Е, БАШ ТО! Избор из савремене српске поезије за децу ИГОР КОЛАРОВ БРАНКО АТЕВАНОВИЋ ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Б е о г р а д 2 О О 9 ЛЕКТИРА 2 ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ, ЛАВОВЕ, БАОБАБЕ, СОВЕ ДЕЛФИНЕ И ОДРАСЛЕ .......................................................... Душан Радовић: ДЕЦО МОЈА, ШАРЕНА И РАЗНА Тајанствени и скроз чудни песници Илустрације у боји Ћирилица Тврде корице Шивен повез 124 странице НЕКОРИШЋЕНО ПерфекТ Кондиција: 1О

Vilhelm Hauf, CAREVA SLIKA, preveo s nemačkog Čedomil R. Janjčić, izdanje francusko-srpske knjižare A. M. Popovića, Beograd, s.a. Jezik srpski, ćirilica, 87 str. Deo biblioteke: „Radost“, knjiga br. 5. Štampa: „Zora“ Beograd. Stanje knjige : Za svoje godine sasvim u redu ocuvana, cista unutrasnjost, kompaktna. Na zalistu stoji: „Ovo je delo preporučeno kao obavezna školska lektira u svim srednjim školama u Nemačkoj.“ Naslov originala: „Das Bild des Kaisers“. U pitanju je kratka propza – pripovetke.

Opis Fridrih Šiler Sveslovenska knjižarnica Beograd

Sa Delima I Piscima - Dragutin Ognjanović 1970god Sveska nije ispunjavana, svaka stranica sadrži citate, ima listova ilustrovanih delima slikara, 160 strana + poseban deo koji sadrži izvode, napomene i komentare (oko 30ak listova Nedostaje predlist, flkice po koricama, rikna iskrzana i zacepljena

KAD SU ĐAVLI VOLJELI HRVATSKU SLOBODAN P. NOVAK S N L Z a g r e b 1 9 8 8 ... Slobodan P. Novak, profesor starije hrvatske književnosti, komparatist i tetralog, u ovoj knjizi oživljava miris, boju i okus vremena u kom je nastajala stara hrvatska književnost... G R O Z D ... Zašto je stroga vlast Dubrovačke Republike zatvarala jedno okO i ustA pred prostitucijom? Kakav je miris imala olovka Gundulićeva? Od čega su bolovali stari pisci hrvatski, tko ih je i kako lječio? Što se jede na stranicama stare hrvatske književnosti? Što su radile vještice po Dalmaciji u kasnom baroku? ........................................................ Teatar prostitucije u starom Dubrovniku Razgovor s princom Valiantom Piroman dubrovačkih postelja Kad su đavli voljeli Hrvatsku Uvod u govnaidu Pisac - gusar Kako su se klizali hrvatski latinisti Kasnobarokne vještice Bonton i folklor Jedan dubrovački prosvjetiteljski Yeti Falus u jabuci .......................................................... Odlična lektira pisana sjanim stilom i humorom!!! Latinica Broš Šiven povez 177 stranica ODLIČAN PRIMERAK KOndicija: 1O

Knjige su `spašene` iz starog stana, stanje im varira (ima veoma dobro očuvanih / skoro novih a ima i onih koje je malo zakačila vlaga ili je samo vreme uticalo na boju i miris). Neke su ispisane ili grafitnom olovkom ili hemijskom. Od školskih lektira, stručnih skripti i knjiga za fakultet, romana i knjiga o zdravlju, raznih uputstava i karti, kao i nekoliko knjiga na nemačkom jeziku. Takođe im i datumi variraju od 1930-ih do 2014. Sve knjige su u velikoj kutiji, koju bih za slanja pojačao i verovatno bih spustio cenu jer će dostava biti (zbog težine) skupa - pretpostavljam. Ugrubo sam računao 50din po knjizi. U interesu mi je da celu kutiju prodam tako da prednost imaju zainteresovani za ceo lot ali ako neko želi neku zasebno - pišite. Lično se može preuzeti u Novom Sadu ili ako je nekoliko knjiga u pitanju mogu ih ja besplatno dostaviti  (ceo lot nisam u mogućnosti besplatno da dostavim) ili dostava preko Postexpress-a pouzećem.

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ НЕЧИСТА КРВ ПОЛИТИКА / НАРОДНА КЊИГА БЕОГРАД 2004 БИСЕРИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ БЕЛЕШКА О ДЕЛУ И ПИСЦУ Проф. др РАДИВОЈЕ МИКИЋ ............................................................. Р Е Ч Н И К ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 21 СМ 208 СТРАНИЦА Н О В О НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2004 Екстра за ЛЕКТИРУ и ПОКЛОН ******** дсп/10

Аутор - особа Lalić, Mihailo, 1914-1992 = Лалић, Михаило, 1914-1992 Наслов Izvidnica / Mihailo Lalić Врста грађе књига Језик српски Година 1962 Издавање и производња Beograd : Mlado pokolenje, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Физички опис 180 str. ; 20 cm Други аутори - особа Zorić, Pavle, 1934-2005 = Зорић, Павле, 1934-2005 Збирка ǂBiblioteka ǂŠkolske lektire Напомене Str. 173-[181]: Pripovedačko delo Mihaila Lalića / Pavle Zorić.

Prof. Dragiša S. Lepčević, IZBOR NEMAČKIH KNjIŽEVNIKA SA ESTETSKIM ANALIZAMA I KRATKIM PREGLEDOM NEMAČKE KNjIŽEVNOSTI I UMETNOSTI, za đačku lektiru iz nemačkog jezika, tehnička izrada Drag. T. Đurševića, stud. mašin. tehn., Beograd, 1930. Originalni meki kartonski povez. Dobra očuvanost korice i poveza (rikna je malo popustila), vrlo dobra očuvanost listova. Sadrži potpise prethodnog vlasnika. Jezik srpski, ćirilica, 136 str. Retko.

