuje Internacionalnu školu kod profesora Hanca Hofmana, a po završenim studijama 1926. godine se vraća u Beograd. Bio je profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Sa nekolicinom svojih kolega i ondašnjih studenata, od kojih su neki danas akademici, bio je inicijator osnivanja Kuće legata kao posebne ustanove kulture koja bi se starala o zaostavštinama poklonjenim Muzeju grada Beograda. Slikar Nedeljko Gvozdenović je zaveštao Muzeju veliki broj svojih radova raznih tehnika - ulja, gvaševa, tempera, akvarela i crteža, svoj stan sa ateljeom, idealnu trećinu kuće u Beogradu i izvesnu sumu novca za opremanje galerije u kojoj će biti izložena njegova dela. Grad Beograd je poverio legat Nedeljka Gvozdenovića na staranje i javno izlaganje Muzeju grada 1983. godine, kada je svečano otvorena Galerija Gvozdenović. Izlagao je u Parizu, 1937, Veneciji, 1952, Tokiju, 1957, i Bruklinu, 1963. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Jedna ulica na Bežanijskoj kosi nosi njegovo ime. Slika pod nazivom ”Mali predeo”. Nastala je 1963. godine tehnikom ulje na platnu. Deo je zbirke Istorije umetnosti Narodnog muzeja u Leskovcu. Vidi još[uredi | uredi izvor] Toma Rosandić Ljuba Ivanović Milo Milunović Zora Petrović Petar Lubarda Ivan Tabaković

Izdavač: Udruženje distrofičara Beograda Scenario, režija i fotografija: Saša Bizetić Lik Jože tumači Boris Bizetić. Povez: broširan Broj strana: 161 Bogato ilustrovano. Format: 24 x 27 cm Sa posvetom za odličan uspeh, vrlo dobro očuvana. Fotofilm DETINJSTVO DRUGA TITA obuhvata period života druga Tita od njegovog najranijeg detinjstva do svršetka osnovne škole u Kumrovcu 1905. godine. Snimanja su vršena u rodnoj kući druga Tita u Kumrovcu; u samom Kumrovcu i njegovoj okolini; u Podsredi, u kući i oko kuće dede po majci druga Tita Martina Javeršeka, u zagorskim selima Brezju i Klanjcu u toku 1959. i 1960. godine. Korišćen je sav postojeći materijal o detinjstvu druga Tita. (K-118)

SEOSKA KUĆA (Zlot - Srbija) Slika od slame na crnom platnu u drvenom ramu i sa staklom, ali je bez zakačaljke - otpala vremenom. Dimenzije: - slika 20 x 14 cm. - ram (spolja) 23 x 17 cm. I fotografija: prednja strana II fotografija: zadnja strana Težina: 350 grama + pakovanje Očuvanost: Vrlo-dobro/odlično (4+ ka 5-) Potpisano od strane autora na zadnjoj strani.

Poreklo umetnosti arthrtekture zasniva se na ljudskoj želji da gradi kuću bogova, drugačiju, veću, tehnički složeniju, čvršće i trajnije konstrukcije od njegove sopstvene kuće. Ta kuća je tokom većeg dela istorije bila hram koji je kasnije zamenjen palatom, industrijskom arhitekturom, neboderima. Analiza jedne građevine obično se ne radi odjednom; njena percepcija je dinamička i stoga su nam potrebni planovi da nam pomognu da istovremeno shvatimo njenu spoljašnost i unutrašnjost. Procena jedne građevine obično počinje njenom spoljašnjom percepcijom, na osnovu koje nam zgrada izgleda kao volumen ili spoj volumena, doživljen preko njenog glavnog elementa, fasade; potom prelazimo na unutrašnji prostor: to što zidovi zatvaraju, nezamenljivo je iskustvo koje definiše poslednju i najintimniju srž arhitekture, njenu istinsku originalnost. Ova Kratka istorija arhitekture približava se opštem razvoju ove materije sa jedne tačke gledišta koja je široka i bliska čitaocu koji nije stručnjak, obuhvatajući temu arhitekture od stroge analize do obavezne sinteze, s izborom ilustracija načinjenim na osnovu obimnog i temeljnog rada na dokumentaciji. Tvrd povez, ilustrovana, na latinici.

