ВИСЛАВА ШИМБОРСКА НЕОБАВЕЗНА ЛЕКТИРА ПРОСВЕТА БЕОГРАД 2006 САВРЕМЕНИ ЕСЕЈ ИЗБОР И ПРЕВОД БИСЕРА РАЈЧИЋ НА КЛАПНИ СЛИКА АУТОРКЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 21 ЦМ 301 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2006 Екстра за ПОКЛОН ********** db12

Sveti Sava u narodnom predanju / priredio Vladimir Ćorović Beograd 1927. Mek povez, ćirilica, neokrojen tanak, 267 strana. Napomena: na prednjim koricama blagi tragovi grafitne olovke; ako se to izuzme, knjiga je, za godine, odlično očuvana. J10 U našem narodu ima mnogo predanja o Svetom Savi. Neka od njih zabeležena su vrlo rano, još u XIII veku, kod njegovih starih biografa ali najveći njihov deo je kasnijeg porekla i objavljen tek krajem XIX i početkom XX veka. O Svetom Savi je prvi počeo da beleži priče Vuk Stefanović Karadžić, ali glavni poticaj, da se prikupe i objave sva predanja o tom popularnom svetitelju, došao je tek 1897. godine od gospodina Vida Vuletića-Vukasovića u Bosanskoj vili. Od tada, Bosanska vila je za pune četiri godine, od 1897 do 1901, donosila, gotovo u svakom broju, po neko predanje o svetitelju i učinila tim veliku uslugu proučavanju Savinih legendi. Sem u Bosanskoj vili, a po njenom primeru, objavljen je jedan deo predanja o Svetom Savi još i u Bosansko-hercegovačkom istočniku za 1897, godinu. Kasnije je ponajviše predanja o Svetom Savi zabeležio gospodin Stanoje M. Mijatović, najpre u Bratstvu, XII-XIII, 1908, pod natpisom „Sveti Sava u narodnoj uspomeni”, potom u zasebnoj knjižici „Sveti Sava u narodnim pričama”, Novi Sad, 1913, u seriji Knjiga za narod Matice Srpske, sveska 148 i u knjižici Sveti Sava u našim narodnim pesmama, Beograd, 1923. pod pseudonimom Srboljub Srbobratić. U novije doba, gospodin St. M. Dimitrijević uputio je poziv preko Vesnika srpske crkve, XXIX, 1924. str. 626-8, sveštenicima, učiteljima i ostaloj narodnoj inteligenciji, da obrate pažnju na sve vrste narodnog predanja o Svetom Savi, pošto „daleko veći deo još nije prikupljen i objavljen, nego kruži samo po narodu kao njegova usmena lektira”. Taj poziv imao je izvesnog uspeha, i u Vesniku je tokom 1925. i 1926. godine dat čitav niz lepih i korisnih priloga.