НАПАСТ НОВИЦА ТАДИЋ Српска књижевна задруга Б е о г р а д 1994 АТЛАС НОВИЦА ТАДИЋ сјајни српски песник, објавио бројне збирке песама, превођен на француски иенглески језик, добитник награда `Милан Ракић` и `Станислав Винавер`. Ено ми Душе, рече и погледа преко Трга, према Народном позоришту, одакле је долазила као прамен магле забринута његова супруга. .......................................................... Ч и т а т и као обавезну лектиру, пасује уз добро пиво, зидарско!!!! 6О песама Ћирилица Тврде корице Шивен повез 72 странице НЕКОРИШЋЕНО ПерфекТТТТТ Кондиција: 1О

Sveti Sava u narodnom predanju / priredio Vladimir Ćorović Beograd 1927. Mek povez, ćirilica, neokrojen tanak, 267 strana. Napomena: na prednjim koricama blagi tragovi grafitne olovke; ako se to izuzme, knjiga je, za godine, odlično očuvana. J10 U našem narodu ima mnogo predanja o Svetom Savi. Neka od njih zabeležena su vrlo rano, još u XIII veku, kod njegovih starih biografa ali najveći njihov deo je kasnijeg porekla i objavljen tek krajem XIX i početkom XX veka. O Svetom Savi je prvi počeo da beleži priče Vuk Stefanović Karadžić, ali glavni poticaj, da se prikupe i objave sva predanja o tom popularnom svetitelju, došao je tek 1897. godine od gospodina Vida Vuletića-Vukasovića u Bosanskoj vili. Od tada, Bosanska vila je za pune četiri godine, od 1897 do 1901, donosila, gotovo u svakom broju, po neko predanje o svetitelju i učinila tim veliku uslugu proučavanju Savinih legendi. Sem u Bosanskoj vili, a po njenom primeru, objavljen je jedan deo predanja o Svetom Savi još i u Bosansko-hercegovačkom istočniku za 1897, godinu. Kasnije je ponajviše predanja o Svetom Savi zabeležio gospodin Stanoje M. Mijatović, najpre u Bratstvu, XII-XIII, 1908, pod natpisom „Sveti Sava u narodnoj uspomeni”, potom u zasebnoj knjižici „Sveti Sava u narodnim pričama”, Novi Sad, 1913, u seriji Knjiga za narod Matice Srpske, sveska 148 i u knjižici Sveti Sava u našim narodnim pesmama, Beograd, 1923. pod pseudonimom Srboljub Srbobratić. U novije doba, gospodin St. M. Dimitrijević uputio je poziv preko Vesnika srpske crkve, XXIX, 1924. str. 626-8, sveštenicima, učiteljima i ostaloj narodnoj inteligenciji, da obrate pažnju na sve vrste narodnog predanja o Svetom Savi, pošto „daleko veći deo još nije prikupljen i objavljen, nego kruži samo po narodu kao njegova usmena lektira”. Taj poziv imao je izvesnog uspeha, i u Vesniku je tokom 1925. i 1926. godine dat čitav niz lepih i korisnih priloga.

MORIS TIJEŠ VEŠTINA ŽIVETI Prevod - Mirko Golubić Izdavač - Preporod, Beograd Godina - 19?? 162 strana 21 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Zašto smo došli na svet? Kako da sačuvamo Zdravlje i dobro raspoloženje Misli i njihov uticaj na život Lektira Uloga mašte Veština putovanja Iskrenost Strpljivost Veština rada , Veština odmaranja Kako da raspolažemo našim novcem Problem ljubavi Problem sreće u braku Veština podizanja dece Obrazovanje volje Problem patnje Tajna smrti Tajna novog života `Nije li smelo da se misli, u naše vreme prosvetljenja, da je čovečanstvo na putu da zaboravi svoju osnovnu funkciju, svoj razlog života? Šta! ne živimo li danas bolje nego nekada? Bez sumnje, napredak ove poslednje decenije mnogo je doprineo našem materijalnom blagostanju. To ne može niko da ospori. Ali treba, ipak, uvideti da je društvo daleko od toga da se popravi. Ono preživljuje jednu tešku moralnu krizu, koja se povećava iz dana u dan. Vrednost ljudskog duhovnog morala slabi, nestaje i umire. Kao da je civilizacija ucenjena, i da čovečanstvo misli isključivo o svojim materijalnim dobicima. Knjiga našer saradnika g. M. Tiješa dolazi u svoje pravo vreme. Ona nije možda sasvim nova: toliko se je pisalo posle rata. Ali, ona je ipak originalna i privlačna. Pisac nije nikako apstraktan i dosadan. On ume lepo da razjasni svakome najviša načela zdravog vaspitanja. On govori iz iskustva. Sa veličanstvenoga polja koje sačinjavaju njegovi đaci a naročito njegova porodica, on je umeo da izvuče i pokaže maksimum koristi. Ovo delo g. M. Tiješa nije psihoterapija, a još manje autobiografija, uistini, pisac zna tačno uticaj morala na fizički život, ali se čuva od pogreške mnogih savremenih pisaca koji preziru najosnovnije pojmove fiziologije ili telesne higijene, i uzvisuje, bez rezerve, čudo misli. Ono što on zastupa, to je skladno razvijanje svih delova ljudskog bića: tela, duha i duše. Izvan ove formule nema normalnog i srećnog života.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

