Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Sve kategorije
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-18 od 18 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-18 od 18
1-18 od 18 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Tag

    Časopisi

1492 Artur, nestašni duh: Operacija Lala Miki Maus, Gaša, Ulica Luckastih broj 13, Popaj, Bim i Bum, Hogar, Paja Patak Pas, moj prijatelj 4 SF priča: Vilijam F. Templ - Neotkrivena Zemlja Hit strana: Van Halen, Dragan Grahovac, Sonori Ilustrovano: Laseri, Mesec na dohvatu 1, Morska krava, Kiparstvo u Pučišćima II Svetski rat: Alija Kreso Kako je stradala `Meri Rouz` Istorija železnice Ko je bio B. Traven Ocena: 5-. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
110RSD
forward
forward
Detaljnije

1492 Artur, nestašni duh: Operacija Lala Miki Maus, Gaša, Ulica Luckastih broj 13, Popaj, Bim i Bum, Hogar, Paja Patak Pas, moj prijatelj 4 SF priča: Vilijam F. Templ - Neotkrivena Zemlja Hit strana: Van Halen, Dragan Grahovac, Sonori Ilustrovano: Laseri, Mesec na dohvatu 1, Morska krava, Kiparstvo u Pučišćima II Svetski rat: Alija Kreso Kako je stradala `Meri Rouz` Istorija železnice Ko je bio B. Traven Ocena: 4+. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
100RSD
forward
forward
Detaljnije

Mladi fizičar broj 13 , godina III (1978/79) Časopis iz fizike za učenike izdavač: Društvo matematičara, fizičara i astronoma SR Srbije štampa: BIGZ 52 stranice [sve ukupno sa koricama](36 + 16 stranica sa zadacima [Z1-Z16]), 15cm x 23cm težina 60 grama Očuvanost: 5-- sadržaj: D. Koledin : Galileo Lj. i N. Nedeljković : Kvantovanje mehanike D. Kostoski : Električne osobine čvrstih tela Lj. Ristovski : Fizičko polje M. Kulić : Laseri - osnovni princip rada D. Sekulić : Apsolutna nula M. Dimitrijević : Šta se dogodilo u fizici tokom poslednje decenije D. Popović : Gravitacija i živi svet Lj. Ristovski : Pojam sile L. Rak : Dobijanje zlata iz žive T. Petrović : Šta bi bilo kad ne bi važio Ajnštajnov princip relativnosti

Prikaži sve...
100RSD
forward
forward
Detaljnije

Februar 1978. Seoba u kosmos, nauka u BiH, laserom do fuzije, Penicilin protiv raka

Prikaži sve...
150RSD
forward
forward
Detaljnije

Februar 1980. Galaksija u poseti nobelovcu Abdus Salamu Smučkama so Severnog pola Pušite na sopstveni rizik Univerzalni laser...

Prikaži sve...
200RSD
forward
forward
Detaljnije

Mladi fizičar broj 14 , godina IV (1979/80) Časopis iz fizike za učenike izdavač: Društvo matematičara, fizičara i astronoma SR Srbije štampa: BIGZ 52 stranice [sve ukupno sa koricama](36 + 16 stranica sa zadacima [Z17-Z32], 14,8cm x 23cm težina 60 grama Očuvanost: 5- sadržaj: D. Koledin : Ludvig Bolcman Lj. Ristovski : Entropija V. Maksimović : Vrste lasera i njihova primena M. Dimitrijević : Šta se dogodilo u fizici tokom poslednje decenije (II) S. Vuković : Kontrolisana fuzija Lj. Ristovski : Saturnovi prstenovi i statistička fizika D. Popović : Ultrazvuk

Prikaži sve...
100RSD
forward
forward
Detaljnije

Miki Maus, Tom i Džeri, Šrafko, Popaj, Bim i Bum, Hogar, Paja Patak SF priča: Megi Nadler - Pazi, snima se! Hit strana: Toja Ilustrovano: Njeguši, San Tome i Prinsipe Doboj kao Kremona Čudo usred Opatije Pala je Krupa Raj u svemiru Crna Dalija Umesto noža laser Ocena: 4. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
50RSD
forward
forward
Detaljnije

1698 Koko Bil: Na stazi Ćiribirija ----- Dvoboj u vazduhu {strip po događaju} Miki Maus, Popaj, Bim i Bum, Hogar, Paja Patak Cicin kutak: Tašna i rajf SF priča: Rej Bredberi - Dobar komad drveta Brancin iz epruvete Lepa Enisa i knežević Šašavi izumi Hit strana: Parni Valjak, Boj Džordž Kako bezbol nije postao fudbal Lanac gladi u moru Laser nepogrešivi sudija ET kosmički teleskop Selotejp na hrbatu. Ocena: 3+. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
70RSD
forward
forward
Detaljnije

LOT časopisa Čovjek i Svemir iz 1981. / 1982. godine 4 primerka tj 6 brojeva (dva broja i dva dvobroja) izdavač: Zvezdarnica Hrvatskog Prirodoslovnog Društva štampa: Vjesnik, Zagreb u solidnom stanju; kompletni i kompaktni; br 1 = 24 strane, blago pohabana korica, žestoko presavijen uz hrbat; br 2 i 3 = 48 strana, blago pohabana korica + sitne krzotine; br 4 = 24 strane, blago pohabana korica + krzotine, žešće presavijen uz hrbat; br 5 i 6 = 48 strana, blago pohabana korica; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale ČASOPISE koje imam u ponudi: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=gcasopis&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=guglajkan Za pretragu: čovek i svemir, naučno popularni časopis, naučni, znanstveno, znanstveni, astronom, astronomija, astronomski, opservatorija, opservatorij, teleskop, radioteleskop, astronaut, astronauti, astronautika, kosmonaut, kosmonauti, kosmonautika, vaseljena, kozmos, kosmos, galaksija, galaktika, mlečni put, planeta, planete, planetarijum, zvezda, zvezde, posmatranje zvezda, zvezdani svod, nebo, nebeski svod, nebula, nebule, prostor, vreme, kalendar, astrologija, supernova, zemlja, mars, saturn, venera, danica, neptun, pluton, titan, mesec, mesečeve mene, samarkand, grmljavina, meteor, meteorit, asteroid, hemisfera, severna, južna, maglica, maglina, crna rupa, crne rupe, satelit, spejs šatl, space shuttle, kometa, zvezda repatica, halejeva, sunce, pomračenje sunca, orbita, orbitalna stanica, duboki svemir, sibirska misterija, raketa, raketni motori, laser, svemirski brod, svemirska letelica, lansiranje u svemir, poletanje u svemir, kosmodrom, zvezdani grad, Gcasopis,

Prikaži sve...
1,790RSD
forward
forward
Detaljnije

Svet Kompjutera AKCIJE World Summit Award Zapaženo, ali bez nagrada Siemens Join Multimedia Evrobuuum traje PRIMENA 25 godina auto-elektronike Interaktivni automobili NA LICU MESTA Canonovi noviteti Siskova vizija Sledeći CeBIT Gigabajtna planeta Level 2 KOMPJUTERI I FILM Od Goluma do gorile Kad zveri progovore SERVIS Vrste memorijskih modula Kriptične pločice INTERNET Web tehnike (1) Budite pronađeni .yu Čekajući Novu godinu Blog – elektronska verzija ispovesti Kultura blogovanja Pretraživanje Prebiranje po blogovima Forum „Sveta kompjutera” TEST DRIVE AMD Athlon X2 3800+, Intel Pentium D 820 Dvoglave aždaje Microstar RX9600-T128 Štedljivo je sporo Hewlett-Packard Compaq NX6110, IBM R50e, Asus A6... Kućni notebook? Seagate ST3160827AS, Maxtor 6L160M0, Hitachi HDS... Kategorija 160 kg BenQ FP71V Sprinter lepog lica Canon Pixma iP2200 i iP4200 Impresivne Pixme Creative Sound Blaster Xtreme Music Ekstremno dobar zvuk ShockWave DW330 i ShockWave DVD Recorder S1 U pravcu budućnosti USR MAXg wireless oprema Visoko ge Genius MousePen 8 x 6 Malo veći Genius Logitech G5 Laser Mouse i G7 Cordless Laser Mouse Logitech uzvraća udarac Ridata OLE 3000 MP3 Player MP3 korida Altec Lansing inMotion IM7 Prenosivi kvalitet Pro’s Kit kompleti alata Dobar je i junior TEST RUN Autodesk 3ds Max 8 Audio4Fun AV VCS 4.0 Diamond Edition Virtos Noise Wizard Gadwin Systems DiagramStudio 3.5.1 Repair And Block 2.11 XP Tools Pro 4.6 Cam Development Print Designer Gold 8 Ahead Nero 7 Premium VextraSoft Vextractor 2.96 PD KUTAK DAZ Studio 1.0 NeroLINUX 2.0.1 K3B 0.12.90 Animation Workshop 2.0.9 Ultra Video Splitter 3.4.8 Photo to Sketch 3.0 Lambda HTML Editor 1.0.4 Double Driver Screen Capture 1.0.0.4 Valknut 0.3.7 Nice Text Editor 1.2.4 PHONE ZONE Motorola A780 Mobilni pingvini Sony Ericsson W800 Vokmen telefon Call Cost Saver Fing.it F-Secure Mobile Anti-virus BlueTracker CeDeTEKA Chief Architect Picture Painter Učionica Lopta Sisari WWW VODIČ 3D na Webu Photoshop tutorijali Radio na talasima Interneta PRVI UTISCI Call of Cthulhu: Dark Corners of Earth PSI: Syberian Conflict The Whispered Wor(l)d TOCA Race Driver 3 TEST PLAY Call of Duty 2 Civilization IV Vietcong 2 Creature Conflict: The Clan Wars World Racing 2 Need for Speed: Most Wanted Shattered Union Pro Evolution Soccer 5 The Movies Starship Troopers The Matrix: Path of Neo Shrek Superslam Evil Dead: Regeneration Peter Jackson’s King Kong Harry Potter and the Goblet of Fire The Chronicles of Narnia: The Lion, The Witch and The Wardrobe The Incredibles: Rise of the Underminer Chicken Little Mickey Saves The Day 102 Dalmatians: Puppies to the Rescue Star Wars: Battlefront II NET PLAY WCG finale 2005 AMD ECC ESL EMI STARO ZA NOVO Neverwinter Nights: Kingmaker Half-Life 2: Lost Coast TEST FUN The Skullkid, Globulos, Chicken, Labirinto, Octo... Četrnaest flash igrica PHONE ZONE Wolfenstein 3D ScummVM Marble Revolution Meteor JA, IGRAČ Bedni mali korisniče Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 49 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
25RSD
forward
forward
Detaljnije

Svet Kompjutera AKCIJE World Summit Award Zapaženo, ali bez nagrada Siemens Join Multimedia Evrobuuum traje PRIMENA 25 godina auto-elektronike Interaktivni automobili NA LICU MESTA Canonovi noviteti Siskova vizija Sledeći CeBIT Gigabajtna planeta Level 2 KOMPJUTERI I FILM Od Goluma do gorile Kad zveri progovore SERVIS Vrste memorijskih modula Kriptične pločice INTERNET Web tehnike (1) Budite pronađeni .yu Čekajući Novu godinu Blog – elektronska verzija ispovesti Kultura blogovanja Pretraživanje Prebiranje po blogovima Forum „Sveta kompjutera” TEST DRIVE AMD Athlon X2 3800+, Intel Pentium D 820 Dvoglave aždaje Microstar RX9600-T128 Štedljivo je sporo Hewlett-Packard Compaq NX6110, IBM R50e, Asus A6... Kućni notebook? Seagate ST3160827AS, Maxtor 6L160M0, Hitachi HDS... Kategorija 160 kg BenQ FP71V Sprinter lepog lica Canon Pixma iP2200 i iP4200 Impresivne Pixme Creative Sound Blaster Xtreme Music Ekstremno dobar zvuk ShockWave DW330 i ShockWave DVD Recorder S1 U pravcu budućnosti USR MAXg wireless oprema Visoko ge Genius MousePen 8 x 6 Malo veći Genius Logitech G5 Laser Mouse i G7 Cordless Laser Mouse Logitech uzvraća udarac Ridata OLE 3000 MP3 Player MP3 korida Altec Lansing inMotion IM7 Prenosivi kvalitet Pro’s Kit kompleti alata Dobar je i junior TEST RUN Autodesk 3ds Max 8 Audio4Fun AV VCS 4.0 Diamond Edition Virtos Noise Wizard Gadwin Systems DiagramStudio 3.5.1 Repair And Block 2.11 XP Tools Pro 4.6 Cam Development Print Designer Gold 8 Ahead Nero 7 Premium VextraSoft Vextractor 2.96 PD KUTAK DAZ Studio 1.0 NeroLINUX 2.0.1 K3B 0.12.90 Animation Workshop 2.0.9 Ultra Video Splitter 3.4.8 Photo to Sketch 3.0 Lambda HTML Editor 1.0.4 Double Driver Screen Capture 1.0.0.4 Valknut 0.3.7 Nice Text Editor 1.2.4 PHONE ZONE Motorola A780 Mobilni pingvini Sony Ericsson W800 Vokmen telefon Call Cost Saver Fing.it F-Secure Mobile Anti-virus BlueTracker CeDeTEKA Chief Architect Picture Painter Učionica Lopta Sisari WWW VODIČ 3D na Webu Photoshop tutorijali Radio na talasima Interneta PRVI UTISCI Call of Cthulhu: Dark Corners of Earth PSI: Syberian Conflict The Whispered Wor(l)d TOCA Race Driver 3 TEST PLAY Call of Duty 2 Civilization IV Vietcong 2 Creature Conflict: The Clan Wars World Racing 2 Need for Speed: Most Wanted Shattered Union Pro Evolution Soccer 5 The Movies Starship Troopers The Matrix: Path of Neo Shrek Superslam Evil Dead: Regeneration Peter Jackson’s King Kong Harry Potter and the Goblet of Fire The Chronicles of Narnia: The Lion, The Witch and The Wardrobe The Incredibles: Rise of the Underminer Chicken Little Mickey Saves The Day 102 Dalmatians: Puppies to the Rescue Star Wars: Battlefront II NET PLAY WCG finale 2005 AMD ECC ESL EMI STARO ZA NOVO Neverwinter Nights: Kingmaker Half-Life 2: Lost Coast TEST FUN The Skullkid, Globulos, Chicken, Labirinto, Octo... Četrnaest flash igrica PHONE ZONE Wolfenstein 3D ScummVM Marble Revolution Meteor JA, IGRAČ Bedni mali korisniče Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
30RSD
forward
forward
Detaljnije