Dobrodošli u svet slovenske mitologije! Skuplture VESNE su deo jedinstvene šahovske garniture inspirisane slovenskom mitologijom, ali možete ih imati i zasebno, predstavljaju lep i originalan suvenir. Autor je vajar Jovan Petronijevic. Rađene su od resina, ručno livene, bojene i patinirane. Visina je 12cm. VESNA je kod Slovena boginja proleća i mladosti. U narodu je omiljena jer smenjuje vladavinu zime i smrti, odnosno Morane, donosi radost, zelena polja, pupljke i cvetanje, prijatno vreme pogodnije za život i rad. Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Svojom oblom građom, bujnog poprsja i zanosnih bokova, jasno asocira na mladost, ljubav i plodnost. Vesnin božanski par je Stribog. Po legendi, on donosi Vesnu svakog proleća na krilima vetra. Od praznika koji proslavljaju boginju proleća, Sloveni su slavili Mladence, praznik supružnika koji su se venčali u prethodnoj godini, sa željom da imaju porod i u tu svrhu su mesili medene kolačiće. Još jedan Vesnin praznik koji se održao do danas je Cveti, dok su u vreme cvetanja vrba deca kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići da asociraju na prolećnu jagnjad. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Isto tako, u proleće su se farbala jaja, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolazkom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Jedno crveno jaje je stavljano pored kućnog idola, radi sreće i zdravlja u porodici, i čuvano je do sledeće godine. Od životinja, narod je Vesnu poistovećivao sa lastom koja je takođe vesnik proleća, smatralo se srećom ako se lastavica ugnezdi pod krovom kuće. Vesna je veoma često žensko ime kod slovenskih naroda. Figura postoji u dve boje - antičko srebro i antička bronza. Pogledajte celokupnu našu ponudu inspirisanu srpskom i slovenskom mitologijom https://www.kupindo.com/Clan/ROD-suveniri/SpisakPredmeta

Ova Kratka istorija arhitekture približava se opštem razvoju ove materije sa jedne tačke gledišta koja je široka i bliska čitaocu koji nije stručnjak,obuhvatajući temu arhitekture od stroge analize do obavezne sinteze, s izborom ilustracija načinjenim na osnovu obimnog i temeljnog rada na dokumentaciji. Poreklo umetnosti arthrtekture zasniva se na ljudskoj želji da gradi kuću bogova, drugačiju, veću, tehnički složeniju, čvršće i trajnije konstrukcije od njegove sopstvene kuće. Ta kuća je tokom većeg dela istorije bila hram koji je kasnije zamenjen palatom, industrijskom arhitekturom, neboderima. Analiza jedne građevine obično se ne radi odjednom; njena percepcija je dinamička i stoga su nam potrebni planovi da nam pomognu da istovremeno shvatimo njenu spoljašnost i unutrašnjost. Procena jedne građevine obično počinje njenom spoljašnjom percepcijom, na osnovu koje nam zgrada izgleda kao volumen ili spoj volumena, doživljen preko njenog glavnog elementa, fasade; potom prelazimo na unutrašnji prostor: to što zidovi zatvaraju, nezamenljivo je iskustvo koje definiše poslednju i najintimniju srž arhitekture, njenu istinsku originalnost. Ova Kratka istorija arhitekture približava se opštem razvoju ove materije sa jedne tačke gledišta koja je široka i bliska čitaocu koji nije stručnjak, obuhvatajući temu arhitekture od stroge analize do obavezne sinteze, s izborom ilustracija načinjenim na osnovu obimnog i temeljnog rada na dokumentaciji. Tvrd povez, ilustrovana, na latinici.