FRIDRIH ŠILER - BALADE BALADE - za đačku lektiru iz nemačkog jezika priredio sa predgovorom i objašnjenjima Milan Vujaklija Predgovor i objašnjenja - Milan Vujaklija Izdavač - Izdanje Sveslovenske knjižarnice, Beograd, bez godine izdanja, na V + 126. strana. Knjiga je dobro ocuvana. SADRŽAJ: Predgovor I. Der Taucher — Gnjurač . . II. Der Handschuh — Rukavica II. Der Ring des Polykrates - Polikratov prsten . IV. Ritter Toggenburg — Vitez Togenburg V. Die Kraniche des Ibykus — Ibikovi ždralovi . . VI. Der Cang nach dem Eisenhammer — Put u livnicu VII. Der Kampf mit dem Drachen — Borba sa aždajom VIII. Die Bürgschaft — Jemstvo . IX. Hero und Leander — Hera i Leander H. Kassandra - Kasandra . 4. XI. Der Graf yon Habsburg - Grof Od Habsburga . . XII. Das Siegeѕfeѕt - Svečanost u slavu pobede XIII. Der Alpen jäger - Alpski Lovac Objašnjenja

FRIDRIH FON ŠILER BALADE - za đačku lektiru iz nemačkog jezika priredio sa predgovorom i objašnjenjima Milan Vujaklija Predgovor i objašnjenja - Milan Vujaklija Izdavač - Izdanje Sveslovenske knjižarnice, Beograd Godina - 19?? V + 126 strana 19 cm Edicija - Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor I. Der Taucher — Gnjurač . . II. Der Handschuh — Rukavica II. Der Ring des Polykrates - Polikratov prsten . IV. Ritter Toggenburg — Vitez Togenburg V. Die Kraniche des Ibykus — Ibikovi ždralovi . . VI. Der Cang nach dem Eisenhammer — Put u livnicu VII. Der Kampf mit dem Drachen — Borba sa aždajom VIII. Die Bürgschaft — Jemstvo . IX. Hero und Leander — Hera i Leander H. Kassandra - Kasandra . 4. XI. Der Graf yon Habsburg - Grof Od Habsburga . . XII. Das Siegeѕfeѕt - Svečanost u slavu pobede XIII. Der Alpen jäger - Alpski Lovac Objašnjenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Friedrich von Schiller

Iz pozorišta: Prve beleške iz života jedne državne i društvene ustanove naše / Svetislav Vulović Beograd 1879. Mek povez, ćirilica, XII + 62 strane. Napomena: u sadržaju tragovi grafitne olovke (obeležene kritike predstava); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Prva knjiga , prikaz izabranih predstava objavljivanih u listu Otadžbina, Svetislava Vulovića (Ivanjica, 29. novembar 1847 — Beograd, 3. maj 1898) , čuvenog srpskog književnog i pozorišnog kritičara, istoričara književnosti, rektora Velike škole i akademika. Ja molim čitaoca , da ne traži u ovim člancima ništa više, no što može i u pozorištu naći, i da svoju dragocenu ozbiljnost pričuva kao bele pare za crne dane. Ovo je bio pristup jednom nizu mojih recenzija u Otadžbini, a pisan je pre četiri godine. Sad bih pak imao da rečem mnogo više o pozorištu. Ali nisam rad bio kvariti novim melodijama prvoga u kola svojih pozorišnih beležaka. Samo je ponegde, ponegde ušao nov zvuk. No radi objašnjenja, možda nešto i radi sujete, hoću da propratim ove listiće s nekoliko novih reči. Bilo je više recenzija u ovom kolu, ali sam ih pri štampanju „škartirao` — ne da na sigurno dobijem , nego da s manje srama izgubim. Dela, o pojima sam ovde govorio, ponajizbranija su dela našeg pozorišnog repertoara. Po njima se može suditi o dobroti njegovoj. O Seljaku milijonaru, Raspikući, Alpijskome caru — o Rajmundijadama i Žilvernijadama nisam hteo ni govoriti. Tu čast ostavljam urednicima političnih listova. Recenzije nisu pisane po propisanoj šemi. Ovo nije dramaturgijski bukvar, već slikanje — možda u slabom pokušaju — jedne strane našeg društvenog života. Tako o prestavljačima nije gotovo ništa govoreno. Nije se imalo kad za to. A glumci našeg narodnog pozorišta — čast im ! — još su ponajbolji faktori njegovi. A o njima i onako — osobito o glumicama — dosta govore i naši politični listovi. Reklo se nekad o ovim recenzijama , da liče na Berneove recenzije. Bog i vera krađe nije bilo. Ali mi je Berne u đačkim godinama bio ponajmilija lektira. On me je naučio nešto, što mu nikad zaboraviti neću — pisati istinu. Možda se tom lektiroi nešto i prilepilo , asimilovalo. Kako mu drago ja se njega ne stidim. Neka se samo on od mene ne postidi. Iz predgovora