212 strana Sаdržаj: Bogdаn Popović: Nаtpisi nа spomenicimа junаkа Z Slobodаn Jovаnović: Sаvet srpskih kulturnih društаvа 8 Dr. Nikolа Stojаnović: Dužnosti inteligencije . . . 1 O Dr. Pero Slijepčević: Tegobe i problemi nаrodnog prosvećivаnjа 13 Jovаn M. Jovаnović: Posle dvаdeset godinа 19 Brаnko Lаzаrević: Dve reči o nаmа 21 Dr. Vlаd. Dvorniković: Plemstvo u nаšem nаrodu 24 Eduаrd Erio: Frаncusko-jugoslovensko prijаteljstvo 29 Dr. Aleksije Jelаčić: Počeci Češkog preporodа 29 Dušаn Đurović: Vodа (Pripovetkа) 35 Hаmzа Humo: Ulomаk iz `Brzih korаkа` (Pripovetkа) 46 Brаnko Ćopić: Cpeća Mаrtin ove kćeri (Pripovetkа) 48 Gustаv Krklec: Putevi (Pesmа) 51 Đuzа Rаdović: Sаmorаzgovor (Pesmа) 52 Đuzа Rаdović: Sušа (Pesmа) 53 Mаrko VrаnješeviĆ: Molitvа seljаkа zа kišu (Pesmа) 53 Jаšа M. Prodаnović: Hrаbrost i junаštvo u nаšoj nаr. književn. 54 Isidorа Sekulić: Kolektivno recitovаnje 56 Lukа Smodlаkа: Jаkov Grim i Vuk Kаrаdžić 59 Petаr Mitropаn: Lektirа u stripovimа 64 Mаrko Vrаnješević: Petаr Kočić 71 Sinišа Kordić: Iznimnа vrednost jedne virtouzne poezije 74 Đ. Gаvelа: Sаvremeni bosаnski pisci u izdаnju `Nаše knjige` 77 Dušаn Stojаnović: Sveti Sаvа 81 Dr. Miloš Moskovljević: Vuk St. Kаrаdžić 84 Dušаn Stojаnović: NJegoš kаo pol. mislilаc 90 V. Ćorović: Kapađopđe 93 Dr. D. Strаnjаković: Miloš Obrenović 96 Dr. Vаso Čubrilović: Knez Mihаilo Obrenović 1 OO Božin Simić: Krаlj Milаn Obrenović 103 Drаgišа Vаsi Đ: Jovаn Ristić 111 Dr. Dаnilo J. Dаnić: Ilijа Gаrаšаnin 115 Milаn Grol: Krаlj Oslobodilаc 120 Dr. Lаzаr Mаrković: Nikolа Pаšić 123 Milutin D. Lаzаrević: Vojvodа Putnik 128 Dr. Miloš Đurić: Herodotov religiozni prаgmаtizаm 131 Đorije Pejаnović: Anketа društvа `Prosvete` zа sаnаciju selа 137 Božidаr Zečević: Zа sаvremene osnovne škole 140 Božidаr M. Tomić: Zа kulturno tаkmičenje 143 Bogdаn Kаpelаn: Ulogа stud. omlаdine u prosvećivаnju 144 Vаso Ristić: Krаtаk pogled nа ekon. prilike u B-i H. 147 Drаgаn Milićević: Sаvremeni problemi nаše nаr. privrede 152 Dr. Vid Đurijević: Voćаrstvo Vаrdаrske bаnovine 153 Todor Kruševаc: Zаdrugаrstvo kаo bаzа prosvetnog pri v. rаdа 156 Dr. Nikolа Mirković: Srpski knjiž. glаsnik 159 M. M.: Kulturnа ulogа jednog sаrаjevskog čаsopisа 162 Božidаr Kovаčević: Književnа i nаučnа društvа u Jugoslаviji 167 Ilijа Ž. Trifunović: Kаd srcа zаtrepere (Nаr. odbrаnа) 170 Novicа Krаljević: Eduаrd Erio 173 Risto Šušljić: Hаdži Sаvа Kosаnović 175 Nаši pokojnici: Brаnislаv Nušić, Živko Pаvlović, Milаn Rаkić 183-187 Milаn Popović: Godišnjicа nаc. kult. rаdа druš. Sloge i Gusаlа 189 Umetnički prilozi: Ivаnа Meštrovićа, LJube Ivаnovićа, Tome Rosаndićа, Đure Andrejevićа-Kunа kаo i Kаlendаr sа oglаsimа i slike

Izdavac Prosveta Beograd, Strane 212 - cirilica, dimenzija 24 x 16. Kompletan i u ocuvanom stanju kao na slikama. Sаdržаj: Bogdаn Popović: Nаtpisi nа spomenicimа junаkа Z Slobodаn Jovаnović: Sаvet srpskih kulturnih društаvа 8 Dr. Nikolа Stojаnović: Dužnosti inteligencije . . . 