Stavio sam u neispravne jer NEMA šemu i 2 lista gde je bio vez! Nada - Jedan od najpoznatijih ženskih časopisa na ovim prostorima. Bavio se najzanimljivijim temama iz javnog života, od zdravlja do estrade. Žene iz nekadašnjeg srednjeg sloja kupovale su ovaj list iz nedelje u nedelju. Kao i mnogi drugi, ugašen na početku finsnijske krize u zemlji. Iz sadržaja: Na naslovnoj strani: Ljuba Stepanović i njegova kćerka Jasmina Moda: Pletene slike (Sirogojno), Iz Pariza, Jednostavno uvek lepo (modeli?) Karikatura: Dragan Rumenčić - Neda Spasojević Ljudi i događaji: Marta Nedić i Kata Marošević (Orašani), Kurs Prve pomoći (Novi Pazar)... Veronika i Ficroj Maklejn: Ovde smo sreli istoriju Titov Veles: Brži od plamena (fabrika Braša Košulčevi`) Iz Kine: Tri pokolenja pred matičarom Kome deca posle razvoda braka: Podeljena mišljenja Intervju: Milka Babović (na dve strane i jedna fotografija) Najduži bračni staż: Milunka i Sava Stokić (Đunis) Nove mere: Kad naučimo, biće lakše Iz Palate pravde: Kad palme njišu grane Napravite sami: Cveće na tacni U poseti: Ljuba Stepanović i kćerka Jasmina (na dve strane i 6 fotografije) Četiri decenije revolucije: Borac sa ogledalom (Zora Vuković-Žunić) Posle saobraćajnih nesreća: Svedoci ljudskih drama U belom svetu: Danijela Salnev, Čarls Bronson, Grejs Keli... Konkurs za mlade kreatore Ljubavni roman u nastavcima: Pravila igre - Lil Kaningen 5.deo Konkurs za najlepši ljubavni stih Krojenje: Modeli s krojnog arka: Haljine iz dva dela Kuvar, recepti: Za hladne dane Kod ginekologa: Sifilis i trudnoća Kako ćemo živeti u 21. veku: Čudesan svet budućnosti Film, TV, Estrada: Goran Bregović Čuveni filmski parovi: Šeli Vinters i Vitorio Gasman Ljubavna priča: Službeno putovanje u sreću - Margot Laser ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 87 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
80RSD
forward
forward
Detaljnije

Svet kompjutera broj 241 - oktobar 2004 - 10/04 Strana: 198 Iz sadržaja: AKCIJE Jubilej: 20 godina „Sveta kompjutera” Kako je sve počelo NOVE TEHNOLOGIJE DVD-Audio i Super Audio CD standardi Ćeraćemo se mi još... PRIMENA Superračunarski klasteri Procesori u grozdovima NA LICU MESTA Lisica na brodu Vožnja sa slušalicama Redefinisana linija IZLOG Od igračke do računara SERVIS Mod(ifik)ovanje računara Operacija „Fejslift” INTERNET Kablovski Internet SBB noviteti ADSL u Beogradu ISP info Elektronski mali svet Broj stepeni na Internetu AstraSat satelitski Internet servis Per Silicon ad Astra Internet za gradonačelnike Virtuelni matičar, al’ zamalo Gužva na sajtu OI Pretraživači Interneta On-line lenjost Beograd uživo Smrt dečjoj pornografiji TEST DRIVE Abit NF7-S2 Još jedan naslednik 128M HomePNA 3.0 Ethernet Bridge Telefon u službi LAN-a Zippy EL-715 Slim Illuminated Keyboard AMD Sempron 2500+ Novi Duron? Logitech MX1000 Laser Cordless Mouse Laserski miš Genius NetScroll+ Traveler iRIS Chenbro Gaming Bomb Maskirana bomba Cooler Master Hyper 6 KHC-V81-U1 Budža Hewlett-Packard Photosmart 8150 On ima moć Asus L5900GA Povoljan sprinter Canon PowerShot S1 IS Oruđe većeg kalibra Gigabyte G-Max TC4 Veličina je bitna(?) Gigabyte GK-5UW RF Wireless Keyboard and Optical Mouse Hewlett-Packard Photosmart R507 i Photosmart 375 Foto-laboratorija za turiste Star Media DVD Player 5000 AG Neovo X-20AV i Hyundai L17T S videom u mislima Altec Lansing AHP712 i AHS602 Sluške na uške Leadtek WinFast TV2000 XP RM Edition Razlika u softveru Logitech Cordless Desktop LX 500 Flash kartice Novi špil Samsung FMD7501N Transcend IDE Flash TS128MDOM40V TEST RUN Canopus Imaginate 2.0 Creative Painter 2.1 Earth Explorer 2.51 VST plug-inovi za Cubase CD/DVD Diagnostic 2.1.3 Macromedia RoboDemo 5.0.0.7 Raxco PerfectDisk Server 6.0 PD KUTAK Audio DVD Creator 1.75 KDE 3.3 Provera Pošte 1.3 Tefter 2.0 Eset NOD32 AntiVirus System 2.12.1 PAL Spyware Remover 1.1 Digital Physiognomy 1.281 Picasa 1.6 PHONE ZONE Sony Ericsson P900 Nešto između Dual-Screen Talking Golf Opera browser FE Explorer Wireless IRC CeDeTEKA Oz: The Magical Adventure Get Started on Your PC Picasso Visual Home Deluxe WWW VODIČ Cipele Svadba, svadba... Sunce PRVI UTISCI Rome: Total War Armies of Exigo Colin McRae Rally 2005 Medal of Honor: Pacific Assault Obscure TEST PLAY The Sims 2 Arena Wars Asterix & Obelix XXL Shell Shock: Nam ’67 VS Conflict Vietnam D-Day Call of Duty: United Offensive Gorky Zero: Beyond Honor Silent Hill 4: The Room Adventures of Sherlock Holmes: The Case of the Silver Earring Summer Games 2004 Stoneage Foolympics YetiSports Deluxe Chaos League Richard Burns Rally Beyond Divinity Silent Storm: Sentinels Spartan: Gates of Troy kill.switch Chris Sawyer’s Locomotion Transport Giant NET PLAY World Cyber Games kvalifikacije TEST FUN Lighthouse 3D Screensaver IconSaver 2.2 Ćirilica čuvar ekrana 1.9 FRAPS 2.2.5 Warning Forever 1.04 WorldTimer 5.65.4 PHONE ZONE Asteroid Zone Pentathlon Boxing Maniac Soccer Maniac Tennis Maniac BBMidlet JA, IGRAČ Začeti u grehu Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 83 Težina: 400 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
40RSD
forward
forward
Detaljnije

Svet Kompjutera br. 1/2012 Strana: 116 Sadržaj: NOVE TEHNOLOGIJE Bespilotne letelice Kompjuter u kokpitu TRŽIŠTE Poplave na Tajlandu Ubrzani kraj hard diskova? PRIMENA Business Intelligence softver Inteligentno poslovanje NA LICU MESTA WebFest.me Softver i biznis rešenja Nova generacija Oblaci nad Srbijom Sto eko-modela Za ljubitelje nauke Teme Interneta Tablet videofon Ostali događaji, ukratko KOMPJUTERI I FILM Happy Feet 2 Mapetovci Filmovi, ukratko SITNA CREVCA Vodena hlađenja (2) Drži vodu dok... SERVIS Spašavanje obrisanih fajlova Povratak obrisanih VREMENSKA MAŠINA Fon Nojman i milenijumski bag PRST NA ČELO A.D. 2012. INTERNET .rs Prvo izbori, pa digitalizacija Šta je CAPTCHA? Dokaži da si čovek Online kupovina u Srbiji Malo online, malo offline Chrome Web Store Anticipator promene Grupna kupovina Napad klonova Novi YouTube dizajn Džastin Biber umesto Čarlija WWW vodič TEST DRIVE Intel Core i7-3960X Serverski škart Asus P9X79-Pro Odlična X79 šasija Samsung SyncMaster S27A550H i LG Flatron M2762DP-PZ Ispred malih ekrana Asus Crosshair V Formula Najbrže gusenice Asus Zenbook UX21E Budizam za odlikaše Toshiba Qosmio F750-10M Bez naočara Asus ET2210INTS Sve u monitoru Amazon Kindle 4 Jeftiniji i manji Wacom Bamboo Stylus Preciznije nego prstom Verbatim Store’n’Save SuperSpeed USB 3.0 Desktop Hard Drive Cigla za bekap Prestigio Nobile PER3562B Biserni Prestigio Logitech Wireless Touchpad Dodir na daljinu D-Link DIR-645 Pametni zrak Prestigio PSP2BK Muzički valjak Media-tech Multicooler II i Intex Notebook Cooling Pad Jeftini vetar Speedlink Myst Touch Scroll Wirelles USB Mouse Umiljati glodar Media-Tech Quark RF Dodir naslepo Panasonic DMP-BDT111 Srebrni letač TEST RUN Desktops 1.02, VirtuaWin 4.3, Moo0 MultiDesktop ... Virtuelni desktop menadžeri Nero 11 Xara Designer Pro 7.1.1 Honestech Claymation Studio 3.0.6 Standard Nithonat 1.4.4, Nepheton 1.4.5, Drumazon 1.4.4, Phoscyon 1.8.0 Emuliranje Rolandovih ritam mašina BlueStacks App Player alpha YouWave 2.0.0 HWM BlackBox 2.3 AquaSnap 1.5.2 Personas Rotator 3.4 Denim & Leather Fly on Desktop 1.3 Pretty Run 6.7.0.105 TinEye 1.1.1 Rotate Objects 1.0.1 xParanormal Detector 1.0.0.99 LAKI PINGVINI Licenciranje slobode MyUnity 1.0.10 MOC 2.5.0 Synapse 0.2.8.2 FatRat 1.1.3 PHONE ZONE ZTE Light Tab 2 Kinez od sedam inča Prestigio MultiPad PMP7074B3G Prestiž uz 3G Amazon Kindle Fire Vatrena pirana HTC Rhyme Treba mi Rhyme tvoje Nokia 700 Pametni mališan BlackBerry Bold 9900 Diskretni šarm buržoazije LMaxi Anti Theft Pro Hundred Pushups WiFi File Explorer Pro Osmatrač Imsy Važni brojevi Srbija Sleep As Android PRVI UTISCI Star Wars: The Old Republic TEST PLAY Serious Sam 3: BFE Arcania: Fall of Setarrif Grotesque Tactics 2: Dungeons and Donuts Lego Harry Potter: Years 5–7 Trine 2 Minecraft Stronghold 3 Anno 2070 Football Manager 2012 The Book of Unwritten Tales A Stroke of Fate: Operation Valkyrie Stellar Impact To the Moon DC Universe Online Rayman Origins NCIS: The Game Forza Motorsport 4 inMomentum DOMAĆA SCENA Igra po eseju TEST JOY Logitech G105 i Roccat Isku Dva iskustva CM Storm Sirus 5.1 Pola kile zvuka STARO ZA NOVO Amnesia: The Dark Descent – La Caza Amnesia: The Dark Descent – La Cannibalism TEST OF TIME Boxy Boy Laser Squad River Raid Shuuz Leander Robin of the Wood PHONE ZONE Generation of Chaos Greedy Spiders World of Goo Jelly Defense Where’s my Water? Medieval JA, IGRAČ Spawn Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 38 NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
70RSD
forward
forward
Detaljnije