U dobrom stanju! Izdavac Prosveta Beograd, Strane 212 - cirilica, dimenzija 24 x 16. Kompletan i u ocuvanom stanju kao na slikama. Sаdržаj: - Bogdаn Popović: Nаtpisi nа spomenicimа junаkа - Slobodаn Jovаnović: Sаvet srpskih kulturnih društаvа - Dr. Nikolа Stojаnović: Dužnosti inteligencije . . . - Dr. Pero Slijepčević: Tegobe i problemi nаrodnog prosvećivаnjа - Jovаn M. Jovаnović: Posle dvаdeset godinа - Brаnko Lаzаrević: Dve reči o nаmа - Dr. Vlаd. Dvorniković: Plemstvo u nаšem nаrodu - Eduаrd Erio: Frаncusko-jugoslovensko prijаteljstvo - Dr. Aleksije Jelаčić: Počeci Češkog preporodа - Dušаn Đurović: Vodа (Pripovetkа) - Hаmzа Humo: Ulomаk iz `Brzih korаkа` (Pripovetkа) - Brаnko Ćopić: Cpeća Mаrtin ove kćeri (Pripovetkа) - Gustаv Krklec: Putevi (Pesmа) - Đuzа Rаdović: Sаmorаzgovor (Pesmа) - Đuzа Rаdović: Sušа (Pesmа) - Mаrko VrаnješeviĆ: Molitvа seljаkа zа kišu (Pesmа) - Jаšа M. Prodаnović: Hrаbrost i junаštvo u nаšoj nаr. književn. - Isidorа Sekulić: Kolektivno recitovаnje - Lukа Smodlаkа: Jаkov Grim i Vuk Kаrаdžić - Petаr Mitropаn: Lektirа u stripovimа - Mаrko Vrаnješević: Petаr Kočić - Sinišа Kordić: Iznimnа vrednost jedne virtouzne poezije - Đ. Gаvelа: Sаvremeni bosаnski pisci u izdаnju `Nаše knjige` - Dušаn Stojаnović: Sveti Sаvа - Dr. Miloš Moskovljević: Vuk St. Kаrаdžić - Dušаn Stojаnović: NJegoš kаo pol. mislilаc - V. Ćorović: Kapađopđe - Dr. D. Strаnjаković: Miloš Obrenović - Dr. Vаso Čubrilović: Knez Mihаilo Obrenović - Božin Simić: Krаlj Milаn Obrenović - Drаgišа Vаsi Đ: Jovаn Ristić - Dr. Dаnilo J. Dаnić: Ilijа Gаrаšаnin - Milаn Grol: Krаlj Oslobodilаc - Dr. Lаzаr Mаrković: Nikolа Pаšić - Milutin D. Lаzаrević: Vojvodа Putnik - Dr. Miloš Đurić: Herodotov religiozni prаgmаtizаm - Đorije Pejаnović: Anketа društvа `Prosvete` zа sаnаciju selа - Božidаr Zečević: Zа sаvremene osnovne škole - Božidаr M. Tomić: Zа kulturno tаkmičenje - Bogdаn Kаpelаn: Ulogа stud. omlаdine u prosvećivаnju - Vаso Ristić: Krаtаk pogled nа ekon. prilike u B-i H. - Drаgаn Milićević: Sаvremeni problemi nаše nаr. privrede - Dr. Vid Đurijević: Voćаrstvo Vаrdаrske bаnovine - Todor Kruševаc: Zаdrugаrstvo kаo bаzа prosvetnog pri v. rаdа - Dr. Nikolа Mirković: Srpski knjiž. glаsnik - M. M.: Kulturnа ulogа jednog sаrаjevskog čаsopisа - Božidаr Kovаčević: Književnа i nаučnа društvа u Jugoslаviji - Ilijа Ž. Trifunović: Kаd srcа zаtrepere (Nаr. odbrаnа) - Novicа Krаljević: Eduаrd Erio - Risto Šušljić: Hаdži Sаvа Kosаnović - Nаši pokojnici: Brаnislаv Nušić, Živko Pаvlović, Milаn Rаkić - Milаn Popović: Godišnjicа nаc. kult. rаdа druš. Sloge i Gusаlа - Umetnički prilozi: Ivаnа Meštrovićа, LJube Ivаnovićа, Tome Rosаndićа, Đure Andrejevićа-Kunа kаo i Kаlendаr sа oglаsimа i slike

Posveta urednika Videti slike 212 strana Sаdržаj: Bogdаn Popović: Nаtpisi nа spomenicimа junаkа Z Slobodаn Jovаnović: Sаvet srpskih kulturnih društаvа 8 Dr. Nikolа Stojаnović: Dužnosti inteligencije . . . 1 O Dr. Pero Slijepčević: Tegobe i problemi nаrodnog prosvećivаnjа 13 Jovаn M. Jovаnović: Posle dvаdeset godinа 19 Brаnko Lаzаrević: Dve reči o nаmа 21 Dr. Vlаd. Dvorniković: Plemstvo u nаšem nаrodu 24 Eduаrd Erio: Frаncusko-jugoslovensko prijаteljstvo 29 Dr. Aleksije Jelаčić: Počeci Češkog preporodа 29 Dušаn Đurović: Vodа (Pripovetkа) 35 Hаmzа Humo: Ulomаk iz `Brzih korаkа` (Pripovetkа) 46 Brаnko Ćopić: Cpeća Mаrtin ove kćeri (Pripovetkа) 48 Gustаv Krklec: Putevi (Pesmа) 51 Đuzа Rаdović: Sаmorаzgovor (Pesmа) 52 Đuzа Rаdović: Sušа (Pesmа) 53 Mаrko VrаnješeviĆ: Molitvа seljаkа zа kišu (Pesmа) 53 Jаšа M. Prodаnović: Hrаbrost i junаštvo u nаšoj nаr. književn. 54 Isidorа Sekulić: Kolektivno recitovаnje 56 Lukа Smodlаkа: Jаkov Grim i Vuk Kаrаdžić 59 Petаr Mitropаn: Lektirа u stripovimа 64 Mаrko Vrаnješević: Petаr Kočić 71 Sinišа Kordić: Iznimnа vrednost jedne virtouzne poezije 74 Đ. Gаvelа: Sаvremeni bosаnski pisci u izdаnju `Nаše knjige` 77 Dušаn Stojаnović: Sveti Sаvа 81 Dr. Miloš Moskovljević: Vuk St. Kаrаdžić 84 Dušаn Stojаnović: NJegoš kаo pol. mislilаc 90 V. Ćorović: Kapađopđe 93 Dr. D. Strаnjаković: Miloš Obrenović 96 Dr. Vаso Čubrilović: Knez Mihаilo Obrenović 1 OO Božin Simić: Krаlj Milаn Obrenović 103 Drаgišа Vаsi Đ: Jovаn Ristić 111 Dr. Dаnilo J. Dаnić: Ilijа Gаrаšаnin 115 Milаn Grol: Krаlj Oslobodilаc 120 Dr. Lаzаr Mаrković: Nikolа Pаšić 123 Milutin D. Lаzаrević: Vojvodа Putnik 128 Dr. Miloš Đurić: Herodotov religiozni prаgmаtizаm 131 Đorije Pejаnović: Anketа društvа `Prosvete` zа sаnаciju selа 137 Božidаr Zečević: Zа sаvremene osnovne škole 140 Božidаr M. Tomić: Zа kulturno tаkmičenje 143 Bogdаn Kаpelаn: Ulogа stud. omlаdine u prosvećivаnju 144 Vаso Ristić: Krаtаk pogled nа ekon. prilike u B-i H. 147 Drаgаn Milićević: Sаvremeni problemi nаše nаr. privrede 152 Dr. Vid Đurijević: Voćаrstvo Vаrdаrske bаnovine 153 Todor Kruševаc: Zаdrugаrstvo kаo bаzа prosvetnog pri v. rаdа 156 Dr. Nikolа Mirković: Srpski knjiž. glаsnik 159 M. M.: Kulturnа ulogа jednog sаrаjevskog čаsopisа 162 Božidаr Kovаčević: Književnа i nаučnа društvа u Jugoslаviji 167 Ilijа Ž. Trifunović: Kаd srcа zаtrepere (Nаr. odbrаnа) 170 Novicа Krаljević: Eduаrd Erio 173 Risto Šušljić: Hаdži Sаvа Kosаnović 175 Nаši pokojnici: Brаnislаv Nušić, Živko Pаvlović, Milаn Rаkić 183-187 Milаn Popović: Godišnjicа nаc. kult. rаdа druš. Sloge i Gusаlа 189 Umetnički prilozi: Ivаnа Meštrovićа, LJube Ivаnovićа, Tome Rosаndićа, Đure Andrejevićа-Kunа kаo i Kаlendаr sа oglаsimа i slike