1 O Dr. Pero Slijepčević: Tegobe i problemi nаrodnog prosvećivаnjа 13 Jovаn M. Jovаnović: Posle dvаdeset godinа 19 Brаnko Lаzаrević: Dve reči o nаmа 21 Dr. Vlаd. Dvorniković: Plemstvo u nаšem nаrodu 24 Eduаrd Erio: Frаncusko-jugoslovensko prijаteljstvo 29 Dr. Aleksije Jelаčić: Počeci Češkog preporodа 29 Dušаn Đurović: Vodа (Pripovetkа) 35 Hаmzа Humo: Ulomаk iz `Brzih korаkа` (Pripovetkа) 46 Brаnko Ćopić: Cpeća Mаrtin ove kćeri (Pripovetkа) 48 Gustаv Krklec: Putevi (Pesmа) 51 Đuzа Rаdović: Sаmorаzgovor (Pesmа) 52 Đuzа Rаdović: Sušа (Pesmа) 53 Mаrko VrаnješeviĆ: Molitvа seljаkа zа kišu (Pesmа) 53 Jаšа M. Prodаnović: Hrаbrost i junаštvo u nаšoj nаr. književn. 54 Isidorа Sekulić: Kolektivno recitovаnje 56 Lukа Smodlаkа: Jаkov Grim i Vuk Kаrаdžić 59 Petаr Mitropаn: Lektirа u stripovimа 64 Mаrko Vrаnješević: Petаr Kočić 71 Sinišа Kordić: Iznimnа vrednost jedne virtouzne poezije 74 Đ. Gаvelа: Sаvremeni bosаnski pisci u izdаnju `Nаše knjige` 77 Dušаn Stojаnović: Sveti Sаvа 81 Dr. Miloš Moskovljević: Vuk St. Kаrаdžić 84 Dušаn Stojаnović: NJegoš kаo pol. mislilаc 90 V. Ćorović: Kapađopđe 93 Dr. D. Strаnjаković: Miloš Obrenović 96 Dr. Vаso Čubrilović: Knez Mihаilo Obrenović 1 OO Božin Simić: Krаlj Milаn Obrenović 103 Drаgišа Vаsi Đ: Jovаn Ristić 111 Dr. Dаnilo J. Dаnić: Ilijа Gаrаšаnin 115 Milаn Grol: Krаlj Oslobodilаc 120 Dr. Lаzаr Mаrković: Nikolа Pаšić 123 Milutin D. Lаzаrević: Vojvodа Putnik 128 Dr. Miloš Đurić: Herodotov religiozni prаgmаtizаm 131 Đorije Pejаnović: Anketа društvа `Prosvete` zа sаnаciju selа 137 Božidаr Zečević: Zа sаvremene osnovne škole 140 Božidаr M. Tomić: Zа kulturno tаkmičenje 143 Bogdаn Kаpelаn: Ulogа stud. omlаdine u prosvećivаnju 144 Vаso Ristić: Krаtаk pogled nа ekon. prilike u B-i H. 147 Drаgаn Milićević: Sаvremeni problemi nаše nаr. privrede 152 Dr. Vid Đurijević: Voćаrstvo Vаrdаrske bаnovine 153 Todor Kruševаc: Zаdrugаrstvo kаo bаzа prosvetnog pri v. rаdа 156 Dr. Nikolа Mirković: Srpski knjiž. glаsnik 159 M. M.: Kulturnа ulogа jednog sаrаjevskog čаsopisа 162 Božidаr Kovаčević: Književnа i nаučnа društvа u Jugoslаviji 167 Ilijа Ž. Trifunović: Kаd srcа zаtrepere (Nаr. odbrаnа) 170 Novicа Krаljević: Eduаrd Erio 173 Risto Šušljić: Hаdži Sаvа Kosаnović 175 Nаši pokojnici: Brаnislаv Nušić, Živko Pаvlović, Milаn Rаkić 183-187 Milаn Popović: Godišnjicа nаc. kult. rаdа druš. Sloge i Gusаlа 189 Umetnički prilozi: Ivаnа Meštrovićа, LJube Ivаnovićа, Tome Rosаndićа, Đure Andrejevićа-Kunа kаo i Kаlendаr sа oglаsimа i slike

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Crkvenoslovenski jezik (crksl. славе́нскїй ѧ҆зы́къ; poznat i kao novocrkvenoslovenski jezik) je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. Crkvenoslovenski se počeo upotrebljavati nakon misija Ćirila i Metodija i sve do modernog doba je bio najvažniji slovenski književni jezik. Jezik u onom obliku u kojem je stvoren za vreme Ćirila i Metodija naziva se kanonski crkvenoslovenski jezik. Danas je u svim slovenskim pravoslavnim crkvama u upotrebi ruska redakcija crkvenoslovenskog jezika. Zbog nedostatka štamparija i turske okupacije balkanski narodi uvoze ruske bogoslužbene knjige koje su i danas u upotrebi. Do kraja 18. veka ruske knjige su zamenile „srbuljske“. Izgovor ruske redakcije crkvenoslovenskog varira, te se u SPC čita sa srpskim akcenatskim sistemom, u Makedoniji se jat izgovara kao e itd.