Svet kompjutera broj 342 - mart/2013 - 3/13 Strana: 116 Iz sadržaja: TRŽIŠTE Pametna rasveta Neka bude svetlost! PRIMENA Računari i lavine Laserom na lavinu NA LICU MESTA Piksel – 0,36 din. Ogromni otisci Igre celog sveta Povezane tačke Mnooogo muzike Domaće aplikacije Bolje ikad nego... KOMPJUTERI I FILM Croods Oz the Great and Powerfull Jack the Giant Slayer G.I. Joe: Retaliation Filmovi, ukratko SERVIS Kompjuter u automobilu Digitalni suvozač Novi život starog računara (9) Mašine iz prašine (2) VREMENSKA MAŠINA Filmski efekti, bluetooth i DivX PRST NA ČELO (Ne) meša se INTERNET Mega Umesto Megauploada Facebook Kako do para? Državni program Podrška za IT Nextdoor Mreža za komšiluk Startap akademija Nešto se kuva WWW vodič TEST DRIVE AMD FX-4300 Remont Bulldozera Canon PowerShot SX160 IS Kraj jedne ere Asus GeForce GT 620, Asus GeForce GT 630, Gigaby... Koliko potrošiti? LG 29EA93 Upadljivo suv i debeo Hewlett-Packard Envy x2 Američki transformer Lenovo ThinkPad T430u Prepoznatljiva predvidivost Asus Taichi 21 Zenbook sa dva ekrana Sony VAIO E11 (SVE111B11M) Više od netbooka? Datacolor Spyder4Elite Mala tajna velikih majstora TP-Link TL-R470T+, TL-R480T+ i TL-ER5120 Tri balansera Hewlett-Packard OfficeJet 150 Mobile Kancelarija za poneti Epson WorkForce M100 Štampa iz bočice Omega Bluetooth Keyboard OKB003B i OKB008 I crna i bela su plave Genius NX-ECO i Verbatim Go Nano Uzmi mene! Trust Wirelles Keyboard & Touchpad, Blueberry BKM500 Opuštena kontrola Genius HS-530F, HS-510X, HS-400A i GHP-400A Narodna muzika Hewlett-Packard K5510 Wireless Keyboard Bijela dugmad TEST RUN BlueStacks Beta, YouWave Home 4.0.2, WindowsAndroid, Android SDK Android pod Windowsom FreeOCR 4.2 Windows Post-Install Wizard 8.6.3 Free PDF to Flipbook 3.0 Get Linux 2.8.0.0 FaceFilter 3 Pro Chromium OS Vanilla Winstep Nexus 12.2 Game Downloader 3.6 Bitdefender QuickScan 0.9.9 Text to Voice 1.10 PolarClock 3.0 Translucator YouTube Anywhere Player 2.3.4 LAKI PINGVINI Linux fondacija Fedora 18 Spherical Cow NetHogs 0.8.0 TextRoom 0.8.1 i FocusWriter 1.4.1 PHONE ZONE Gigabyte GSmart GS202+ Dvostruki život gospodina G Huawei Ascend G600 Vredan pažnje Google Nexus 4 Delta Quadrant Intex iBuddy3 i iBuddy Connect Sa telefonom i bez Asus MeMO Pad Tajvanac na budžetu Blueberry NetCat M-12 Dva jezgra za mase Nokia Lumia 820 Čista osmica Quora Write Kissing Tips HipGeo runtastic Heart Rate Pro LectureNotes i LectureRecordings Fitness Flow Dorland’s Illustrated Medical Dictionary How To Impress A Girl Hipmunk Kafanski podsetnik Jamie Oliver: 20 Minute Meals JEFIT Pro – Workout & Fitness Layar PRVI UTISCI Warframe TEST PLAY Crysis 3 Fieldrunners 2 Anodyne Strike Suit Zero Dead Space 3 Special Forces: Team X Aliens: Colonial Marines Snapshot Rush Bros The Cave Dungeonland Sonic & All-Stars Racing Transformed Antichamber Omerta: City of Gangsters Proteus Primal Fears They Breathe Seduce Me TEST JOY A4Tech V7 Bloody Miš + DLC Alienware TactX Gaming Keyboard Prothean beacon STARO ZA NOVO Half-life 2: Estranged Half-life 2: Episode Two – Lost Under the Snow TEST OF TIME Loco-Motion Arabian Nights Diver Boy Battle Island Great 1000 Miles Rally Spy Hunter PHONE ZONE The Simpsons: Tapped Out Pudding Monsters Temple Run 2 Rescue Roby Guns 4 Hire Royal Revolt Super Hexagon JA, IGRAČ Perfex je najbolji Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 87 Težina: 260 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prikaži sve...
80RSD
forward
forward
Detaljnije

ukoričeni svi brojevi iz 1973. i 1974. godine izuzetno retko u ponudi časopis Polja David Albahari Ješa Denegri Ivan Picelj Anri Mišo Cvetan Todorov Vesna Parun Moma Dimić Judita Šalgo Srednji rod ilustracije i likovni prilozi Zoltan Mađar Bogdan Borčić Đerđ Lukač Vlada Urošević Ištvan Domonkoš Vujica Rešin Tucić Glad kasni, srce peva Laslo gal Jovica Aćin Dušan Belča Goran Babić Slavko Gordić Ferenc Barat Zvonko Maković Julijan Tamaš Kineska fantastika Miloš Arsić emil sioran ivan slamnig oskar davičo ivo urbančić srete marić filosofija i hermeneutika fridrih šlajermaher vilhelm diltaj martin hajdeger gadamer pol riker sta je tekst zorz pule peter sondi prva izlozba jugoslovenskog pozorisnog plakata i programa ... gruppo sincron kosmičke slike miodraga nedeljkovića marc adrian bogdanka poznanović dejan .. radoman kordić DŽON KEJDŽ Predavanje o Ničemu John Cage Vujica Rešin Tucić Zapis o pisanju i čitanju Vladimir Kopicl Beleška o Dž. Kejdžu Novica Tadić Ogledala ... goran tribuson tekstovi iz tintarnice janos banjai radmila lazic v. r. tucić milan konjović majski salon 73 teodor adorno angažman taras kermauner ješa denegri platno u konceptualnoj umetnosti ... zvonko makovic branko aleksic kafkine thanke ... crteži vera zarić džemal sokolović pseudopovijest ili kraj povijesti florika stefan vladimir kpicl dharma boogie mihailo harpanj janez kocijančić aleksandar nejgebauer mileta vitorovic ... likovni prilozi benes jozsef stefan zolkievski dva strukturalizma harpanj nadrealisticki memoariegeric jerko denegri sol le witt robert ryman i brice marden rasa peric jovan zivlak tucic otvaranje sintakse vlada urosevic magla ii novosadski likovni salon ferenc maurits maurič bitef 73 todorov formalisti i futuristi jovica acin jezicka praksa kao poezija ginter gras normandija judita salgo recnik ... zan pol veber sartr i nova kritika davico o poeziji i tradiciji ezen jonesko roze kajoa voda u kamenu srba mitrovic janez kocijancic petar krdu alek vukadinovic Oto Tolnai DOREEN 2 Istvan Konc Istvan Brasnjo KATALIN LADIK Zatin, Crni kralj Kalman Feher Mirogoj ... Nusret Hrvanovic likovni prilozi Lenjin O Tolstoju an fabr-lis beata tomka misterija pejzaza novica tadic terasa milorad pavic radomir andric .. tucic mene niko ... dečija poezija detinjstvo .. bozidar timotijević temat branko radičević franci zagoričnik i kada hocu da uzletim .. slovenačka neoavangarda andre freno antal bognar overkilll jerko denegri savremena japanska umetnost stanislav vinaver .... miha avanzo stvari dimitrij rupel marko svabic potemkinov megalopolis ronald d laing čvorovi ( knots ) lisjen goldman lukac i hadeger jan kot v. h. odn pozoriste glob gaston baslar pal bender gojko djogo fotografije sa sterijinog pozorja 74 jovan zivlak vizuelna poezija bulevar 110 marko pogačnik abraham mol buducnost pokretne slike i kompjuter albanska poezija kopicl pesma za prijatelje gordic struktura kao poruka branko n miljus svetlost andrej jemec nives kavuric kurtovic miroslav šutej grafika 74 i. logar gola i bosa ivo friščić MIODRAG NAGORNI Laser upravljen u daleke svjetove roman ingarden aristotelova poetika vladimir veličković bora iljovski ivan focht oton gliha dragutin tadijanovic denegri dve nove graficke mape ivana picelja BORBEN VLADOVIĆ pored bickla đorđe sudarski red milan zivanovic laslo vegel arpad vicko DUŠAN DŽAMONJA crtež Z-12 julijan kornhauzer mladi poljski pesnici radivoj sajtinac zak vimar TOMAŽ ŠALAMUN 4 pjesme Bogdan Čiplić Malograđanske balade SLAVKO MATKOVIĆ 001 vasilij kandinski o umetniku ješa denegri MARINA ABRAMOVIĆ BIT-POEZIJA bit poezija bitnici milan komnenić bitef 8 vizuelna poezija konkretna poezija avangarda neoavangarda postmoderna konceptuala konceptualna umetnost performans novosadska avangardna poezija tribina mladih ... casopis index vojislav despotov pol kerol lorenc ferlingeti gregori korso leroj dzons filip valen jaksa fiamengo branko aleksic petrarkin kljuc pero zubac pesme o tađu denegri GRUPA OHO Paul de Vree GRAMOFONSKA PLOČA stefan strazaj .. mladi slovenacki pesnici ... Vera Blagojević Olja Ivanjicki Mikroorganizmi Miodraga Nagornog Natalija Cvetković branislav dobanoviački izlozba plakata slobodan kuzmanov kuza crtezi i slike danilo kiš po-etika ... casopis Polja casopisi časopisi ... Tags: Vizuelna konkretna concrete poetry eksperimentalna knjizevnost poezija umetnicki strip bosch+bosch Avangardni omotači Omoti Ovitak montaža kolaž avant-garde design Artists book zenit casopis zenitizam nadrealizam ljubomir micic konstruktivizam ruska avangarda flaker prva izdanja međuratna književnost Slavko Matković Bogdanović Balint Sombati Katalin Ladik Vladan Radovanović signalizam vokovizuel Bosch+Bosch Judita Šalgo neoavangarda Vojislav Despotov Vujica Rešin Tucić postmoderna srpska književnost xx veka avangardna poezija bit international dada dadaizam dragan aleksić uj symposion grupa OHO kod e-kod mixed media bora cosic casopis rok index