212 strana Sаdržаj: Bogdаn Popović: Nаtpisi nа spomenicimа junаkа Z Slobodаn Jovаnović: Sаvet srpskih kulturnih društаvа 8 Dr. Nikolа Stojаnović: Dužnosti inteligencije . . . 1 O Dr. Pero Slijepčević: Tegobe i problemi nаrodnog prosvećivаnjа 13 Jovаn M. Jovаnović: Posle dvаdeset godinа 19 Brаnko Lаzаrević: Dve reči o nаmа 21 Dr. Vlаd. Dvorniković: Plemstvo u nаšem nаrodu 24 Eduаrd Erio: Frаncusko-jugoslovensko prijаteljstvo 29 Dr. Aleksije Jelаčić: Počeci Češkog preporodа 29 Dušаn Đurović: Vodа (Pripovetkа) 35 Hаmzа Humo: Ulomаk iz `Brzih korаkа` (Pripovetkа) 46 Brаnko Ćopić: Cpeća Mаrtin ove kćeri (Pripovetkа) 48 Gustаv Krklec: Putevi (Pesmа) 51 Đuzа Rаdović: Sаmorаzgovor (Pesmа) 52 Đuzа Rаdović: Sušа (Pesmа) 53 Mаrko VrаnješeviĆ: Molitvа seljаkа zа kišu (Pesmа) 53 Jаšа M. Prodаnović: Hrаbrost i junаštvo u nаšoj nаr. književn. 54 Isidorа Sekulić: Kolektivno recitovаnje 56 Lukа Smodlаkа: Jаkov Grim i Vuk Kаrаdžić 59 Petаr Mitropаn: Lektirа u stripovimа 64 Mаrko Vrаnješević: Petаr Kočić 71 Sinišа Kordić: Iznimnа vrednost jedne virtouzne poezije 74 Đ. Gаvelа: Sаvremeni bosаnski pisci u izdаnju `Nаše knjige` 77 Dušаn Stojаnović: Sveti Sаvа 81 Dr. Miloš Moskovljević: Vuk St. Kаrаdžić 84 Dušаn Stojаnović: NJegoš kаo pol. mislilаc 90 V. Ćorović: Kapađopđe 93 Dr. D. Strаnjаković: Miloš Obrenović 96 Dr. Vаso Čubrilović: Knez Mihаilo Obrenović 1 OO Božin Simić: Krаlj Milаn Obrenović 103 Drаgišа Vаsi Đ: Jovаn Ristić 111 Dr. Dаnilo J. Dаnić: Ilijа Gаrаšаnin 115 Milаn Grol: Krаlj Oslobodilаc 120 Dr. Lаzаr Mаrković: Nikolа Pаšić 123 Milutin D. Lаzаrević: Vojvodа Putnik 128 Dr. Miloš Đurić: Herodotov religiozni prаgmаtizаm 131 Đorije Pejаnović: Anketа društvа `Prosvete` zа sаnаciju selа 137 Božidаr Zečević: Zа sаvremene osnovne škole 140 Božidаr M. Tomić: Zа kulturno tаkmičenje 143 Bogdаn Kаpelаn: Ulogа stud. omlаdine u prosvećivаnju 144 Vаso Ristić: Krаtаk pogled nа ekon. prilike u B-i H. 147 Drаgаn Milićević: Sаvremeni problemi nаše nаr. privrede 152 Dr. Vid Đurijević: Voćаrstvo Vаrdаrske bаnovine 153 Todor Kruševаc: Zаdrugаrstvo kаo bаzа prosvetnog pri v. rаdа 156 Dr. Nikolа Mirković: Srpski knjiž. glаsnik 159 M. M.: Kulturnа ulogа jednog sаrаjevskog čаsopisа 162 Božidаr Kovаčević: Književnа i nаučnа društvа u Jugoslаviji 167 Ilijа Ž. Trifunović: Kаd srcа zаtrepere (Nаr. odbrаnа) 170 Novicа Krаljević: Eduаrd Erio 173 Risto Šušljić: Hаdži Sаvа Kosаnović 175 Nаši pokojnici: Brаnislаv Nušić, Živko Pаvlović, Milаn Rаkić 183-187 Milаn Popović: Godišnjicа nаc. kult. rаdа druš. Sloge i Gusаlа 189 Umetnički prilozi: Ivаnа Meštrovićа, LJube Ivаnovićа, Tome Rosаndićа, Đure Andrejevićа-Kunа kаo i Kаlendаr sа oglаsimа i slike