[1] Zajednički crkveni jezik i zajednička azbuka u Makedonaca, Bugara, Srba i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela iz jedne sredine u drugu, tako da se u znatnoj meri može govoriti o zajedničkoj književnosti. Tokom vremena jezici tih naroda razvijali su se divergentno, ali je jezik bogosluženja i književnosti ostajao u osnovi isti. Doduše, pojavile su se i u njemu izvesne razlike i u izgovoru, kao u srednjovekovnom latinskom u zapadnoevropskim zemljama, ali su se kod Slovena te razlike odrazile i u pisanju. Zamena izvesnih vokala drugima u živom govoru bila je praćena odgovarajućom zamenom slovnih znakova. Budući da same glasovne promene nisu bile svuda jednake to je stvorilo nekoliko tzv. redakcija crkvenoslovenskog (sada više ne staroslovenskog) jezika - makedonsku, rusku, bugarsku, srpsku. Tim intervencijama malog dometa nije oštećena uzajamna razumljivost tekstova niti je umanjena ogromna prednost prostranog kulturnog tržišta[2]. Miroslavljevo jevanđelje (12. vek) Razumljivost Priča o bogatašu i Lazaru iz Jevanđelja po Luki, glava 16-a Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jun 2013). Za razliku od latinskog, crkvenoslovenski jezik nije bio sasvim nerazumljiv onima koji ga nisu posebno učili. Odstupanja srpskog, ruskog i bugarskog narodnog jezika od crkvenoslovenskog rasla su tokom vremena ali su u srednjem veku samo u ograničenoj meri smanjivala razumljivost. Ta činjenica nije bila samo prednost. Ona je doprinela da zakasni pojava književnosti na domaćem jeziku, koja je znatno ranije i s neodoljivom snagom probila sebi put u zemljama gde je sakralni jezik bio latinski. Pozajmljenice iz ovog jezika nazivaju se crkvenoslovenizmi. Narodni jezik Ipak, postoji domen u kojem je narodni jezik bio široko zastupljen i u srednjovekovnoj pismenosti u srpskim zemljama. To su povelje vladara i magnata i drugi svetovni pravni dokumenti, takvi kao zakonici. Svrha tih spisa zahtevala je da oni budu savršeno jasni svakome, kako bi se izbegli nesigurnost i sporovi oko tumačenja. Uz to su ti tekstovi bili puni pojedinosti iz životne svakidašnjice koje se nisu mogle dobro iskazati crkvenim jezikom, siromašnim upravo u toj značenjskoj oblasti. Pravni tekstovi otkrivaju iznenađujuće razuđenu terminologiju pravnog, društvenog i privrednog života. Oblasti u kojima su dominirale reči domaćeg porekla i one u kojima su preovlađivale pozajmljenice bile su jasno razgraničene. Pravni izrazi, uključujući terminologiju feudalnog društvenog ustrojstva, bili su po pravilu slovenski, nasleđeni iz davnina ili nastali na srpskom tlu. Pozajmljenice iz grčkog gospodarile su u terminologiji crkvenog života, kontrastirajući tako s terminologijom same religije, dosledno slovenskom. U privrednom domenu bilo je, osim grčkih reči, i dosta romanskih, naročito među nazivima mera i monetarnih jedinica. Izrazit je i kontrast između trgovine, čiji je internacionalni karakter vidljiv i u terminologiji, i poljoprivrede, u kojoj osim domaćih gotovo i nije bilo drugih reči. U rudarstvu, kojim su se u ono vreme bavili naseljeni Nemci, tzv. Sasi, preovlađivali su nemački izrazi. U mnogim poveljama, naročito u darovnicama manastirima, nalazimo uvodne odeljke ispisane crkvenim jezikom, u kojima se biranim rečima izlaže