Prikaži sve...
21,190RSD
forward
forward
Detaljnije

U dobrom stanju! K18 Polja je naučni časopis za književnost i teoriju koji izlazi od jula 1955. godine, sa povremenim prekidima, do danas. O časopisu Časopis Polja regionalno prepoznatljiv novosadski časopis u kome su sudelovali kao autori vodeći književnici i umetnici regionalne umetničke scene. U svojoj ranoj fazi, posebno je ohrabrivao avangardni i neoavangardni izraz novosadske i šire, jugoslovenske umetničke scene.[1] Časopis je izlazio sa različitim podnaslovima: na početku kao Mesečnik za umetnost i kulturu, od broja 37 (1959) kao List za kulturu i umetnost, od broja 167 (1973) kao Časopis za kulturu i umetnost, od broja 191 (1975) kao Časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, od broja 420 (2002) kao Časopis za književnost i teoriju. Prvobitno izlazi na latinici, od broja 399 (1992) izlazi na ćirilici, potom od 2002 ponovo na latinici, i od broja 480 (2013) opet na ćirilici.[2] Istorijat Prvi broj časopisa Polja objavljen je 1955. godine u okviru novosadske Tribine mladih, koja je bila poznata po promovisanju novih, avangardnih tendencija u ondašnjoj umetnosti i posebno književnosti. Sve do kulminacije jugoslovenske krize devedesetih, časopis se, s manjim prekidima, redovno pojavljivao i promovisao najnovije tendencije književnosti i umetnosti. Početkom devedesetih se časopis, zbog nedostatka finansijskih sredstava gasi, da bi se već krajem devedesetih ponovo pokrenuo, u okviru izdavačke delatnosti Kulturnog centra Grada Novog Sada.[3] Periodičnost izlaženja 1955 - brojevi 1-6 1956 - brojevi 7-17 1957 - brojevi 18-27 1958 - brojevi 28-36 1968 - brojevi 113-116 1972 - brojevi 156 i 166 1977 - brojevi 215-223 1984 - brojevi 304-309 1985 - broj 318 1986 - brojevi 330, 331, 334 1987 - brojevi 335-340 1992 - brojevi 395-399 1996 - 2016 - brojevi 400-497 Teme Nova Polja su zadržala od starog časopisa, pre svega, otvorenost spram novih tendencija u književnosti i teorijskoj misli, kao i kontinuitet negdašnjeg kulturnog prostora. Danas, ovaj časopis predstavlja spoj različitih generacijskih i stilskih pravaca, baziran na prošlosti i istovremeno prateći aktuelan književno-umetnički trenutak. Časopis počiva na srpskoj, ali i regionalnoj književnoj i teorijskoj produkciji, naročito sa prostora bivše Jugoslavije i Srednje Evrope. Okvir časopisa bi se mogao nazvati eliotovskim: ne borba da neke posebne ideje prevladaju, već borba da se intelektualna delatnost održi na najvišem nivou. U novoj seriji, objavljeni su, između ostalog, tematski krugovi posvećeni novim čitanjima tradicije, savremenoj literaturi regiona, kao i beletristički, teorijski i esejistički tekstovi najrelevantnijih domaćih i stranih autora.[3] Urednici Florika Štefan (1955—1958) Dejan Poznanović (1958—1962) Mileta Radovanović (1962—1965) Petar Milosavljević (1965—1968) Pero Zubac (1968—1973) Boško Ivkov (1973—1975) Jaroslav Turčan (1975—1976) Jovan Zivlak (1976—1984) Franja Petrinović (1984—1985) Đorđe Pisarev (1985—1996) Zoran Đerić (1996—2000) Laslo Blašković (2001—2007) Alen Bešić (od 2007) Članovi redakcije Draško Ređep (1956—1958) Gligorije Zaječaranović (1965—1968) Laslo Vegel (1969—1970) Vujica Rešin Tucić (1969—1970) Petru Krdu (1984—1995) Zoran Paunović (1996—2001) Oto Horvat (2001) Sonja Veselinović (od 2007) Marjan Čakarević (od 2014) tags: David Albahari Ješa Denegri Ivan Picelj Anri Mišo Cvetan Todorov Vesna Parun Moma Dimić Judita Šalgo Srednji rod ilustracije i likovni prilozi Zoltan Mađar Bogdan Borčić Đerđ Lukač Vlada Urošević Ištvan Domonkoš Vujica Rešin Tucić Glad kasni, srce peva Laslo gal Jovica Aćin Dušan Belča Goran Babić Slavko Gordić Ferenc Barat Zvonko Maković Julijan Tamaš Kineska fantastika Miloš Arsić emil sioran ivan slamnig oskar davičo ivo urbančić srete marić filosofija i hermeneutika fridrih šlajermaher vilhelm diltaj martin hajdeger gadamer pol riker sta je tekst zorz pule peter sondi prva izlozba jugoslovenskog pozorisnog plakata i programa ... gruppo sincron kosmičke slike miodraga nedeljkovića marc adrian bogdanka poznanović dejan .. radoman kordić DŽON KEJDŽ Predavanje o Ničemu John Cage Vujica Rešin Tucić Zapis o pisanju i čitanju Vladimir Kopicl Beleška o Dž. Kejdžu Novica Tadić Ogledala ... goran tribuson tekstovi iz tintarnice janos banjai radmila lazic v. r. tucić milan konjović majski salon 73 teodor adorno angažman taras kermauner ješa denegri platno u konceptualnoj umetnosti ... zvonko makovic branko aleksic kafkine thanke ... crteži vera zarić džemal sokolović pseudopovijest ili kraj povijesti florika stefan vladimir kpicl dharma boogie mihailo harpanj janez kocijančić aleksandar nejgebauer mileta vitorovic ... likovni prilozi benes jozsef stefan zolkievski dva strukturalizma harpanj nadrealisticki memoariegeric jerko denegri sol le witt robert ryman i brice marden rasa peric jovan zivlak tucic otvaranje sintakse vlada urosevic magla ii novosadski likovni salon ferenc maurits maurič bitef 73 todorov formalisti i futuristi jovica acin jezicka praksa kao poezija ginter gras normandija judita salgo recnik ... zan pol veber sartr i nova kritika davico o poeziji i tradiciji ezen jonesko roze kajoa voda u kamenu srba mitrovic janez kocijancic petar krdu alek vukadinovic Oto Tolnai DOREEN 2 Istvan Konc Istvan Brasnjo KATALIN LADIK Zatin, Crni kralj Kalman Feher Mirogoj ... Nusret Hrvanovic likovni prilozi Lenjin O Tolstoju an fabr-lis beata tomka misterija pejzaza novica tadic terasa milorad pavic radomir andric .. tucic mene niko ... dečija poezija detinjstvo .. bozidar timotijević temat branko radičević franci zagoričnik i kada hocu da uzletim .. slovenačka neoavangarda andre freno antal bognar overkilll jerko denegri savremena japanska umetnost stanislav vinaver .... miha avanzo stvari dimitrij rupel marko svabic potemkinov megalopolis ronald d laing čvorovi ( knots ) lisjen goldman lukac i hadeger jan kot v. h. odn pozoriste glob gaston baslar pal bender gojko djogo fotografije sa sterijinog pozorja 74 jovan zivlak vizuelna poezija bulevar 110 marko pogačnik abraham mol buducnost pokretne slike i kompjuter albanska poezija kopicl pesma za prijatelje gordic struktura kao poruka branko n miljus svetlost andrej jemec nives kavuric kurtovic miroslav šutej grafika 74 i. logar gola i bosa ivo friščić MIODRAG NAGORNI Laser upravljen u daleke svjetove roman ingarden aristotelova poetika vladimir veličković bora iljovski ivan focht oton gliha dragutin tadijanovic denegri dve nove graficke mape ivana picelja BORBEN VLADOVIĆ pored bickla đorđe sudarski red milan zivanovic laslo vegel arpad vicko DUŠAN DŽAMONJA crtež Z-12 julijan kornhauzer mladi poljski pesnici radivoj sajtinac zak vimar TOMAŽ ŠALAMUN 4 pjesme Bogdan Čiplić Malograđanske balade SLAVKO MATKOVIĆ 001 vasilij kandinski o umetniku ješa denegri MARINA ABRAMOVIĆ BIT-POEZIJA bit poezija bitnici milan komnenić bitef 8 vizuelna poezija konkretna poezija avangarda neoavangarda postmoderna konceptuala konceptualna umetnost performans novosadska avangardna poezija tribina mladih ... casopis index vojislav despotov pol kerol lorenc ferlingeti gregori korso leroj dzons filip valen jaksa fiamengo branko aleksic petrarkin kljuc pero zubac pesme o tađu denegri GRUPA OHO Paul de Vree GRAMOFONSKA PLOČA stefan strazaj .. mladi slovenacki pesnici ... Vera Blagojević Olja Ivanjicki Mikroorganizmi Miodraga Nagornog Natalija Cvetković branislav dobanoviački izlozba plakata slobodan kuzmanov kuza crtezi i slike danilo kiš po-etika ... casopis Polja casopisi časopisi ...