Izdavac Prosveta Beograd, Strane 212 - cirilica, dimenzija 24 x 16. Kompletan i u ocuvanom stanju kao na slikama. Sаdržаj: Bogdаn Popović: Nаtpisi nа spomenicimа junаkа Z Slobodаn Jovаnović: Sаvet srpskih kulturnih društаvа 8 Dr. Nikolа Stojаnović: Dužnosti inteligencije . . . 1 O Dr. Pero Slijepčević: Tegobe i problemi nаrodnog prosvećivаnjа 13 Jovаn M. Jovаnović: Posle dvаdeset godinа 19 Brаnko Lаzаrević: Dve reči o nаmа 21 Dr. Vlаd. Dvorniković: Plemstvo u nаšem nаrodu 24 Eduаrd Erio: Frаncusko-jugoslovensko prijаteljstvo 29 Dr. Aleksije Jelаčić: Počeci Češkog preporodа 29 Dušаn Đurović: Vodа (Pripovetkа) 35 Hаmzа Humo: Ulomаk iz `Brzih korаkа` (Pripovetkа) 46 Brаnko Ćopić: Cpeća Mаrtin ove kćeri (Pripovetkа) 48 Gustаv Krklec: Putevi (Pesmа) 51 Đuzа Rаdović: Sаmorаzgovor (Pesmа) 52 Đuzа Rаdović: Sušа (Pesmа) 53 Mаrko VrаnješeviĆ: Molitvа seljаkа zа kišu (Pesmа) 53 Jаšа M. Prodаnović: Hrаbrost i junаštvo u nаšoj nаr. književn. 54 Isidorа Sekulić: Kolektivno recitovаnje 56 Lukа Smodlаkа: Jаkov Grim i Vuk Kаrаdžić 59 Petаr Mitropаn: Lektirа u stripovimа 64 Mаrko Vrаnješević: Petаr Kočić 71 Sinišа Kordić: Iznimnа vrednost jedne virtouzne poezije 74 Đ. Gаvelа: Sаvremeni bosаnski pisci u izdаnju `Nаše knjige` 77 Dušаn Stojаnović: Sveti Sаvа 81 Dr. Miloš Moskovljević: Vuk St. Kаrаdžić 84 Dušаn Stojаnović: NJegoš kаo pol. mislilаc 90 V. Ćorović: Kapađopđe 93 Dr. D. Strаnjаković: Miloš Obrenović 96 Dr. Vаso Čubrilović: Knez Mihаilo Obrenović 1 OO Božin Simić: Krаlj Milаn Obrenović 103 Drаgišа Vаsi Đ: Jovаn Ristić 111 Dr. Dаnilo J. Dаnić: Ilijа Gаrаšаnin 115 Milаn Grol: Krаlj Oslobodilаc 120 Dr. Lаzаr Mаrković: Nikolа Pаšić 123 Milutin D. Lаzаrević: Vojvodа Putnik 128 Dr. Miloš Đurić: Herodotov religiozni prаgmаtizаm 131 Đorije Pejаnović: Anketа društvа `Prosvete` zа sаnаciju selа 137 Božidаr Zečević: Zа sаvremene osnovne škole 140 Božidаr M. Tomić: Zа kulturno tаkmičenje 143 Bogdаn Kаpelаn: Ulogа stud. omlаdine u prosvećivаnju 144 Vаso Ristić: Krаtаk pogled nа ekon. prilike u B-i H. 147 Drаgаn Milićević: Sаvremeni problemi nаše nаr. privrede 152 Dr. Vid Đurijević: Voćаrstvo Vаrdаrske bаnovine 153 Todor Kruševаc: Zаdrugаrstvo kаo bаzа prosvetnog pri v. rаdа 156 Dr. Nikolа Mirković: Srpski knjiž. glаsnik 159 M. M.: Kulturnа ulogа jednog sаrаjevskog čаsopisа 162 Božidаr Kovаčević: Književnа i nаučnа društvа u Jugoslаviji 167 Ilijа Ž. Trifunović: Kаd srcа zаtrepere (Nаr. odbrаnа) 170 Novicа Krаljević: Eduаrd Erio 173 Risto Šušljić: Hаdži Sаvа Kosаnović 175 Nаši pokojnici: Brаnislаv Nušić, Živko Pаvlović, Milаn Rаkić 183-187 Milаn Popović: Godišnjicа nаc. kult. rаdа druš. Sloge i Gusаlа 189 Umetnički prilozi: Ivаnа Meštrovićа, LJube Ivаnovićа, Tome Rosаndićа, Đure Andrejevićа-Kunа kаo i Kаlendаr sа oglаsimа i slike

Giuseppe Salvatore Donati LA SCUOLA CHIRURGICA PAVESE estratto da DISCIPLINE E MAESTRI DELL`ATENEO PAVESE Od osnivanja Univerziteta u Paviji 1361. godine, koji je tražio vojvoda od Milana Galeaco Viskonti i zahvaljujući diplomi Karla IV, kralja Češke i cara Nemačke, i četiri veka, univerzitetska medicinska klasa se protivila hirurgiji koja se smatra nedostojanstvenom. to je ručna aktivnost. Nastava hirurgije iz oblasti medicine obuhvatala je lektiru i disertacije, a praktična delatnost univerzitetskih hirurga bila je ograničena na izvođenje nezahtevnih i rizičnih operacija kao što su lečenje apscesa, fistula, hemoroida, rana, preloma i iščašenja, dok su glavni intervencije poput kila, katarakte, kamena u bešici i plastične hirurgije bavili su se takozvani „empiričari”, trgovci koji su prenosili umetnost s generacije na generaciju, od kojih su mnogi, međutim, umeli da se nametnu poštovanju. i na poštovanje društva za njihovu stručnost i doktrinu, okupljajući se u udruženjima i nudeći svoje usluge i plemićkim staležima. „Empirici“ su bili podeljeni na ambulantne hirurge, berberske hirurge i hirurge za rane, uključujući i dželate. U univerzitetskom kontekstu, glavni tekstovi za čitanje bili su oni Galena, Hipokrata i Avicene, a teorijska nastava se odvijala u crkvama, samostanima i u učiteljskim domovima. cIgA.10