i motiviše ktitorova intencija da učini bogougodno delo. O Bogu ste mogli govoriti, i Bogu ste se smeli obraćati, samo posvećenim crkvenim jezikom. Profani jezik bio je prihvatljiv samo kada je reč o profanim temama. U stvari upotreba oba jezika u istom tekstu pokazuje da se oni nisu smatrali različitim jezicima, već funkcionalnim varijantama istog jezika. Često se događalo i da se reč ili oblik iz crkvenog jezika unese u kontekst narodnog jezika. Oko 1400. godine pravopisna norma u srpskim knjigama znatno je izmenjena u težnji da se arhaizira i približi grčkim uzorima. Iza tog nagoveštaja humanizma ipak nije došlo do šireg usvajanja tog pokreta; puteve k njemu uskoro je presekla turska invazija. Pojava narodne književnosti Sve do 15. veka jedini društveni sloj sa širim obrazovanjem bilo je sveštenstvo. U njegovim rukama nalazila se ne samo religijska književnost nego i erudicija, Članovi klera su se u svakodnevnoj bogoslužbenoj praksi služili crkvenim jezikom i bili su jedini koji su potpuno i neusiljeno vladali tim jezikom. To je učvršćivalo njihovu nadmoć na polju kulture i njihov snažan uticaj u društvu uopšte. Kad je reč o književnom jeziku, osnovnu orijentaciju kod Srba u srednjem veku davala je crkva . Pa ipak, u tom razdoblju se javila i književnost na narodnom jeziku. To su bili prevodi viteških romana, namenjeni zabavi feudalaca. Takva je lektira bila privlačnija za svoje čitaoce ako je izložena na jeziku koji će oni razumeti bez napora. Od 15. veka romanima se pridružuju i letopisi, istorijski spisi laičke sadržine. Najzad, narodni jezik je bez sumnje bio izražajni medij usmene književnosti, za koju imamo dokaza da je u srednjem veku cvetala iako ne raspolažemo zapisanim tekstovima....

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Tartalja, Gvido, 1899-1984 = Tartalja, Gvido, 1899-1984 Naslov Lirika / Gvido Tartalja ; s predgovorom od Jovana Dučića Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1924 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vuk, 1924 (Beograd : Jugoslavija) Fizički opis 79 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Dučić, Jovan, 1871-1943 = Dučić, Jovan, 1871-1943 (Broš.) Napomene Predgovor: str. 3-5 Predmetne odrednice Tartalja, Gvido, 1899-1984 -- Poezija Gvido Tartalja. Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu“. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i „Pesma i grad“, „Lirika“, „Začarani krug“, „Srmena u gradu ptica“, pesme za decu: „Oživela crtanka“, „Šta meseci pričaju“, „Od oblaka do maslačka“, „Dedin šešir i vetar itd. Biografija Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj „Pravdi“ pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. II izd. 1937. Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. II izd. 1934; III izd. 1937. Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968. Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. S one strane duge, izd. „Nolit“ – „Prosveta“ – „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Vesela zoologija, 1–6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. MG36 (N) avangarda srpska poezija književnost između dva rata, međuratna književnost, predratna izdanja