Prikaži sve...
2,490RSD
forward
forward
Detaljnije

National Geographic broj 127 strana 110 jezik srpski Albert Ajnštajn ( Albert Einstein; Ulm, 14. mart 1879 — Prinston, 18. april 1955) bio je teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Albert Ajnštajn je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc²), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda”) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime „Ajnštajn” je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija. Predmet njegovih istraživanja su bile kapilarne sile, specijalna teorija relativnosti (kojom je ujedinio zakone mehanike i elektromagnetike), Opšta teorija relativnosti (uopštenje Specijalne teorije kojim obuhvaćeno ubrzano kretanje i gravitacija), kosmologija, statistička mehanika, Braunovo kretanje, kritična opalescencija, verovatnoća elektronskih prelaza u atomu, problemi probablističke interpretacije kvantne teorije, termodinamika svetlosti pri maloj gustini zračenja, fotoelektrični efekat, fotoluminiscencija, fotojonizacija, Voltin efekat, sekundarni katodni zraci, zakočno zračenje, stimulisana emisija zračenja, objedinjene teorije polja, unifikacija bazičnih fizičkih koncepata preko njihove geometrizacije itd. Albert je rođen 14. marta 1879. godine, otprilike u 11.30 časova pre podne, u jevrejskoj porodici, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg, Nemačko carstvo, što je oko 100 km istočno od Štutgarta. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. Oni su se venčali u Štutgart-Bad Kanštatu (nem. Stuttgart-Bad Cannstatt). Po Albertovom rođenju, njegova majka navodno je bila zaplašena, jer je mislila da je glava njenog novorođenčeta previše velika i da je loše oblikovana. Pošto je veličina njegove glave, čini se, bila manje vredna zapažanja kako je on bivao stariji, (što je očigledno sa svih Ajnštajnovih fotografija na kojima se vidi da mu je glava bila proporcionalna veličini tela u svim periodima života), ovu njegovu „osobinu” na dalje su tretirali kao neku vrstu „benigne makrocefalnosti” odnosno smatrali su da „proporcije njegove glave” nisu ni u kakvoj vezi sa nekom eventualnom bolešću, niti da imaju bilo kakvog uticaja na njegove kognitivne-saznajne sposobnosti. Još jedan, poznatiji, aspekt Ajnštajnovog detinjstva predstavlja činjenica da je on progovorio kasnije nego većina prosečne dece. Ajnštajn je sam tvrdio da nije progovorio pre svoje treće godine i da je i tada to nevoljno činio sve do uzrasta od devet godina (videti deo „Spekulacije i kontroverze”). Zbog ovog Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije dečačke sklonosti da izbegava svaku temu u školi koja mu je dosadna, a da se intenzivno koncentriše samo na ono što ga interesuje, neki od njegovih poznavalaca iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali su čak da je on možda „retardiran”. Ovo poslednje zapažanje nije, međutim, bilo i jedino u Ajnštajnovom životu koje je išlo za tim da mu se prikače nekakvi kontroverzni epiteti ili da se etiketira nekom „patološkom nalepnicom” (videti opet „Spekulacije i kontroverze”). Pošto se niko od članova Albertove porodice nije strogo pridržavao jevrejskih verskih običaja, i za njega je bilo dozvoljeno da pohađa Katoličku osnovnu školu. Iako mu se u početku nisu baš sviđale sve lekcije koje je čuo u toj školi, a neretko ih je i preskakao, on je kasnije, na primer, često nalazio veliko zadovoljstvo i utehu u Mocartovim violinskim sonatama. Kada je Ajnštajnu bilo pet godina, njegov otac mu je pokazao mali džepni kompas i Ajnštajn je tada shvatio da nešto u „praznom” prostoru deluje na magnetsku iglu kompasa, da bi kasnije ovaj doživljaj opisao kao najveći otkrivački događaj njegovog života. On je, zabave radi, pravio modele i mehaničke spravice pokazujući tako odmalena velike tehničke i matematičke sposobnosti. Počev od godine 1889, student medicine po imenu Maks Talmud, koji je četvrtkom uveče posećivao Ajnštajnove u toku šest godina, je upoznavao Ajnštajna sa ključnim naučnim i filozofskim tekstovima, uključujući Kantovu Kritiku čistog uma. Dvojica od njegovih ujaka na dalje će „hraniti” ovu njegovu intelektualnu radoznalost, tokom njegovog kasnijeg detinjstva i perioda rane adolescencije, nabavljajući mu ili mu preporučivajući za čitanje knjige iz oblasti nauke, matematike i filozofije. Ajnštajn je pohađao Luitpold gimnaziju (Luitpold Gymnasium), gde je stekao relativno napredno i za to vreme moderno obrazovanje. Sa učenjem matematike započeo je negde oko dvanaeste godine, 1891, učeći samostalno iz školskih udžbenika Euklidovu geometriju u ravni, a infinitezimalni račun počeo je da izučava četiri godine kasnije. Ajnštajn je shvatio kolika je moć aksiomatskog, deduktivnog, razmišljanja proučavajući Euklidove „ Elemente”, koje je on nazivao „svetom geometrijskom knjižicom” (prema tvrđenju Maksa Talmuda). Dok je bio u gimnaziji, Ajnštajn se često sukobljavao sa školskim autoritetima i vređao upravu, verujući da je duh učenja i kreativnog razmišljanja izgubljen usled nastojanja na čistoj memorizaciji gradiva. Godine 1894, nakon propasti elektrohemijskih poslova njegovog oca Hermana Ajnštajna, Albert se seli iz Minhena u Paviju, italijanski grad blizu Milana. Ajnštajnov prvi naučni rad, pod nazivom Istraživanje stanja etra u magnetskom polju, bio je ujedno tada napisan i za jednog od njegovih ujaka. Albert je ostao u Minhenu želeći da završi školu, ali je završio samo jedan semestar, pre nego što je napustio gimnaziju u proleće 1895, da bi se pridružio svojoj familiji u Paviji. On napušta školu godinu i po dana pre završnih ispita, ne govoreći o tome ništa svojim roditeljima, uveravajući školsku upravu da mu dozvole odlazak uz pomoć lekarskog uverenja dobijenog od jednog prijateljski nastrojenog doktora. Ali to je ujedno značilo i da neće dobiti svedočanstvo o završenoj srednjoj školi. Te godine, u uzrastu od 16 godina, on preduzima misaoni eksperiment poznat kao „Ajnštajnovo ogledalo” (”Albert Einstein`s mirror”). Zureći u ogledalo, on je pokušavao da dokuči šta bi se desilo sa njegovom ogledalskom slikom ako bi on počeo da se kreće brzinom svetlosti. Njegov zaključak, da je brzina svetlosti nezavisna od brzine posmatrača (brzine njenog izvora), koji je, između ostalog, bio podstaknut i ovim razmišljanjem, kasnije će postati jedan od dva postulata specijalne relativnosti. Mada je pokazao odličan uspeh na matematičkom i naučnom delu prijemnog ispita za upis na Savezni politehnički institut u Cirihu, današnji ETH Cirih, njegov neuspeh u delu ispita iz slobodnih veština osujetio je ove njegove planove. Njegova porodica šalje ga tada u Arau u Švajcarskoj da završi srednju školu, tako da postaje jasno da on neće biti inženjer elektrotehnike, kao što se njegov otac dotada nadao. Tamo, on sluša povremena predavanja iz Maksvelove elektromagnetske teorije i konačno prima svoju diplomu septembra meseca 1896. godine. U to vreme on je bio na stanovanju u porodici profesora Josta Vintelera (Jost Winteler) gde se zaljubljuje u Sofiju Mariju-Janu Amandu Vinteler (Sofia Marie-Jeanne Amanda Winteler), obično pominjanu kao Sofija ili Marija, ćerku profesora Vintelera i Ajnštajnovu prvu draganu. Ajnštajnova sestra Maja, koja je verovatno bila njemu najbliža osoba od poverenja, kasnije će se udati za Vintelerovog sina Pola, a Ajnštajnov prijatelj Mišel Beso (Michele Besso) oženiće Vintelerovu drugu kćerku, Anu. Ajnštajn se zatim upisuje na Savezni politehnički institut, u oktobru mesecu, i prelazi u Cirih, dok Marija odlazi u Olsberg u Švajcarskoj gde je čeka posao učiteljice. Iste godine, on obnavlja svoje virtemberško državljanstvo. U jesen 1896, Srpkinja Mileva Marić započinje svoje studije medicine na Univerzitetu Cirih, da bi se već posle prvog semestra prebacila na Savezni politehnički institut gde, kao jedina žena upisana te godine, studira na istom smeru kao i Ajnštajn. Milevino druženje sa Ajnštajnom razviće se u pravu ljubavnu romansu tokom sledećih par godina, i pored povike njegove majke kojoj je smetalo to što je ona previše stara za njega, što nije Jevrejka, i što ima fizičku manu (jedna noga bila joj je nešto kraća). U 1900. toj godini, Ajnštajn je stekao diplomu Saveznog politehničkog instituta koja mu je omogućavala da se bavi nastavnim radom. Iste godine on prijavljuje za objavljivanje svoj prvi rad o kapilarnim silama, pod naslovom Folgerungen aus den Capillaritätserscheinungen, ili u prevodu Rezultati posmatranja kapilarnih pojava (može se naći u „Analima fizike” tom 4. pp. 513). U ovom svom radu, on pokušava da ujedini različite zakone fizike, dakle čini pokušaj u onome što će bez prekida nastojati da čini tokom celog svog života. Preko svoga prijatelja, inženjera Mišela Besoa, Ajnštajn će se upoznati sa delom Ernsta Maha, kojeg će kasnije nazivati „najboljom rezonatorskom kutijom Evrope” za fizičke ideje. Tokom tog vremena, Ajnštajn razmenjuje i deli svoja naučna interesovanja sa grupom bliskih prijatelja, uključujući Besoa i Marićevu. Oni tada sami sebe nazivaju „Olimpija Akademijom”. Ajnštajn i Marićeva dobijaju u to vreme vanbračnu ćerku, Lizerl Ajnštajn (Lieserl Einstein), rođenu januara 1902. Sudbina ovoga deteta do danas je nepoznata. Neki veruju da je ona umrla odmah po rođenju, dok drugi veruju da su je roditelji dali na usvajanje. Ajnštajn posle diplomiranja nije mogao odmah da nađe nastavničko zaposlenje, ponajviše zato što je kao mladić svojom drskošću očigledno iritirao većinu svojih profesora. Otac prijatelja sa klase zato mu je pomogao da se domogne zaposlenja kao pomoćni tehnički ispitivač u Švajcarskom birou za patente 1902. godine. Tu je Ajnštajn procenjivao vrednost patenata raznih pronalazača, koji su se prijavljivali u ovaj biro, kao i mogućnosti primene tih patenata u tehničkim uređajima, radio je dakle posao koji je ipak zahtevao poznavanje njegove struke, fizike. A posebno je bio zadužen da ocenjuje patente koji su u nekoj vezi sa elektromagnetskim uređajima. On je takođe morao ovde da nauči kako da raspozna suštinu primene patenta uprkos ponekad veoma šturom opisu, a i njegov direktor poučio ga je kako „samog sebe da izrazi korektno”. Dok je ocenjivao praktičnost njihovog rada on je povremeno i ispravljao greške u njihovim dizajnima. Ajnštajn se oženio sa Milevom Marić 6. januara, 1903. Ajnštajnova ženidba sa Marićevom, koja je bila matematičarka, predstavljala je u isto vreme i lično ali i intelektualno partnerstvo i vezu. Za Milevu Ajnštajn je govorio: „Ona je stvorenje jednako meni samom i koje je jednako nezavisno i jako kao što sam i ja”. Ronald Klark (Ronald W. Clark), Ajnštajnov biograf, tvrdi da distanca koja je postojala u Ajnštajnovom braku sa Milevom, za njega bila preko potrebna, jer da bi upotpunio svoj rad on je morao da postigne neku vrstu intelektualne izolacije. Abram Jofe (Abram Joffe), sovjetski fizičar koji je poznavao Ajnštajna, u jednoj smrtovnici piše o njemu „Autor radova iz 1905 bio je... birokrata u Patentnom birou u Bernu, Ajnštajn-Marić”, i ovo je nedavno bilo uzeto kao dokaz saradničke strane njihove veze. Međutim, prema Albertu Martinezu (Alberto A. Martínez) iz Centra za studije Ajnštajna Univerziteta Boston, Jofe je jedino time pripisao autorstvo Ajnštajnu, jer, kako on misli, bio je to uvreženi švajcarski običaj da se dodaje ženino prezime iza muževljevog imena. Ipak, razmere Milevinog uticaja na Ajnštajnovo delo još uvek su kontroverzno i diskutabilno pitanje. Godine 1903, Ajnštajnovo zaposlenje u Švajcarskom patentnom birou postalo je stalno, mada ga je unapređenje mimoišlo sve dok „se u potpunosti ne usavrši za mašinsku tehnologiju”. On stiče svoj doktorat pod mentorstvom Alfreda Klajnera (Alfred Kleiner) na Univerzitetu Cirih, nakon prijavljivanja svoje doktorske teze pod nazivom Jedno novo određivanje molekularnih dimenzija (Eine neue Bestimmung der Moleküldimensionen) u 1905. godini. Tokom 1905. godine, u svoje slobodno vreme, on je napisao četiri članka koja su poslužila za zasnivanje moderne fizike, bez mnogo naučne literature na koju bi se mogao pozvati, ili mnogo kolega naučnika sa kojima bi o tome mogao prodiskutovati. Većina fizičara se slaže da su tri od ovih članaka (o Braunovom kretanju, fotoelektričnom efektu i specijalnoj relativnosti zasluživali da budu nagrađeni Nobelovom nagradom. Ali samo rad o fotoelektričnom efektu bio je spomenut od strane Nobelovog komiteta prilikom dodeljivanja nagrade, jer je u to vreme samo iza njega stajalo mnogo neospornih, eksperimentalnih, dokaza, dok je za druge Ajnštajnove radove Nobelov komitet izrazio mišljenje da bi oni trebalo da budu potvrđeni u toku budućeg vremena. Neko bi mogao da smatra ironičnim što je nagrada dodeljena za fotoelektrični efekat, ne samo zato što je Ajnštajn