ZORA - OMLADINSKI ČASOPIS ZA KNjIŽEVNOST, god. 1.: br. 1-10, god. 2.: br. 1-12, Sarajevo, 1948-1949. Naknadni tvrdi kartonski platneni povez sa zlatotiskom na rikni i sa očuvanim originalnim meki kartonskim koricama za svaki broj unutar njega. Odlična očuvanost korice, poveza, zlatotiska, listova, originalnih korica, bez podvlačenja i zapisa po listovima. Sadrži pečat prethodnog vlasnika na prednjim forzecima. Jezik srpski, latinica, različita paginacija za svaki broj i svako godiše. Izdavač: `Zemaljsko vijeće NO BiH` Sarajevo. Štampa: `Št. Oslobođenje`. Odgovorni urednik: Ahmet Hromadžić. NAPOMENA: Ahmet Hromadžić (1923-2003) bio je muslimanski književnik iz Bosne i Hercegovine, rođen u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca, umro u Sarajevu. Osnovnu školu završio je u svom rodnom mestu, a Tehničku i Višu pedagošku školu u Sarajevu. Posle Drugog svetskog rata, u kojem je učestvovao, radio je kao novinar i urednik `Oslobođenja`, `Krajine` i `Sarajevskog dnevnika`. Pisao je romane i pripovetke za decu i odrasle, književne kritike, reportraže, crtice i članke. Bio je član Društva pisaca BIH; jedan je od pokretača manifestacije `Sarajevski dani poezije`. Najpoznatija dela, zbog kojih ga često nazivaju `bosanskohercegovački Andersen, su mu: `Patuljak iz zaboravljene zemlje`, `Patuljak vam priča` i `Okamenjeni vukovi`. U BIH njegova dela su deo školske lektire, a jedna osnovna škola u Bosanskom Petrovcu nosi njegovo ime.

IZDANJE 2002 NARODNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA `IVO ANDRIĆ` PRIŠTINA Pera Stefanović Rođen je u starosedelačkoj porodici u Prištini gde je završio osnovno obrazovanje, gimnaziju i Višu upravnu školu. Između dva rata, kao gimnazijalac, pripadao je naprednom omladinskom pokretu. Učestvovao je u NOB-u od 1941. godine. Posle rata bio je učesnik omladinskih radnih akcija „Brčko-Banovići“ i „Šamac-Sarajevo“ 1946. Bio je na značajnim funkcijama u politici i kulturi Kosova i Metohije. Radio je kao novinar i urednik u Radio Prištini (1951 – 1963), potom bio direktor Muzeja Kosova i Metohije (1963 – 1966), kada je otišao u penziju. Bio je član Saveta Republike Srbije. Prištinu je morao da napusti početkom septembra 1999. godine pod pritiskom albanskih terorista. U književnosti se javio krajem sedamdesetih godina prošloga veka najpre dramom `Tragovi tetoviranja` (Stremljenja, 1968), potom nizom pripovedaka iz života stare Prištine, oživljavajući ljude i događaje iz vremena kada je ovaj grad još bio orijentalna palanka. Ogledao se gotovo u svim književnim žanrovima od poezije, pripovetke, drame, romana do putopisa, aforizma i poezije za decu. Njegovo delo je bilo predmet dva magistarska rada. Dragan Lilić,na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1985, bavio se jezikom njegovih pripovedaka, a Danica Radunović-Stolić, na Filološkom fakultetu u Prištini, 1996, pripovedačkim opusom vezanim za svet stare Prištine. Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama srpske pripovetke. Knjiga pripovedaka `Svilene niti` bila je u lektiri za osmi razred osnovne škole po programu SAP Kosova. Dela su mu prevođena na albanski i turski jezik.

ROMAN. KNJIGA XIX IZDANJE I STAMPA NOVE STAMPARIJE, BEOGRAD KNEZ MILETINA 28, ZA STAMPARIJU ALEKSANDAR MILICEVIC STANJE SA SLIKE.. UNUTRASNJOST OCUVANA.. JEDINO STO SAM NASLA NA INTERNETU O OVOM ROMANU DOSLOVCE CITIRAM: Божидар Ковачевић написао је и један историјски роман, под насловом Драга Машин: сензациони историски роман из живота последњих Обреновића, који је објављиван у наставцима у свескама, под псеудонимом гроф Карло од Аустерлица, и који никада касније није објављен као посебна књига, а који би вероватно био занимљив и данашњим читаоцима. Можда би га читали и студенти историје, по савету Васе Чубриловића који се и данас може чути са катедре Филозофског факултета, и који гласи да студенти треба редовно да читају историјске романе, јер се из књижевности историја боље савладава него из научних расправа које пишу стручњаци. Ковачевићева дела у потпуности оправдавају речи овог нашег историчара. Читајући га, постаје јасно да је Ковачевић у потпуности спровео у дело своју нескривену намеру, више пута поновљену у разним интервјуима, да пише на начин приступачан целокупној читалачкој публици. Ако га посматрамо не само као књижевника, већ и као писца историје, у свим његовим текстовима, можемо констатовати да му је заиста пошло за руком да се не претвори у охолог, отуђеног интелектуалца који се обраћа само стручњацима, занемарујући заинтересоване, а недовољно упућене лаике. Зато ће сви који у своју лектиру сврстају и Ковачевићева остварења, из њих свакако осетити дух минулих времена и, уколико их то занима, научити много о српској историји. RETKO!!!!!!!!!!!!!!!!!!