zk Put ka apstrakciji` Ljubice - Cuce Sokić 4-29 maj 2016. Galeriji Kuće legata „Put ka apstrakciji`na nekoliko nivoa govori o stvaralaštvu Ljubice Cuce Sokić, pogotovo o onom delu koji predstavlja njen istup u polje čiste geometrijske apstrakcije koji se dogodio krajem pedesetih, tokom šezdesetih i trajao do sredine sedamdesetih godina. Mnogi kritičari slažu se u tome da se ovaj period, poznat i kao nefigurativna faza, smatra i njenim najznačajnijim periodom. Njen iskorak u svet apstrakcije, naročito, predstavlja izuzetan pomak kojim je dosegla vrh srpske i jugoslovenske umetnosti svoga vremena, čistoću, raspevanost, i oslobođenje posle koga ništa više nije bilo isto, pa ni povratak predmetu i figuri, koji se kasnije neminovno dogodio. Izložba predstavlja svojevrsno sondiranje ove faze, uvid u sam postupak razgradnje, dekomponovanja predmeta koji je bio i ostao polazište svih njenih dela. Poredeći na izvestan način njeno delo sa delom nekih od predstavnika geometrijske apstrakcije kod nas, govori o sličnostima i različitostima, o specifičnoj „očovečenoj“ geometriji i pristupu sa „ženskim dodirom“, jednoj vrsti delanja “iz sebe“ i, shodno tome, izdvojene pozicije u svetu umetnosti svoga vremena. Autor izložbe i kataloga je Ana Popović Bodrož

Rucno pletena drvena jaja,ukras za svaku kucu pogotovu u vreme Uskrsa...radjena su raznim vrstama perlica ,velicina 6cm grupna slika je postavljena samo da bi prikazala njihovu lepotu,jer je veliki trud i rad ulozen u njihovu izradu

Rucno pletena drvena jaja,ukras za svaku kucu pogotovu u vreme Uskrsa...radjena su raznim vrstama perlica ,velicina 6cm grupna slika je postavljena samo da bi prikazala njihovu lepotu,jer je veliki trud i rad ulozen u njihovu izradu

Rucno pletena drvena jaja,ukras za svaku kucu pogotovu u vreme Uskrsa...radjena su raznim vrstama perlica ,velicina 6cm grupna slika je postavljena samo da bi prikazala njihovu lepotu,jer je veliki trud i rad ulozen u njihovu izradu

sadrzi spisak, po godinama, svih snimljenih jugoslovenskih celovecernjih filmova. Sadrzi i abecedni index filmova snimljenih zakljucno sa 1988. godinom. Takodje, danas zastareo ali ne nevazan, spisak svih bitnijih institucija i udruzenja koja se bave filmom, producentskih kuca koje su radile u Jugoslaviji, itd. u drugom delu netaknut rokovnik pravi biser za kolekcionare nekorišćena JES.20/17

Vojislav Vuckovic - Prva simfonija Premiere symphonie Savez kompozitora Jugoslavije, Beograd, 1974. Mek povez, korice kao na slici (pohabane), 122 strane. RETKO! Војислав Воја Вучковић (Пирот, 18. октобар 1910 — Београд, 25. децембар 1942) био је српски музиколог, композитор и диригент. Биографија Револуционарном студентском покрету приступио је почетком тридесетих година, за време студија у Паризу. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. године. Своју антифашистичку и комунистичку опредељеност изражавао је и у музици (симфонијске поеме „Буревестник“, „Озарени пут“ и др). Фебруара 1934. положио је докторат из филозофије на Карловом универзитету у Прагу, с тезом `Музика као пропагандно средство`.[1] Хапшен је у Краљевини због комунистичког деловања.[2] Био је организатор студентских рецитативних хорова. У његовом стану, у Скадарској улици, држани су илегални партијски састанци. А 1938. године у његовом стану се Јосип Броз Тито састао са групом интелектуалаца-комуниста. После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, укључио се у Народноослободилачки покрет. Средином 1941. морао се повући у илегалност, јер је био потказан полицији, али је и даље наставио, активно, да ради. Организатор је акције за прикупљање потписа културних и научних радника, као одговор на „Апел српском народу“. Ухапшен је 24. децембра 1942. године, а сутрадан је умро, од задобијених рана приликом хапшења и мучења у Специјалној полицији. Откривање спомен-плоче Војиславу Вучковићу у Пироту 1966. године Споменик Војиславу Вучковићу подигнут на месту његове родне куће у Пироту Основна музичка школа у Чачку носи његово име, као и музичка школа у Београду.