najviše poznat po teoriji relativnosti, već takođe i zato što je fotoefekat kvantni fenomen, a Ajnštajn je, zbog nečega, kasnije postao razočaran kursem koji kvantna teorija zauzela u svome daljem razvoju. Ajnštajn je objavio seriju ovih naučnih radova u ”Analima fizike” (Annalen der Physik). Uobičajeno je da se oni danas nazivaju Annus Mirabilis naučni radovi (od latinske fraze Annus mirabilis što na latinskom znači „Godina čuda”). Međunarodna unija za čistu i primenjenu fiziku (The International Union of Pure and Applied Physics, IUPAP) obeležila je 100. godinu od objavljivanja njegovih opsežnih naučnih radova u 1905. kao Svetsku godinu fizike 2005 (World Year of Physics 2005). Prvi rad, nazvan O jednom heurističkom gledanju na proizvođenje i transformaciju svetlosti (On a Heuristic Viewpoint Concerning the Production and Transformation of Light, ili u originalu na nemačkom, Über einen die Erzeugung und Verwandlung des Lichtes betreffenden heuristischen Gesichtspunkt) bio je posebno citiran u saopštenju povodom dodele Nobelove nagrade. U ovom radu, Ajnštajn proširuje Maks Plankovu hipotezu ({\displaystyle E=h\nu }E = h\nu) o diskretnim delićima energije, na svoju vlastitu hipotezu da se elektromagnetska energija (svetlost) takođe emituje iz materije ili apsorbuje u diskretnim delićima-kvantima čiji je iznos {\displaystyle h\nu }h \nu (gde je h Plankova konstanta, a {\displaystyle \nu }\nu je frekvencija svetlosti, predlažući tako novi zakon {\displaystyle E_{\mathrm {max} }=h\nu -P\,}E_{\mathrm{max}} = h\nu - P\, kao objašnjenje fotoelektričnog efekta, jednako kao i svojstava drugih pojava fotoluminiscencije i fotojonizacije. U kasnijim radovima, Ajnštajn koristi ovaj zakon da opiše Voltin efekat (1906), nastanak sekundarnih katodnih zrakova (1909) i visokofrekventnu granicu zakočnog zračenja (1911). Ključni Ajnštajnov doprinos je u njegovom tvrđenju da je kvantizacija energije uopšte, suštinsko svojstvo svetlosti, a ne samo, kao što je Maks Plank verovao, neka vrsta ograničenja u interakciji između svetlosti i materije. Jedan drugi, često previđani, doprinos ovoga rada predstavlja Ajnštajnova izvanredna procena (6.17 {\displaystyle \times }\times 1023) Avogadrovog broja. Međutim, kako Ajnštajn u ovom radu „nije” predložio da je svetlost sastavljena od čestica, koncept svetlosti kao snopa „fotona” neće ni biti predložen sve do 1909 . Njegov drugi članak 1905, pod nazivom O kretanju—zahtevano od strane Molekularne kinetičke teorije toplote—malih čestica suspendovanih u nepokretnoj tečnosti (On the Motion—Required by the Molecular Kinetic Theory of Heat—of Small Particles Suspended in a Stationary Liquid, ili na nemačkom, Uber die von der molekularkinetischen Theorie der Wärme geforderte Bewegung von in ruhenden Flüssigkeiten suspendierten Teilchen), pokriva njegovu studiju Braunovog kretanja i obezbeđuje empirijske dokaze za postojanje atoma. Pre pojave ovog članka, atom je bio prihvaćen kao koristan koncept, ali fizičari i hemičari su se vatreno raspravljali da li su atomi realni entiteti ili nisu. Ajnštajnovo statističko razmatranje ponašanja atoma dalo je eksperimentatorima način da broje atome gledajući kroz obični mikroskop. Vilhelm Osvald (Wilhelm Ostwald), jedan od vođa antiatomske škole, kasnije se poverio Arnoldu Zomerfeldu (Arnold Sommerfeld) da se njegova sumnja u atome preobratila u verovanje zahvaljujući Ajnštajnovom potpunom objašnjenju Braunovog kretanja. Braunovo kretanje bilo je takođe objašnjeno i od strane Luja Bašelijera (Louis Bachelier) 1900. godine. Ajnštajnov treći rad iste godine, O elektrodinamici pokretnih tela (On the Electrodynamics of Moving Bodies, ili u originalu, Zur Elektrodynamik bewegter Korper), bio je objavljen juna meseca 1905. Ovaj rad predstavlja uvod u Specijalnu teoriju relativnosti, kao teoriju vremena, prostora, mase i energije, koja je u saglasnosti sa teorijom elektromagnetizma, ali ne opisuje pojavu gravitacije. Dok je razvijao ovaj svoj članak, Ajnštajn je o njemu pisao Milevi kao o „našem radu o relativnom kretanju”, i ovo je navelo neke da pretpostave da je i Mileva imala svoju ulogu u stvaranju ovog čuvenog naučnog rada. Nekolicina istoričara nauke veruju da su i Ajnštajn i njegova žena oboje bili upoznati sa time da je čuveni francuski matematički fizičar Anri Poenkare bio već objavio relativističke jednačine, par nedelja pre nego što je Ajnštajn prijavio svoj rad za objavljivanje. Ali mnogi veruju da je njihov rad nezavisan i da se razlikuje od Poenkareovog rada u mnogo prelomnih momenata, naime, u pogledu „etera”, Ajnštajn odriče postojanje etera, dok ga Poenkare smatra suvišnim. Slično tome, još uvek je diskutabilno da li je on znao za rad iz 1904 Hendrika Antona Lorenca, koji sadrži u sebi veći deo jednačina ove teorije i na koga se Poenkare poziva u svom radu. Većina istoričara, međutim, veruje da se ajnštajnovska relativnost razlikuje na mnogo ključnih načina od drugih teorija relativnosti koje su kružile u to vreme, i da mnoga pitanja u vezi sa prioritetom ovog otkrića izrastaju iz obmanjive slike Ajnštajna kao genija koji je radio u potpunoj izolaciji. Mada je sigurno da je Ajnštajn diskutovao o fizici sa Milevom, ne postoje solidni dokazi o tome da je ona učinila neki značajan doprinos njegovom radu. U četvrtom radu, Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja? (Does the Inertia of a Body Depend Upon Its Energy Content?, ili u originalu Ist die Trägheit eines Körpers von seinem Energieinhalt abhängig?), objavljenom krajem 1905, on pokazuje da je iz relativističkih aksioma moguće izvesti čuvenu jednakost koja izražava ekvivalenciju između mase i energije. Energetski ekvivalent (E) nekog iznosa mase (m) jednak je masi pomnoženoj sa kvadratom brzine svetlosti (c): E = mc². Međutim, Poenkare je bio prvi koji je objavio ovu „energetsku jednakost” 1900. godine, u neznatno drugačijoj formi, naime kao: m = E / c² — videti takođe Osporavanje prioriteta otkrića relativnosti. Godine 1906, Ajnštajn je promovisan u zvanje tehničkog ispitivača druge klase. U 1908, dobio je licencu za rad u Bernu, Švajcarska, kao privatdocent (Privatdozent) (neplaćeni nastavnik na univerzitetu). Tokom tog vremena, Ajnštajn opisuje zašto je nebo plavo u svome radu o pojavi kritične opalescencije, koji pokazuje kumulativne efekte rasipanja svetlosti na pojedinačnim molekulima u atmosferi. U 1911. godini, Ajnštajn postaje najpre vanredni profesor na Univerzitetu Cirih, a ubrzo posle toga i redovni profesor na nemačkoj govornoj sekciji Karlovog univerziteta u Pragu. Dok je bio u Pragu, Ajnštajn objavljuje rad u kome poziva astronome da provere dva predviđanja njegove Opšte teorije relativnosti koja je još u razvoju, a radi se o savijanju svetlosti u gravitacionom polju, merljivom za vreme pomračenja Sunca, i o gravitacionom crvenom pomaku Sunčevih spektralnih linija u odnosu na odgovarajuće spektralne linije proizvedene na površini Zemlje. Mladi nemački astronom Ervin Frojndlih (Erwin Freundlich), započinje saradnju sa Ajnštajnom i uzbunjuje druge astronome širom sveta u vezi sa ovim Ajnštajnovim astronomskim proverama. Godine 1912, Ajnštajn se vraća u Cirih u nameri da postane redovni profesor na ETH Cirih. U to vreme, on tesno sarađuje sa matematičarem Marselom Grosmanom, koji ga upoznaje sa Rimanovom geometrijom. U 1912, Ajnštajn počinje da naziva vreme četvrtom dimenzijom (mada je Herbert Džordž Vels uradio to isto ranije, u svome delu „Vremenska mašina” (”The Time Machine”) iz 1895. godine) Godine 1914, odmah pred početak Prvog svetskog rata, Ajnštajn se nastanjuje u Berlinu kao profesor na lokalnom univerzitetu i postaje član Pruske akademije nauka. On uzima prusko državljanstvo. Od 1914 do 1933, on je na dužnosti direktora Kajzer Vilhelm instituta za fiziku u Berlinu. On takođe zadržava mesto vanrednog profesora na Lajdenskom univerzitetu od 1920 do 1946, gde redovno održava gostujuća predavanja. Godine 1917, Ajnštajn objavljuje O Kvantnoj mehanici zračenja (`On the Quantum Mechanics of Radiation`, ili u originalu,`Zur Quantentheorie der Strahlung`, Physkalische Zeitschrift 18, 121–128). Ovim člankom uvodi se koncept stimulisane emisije, fizičkog principa koji omogućava pojačavanje svetlosti u laseru. Takođe iste godine, on objavljuje i rad u kojem koristi Opštu teoriju relativnosti da bi izgradio model celog svemira, pripremajući tako pozornicu za nastupanje moderne fizičke kosmologije. U tom radu on uvodi i poznatu kosmološku konstantu, koju je kasnije, kako Džordž Gamov tvrdi, u jednom njihovom razgovoru nazvao „najvećom pogreškom u njegovom životu” (”the biggest blunder of his life”). Dana 14. maja 1904, rodio se Albertov i Milevin prvi sin, Hans Albert Ajnštajn, (Hans Albert Einstein). Njihov drugi sin, Eduard Ajnštajn, (Eduard Einstein), rođen je 28. jula, 1910. Hans Albert će kasnije postati profesor hidrauličkog inženjeringa na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, imajući veoma malo kontakata sa svojim ocem, ali deleći njegovu ljubav ka jedrenju i muzici. Mlađi brat, Eduard, želeo je da razvije praksu frojdovskog psihoanalitičara, ali je institucijalizovan zbog šizofrenije i umro je u jednom azilu. Ajnštajn se razveo od Mileve 14. februara 1919, da bi oženio Elzu Lovental (Elsa Löwenthal), rođenu Ajnštajn, (Lovental je bilo prezime njenog prvog muža, Maksa) 2. juna, 1919. Elza je bila Albertova prva rođaka sa majčine strane, i njegova rođaka u drugom kolenu sa očeve strane. Bila je tri godine starija od Alberta, i negovala ga je kao bolničarka, nakon što je pretrpeo delimični slom živaca kombinovan sa jakim stomačnim bolovima. U ovom braku nije bilo dece. U novembru 1915, Ajnštajn je održao seriju predavanja pred Pruskom akademijom nauka na kojima je predstavio novu teoriju gravitacije, poznatu kao Opšta teorija relativnosti. Poslednje predavanje se završava njegovim uvođenjem jednačina koje zamenjuju Njutnov zakon gravitacije i nazivaju se Ajnštajnove jednačine polja. David Hilbert, zapravo, je objavio jednačine polja u članku koji je datiran pet dana pre Ajnštajnovih predavanja. Ali prema Tornu (Thorne) (117—118), Hilbert je otkrio ispravne jednačine tek posle „premišljanja nad stvarima koje je naučio” tokom nedavne Ajnštajnove posete Getingenu. Torn ide i dalje pa kaže: „Sasvim prirodno, i u skladu sa Hilbertovim viđenjem stvari, rezultujući zakoni zakrivljenosti hitro su nazvani imenom „Ajnštajnove jednačine polja”, radije nego da budu nazvane po Hilbertu. U stvari, da nije bilo Ajnštajna, opšte relativistički zakoni gravitacije možda bi bili otkriveni tek nekoliko decenija kasnije.” Videti Osporavanja prioriteta otkrića relativnosti za više detalja. Ova teorija sve posmatrače smatra ekvivalentnim, a ne samo one koji se kreću ravnomerno, odnosno stalnom brzinom. U opštoj relativnosti gravitacija nije više sila (kao što je to u Njutnovom zakonu gravitacije) nego je posledica zakrivljenosti prostor-vremena. Ajnštajnovi objavljeni radovi iz opšte relativnosti za vreme rata nisu bili dostupni nigde izvan Nemačke. Vesti o Ajnštajnovoj novoj teoriji stigle su do astronoma sa engleskog govornog područja u Engleskoj i Americi preko holandskih fizičara Hendrika Lorenca i Pola Erenfesta kao i njihovog kolege Vilema de Sitera, direktora Lajdenske opservatorije. Artur Stenli Edington iz Engleske, koji je bio Sekretar Kraljevskog astronomskog društva, zatražio je od de Sitera da u korist njegovih astronoma napiše seriju članaka na engleskom. On je bio fasciniran novom teorijom i postao je vodeći pobornik i popularizator teorije relativnosti. Većini astronoma nije se sviđala Ajnštajnova geometrizacija gravitacije i smatrali su da njegova predviđanja pojava savijanja svetlosti i gravitacionog crvenog pomaka ne mogu da budu tačna. Godine 1917, astronomi pri Maunt Vilson opservatoriji (Mt. Wilson Observatory) u južnoj Kaliforniji objavili su rezultate spektroskopskih analiza Sunčevog spektra koje su, činilo se, ukazivale na to da nema nikakvog gravitacionog crvenog pomaka u Sunčevoj svetlosti. U 1918. godini, astronomi pri Lik opservatoriji (Lick Observatory) u severnoj Kaliforniji načinili su fotografije pomračenja sunca vidljivog u Sjedinjenim Državama. Nakon završetka rata, oni su proglasili svoje nalaze tvrdeći da su Ajnštajnova opšte-relativistička predviđanja o savijanju svetlosti pogrešna, ali nisu nikada objavili njihove rezultate, pravdajući to mogućim velikim greškama pri merenju. U maju mesecu, 1919, tokom britanskih osmatračkih ekspedicija pomračenja Sunca (preduzetih u Sobralu, Brazil, (Sobral, Ceará, Brazil), kao i na ostrvu Principe (Prinčevsko ostrvo), na zapadnoj ovali Afrike, Artur Stenli Edington nadgledao je merenje savijanja svetlosti zvezda prilikom njenog