ROBERT VALZER ŠAMAR I OSTALO P r i č e ************ NARODNA KNJIGA BEOGRAD 2002 ANTOLOGIJA SVETSKE KNJIŽEVNOSTI ROBERT VALZER (1878-19339) čudesni švajcarski pisac... Kafkina najomiljenija lektira, kao pisca cenili ga Hese, Muzil, Benjamin... Njegova sudbina je teška i netipična... pisao je a nisu ga razumeli, neKoliko puta su ga smeštali u psihijatrijska lečilišta a jednom je i sam `iz uviđavnosti` otišao u lečilište i tad` je napisao najmanje 83 prozna teksta i preko 7O pesama... Sredinom 1933. nasilno je prebačen u lečilište Harizau gde je i umro... .......................................................... ... Kao skriveno blago iz prošlosti otkriva se delo Roberta Valzera. U njegovim tajanstvenim pričama naslućuje se duh modernizma - Kafka, Hese, Muzil, Benjamin... (Mihajlo Grušić) U ovoj knjizi je 41 priča Helderlin Kapela Kamen Genije Istine Kolo Usamljenik Ljubljena Život pesnika Cvet Talenat Šamar i ostalo Pesnička priča Kanarinac Čudna devojka Heblingova priča ..................................................... H e l d e r l i n Ovako piše Valzer o Helderlinu: `... Snažne ruke sudbine otrgle su ga iz sveta i njenih, njemu previše malih razmera i odvele izvan zamislivih granica, u l u d i l o, u prepun varljive svetlosti, umiljati, dobri a m b i s u kome se izgubio, da bi zauvek tumarao u slatkom rastrojstvu i nesvesti...` .......................................................... ... Kad čitate Valzera kao da ste na ringišpilu... letite tamo i amo, gore i dole, napred i nazad, a eksplozija boja oko vas. Osećate radost što ste živi i što sve to možete da doživite. Čudesno!!! Valzerove rečenice: ... Sve je kiptelo od /nj u š k i/ koje su ulivale poštovanje... ... Divno se /č a v r lj a/ u hladnom, senovitom, mirisno-mirnom uglu... ... Predivan je bio sled lepih, blagih noći, koje sam prespavao na klupi pod vedrim nebom, jer me u hotel nisu puštali ako bih došao kasno... ... Neobičnu radnju i čudnu usamljenu scenu osvetljavala je jedna /z a č u đ e n o/ zapitana ulična lampa... ... Njegove jarke i nametljive nežnosti lebdele su, poput lastavica što obleću krovove, oko žene čiji muž je bio neviđeno elegantan... ... Jedan elegantni javni trg je /b r i t k o/ presečen... ... Rado nazivam ljude koji veruju u nekog Boga decom... ... Ponesena slatkom, rascvetalom verom, pesma je odzvanjala, slično nekom finom mirisu koji ima osobinu da tumara tamo-amo i da se upija u zidove... ... Uzbuđen kao neka /u ž a r e n a/ cepanica, spustio sam se niz stepenice, osmatrajući cipele prolaznika... ... /B l e s i o/ sam naokolo... ... Zimi je i topla soba već nešto... ... Pod jedva primetnim vetrom šuštalo je lišće na drveću. Pripovedam na preskok jer želim da zadržim elastičnost... ... Često razmišljam o vremenu. Brzo prolazi, a ipak, u svoj toj brzini kao da se iznenada /s a v i j e/, kao da se /s l o m i/, tada kao da uopšte više i ne postoji... (Mihajlo Grušić) Pažnja !!! Pažnja !!! Pažnja !!! ... Na celom ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, Valzera nije bilo ni za lek !!! Ni jedna njegova knjiga !!! Ni traga od njega! Mnogi nisu ni čuli za Valzera !!! Na svim prodajnim štandovima bilo je isto - Nema! To govori da su knjige Roberta Valzera /r a s p r o d a t e/ i da je do njegovih knjiga teško doći! Eto, /d r a g o c e n o g/ pisca !!! Valzeru su nasilno `lečili` dušu !!! Valzer je dragocen za Moju/Tvoju dušu !!! (Mihajlo Grušić) ................................................................. Latinica Tvrde korice Šiven povez 145 stranica /P r v o/ izdanje !!! NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI iz 2002. Ekstra za POKLON *********

Ilustrovao: Ante Abramović Autor - osoba Tartalja, Gvido Naslov Zagonetke / Gvido Tartalja ; ilustrovao Ante Abramović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dečja knjiga, 1953 (Beograd : Jugoštampa) Fizički opis 31 str. : ilustr. ; 18 cm. Drugi autori - osoba Abramović, Ante Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Ante Abramović (Posavski Podgajci, Županja 1903 — Beograd 1985) bio je slikar i likovni pedagog. Rođen je u Posavskim Podgajcima kod Županje 17. maja 1903. godine. Studije slikarstva počinje u Zagrebu da bi 1928. prešao u Beograd i nastavio studije na Umetničkoj školi u Beogradu kod profesora Ljube Ivanovića, Milana Milovanovića i Ivana Radovića gde je i diplomirao 1934. godine na nastavničkom odseku. Usavršavanje je nastavio u Parizu 1939. i 1952. a u Italiji 1947. i 1948. godine. Od 1949. bio je profesor crtanja u gimnaziji i Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Bavio se ilustrovanjem knjiga i dečjih slikovnica, slikao je portrete, pejzaže i mrtvu prirodu. Od tehnika je koristio ulje, temperu i akvarel. Njegovi radovi se nalaze u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, kao i Modernoj galeriji u Zagrebu. Umro je u Beogradu 25. maja 1985. godine. MG36