ŠIVENJE ZA NEUPUĆENE III IZDANJE MODA Šifra artikla: 249457 Isbn: 9788675553809 Autor : Jan Saunders Maresh Izdavač : MIKRO KNJIGA Ovladavanje krojačkim zanatom odličan je način da se naoružate veštinama za izradu i popravku odeće i opreme za kuću uz minimalne troškove. U ovom priručniku potražite najbolje tehnike i zabavne projekte kroz koje ćete savladati (ili usavršiti) umetnost šivenja. - Znači, rešili ste da šijete - d... Detaljnije Ovladavanje krojačkim zanatom odličan je način da se naoružate veštinama za izradu i popravku odeće i opreme za kuću uz minimalne troškove. U ovom priručniku potražite najbolje tehnike i zabavne projekte kroz koje ćete savladati (ili usavršiti) umetnost šivenja. - Znači, rešili ste da šijete - doznajte sve što treba da znate pre nego što počnete da šijete: od kompletiranja opreme za šivenje do izbora tkanine, pozamanterije i podloga - Zabodite špenadlu - naučite kako da uvučete konac u ručnu i mašinsku iglu, vežete čvor, osigurate šav, porubljujete i još mnogo toga - Stavite svoju majstorsku kapu - podarite nov život svom životnom prostoru pomoću krojačkih projekata za uređenje kuće, kao što je ukrašavanje trpezarijskog stola nadstolnjakom s dva lica, ili menjanje izgleda spavaće sobe pomoću navlake za jorgan - Popravite na brzinu - izmenite ili popravite odevne predmete koji su vam već u ormaru i tako produžite vek svojoj odeći U knjizi ćete naći i uputstva za izradu ručnih i mašinskih bodova, ispravljanje krojačkih grešaka; smernice za rad s rajsferšlusima, rukavima i džepovima; savete za rad s ukrasnim trakama i uklapanje štampanih tkanina i još mnogo toga. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija MODA Autor Jan Saunders Maresh Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač MIKRO KNJIGA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2012 Format 17x24 Strana 368 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Svetila Fruške Gore - Dinko Davidov Sadrzaj: Povesnica njihova bila je slavna Reambulacija njihova bila je slavna Ratna i povratna sudbina bila je stradala Hodocasce Rezime Autor (i): Dinko Davidov Format: 30x24 cm Broj strana: 146 Izdavač: Izdavacka kuca Draganic, Pokrajinski zavod za zastitu spomenika kulture Vojvodine Godina izdanja: 2006 Povez: Tvrd Pismo: Cirilica Dobro ocuvano. Unutrasnjost odlicna. Pogledati stanje na slikama. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Starinski etno ram za sliku/ogledalo, veličina rama u najširim delovima Je ~43 x 36cm, veličina otvora je ~28.7 x 21.6cm, ram je lakiran i solidno očuvan za svoje godine, u ramu je i staklo (u slučaju slanja ne garantujem da li će stići celo i u komadu ! ), stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Star oko 50 g. ali ko nov. Ram zlatne boje kako bog zapoveda (nekada davno su samo ramovi bili 150 maraka) a dimenzije su na jednoj od slika. Bod je onaj krupniji nije sitan a to se i vidi po detaljima ali svejedno predivan ukras u kući ko voli i ko ima ovolicko malo parica.Na poslednjnoj slici se vidi detalj gde nedostaje par cmm ukrasnog gipsanog prstena pa je cena drasticno snizena.Ko ume to ce popraviti mada se odmah ne uocava , srecno.bez slanja IKLJUCIVO LICNO

MOBILNI STONI ŠTAFELAJ TABLE EASEL Proizvođač: `Crelando` Idealan za udobno slikanje u sedećem položaju. Dimenzije : Sklopljen: 43,7 x 12,9 x 5,5 cm Rasklopljen (u uspravnom položaju): 12 x 16 x 39,5cm Držač za slike i nagibni ugao se mogu podešavati. Stoni, klasičan studijski i pokretni stalak za slikanje. Ovaj tip mobilnog štafelaja je sjajno rešenje jer ga možete postaviti bilo gde. Veoma je lagan i stabilan. Idealan je za korišćenje za izlaganje platna u izlogu ili ateljeu. Zgodan je i u kući za postavljanje važne slike.

Autor: Zdravko Ranković Format: 24x28 Povez: tvrd Br. strana: 264 Bogato ilustrovana! Ova monografija obuhvata razvoj čitalaštva i knjige u valjevskom kraju od 1868. (osnivanja Valjevskog čitališta) do današnjih dana. Vredan istorijski i istoriografski dokument o Valjevskoj biblioteci predstavljen je na preko 260 bogato ilustrovanih kolor strana impozantnog formata i opreme. Ovaj izuzetno vredan projekat realizovan je povodom 140 godina od osnivanja Valjevskog čitališta (knjiga je izašla iz štampe 13 decembra 2008). Višemesečni rad na monografiji sproveo je tim Valjevske biblioteke: Zorica Milinković - odgovorni urednik, Ostoja Prodanović - urednik i Josip Gračanin - tehnički urednik. U stvaranju ove vredne knjige angažovani su mnogi autori i saradnici: Zdravko Ranković, Snežana Radić, Dragana Lazarević - Ilić, Milorad Radojčić, Milenko Radović, Branko Pirgić, Petar Pajić, Radovan Beli Marković, Matija Bećković, Dušan Arsenić i Zoran Joksimović. Tokom nastajanja monografije, stvoreno je preko stotinu izuzetnih i originalnih umetničkih fotografija vezanih za knjigu, biblioteku i čitanje, a koje nažalost nisu zastupljene u knjizi. Autor ovih vrednih fotografija je majstor fotografije i veliki prijatelj naše kuće, Đorđe Đoković. Krajnji sud i procenu vrednosti ove publikacije koju je Valjevska biblioteka realizovala sopstvenim snagama, daće naravno čitaoci i istoričari. Na kraju, treba istaći da je objavljeno i elektronsko izdanje ove knjige, i koliko znamo to je prva knjiga u valjevskom kraju koja pored svog štampanog, ima i svoje savremeno elektronsko izdanje. Izdavanje ove vredne publikacije finansijski je pomoglo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a štampa je poverena renomiranoj valjevskoj štampariji Valjevo print. Monografija o Valjevskoj biblioteci proglašena je za `Kulturni događaj 2008` na tradicionalnom godišnjem konkursu lokalnog lista `Napred`, što je svakako nesvakidašnje priznanje Biblioteci i realizatorima ovog kapitalnog projekta. I na kraju podsetimo se reči našeg slavnog pesnika Matije Bećkovića na promociji monografije u Beogradu aprila 2009: `Valjevska biblioteka je čuvena i slavna, samo je šteta što je nema`.

Arabische nächte Marc Chagall Марк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; блр. Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ;[3][4]Витебск, 7. јул 1887 — Saint-Paul, 28. март 1985) је био руски па француски сликар јеврејског порекла, рођен у Белорусији, тада део Русије. Његов сликарски правац је мешавина модерног покрета и импресионизма. Младост Марк Шагал је рођен као Мојше Шагал у јеврејској породици у Лиозни,[1] у близини града Витебска (Белорусија, тада део Руског царства) 1887. године.[а][5] У време његовог рођења, становништво Витебска је бројало око 66.000. Половина становништва су били Јевреји.[6] Живописни град цркава и синагога, уметник Иља Репин га је назвао „Руски Толедо“, по космополитском граду некадашњег Шпанског царства.[7] Како је град био изграђен углавном од дрвета, мало је од њега преживело године окупације и разарања током Другог светског рата. Шагал је био најстарији од деветоро деце. Презиме Шагал је варијанта имена Сегал, које је у јеврејској заједници обично носила левитска породица.[8] Његов отац, Катскл (Зачар) Шагал, био је запослен код трговца харингом, а његова мајка Фејге-Ите је продавала намирнице из њихове куће. Његов отац је напорно радио, носећи тешку бурад, али је зарађивао само 20 рубаља сваког месеца (просечна плата широм Руске империје била је 13 рубаља месечно). Шагал ће касније укључити рибље мотиве „из поштовања према свом оцу“, пише Шагалов биограф Јакоб Бал-Тешува. Шагал је писао о овим раним годинама: Дан за даном, зими и лети, у шест сати ујутру, мој отац је устајао и ишао у синагогу. Тамо је изговарао своју уобичајену молитву за неког мртваца. По повратку је спремио самовар, попио чај и отишао на посао. Паклени рад, рад галијског-роба. Зашто покушавати да се то сакрије? Како рећи о томе? Ниједна реч никада неће олакшати судбину мог оца... На нашем столу је увек било доста путера и сира. Хлеб премазан путером, као вечни симбол, никада није излазио из мојих детињих руку.[9] Биографија Родна кућа Марка Шагала Године 1907, је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат. Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914, док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915, жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909, и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску. Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година.. Године 1923, Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима. Године 1937, Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД. У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944. после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота. Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске. Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава. Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амедео Модиљани. reprodukcije tvrdokoričena 19/12 odlično očuvana exlibris NOVLI.1

60363) Pariski zapisi , Slobodan Slovinić , Kulturno-prosvjetna zajednica , Muzeji i galerije Podgorice, 1996 , O `gradu svjetlosti` na Seni napisane su mnoge knjige; ovom korpusu svoj obol je dao i ne mali broj naših ljudi, od umjetnika do diplomata. Nezavisno od vrste pristupa ovom golemom tematu, svi se slažu da je Pariz velika džungla na asfaltu, čija se svijetla i sjene mogu izbliza upoznati tek onda kada se komunikacija izmedu stranca i njega cara među gradovima - artikuliše na nivou ličnog doživljaja. Slikar Slobodan Slovinić je iskoristio svoj prošlogodišnji boravak u Parizu (gdje je u galeriji Jugoslovenskog kulturnog centra imao samostalnu izložbu crteža) da dopre do ovakvog, magičnog viđenja iz ličnog ugla. Njegovi `Pariski zapisi` (od 31. avgusta do 15. oktobra, koliko dana toliko tekstova) konstituišu se kao osobena, u tipološkom smislu dosad neviđena cjelina. To je istovremeno dnevnik i skup izvještaja ili informacija, panoramski pregled jedne razuđene aglomeracije, posve lično viđenje mnogih lica najsloženijeg i duhovno najbogatijeg ljudskog staništa na svijetu. Da bi ostao što više autentičan i svoj, Slovinić je lirskoj impresiji pretpostavio neopozivu snagu dokumentarnog, a naspram viđenja globalnih, davno spoznatih vrijednosti francuske prestonice postavio je vlastite susrete sa ljudima i vlastita kretanja gradskim arterijama. Ispisujući, iz dana u dan, vjerno i postojano, oslobođen ambicije pseudo literarne stilizacije, svoj pariski dnevnik, koji dopunjava crtežima iz istog vremenskog i podsticajnog kruga, Slovinić je oblikovao uzbudljive iskaze o pariskoj svakodnevici - o šarenilu rasa i poslovnoj psihologiji ove sredine, o našim ljudima u Parizu i različitom odnosu zvaničnog i privatnog Pariza prema našoj zemlji (u uslovima sankcija), o muzejima i izložbama, robnim kućama i pijacama, o cijenama od četkice za slikanje do kuće sa imanjem, o umjetnosti, umjetnicima i nagradama, o jugoslovenskoj drami viđenoj iz strane perspektive, o nizu saradnika, poznanika i prijatelja, gdje se ističu likovi Draga Dedića, Miloša Šobajića i Ljube Popovića. Panorama pariske ljudske svakodnevice `prošarana` je skicama o značajnim spomenicima materijalne kulture, čime knjiga pored dokumentarne dobija i drugu, kulturološku dimenziju. Slovinićev tekst je sročen grcavo i gusto, ponekad sa dramatskom intonacijom. Sav krcat iskrenošću i dokumentarnošću, sugestivnom snagom neposrednog kontakta, on predstavlja mozaik iznad kog se - kao izmaglica - izdiže lelujavi veo atmosfere, ambijenta, neba nad Parizom. Smjenjivanjem tekstovnih i likovnih segmenata uobličena je jedna iznimna knjiga, podjednako namijenjena za čitanje i gledanje, čar za oko i praznik za dušu mek povez, format 21 x 29,5 cm , ilustrovano, latinica, sa leđne strane knjiga pokvašena vodom, ne utiče na kvalitet očuvanosti , tekst vidljiv , ilustracije bez oštećenja ,220 strana, 50 reprodukcija crteža , posveta na predlistu ,