prolaska u blizini Sunca, što rezultuje u prividnom pomeranju položaja posmatranih zvezda dalje od Sunca. Ovaj fenomen nazvan je efekat gravitacionog sočiva i u ovom slučaju opaženo pomeranje položaja zvezda bilo je duplo veće nego što je bilo predviđeno Njutnovom fizikom. Ova opažanja slagala su se sa predviđanjima proisteklim iz Ajnštajnovih jednačina polja iz Opšte teorije relativnosti. Edington je objavio da rezultati potvrđuju Ajnštajnovo predviđanje i Tajms magazin (The Times) izvestio je o ovoj potvrdi Ajnštajnove teorije 7. novembra iste godine, naslovima Revolucija u nauci – Nova teorija Univerzuma – Njutnovske ideje su odbačene. Dobitnik Nobelove nagrade Maks Born izrazio je svoje poglede na opštu relativnost kao na „najveći podvig ljudskog razmišljanja o prirodi`; njegov kolega laureat Pol Dirak nazvao je to „verovatno najvećim naučnim otkrićem ikada učinjenim”. Ovi komentari i rezultujući publicitet zacementirali su Ajnštajnovu slavu. On je postao svetski slavan – neuobičajeno dostignuće za jednog naučnika. Mnogi naučnici još uvek nisu ubeđeni u sve to zbog raznoraznih razloga, počevši od onih naučnih (neslaganje sa Ajnštajnovim tumačenjem eksperimenata, verovanje u eter ili u to da je apsolutni sistem referencije neophodan) pa sve do psiho-socijalnih (konzervatizam, antisemitizam). Prema Ajnštajnovom gledištu, većina primedbi dolazila je od eksperimentatora koji su imali vrlo malo razumevanja teorije koja je u to uključena. Ajnštajnova popularnost u javnosti, koja je nastupila posle članka iz 1919, stvorila je ozlojeđenost kod tih naučnika, a kod nekih ova ozlojeđenost se zadržala i u 1930. m godinama. Dana 30. marta 1921, Ajnštajn odlazi u Njujork da drži predavanja o njegovoj novoj Teoriji relativnosti, a iste godine on će biti nagrađen i Nobelovom nagradom. Mada je on sada bio najslavniji po svome radu na relativnosti, Nobelova nagrada mu je dodeljena za raniji rad o fotoelektričnom efektu, jer je njegova opšta relativnost još uvek bila predmet sporenja. Nobelov komitet je, dakle, doneo odluku da navodeći njegov najmanje osporavani rad prilikom dodele nagrade, učine to prihvatljivijim za naučnu zajednicu. U 1909. godini, Ajnštajn predstavlja svoj rad „Razvoj naših pogleda na sastav i suštinu zračenja” (nem. Uber die Entwicklung unserer Anschauungen über das Wesen und die Konstitution der Strahlung, dostupan i u engleskom prevodu kao: engl. The Development of Our Views on the Composition and Essence of Radiation) u kojem sumira dotadašnja gledišta fizičara na koncept luminoferusnog (propusnog za svetlost) etera i, što je još važnije, u kojem razmatra o pojavi kvantizacije svetlosti. U ovome, kao i u ranijem 1909. godine članku, Ajnštajn pokazuje da kvanti energije, koje je u fiziku uveo Maks Plank, takođe poseduju i dobro definisan impuls i da se u mnogim pogledima ponašaju kao da su nezavisne tačkaste čestice. Ovaj članak obeležava uvođenje modernog „fotonskog” koncepta (mada je termin kao takav uveden znatno kasnije, u radu iz 1926. godine Gilberta N. Luisa (Gilbert N. Lewis). Čak možda još značajnije je to, što Ajnštajn pokazuje da svetlost može istovremeno da bude i talas i čestica, i tačno predskazuje da fizika stoji na ivici revolucije koja će zahtevati od nje da ujedini ove dva dualna svojstva svetlosti. Međutim, njegov predlog da Maksvelove jednačine elektromagnetskog polja treba izmeniti tako da one dozvole u graničnim slučajevima i singularitete polja, nikada nije dalje razvijan, mada je mogao imati uticaja na Luj de Broljijevu talasno-čestičnu pilot hipotezu Kvantne mehanike. Početkom 1920-ih, kako je originalna kvantna teorija sve više zamenjivana sa novom teorijom Kvantne mehanike, Ajnštajn je glasno počeo da kritikuje Kopenhagensko tumačenje (Copenhagen interpretation) novih jednačina. Njegov opozicioni stav u gledanju na ovo pitanje on će zadržati celog svoga života. Većina vidi razloge ovog njegovog protivljenja u tome što je on bio kruti determinista (videti determinizam). Pri tome oni se pozivaju na pismo upućeno Maksu Bornu). 1926, u kojem Ajnštajn navodi primedbu koje se istoričari najviše podsećaju: Kvantna mehanika je zaista impozantna. Ali neki unutrašnji glas mi govori da to još nije prava stvar. Ova teorija kaže nam mnogo toga, ali nas zaista ne dovodi nimalo bliže tajni Onog Starog (Boga, Stvoritelja, prim. prev.). Ja sam, po svaku cenu, ubeđen da se On (Bog) ne igra kockom. Na ovo, Nils Bor, koji se najviše sporio sa Ajnštajnom oko kvantne teorije, odgovorio mu je, „Prestani da govoriš Bogu šta bi on trebalo da radi!” Bor-Ajnštajnova debata o fundamentalnim aspektima kvantne mehanike desila se tokom Solvej konferencije. Još jedan važan deo Ajnštajnove tačke gledišta na probabilizam kvantne mehanike predstavlja čuveni EPR članak koji je on napisao zajedno sa Podolskim i Rozenom (Ajnštajn - Podolski - Rozen paradoks). Neki fizičari uzimaju ovaj rad kao dodatni dokaz tvrđenja da je Ajnštajn bio u suštini determinista. Ima mesta, međutim, i za sasvim drugačije gledanje na ove Ajnštajnove primedbe upućene „kvantnim pravovercima”. Jer, Ajnštajn je osim ove, prethodno navedene, izjave davao i neke druge, tako da je Ajnštajnov savremenik Volfgang Pauli, našao za njega po ovome pitanju i reči razumevanja. Prethodno citirana izjava „Bog se ne igra kockom” data je prilično rano, a Ajnštajnove kasnije izjave tiču se nekih drugih tema. Volfgang Paulijev citat po ovom pitanju je sledeći: Ja nisam u stanju da prepoznam Ajnštajna kada god vi govorite o njemu, bilo u vašem pismu ili u manuskriptu. Čini mi se kao da ste vi sami za sebe napravili i podigli neku lutku Ajnštajna, koju zatim oborite na pod sa velikom pompom. Posebno zato što Ajnštajn nije smatrao koncept determinizma toliko fundamentalnim kao što je često držano da jeste (ovo mi je on rekao nedvosmisleno mnogo puta). ... On odbija da je ikada koristio, kao kriterijum prihvatljivosti neke teorije, pitanje „Da li je ona rigorozno deterministička?`…on nije uopšte ljut na vas, nego samo kaže da ste vi osoba koja neće da sluša. Mnogi od Ajnštajnovih komentara ukazuju na njegovo verovanje da je kvantna mehanika `nepotpuna` teorija. Ovo tvrđenje je prvi put izneto u čuvenom, Ajnštajn – Podolski – Rozen članku, (EPR paradoks), iz 1935. godine[18], a ponovo se pojavljuje i 1949. godine u knjizi Albert Ajnštajn, Filozof-Naučnik (Albert Einstein, Philosopher-Scientist).[19] EPR članak — naslovljen sa „Može li se kvantno mehanički opis fizičke stvarnosti smatrati potpunim?” (engl. Can Quantum Mechanical Description of Physical Reality Be Considered Complete?) — završava se zaključkom: „Pošto smo tako pokazali da talasna funkcija ne obezbeđuje potpuni opis fizičke stvarnosti, otvara se pitanje da li takav opis uopšte i postoji ili ne. Mi verujemo, međutim, da je takva jedna teorija ipak moguća”. U Shilpovoj knjizi, Ajnštajn postavlja fascinantan eksperimentalni predlog u nečemu sličan sa „Šredingerovom mačkom”. U uvodu on čini kratko podsećanje na problem (radioaktivnog raspada) atoma. Ako imamo na početku jedan neraspadnuti atom i ako čekamo određeni period vremena, kvantna mehanika daje nam verovatnoću sa kojom će ovaj atom u datom vremenu podleći transformaciji putem radioaktivnog raspada. Ajnštajn zatim zamišlja sledeći sistem kao sredstvo za detekciju raspada. Umesto da razmatramo sistem koji sadrži samo radioaktivni atom (i njegov proces transformacije), bolje je razmatrati sistem koji uključuje u sebe takođe i sredstvo za konstataciju radioaktivne transformacije – na primer Gajgerov brojač sa mehanizmom za automatsko registrovanje. Neka ovo uključuje i registarsku traku, pomeranu satnim mehanizmom, po kojoj će oznake biti ispisivane okidanjem brojača. Istina, sa tačke gledišta kvantne mehanike, ovaj sistem u celini je veoma složen i prostor koji zauzima njegova konfiguracija je veoma velikih dimenzija. Ali u principu nema zamerki na tretiranje celog ovog sistema sa tačke gledišta kvantne mehanike. Ovde takođe, teorija određuje verovatnoću za svaku konfiguraciju, za sve koordinate i za svaki vremenski trenutak. Ako bi se uzele u obzir sve konfiguracije koordinata, za vreme dovoljno veliko u poređenju sa prosečnim vremenom raspada jednog radioaktivnog atoma, trebalo bi da bude (najviše) jedna takva registraciona oznaka na papirnoj traci. Za svaku konfiguraciju koordinata treba da odgovara određena pozicija oznake na papirnoj traci. Ali, ukoliko teorija donosi samo relativnu verovatnoću zamislivih koordinatnih konfiguracija, to takođe nudi samo relativne verovatnoće za položaje oznaka na papirnoj traci, ali ne i tačno određene položaje ovih oznaka. Ajnštajn dalje nastavlja: …Ako mi pokušamo da se pozabavimo tumačenjem da kvantni teoretski opis treba da bude shvaćen kao potpuni opis nekog pojedinačnog sistema, tada smo prisiljeni na tumačenje da položaj oznake na traci nije nešto što pripada sistemu po sebi, nego da je postojanje tog položaja suštinski zavisno od izvršenja opažanja načinjenog na registracionoj traci. Ovakvo tumačenje u stvari nije ni na koji način apsurdno sa čisto logičke tačke gledišta, ali teško da postoji bilo ko ko bi bio sklon da ovo uzme ozbiljno u razmatranje. Zato što u makroskopskom svetu jednostavno se podrazumeva da se moramo držati programa realističkog opisa u prostoru i vremenu, dok u oblasti mikroskopskih pojava, skloni smo radije da odustanemo od ovog programa, ili da ga, u najmanju ruku, izmenimo. Ajnštajn nije nikada odbacio u potpunosti probabilističke tehnike i način mišljenja. On lično iskazao se kao veliki „statističar”. koristeći statističku analizu u njegovom radu o Braunovom kretanju i fotoelektricitetu, a u radovima objavljenim pre 1905. Ajnštajn je čak otkrio i Gibsove ansamble. Prema mišljenju većine fizičara, međutim, on je verovao da se na indeterminizmu mogu zasnivati razlozi za ozbiljne primedbe na račun fizičke teorije. Paulijevo svedočenje, kao što smo videli, u suprotnosti je sa ovim, a Ajnštajnove lične izjave pokazuju da se on fokusirao na nepotpunost, kao njegovu glavnu brigu. U nešto kasnijim vremenima došlo je do novog zaokreta u ovom poslu. Džon Bel (John Stewart Bell) otkrio je dalje zanimljive rezultate (Belova teorema i Belova nejednakost) prilikom njegovog istraživanja Ajnštajn, Podolski i Rozenovog članka. Postoji razilaženje u mišljenjima u odnosu na zaključke koji su iz ovoga izvodljivi, u vezi sa EPR analizom. Prema Belu, kvantna nelokalnost time je ustanovljena, dok drugi u tome vide smrt determinizma. Šta god da su bila njegova unutrašnja ubeđenja, Ajnštajn se slagao da je kvantna teorija najbolja koja je trenutno na raspolaganju, ali on je tragao za više „potpunim” objašnjenjem, bilo da je ono više determinističko ili da je ono koje može fundamentalnije objasniti razloge za probablizme kvantne mehanike na jedan logičan način. On nije mogao da se odrekne verovanja da fizika opisuje zakone kojima se potčinjavaju „realne stvari”, niti je mogao da se odrekne verovanja da ne postoji takvo objašnjenje koje bi u sebi sadržavalo kontradikcije, što ga je, između ostalog, dovelo do njegovih uspešnih objašnjenja fotona, relativnosti, atoma i gravitacije. U 1924. godini, Ajnštajn je primio kratko pismo od mladog indijskog fizičara po imenu Satjandra Nat Boze (Satyendra Nath Bose) u kojem on opisuje svetlost kao gas fotona i moli Ajnštajna za pomoć oko objavljivanja. Ajnštajn shvata da ista ta statistika može da bude primenjena i na atome, i objavljuje članak na nemačkom jeziku (u to vreme lingva franka (lingua franca) fizike) u kome opisuje Bozeov model i objašnjava njegove posledice. Boze-Ajnštajnova statistika sada opisuje skupove takvih, identičnih čestica, celobrojnog spina, poznatih kao bozoni. Boze-Ajnštajnov kondenzat je fenomen predviđen 1920, od strane Bozea i Ajnštajna, zasnovan na Bozeovom radu o statističkoj mehanici fotona, koji je potom bio formalizovan i generalizovan od strane Ajnštajna. Prvi takav kondenzat u alkalnim gasovima proizveli su Erik Kornel i Karl Vajman (Eric Cornell i Carl Wieman) 1995. godine na Univerzitetu Kolorado, mada je Boze-Ajnštajnova kondenzacija bila opažana u superfluidnom helijumu-4 još od 1930-ih. Ajnštajnove originalne skice ove teorije bile su ponovo otkrivene avgusta 2005. u biblioteci Lajdenskog univerziteta. Ajnštajn je takođe pripomogao Ervinu Šredingeru u razvoju kvantne Bolcmanove distribucije, mešavine klasičnog i kvantno mehaničkog gasnog modela, mada je shvatio da će to biti manje značajno od Boze-Ajnštajnovo modela i odbio je da njegovo ime bude uključeno u ovaj rad. Godine 1926, Ajnštajn i njegov bivši student Leo Silard (Leó Szilárd) zajednički su patentirali Ajnštajnov frižider. US patentni biro je nagradio Ajnštajna i Leo Silarda za ovaj frižider, 11. novembra 1930. Patent pokriva termodinamičke cikluse rashlađivanja, koji omogućavaju hlađenje bez pokretnih delova, na konstantnom pritisku, sa toplotom kao jedinim ulazom. Rashladni ciklusi koriste amonijak, butan i vodu. Kada je Adolf Hitler došao na vlast u januaru 1933, Ajnštajn je bio gostujući profesor na Prinstonskom univerzitetu, položaj koji je on preuzeo u decembru 1932, na poziv američkog predavača Abrahama Fleksnera. U 1933. godini, nacisti donose „Zakon o restauraciji civilne službe” koji prisiljava sve univerzitetske profesore Jevreje da napuste svoj posao, i tokom 1930-ih vodi se kampanja da se Ajnštajnovo delo etiketira kao „jevrejska fizika”, nasuprot „nemačkoj” ili „arijevskoj” fizici, koju predvode Nobelovi laureati Filip Lenard i Johanes Stark. Uz podršku SS-a, pobornici „nemačke fizike” objavljuju na sve strane pamflete i knjige u kojima ocrnjuju Ajnštajnove teorije i pokušavaju da stave na crne liste nemačke fizičare koji poučavaju ove teorije. Ajnštajn se odriče svog pruskog državljanstva i ostaje u Sjedinjenim Državama, gde mu je dat stan na stalno korišćenje. On prihvata položaj na novoformiranom Institutu za napredne studije (Institute for Advanced Study) u Prinstonu, Nju Džerzi, gde se koncentriše na razvoj Ujedinjene teorije polja (videti ispod). Ajnštajn je postao američki državljanin 1940, mada je još uvek zadržao i švajcarsko državljanstvo. U 1939, okuražen od strane Silarda, Ajnštajn šalje pismo predsedniku Amerike Frenklinu Delano Ruzveltu zauzimajući se za proučavanje nuklearne fisije u vojne svrhe, zbog straha da bi nacistička vlada Nemačke mogla da bude prva koja će proizvesti nuklearno oružje. Ruzvelt počinje sa malom istragom u vezi sa ovim problemom koja će sa vremenom prerasti u masivni projekat Menhetn. Ajnštajn lično nije bio uključen u ovaj projekat stvaranja prve atomske bombe, ali je ipak, prema tvrđenju Lajnusa Paulinga, kasnije zažalio što je potpisao ovo pismo. Međunarodni spasilački komitet (International Rescue Committee) bio je osnovan 1933, na zahtev Alberta Ajnštajna, sa ciljem da se pomognu protivnici Adolfa Hitlera. Ajnštajnovi istraživački napori, nakon razvitka opšte relativnosti bili su primarno sastavljeni od dugačke serije pokušaja da uopšti još više svoju teoriju gravitacije sa namerom da objedini i pojednostavi osnovne fizičke zakone, posebno zakone gravitacije i elektromagnetizma. U 1950, on opisuje taj rad, koji naziva Objedinjenom teorijom polja, u jednom članku objavljenom u Sajentifik Amerikan (Scientific American) naučnom časopisu. Ajnštajn je vođen svojom verom u jedinstveno poreklo celog seta fizičkih zakona. Ajnštajn je postajao sve više izolovan u ovim svojim istraživanjima uopštene teorije gravitacije i njegovi napori su u konačnom ostali bezuspešni. Konkretno, njegova potraga za ujedinjenjem fundamentalnih sila ignorisala je rad zajednice fizičara u većini (i obrnuto), gde je posebno značajno otkriće jakih i slabih nuklearnih sila, koje nisu shvatane kao nezavisne sve do otprilike 1970, što je petnaest godina posle Ajnštajnove smrti. Ajnštajnova težnja za objedinjenjem zakona fizike pod jednim jedinim modelom preživela je do današnjih dana kroz nameru da bude izgrađena jedna nova Velika ujedinjujuća teorija. (Grand unification theory). U 1948. godini Ajnštajn je jedan od članova osnivačkog komiteta koji će prerasti u Brendis univerzitet (Brandeis University). Ajnštajnov portret načinio je Jusuf Karš 11. februara iste godine. 1952, Izraelska vlada predlaže Ajnštajnu da preuzme dužnost predsednika. On odbija ovu ponudu, a interesantno je da je to jednini slučaj da je nekom državljaninu Sjedinjenih država bilo ponuđen položaj predsednika neke strane države. Ovo Ajnštajnovo odbijanje možda ima neke veze sa njegovim neodobravanjem nekih delova izraelske politike tokom rata za nezavisnost. U pismu koji je on potpisao, zajedno sa drugim istaknutim Jevrejima u Sjedinjenim državama on kritikuje Oslobodilačku partiju koju vodi Menahem Begin (Menachem Begin) zbog „naci-fašističkih” metoda i filozofije. Tridesetog marta 1953, Ajnštajn objavljuje prerađenu Ujedinjenu teoriju polja. On umire u 1:15 posle ponoći u Prinstonskoj bolnici u Prinstonu, Nju Džerzi, 18. aprila, 1955, u svojoj 76. godini života. Uzrok smrti je bilo unutrašnje krvarenje, izazvano prskanjem aneurizma aorte. Njegova Uopštena teorija gravitacije (Generalized Theory of Gravitation) ostaje tako nedovršena. Jedina osoba prisutna u trenutku njegove smrti bila je jedna medicinska sestra, koja je rekla da je on neposredno pred smrt promrmljao nekoliko reči na nemačkom koje ona nije razumela. Bio je kremiran bez ceremonije, istoga dana kad je i umro, u Trentonu, Nju Džerzi, što je bilo u skladu sa njegovim željama. Njegov pepeo je potom rasut na otvorenom prostoru. Doktor Tomas Štolc Harvi izvršio je autopsiju nad Ajnštajnom, pri čemu je odstranio i sačuvao njegov mozak. Harvi nije našao ništa neuobičajeno na njegovom mozgu, ali 1999, u novoj analizi koju je uradio tim sa Mek Master univerziteta (McMaster University) otkriveno je da njegov temeni operkulum (operculum) region nedostaje i da je, kao kompenzacija tome, njegov donji parijetalni režanj (parietal lobe) 15% veći nego što je normalno. Donji parijetalni režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i slikovito prikazivanje pokreta. Ajnštajnov mozak takođe je sadržavao 73% više glijalnih ćelija od prosečnog mozga. Ajnštajn je za sebe smatrao da je pacifista[traži se izvor] i humanista, a u kasnijim godinama i demokratski socijalista. On je jednom rekao, „Ja mislim da su gledišta Mahatme Gandija najviše prosvetiteljska od gledišta svih političkih ličnosti našeg vremena. Mi treba da stremimo ka tome da činimo stvari koje su u njegovom duhu, ne koristeći nasilje u borbi za našu stvar, i ne učestvujući u bilo čemu za šta mislimo da je zlo.” Duboko impresioniran Gandijem, Ajnštajn je jednom o Gandiju rekao, „Generacije koje dolaze teško će moći da poveruju da je takav čovek od krvi i mesa ikada hodao po ovoj planeti”. Ajnštajnova gledišta ponekad su bila kontroverzna. U članku iz 1949. godine, pod naslovom „Zašto socijalizam?`, Albert Ajnštajn opisuje „grabežljivu fazu razvoja čovečanstva” na primeru haotičnog kapitalističkog društva, kao izvora zla koje će da nadvlada. On ne odobrava totalitarne režime u Sovjetskom Savezu ili drugde, i iznosi argumente u prilog demokratskom socijalističkom sistemu koji treba da kombinuje plansku ekonomiju sa dubokim poštovanjem za ljudska prava. Ajnštajn je bio saosnivač Nemačke demokratske stranke i član AFL-CIO udruženog sa Američkim savezom nastavnika. Ajnštajn je u velikoj meri bio uključen i u Američki pokret za ljudska prava. Bio je blizak prijatelj sa Polom Robesonom (Paul Robeson) preko 20 godina. Ajnštajn je bio član nekoliko grupa za ljudska prava (uključujući prinstonski odeljak NAACP-a) od kojih su mnoge bile pod vođstvom Pola Robesona. On je zajedno sa Polom Robesonom bio ko-predsednik Američkog krstaškog pohoda za zaustavljanje linčovanja . Kada je Diboa (W. E. B. DuBois), tokom Makartijeve ere, u svojoj 80-oj godini bio optužen da je komunistički špijun, Ajnštajn se dobrovoljno prijavio da na ovome suđenju svedoči u korist njegovog karaktera. Ovaj proces je raspušten ubrzo nakon što je saopšteno da će se Ajnštajn na njemu pojaviti u ovom svojstvu. Ajnštajnove reči da je „rasizam najveća bolest Amerike” često su citirane. Američki Federalni istražni biro držao je u svojim arhivama 1427 fascikli o Ajnštajnovim aktivnostima i preporučivao je da mu se zabrani useljenje u Sjedinjene Države, po osnovu Akta o isključenju stranaca, navodeći da Ajnštajn veruje u, savetuje, brani ili poučava doktrine koje, u zakonskom smislu, kao što je sudski dokazano u drugim slučajevima, mogu izazvati nezaustavljivo srljanje države ka anarhiji, što bi imalo za rezultat postojanje države samo na papiru`. Pored ostalih optužbi Ajnštajnu se stavlja na teret takođe i da je bio član, pokrovitelj, ili u vezi sa trideset četiri komunistička pokreta između 1937 i 1954 i da je takođe bio počasni predsednik tri komunističke organizacije.[traži se izvor]Mnogi od dokumenata iz ovih fascikli nisu ni bili napisani od strane FBI-a, nego su predstavljali dojave FBI-u koje su bile poslate uglavnom od strane građanskih političkih grupacija. Godine 1939, Ajnštajn je potpisao pismo, koje je Leo Silard napisao, za predsednika Ruzvelta, u kome se njih dvojica zalažu za to da Sjedinjene Države moraju započeti stvaranje fondova za podršku istraživanja u pravcu razvoja nuklearnog oružja. Ajnštajn je bio protivnik tiranskog oblika vladavine i zbog tog razloga (i jevrejskog porekla) usprotivio se i Nacističkom režimu i napustio je Nemačku ubrzo nakon što je on došao na vlast. U isto vreme, Ajnštajnov nećak Karl Ajnštajn (Carl Einstein) koji je bio anarhista, delio je sa njim mnoga njegova gledišta, i borio se protiv fašizma u Španskom građanskom ratu. Ajnštajn je u početku bio pristalica stvaranja atomske bombe, ne želeći da se Adolf Hitler dočepa ovoga oružja prvi. Da bi se u tome osigurao on je zajedno sa Leo Silardom, (Silard je verovatno i napisao ovo pismo) uputio pismo predsedniku Amerike Frenklin Delano Ruzveltu, datirano 2. avgusta 1939, neposredno pred početak II svetskog rata, u kojem su ga ohrabrivali da započne program stvaranja nuklearnog oružja. Ruzvelt je na to odgovorio uspostavljanjem komiteta za istragu upotrebe uranijuma kao oružja, što je za par godina dovelo do stvaranja Menhetn projekta. Po završetku rata, međutim, Ajnštajn je počeo da se zalaže za nuklearno razoružanje i za svetsku vladu: „Ja ne znam kako će Treći svetski rat biti vođen, ali znam da će se u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem”. Dok je Ajnštajn podržavao cionizam u kulturološkom smislu, on je često izražavao rezerve u pogledu njegove primene u smislu nacionalizma. Tokom govora održanog u Komodor hotelu u Njujorku, on je pred okupljenim svetom rekao „Moja svest o suštinskoj prirodi Judaizma odbija ideju jevrejske države sa granicama, armijom, i određenom merom zemaljske vlasti ma kako skromna ona bila. Ja se bojim da će se unutrašnje urušavanje Judaizma nastaviti”.[traži se izvor] On je takođe potpisao otvoreno pismo objavljeno u Njujork tajmsu u kojem se strogo kritikuje Menahem Begin i njegova nacionalistička Herut partija, posebno zbog tretmana domorodačkih Arapa u Deir Jasin masakru (Deir Yassin massacre) od strane Herutove prethodnice Irgun. Uprkos ovoj njegovoj rezervisanosti, Ajnštajn je aktivno učestvovao u uspostavljanju Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu, koji je objavio (1930) knjigu pod nazivom O Cionizmu: Govori i predavanja profesora Alberta Ajnštajna , koja je inače bila deo Ajnštajnovog zaveštanja ovom univerzitetu. Kasnije, u 1952. godini, Ajnštajnu je ponuđeno da bude drugi predsednik tek stvorene države Izrael, ali je on to odbio, rekavši da mu za to fale neophodne radne sposobnosti. Ipak, Ajnštajn je bio duboko posvećen blagostanju države Izrael i jevrejskog naroda sve do kraja svog života. Albert Ajnštajn je bio u bliskoj vezi sa planovima za formiranje, kako ga je štampa nazvala ` Od Jevreja sponzorisani bez kvote (rasne) univerzitet” (a Jewish-sponsored non-quota university), iz 19. avgusta 1946, kao i sa obaveštenjem o formiranju Albert Ajnštajnove fondacije za više studije, Inc.(Albert Einstein Foundation for Higher Learning, Inc.) do 22. juna 1947, kada on povlači svoju podršku i ne dozvoljava fondaciji korišćenje njegovog imena. Univerzitet je otvoren 1948 kao Brendis univerzitet (Brandeis University). Ajnštajn se, zajedno sa Albertom Švajcerom i Bertrandom Raselom, borio protiv nuklearnih bombi kao i njihovih testova. Kao njegov poslednji javni akt, i samo dan pre njegove smrti, on je potpisao Rasel-Ajnštajnov manifest, koji je doveo do Pugvoševe konferencije o nauci i svetskim poslovima (Pugwash Conferences on Science and World Affairs) Ajnštajn je po rođenju bio nemački državljanin, ali je sa 17 godina, 28. januara 1896, na vlastiti zahtev i uz odobrenje oca, razrešen nemačkog državljanstva. Sledećih pet godina bio je lice bez državljanstva do 21. februara, 1901. kada stiče švajcarsko državljanstvo, kojega se nikada nije odrekao. Stekao je prusko državljanstvo 14. aprila 1914. kada je stupio u prusku civilnu službu. Zbog političke situacije i progona Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, u martu 1933. je napustio civilnu službu, čime je izgubio i prusko državljanstvo. Prvog oktobra 1940. godine Ajnštajn je postao državljanin Sjedinjenih Američkih Država i do smrti je ostao dvojni državljanin (SAD i Švajcarske).

Prikaži sve...
600RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj