Novo, nečitano, nema posvete. Između mašte i stvarnosti - Milivoj Nenin Godina izdanja: 2007 Broj strana: 213 Povez: Tvrd IZMEĐU MAŠTE I STVARNOSTI - izbor iz savremene domaće pripovetke - lektira za osnovnu školu

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Ikona i ikonopoštovanje - Sergej Bulgakov Izdavač: Otačnik Godina izdanja: 2017 Broj strana: 134 Format: 20 cm Povez: Broširani Monografija oca Sergeja N. Bulgakova o ikoni i ikonopoštovanju je prvi ozbiljan rad na tu temu nakon više od hiljadu godina. A i u mnogim aspektima on predstavlja još uvek najznačajnije dogmatsko istraživanje ovog bogoslovskog problema. Bulgakovljeva knjiga Ikona i ikonopoštovanje je, stoga, obavezna lektira za svakoga koga zanima pitanje ikonopoštovanja u Crkvi.

Knjiga je kao nova. Nacija, žanr - Dragan Jovićević Izdavač: Filmski centar Srbije Godina izdanja: 2021 Broj strana: 365 Format: 23 cm Povez: Broširani Prva velika kritičarska rekapitulacija žanrovskih izdanaka srpskog filma od raspada SFRJ, istovremeno je i model kritičarskog ponašanja: Dragan Jovićević pleni širinom zahvata, oštroumnošću svojih opservacija, ali i beskompromisnošću u izricanju sudova. Neće proći dugo vremena, a knjiga Nacija, žanr postaće obavezna lektira za sve žanrovske sledbenike, ali i za osporavatelje.  Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti i filmski kritičar

Kao novo. Bez posvete. Prsten terapija - Gabor Mihalec Godina izdanja: 2022 Broj strana: 230 Povez: Mek Priručnik o uspešnom braku za početnike, venčane i one koji počinju iznovaOva knjiga je neizostavna “lektira” za one koji se tek spremaju da sklope brak, ali je takođe korisna I onima koji tragaju za partnerom, kao I za one koji su već više godina u braku.Autor knjige, terapeut za parove I porodice, ispituje deset ključnih komponenti srećnog doživotnog braka. Usput podstiče parove na svestan zajednički rad iznoseći svoja stručna saznanja stečena kroz lični dvadesetogodišnji brak I kroz materijale sa savetovanja I terapija sa mnogim parovima.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Najveći cvet na svetu - Žoze Saramag Godina izdanja: 2022 Broj strana: 52 Povez: Mek Ovo je priča o dečaku koji je s mnogo pažnje i ljubavi odnegovao najveći cvet na svetu…„Kada bi ga kasnije videli kako prolazi ulicom, ljudi bi govorili da odlazi iz sela da bi učinio dela veća od sebe samog i od svake njima poznate veličine. Jeste li ikada razmišljali o tome šta bi se desilo kada bi dečje priče postale obavezna lektira za odrasle? Da li bi odrasli onda stvarno mogli da nauče sve ono važno što im knjige za decu od davnina poručuju?`

Knjiga je kao nova. Sofisti 2 - grupa autora Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2018 Broj strana: 191 Format: 18 cm Povez: Broširani Zajedno s presokratovskim misliocima, grčki sofisti bili su prvi filozofi, koji su prethodili Platonu i Aristotelu. U ovom izdanju, u tri knjige, svi njihovi dostupni spisi prvi put su predstavljeni na srpskom jeziku, zahvaljujući višegodišnjim naporima prevodioca. Prevodi radova sofista upotpunjeni su dragocenim napomenama. Otkrićemo da su sofisti u mnogo čemu bili ispred svoga doba a da su najdalje dosegli u transformativnom i efikasnom umovanju u ubedljivim javnim obraćanjima i komuniciranju. Njihova istraživanja statusa žena i robova u društvu, porekla religije, razlikovanja nas i drugih… bila su osnova za dalje uvide u istu i sličnu problematiku kod sledećih naraštaja. Ukratko, ona su inspirativna i dragocena lektira.

Kao novo. Bez posvete. Kapetanova kći - Aleksandar S. Puškin Izdavač: LOM Godina izdanja: 2006 Broj strana: 143 Format: 22 cm Povez: Broširani Aleksandar Sergejevič Puškin (1799-1937) otac je ruskog književnog jezika i velike ruske književnosti. Na njemu su učili Gogolj, Dostojevski, Tolstoj, Turgenjev, Čehov i drugi veliki ruski pisci 19. i 20. veka. U tom blistavom sazvežđu, Puškinov stvaralački genije izdvaja se svojom širinom, lepotom i snagom, vanrednim osećanjem umetničke mere i istine. Progresivan, humani duh njegovog dela ostavio je neizbrisiv otisak na dalji tok ruske kulture i umetnost pisane reči. Puškin je, po rečima Dostojevskog: „Vanredna i možda jedinstvena pojava ruskog duha, ruski čovek u svom razvoju u kojem će se pojaviti, možda, kroz dvesta godina“. Uz roman-poemu „Evgenije Onjegin“, Puškinovo najčuvenije i poslednje delo je “Kapetanova kći”. Samo tri meseca nakon završetka romana, Puškin je ubijen u dvoboju. I posle 180 godina “Kapetanova kći” čita se kao da je danas pisana. Neprevaziđen Puškinov stil i živo pripovedanje, uz galeriju nezaboravnih likova, čine ovo delo jednim od najboljih romana u svetskoj literaturi i sastavnim delom školskih lektira širom sveta.

Novo, nečitano, nema posvete. Život je san - Pedro Kalderon De La Barka Godina izdanja: 2023 Broj strana: 184 Povez: Mek Ova filozofska drama napisana pre skoro četiri veka (prvi put objavljena oko 1635. godine) i danas intrigira čitaoce/gledaoce širom sveta. Odnedavno u Srbiji je ušla u opus srednjoškolske lektire, pa je između ostalog iz tog razloga Kreativni tim KR Balkan odlučio da uradi nov prevod, kako bi ovo delo stilsko-jezički, ali i semantički, dodatnim pojašnjenjima u fusnotama, postalo prijemčivije i lakše za čitanje široj publici.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Psihoslajdovi - Goran Živković Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2017 Broj strana: 133 Format: 19 cm Povez: Broširani U stihovima višestruko nagrađivanog, najboljeg srpskog slemera i dobitnika Brankove nagrade za najbolji pesnički prvenac 2012. godine, Gorana Živkovića, smenjuju se živopisne i povremeno groteskne slike savremene Srbije. Na svojim psihoslajdovima Živković slika društveno-političko i satirično, ljubavno i apokaliptično, lokalno i globalno, sa osećajem za apsurd svakodnevice. Gradeći svoj poetski svet na dobrim uticajima lektire poput nadrealista, bitnika, američke andergarund poezije i rokenrola, autor u konačnici stvara knjigu obojenu autentičnim iskustvom i buntom koji proističe iz našeg vremena, ideologija, podneblja i naravi.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Slepi miš - Ju Nesbe Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2015 Broj strana: 386 Format: 20 cm Povez: Broširani „Obavezna lektira za svakog poklonika neodoljive katastrofe zvane Hari Hule. Iako vas hronološka promena može zbuniti, ona će priči dodati sloj dramske ironije, povećati napetost i osnažiti je.“ Booklist Premijerno pojavljivanje Nesbeovog inspektora Harija Hulea koje će vas oduševiti. Kriminalistička policija u Oslu šalje inspektora Harija Hulea u Sidnej da prati istragu jednog ubistva. Hari ima odrešene ruke da pomogne u istrazi, ali i jasno naređenje da se kloni nevolja. Žrtva je dvadesettrogodišnja Norvežanka, relativno poznata ličnost u svojoj domovini. Hari, međutim, nije rođeni posmatrač, pa se brzo sprijateljuje s detektivom koji radi na slučaju, kao i sa jednom svedokinjom. Kako istraga odmiče, oni otkrivaju da je to ubistvo samo poslednje u nizu nerasvetljenih zločina psihopate koji plete svoju mrežu širom Australije. Kako se približavaju ubici, u Hariju raste strepnja da niko nije bezbedan, a ponajmanje oni koji istražuju ove zločine. Roman Slepi miš dobio je 1997. nagradu Riverton najprestižniju za kriminalistički žanr u Norveškoj, kao i nordijsku nagradu Stakleni ključ za najbolji nordijski kriminalistički roman u 1998. godini. „Slepi miš je plod početničke euforije, priča koja nosi obeležja mesta u kojem je nastala kako u geografskom smislu, tako i u kontekstu mog života. Nedavno sam je naglas čitao na radiju i donekle sam strepeo od vlastitih početničkih grešaka, ali me je prijatno iznenadila svežina i odvažnost tog poduhvata.“ Ju Nesbe „Već u prvom kriminalističkom romanu Nesbe izaziva klišee žanra nemilosrdno ih razlažući i komponujući neke nove rifove… Na veliko zadovoljstvo, već ovde uočavamo organski oblik koji je Nesbe imao pred očima i na samom početku svog stvaralaštva.“ The Independent „Čudesan je ovaj susret s mlađim, pričljivijim Harijem… Nesbe je vrstan pisac koji odmerenim tempom vodi radnju ka vrhuncu, ne bi li vas potom pustio da se sunovratite u sasvim neočekivan rasplet.“ Scottish Express

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Dijalog sa ekranom - Jurij Civjan Izdavač: Filmski centar Srbije Godina izdanja: 2014 Broj strana: 252 Format: 24 cm Povez: Broširani Knjiga jednog od najvećih evropskih filmskih teoretičara evropskog poratnog razdoblja, pisana u saradnji sa Jurijem Civjanom, izuzetan je, pregledan i nezaobilazan filmski priručnik koji trasira nove puteve gledanju i razumevanju filma. Stalno se usaglašavajući sa izazovima savremenosti, tandem Lotman-Civjan ne samo što daje osnove filmske gramatike no se u potpunosti usaglašava sa tokovima modernog filma, čije primere koristi u britkim analizama. Pisan razumljivim, jednostavnim jezikom, DIJALOG SA EKRANOM se nadovezuje na veliku evropsku teorijsku filmsku tradiciju, negujući pritom, jedan eruditski stil koji je sam svetski vrh. Knjiga koja će filmskim profesionalcima predstavljati inspiraciju i obaveznu lektiru a ostaloj publici izazov i istinsko uživanje.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Obespravljeni - Marijano Asuela Godina izdanja: 2016 Broj strana: 171 Glavni junak romana „Obespravljeni“ (1915) pridružuje se revolucionarnom pokretu, ne iz ideala, već iz osvete federalnim vlastima koje su mu napale porodicu. Primerenom realističkom tehnikom i jezikom tipičnim za određene društvene klase, autor otkriva okrutne ratne zločine pobunjenika. Teme koje se obrađuju u romanu su: sukob društvenih klasa, mitologizacija rata, mit o heroju, mačizam, rastrzanost između borbe i razočaranja. Zlodela revolucionara u drugi plan pomeraju ideale revolucije, a većina „obespravljenih“ te ideale niti razume, niti ih utelovljuje. Roman se nalazi u obaveznoj lektiri na studijama hispanistike i predstavlja ključno delo za razumevanje društvenih pokreta u Srednjoj Americi s početka 20. veka. Preveden je na brojne jezike, kako zbog dokumentarnog, tako i zbog velikog književnog značaja.

Novo, nečitano, nema posvete. Pergamenti u ogledalu - Dragana Đurković Tošić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 208 Povez: Mek Knjiga o bolu utkanom u temelje srpske žene i njene porodiceDragana je rešila da nam ovog puta podari priče od kojih se koža ježi i suze lede u očima. Šetajući od današnjice do detinjstva, ispričaće nam sudbine, grehe i patnje brojnih aktera.Jačina njene pisane reči toliko je velika da ćemo prizvati u sećanje sopstvene prve jelke i Nove godine, školske dane i (ne)pročitane lektire, prve poklone, poljupce i suze. Drhtaćemo zajedno sa njenim nevestama, plakaćemo naglas sa majkom koja je sahranila sina. Uživaćemo u tišini ali i hrabriti se i snažiti rečima koje pronalazimo na svakoj stranici. Autorkine priče jesu svakodnevna lekcija, koja se mora primiti k znanju.– Dijana ČelićOve ispovesti svakako jesu dragoceno svedočanstvo o bolu i njegovoj nadgradnji, utkani u temelje srpske žene i njene porodice. I onog što je ispred i iza nje, što opominje, vrišti, što se gubi kao reka ponornica i opet vraća na površinu da se ponovo odživi ili iživi u novim okvirima patnje i suza.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ljubav u kasabi i druge višegradske priče - Ivo Andrić Godina izdanja: 2014 Broj strana: 388 Povez: Tvrd U višegrаdskim pripovetkаmа, jednаko kаo i u esejimа i pričаmа o detinjstvu u kаsаbi, Andrić je u izvesnom smislu temаtizovаo sopstvenа životnа iskustvа, uvodeći ih nа jedno šire umetničko polje. Sve ono što su bili njegovi intimni doživljаji odrаstаnjа, njegovа sećаnjа nа rаno detinjstvo, nа krаjolik i аtmosferu višegrаdske kаsаbe, nа pojedine živopisne ličnosti koje su utisnule trаg u povesti grаdа, nа legende i predаnjа koje je kаo dete zаneseno slušаo, pisаc je preoblikovаo po meri umetničkog tekstа, univerzаlizujući priču o zаvičаju. Sаgledаne u nizu, te proze kаo dа spontаno formirаju jednu celovitu, živopisnu, polivаlentnu sliku vаroši i odrаstаnjа u njoj. Rаno piščevo životno iskustvo, znаnjа kojа je kroz usmenа kаzivаnjа sticаo ili ih usvаjаo kroz lektiru, upаmćene slike i nаtаloženа osećаnjа – sve je to bilа onа riznicа sirove grаđe iz koje je pisаc zаhvаtаo i u književnosti ostаvio fiksirаnu umetničku predstаvu o složenim vremenimа u istoriji Bosne i o prostoru nа kojem su se vekovimа suprotstаvljаli, sudаrаli i koegzistirаli rаzličiti kulturni modeli.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Priče iz beogradskog života - Simo Matavulj Godina izdanja: 2021 Broj strana: 320 Povez: Mek „Listajući sveske Matavuljevih pripovedaka, meni se sve čini da, i pored prijema na koji je Matavuljevo pripovedačko delo uvek nailazilo i kod kritike i kod čitalaca, majstorstvo ovog pripovedača nije pravo ni potpuno ocenjeno ni osvetljeno...Njegov dar da u jednoj rečenici, jednoj dobro nađenoj slici iznese presek čitavog jednog vremena, ne ostavlja ga potpuno nikad i javlja se često i u najskromnijoj pripoveci. Negde u jednoj od beogradskih pripovedaka Matavulj, prolazeći ulicama glavnog grada i služeći se samo čulom sluha, daje ovako sliku društvene strukture Beograda sa kraja XIX veka: ’Negde po gospodskim kućama drndahu klaviri, a negde čujaše se glas stoke.’I tako duž cele lektire susrećemo slična živa mesta dobro nađenih slika koje življe osvetljavaju površine oko sebe i vode radnju pripovetke napred, i sve to bez samodopadljivog podvlačenja, bez nametljivosti i didaktike, bez zastajanja i zagledanja pred sopstvenim izrazom. Jer, Simo Matavulj je bio jedan od onih književnika stvaralaca koji od svojih izražajnih sredstava nisu nikad pravili problem ni predmet diskusije, ali koji su ih, ne govoreći mnogo o njima, predano negovali i stalno usavršavali.“– Ivo Andrić

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Mutacije - Fracis Kirps Godina izdanja: 2022 Broj strana: 149 Povez: Mek Mutacije predstavljaju objavu rata „zastarelim tekstovima“. Njihovo besramno i duhovito iskrivljavanje golica čitaoce koji poznaju književnost i izaziva nepatvoreno ushićenje zbog karikiranja školske lektire. […] Poentama se poigrava sa očekivanjima čitalaca, a kratke i raznovrsne tekstove prožimaju različiti žanrovi kao što su naučna fantastika, distopije, bajke i kafkijansko štivo. Kirpsu u fokusu nisu ni književnost ni jezik, već namerna zloupotreba književnih uticaja: mutacije originalnih tekstova, mutacije (ljudske) perspektive iz kratkih priča, mutacije ispričanih svetova, mutacije sveta u kome živimo. Čak i kada ponekad preterano prerađuje originale, tekstovi kod čitaoca izazivaju odmahivanje glavom, ali pre svega glasan smeh.– Kler ŠmarcZahvaljujući sigurnom stilu i već prepoznatljivom drskom tonu pripo- vedanja, Kirpsove nove verzije klasika su i te kako uspele, bilo da je reč o dobro poznatom, kao što je Kafkin Preobražaj, […] ili pak nečem još složenijem, kao što je ukrštanje Ingeborg Bahman sa H. P. Lavkraftom. Priče su čitljive čak i onda kada čitalac ne poznaje original, zaboravio ga je ili ga je naprosto potisnuo zbog neprijatnih iskustava u školi. Ko želi da se nasmeje, zaplače ili osveži klasike koje je pročitao, treba da posegne za Mutacijama.– Lik KaregariMože da bude groteskan, a zatim opet ironičan i crnohumoran – Kirpsov stil ima mnogo pobornika u Luksemburgu. Kirps se tokom godina kretao raznim stazama ne bi li svoju strast prema književnosti ostvario i na druge načine, a ne samo kao autor […], zasluživši time svoje lovorike na književnoj sceni.– Luxemburger Wort

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Adam i Evelin - Ingo Šulce Izdavač: Bulevar Books Godina izdanja: 2022 Broj strana: 304 Format: 20 cm Povez: Broširani U romanu Adam i Evelin, Ingo Šulce pripoveda o poznom letu 1989. u Istočnoj Evropi, neposredno pred pad Berlinskog zida. Poigravajući se sa biblijskim mitom, on piše predivnu tragikomediju o ljubavi, ali i o drugim iskušenjima tokom ovog prelomnog perioda. Ingo Šulce je rođen 1962. godine u Drezdenu, a živi u Berlinu. Nakon studija klasične filologije i germanistike u Jeni prvo je radio kao pozorišni dramaturg i urednik novina. Čim se 1995. godine pojavila njegova prva knjiga 33 trenutka sreće, i kritika i publika su je odmah prihvatile s oduševljenjem. Knjiga Simple Storys (1998.) postigla je spektakularan uspeh i uvrštena je u školsku lektiru u Nemačkoj. Usledio je Šulceov opus magnum Novi životi (2005), zbirke priča Mobilni (2007.) i Narandže i anđeli (2010.) kao i romani Adam i Evelin (2008,) i Peter Holc. Njegov srećni život koji pripoveda on sam (2017), koji je dobio književnu nagradu oblasti Rajngau i ušao u širi izbor za Nemačku književnu nagradu. Osim toga, Ingo Šulce je objavio brojne eseje i govore, među kojima su Šta hoćemo? (2009.) i Naša lepa nova odeća (2012), kao i umetničku knjigu Uvežbavanje raja (2016). U proleće 2020. godine objavljen je njegov roman Čestite ubice, koji je bio nominovan za Nagradu Sajma knjiga u Lajpcigu. Dana 1. oktober 2020. Ingo Šulce je odlikovan Ordenom Savezne Republike Nemačke za svoj angažman kao politički autor i umetnik. U proleće 2022. objavljena je knjiga Amerikanac koji je prvi otkrio Kolumba…. Dela Inga Šulcea nagrađena su brojnim međunarodnim nagradama i prevedena na 30 jezika.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Pisma iz Paname - Mehmed Begić Izdavač: Red box Godina izdanja: 2018 Broj strana: 194 Format: 19 cm Povez: Broširani „Što je jazz? „Duh otvorenosti“, riječima velikog pijaniste Herbie Hancocka, ili „život sâm koji te najbolje kad improviziraš!“, kako nas je davno podsjetio besmrtni George Gershwin. Mehmed Begić, hercegovački pjesnik globalne biografije sa karipskom adresom itekako zna improvizirati. Dokazao je to već svojim izvanrednim pjesničkim knjigama Sitni sati u Managvi, Opasan čovjek i Vrijeme morfina, jer njegova je rečenica ishodišno melankolična, a u završnici prodorna poput zašiljenog zvuka trube nesretnog Lee Morgana, što se s mukom probija kroz želatinozni mrak Los Angelesa. I to baš tamo na neonskom stripu gdje samo oni najodvažniji u polaganom striptizu svlače svoje zmijske kože, ne bi li u gušterskoj svetkovini razmjene identiteta pronašli svoje novo „ja“, skriveno možda tek nekoliko blokova dalje od „džointa“ u kojem je svojedobno korpulentni Charles Baron Mingus teturao na vrhu barskog stolića improvizirajući neviđeno drski solo na kontrabasu na temu Tijelo i duša. Begićeva Pisma iz Paname ne samo da obiluju „tijelima i dušama“ iz svijeta jazz i rock muzike, već su u velikoj mjeri i epistolarno edukativna, jer ako nikad niste čuli za Kylea Eastwooda, Bena Allisona, Billa Callahana, Cat Power, Lhasu del Selu ili ne daj bože Bena Webstera, tim bolje po vas, zato što će vam ih Mehmed Begić u ovoj „lejt najt“ knjizi (jazz je by the way noćna muzika!) servirati krajnje galantno i suptilno, poput kakvog okrepljujućeg egzotičnog jela što se još puši s (gramofonskog) tanjura, a bez kojega, odgovorno tvrdim, vaš duhovni metabolizam ubuduće neće moći funkcionirati. Jer svako je od tih imena provjereni vaučer za jedno neponovljivo putovanje čija početna stanica se nalazi upravo tamo na delikatnim pregibima riječi i melodije. Ali da skratim, jednostavno ne znam da li u regionu ili šire danas uopće postoji pjesnik koji je kadar tako alkemičarski vješto kao Mehmed Begić pretočiti muziku u tekst. Zato zavirite slobodno u maniru free jazzera u poštanski sandučić svoje nove lektire i bez oklijevanja pružite ruku, jer Pisma iz Paname nisu dužnički račun, već homage nečijim životnim avanturama.“

Kao novo. Bez posvete. Pisma iz paname: Detektivski Jazz - Mehmed Begić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 194 Povez: Mek „Što je jazz? Duh otvorenosti“, riječima velikog pijaniste Herbie Hancocka, ili „život sâm koji te najbolje kad improviziraš!“, kako nas je davno podsjetio besmrtni George Gershwin. Mehmed Begić, hercegovački pjesnik globalne biografije sa karipskom adresom itekako zna improvizirati. Dokazao je to već svojim izvanrednim pjesničkim knjigama Sitni sati u Managvi, Opasan čovjek i Vrijeme morfina, jer njegova je rečenica ishodišno melankolična, a u završnici prodorna poput zašiljenog zvuka trube nesretnog Lee Morgana, što se s mukom probija kroz želatinozni mrak Los Angelesa.I to baš tamo na neonskom stripu gdje samo oni najodvažniji u polaganom striptizu svlače svoje zmijske kože, ne bi li u gušterskoj svetkovini razmjene identiteta pronašli svoje novo „ja“, skriveno možda tek nekoliko blokova dalje od „džointa“ u kojem je svojedobno korpulentni Charles Baron Mingus teturao na vrhu barskog stolića improvizirajući neviđeno drski solo na kontrabasu na temu Tijelo i duša. Begićeva Pisma iz Paname ne samo da obiluju „tijelima i dušama“ iz svijeta jazz i rock muzike, već su u velikoj mjeri i epistolarno edukativna, jer ako nikad niste čuli za Kylea Eastwooda, Bena Allisona, Billa Callahana, Cat Power, Lhasu del Selu ili ne daj bože Bena Webstera, tim bolje po vas, zato što će vam ih Mehmed Begić u ovoj „lejt najt“ knjizi (jazz je by the way noćna muzika!) servirati krajnje galantno i suptilno, poput kakvog okrepljujućeg egzotičnog jela što se još puši s (gramofonskog) tanjura, a bez kojega, odgovorno tvrdim, vaš duhovni metabolizam ubuduće neće moći funkcionirati. Jer svako je od tih imena provjereni vaučer za jedno neponovljivo putovanje čija početna stanica se nalazi upravo tamo na delikatnim pregibima riječi i melodije. Ali da skratim, jednostavno ne znam da li u regionu ili šire danas uopće postoji pjesnik koji je kadar tako alkemičarski vješto kao Mehmed Begić pretočiti muziku u tekst. Zato zavirite slobodno u maniru free jazzera u poštanski sandučić svoje nove lektire i bez oklijevanja pružite ruku, jer Pisma iz Paname nisu dužnički račun, već homage nečijim životnim avanturama.“– Damir Šodan

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Pisma iz Praga - Biserka Rajčić Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2019 Broj strana: 231 Format: 21 cm Povez: Broširani Prag, u množini Epistolarna književnost, tako brižno negovana i u evropskom, i u srpskom osamnaestom i devetnaestom veku, kanda se, u zenitu modernizma, činila odveć patetičnom, odveć uznesenom, bezmalo nalik na stranice požutelih, onih najdražih udžbenika iz prirodopisa. Jedini je, prema našim saznanjima, Dušan Matić u sedamdesetim godinama pokušao da, obnavljajući ovu već legendarnu formu izravnog obraćanja drugom, obnovi epistolu. Osobito je i u tom smislu značajna njegova knjiga Prošlost dugo traje (1977) koja se, raskošno orkestrirajući epistolarnu formu, potpuno odvojila od dekorativnog značenja nekada jedinog našeg komuniciranja sa svetom, tragajući i ovde, u najboljoj tradiciji našeg nadrealizma, za saradnjom samom, dakle za izgradnjom u prisustvu, u bliskom čak saučesništvu s onim drugim. Kao da se načas naslutio odjek slavnog Dositejevog obraćanja: Dragi Haralampije… Dakako, u našem tadašnjem pomodnom ukusu ni to nije prošlo bez incidenta. Komentarisano je, čak veoma žustro (S. Selenić), kako Matić ostvaruje svoju privatnost usred javnih medija, itd. Matić, dakako, nije mario za to, premda u nekim svojim dnevničkim zapisima, objavljenim i u knjizi Martovske ide, tek što nisu (1994, dakle posthumno) ima polemičkih referenci i na te odjeke. Kako bilo da bilo, epistola se reprezentativno obnavlja i njen vitalni i tako uzbudljivo spiralni tok, koji mnogo šta podrazumeva i mnogo čemu se raduje, ponekad isto setno saučestvuje, odjednom ima smisao pronalaska, otprilike u onakvim razmerama u kakvim je fenomen sotije imao za mnogobrojne knjige Andre Žida. Još samo jedna, recimo, prethodna napomena. Obično se, kao u slučaju Isidore Sekulić, prerano zaključivalo i o njenoj prepisci na osnovu ipak odveć fragmentarnih materijala. Tako se tvrdilo kako je ona najvećma pisala u domaji, u Vojvodini. Svakako, tvrdnja nije tačna. Onde se – kao i mnogo šta drugo, zbog manjih razaranja, zbog negovane tradicije čuvanja dokumenata na ovom našem tako često nesigurnom tlu, gde je, često plavljen, i grad Novi Sad, na primer, dokazivan svojim statusom čuvanim na vodi, u čamcu, pod stražom – sve ljubomorno pamtilo, podaci su stasali do samotnih spomenika, a genealogije se gusto tiskale u našim starim spomenicama. Biserka Rajčić, pisac tanane opservacije i nadahnutih zaključaka, prevodilac prvoga reda, putnik i salutnik, a uz sve to i veliki usamljenik i čitač, napisala je svoja Pisma iz Praga i kao obraćanje onom drugom kome mi svakako nismo potrebni, ali je on nama neophodan (da parafraziramo još jednom nezaobilaznog Matića) kao i velike putopisne etide svima koji, još u znaku velikog zaveta njenog i našeg prijatelja Petra Vujičića, mogu da se prepoznaju, da vole, da čitaju. Taj drugi, u neobičnom pasijansu toliko prirodnom i primerenom Biserki Rajčić, ili je onaj koji je bezmalo bio komplementaran samoj zamisli autora, saputnik ili putovođa, ili je, pak, ostajao skrajnut u našem nesrećnom selu, u diskontinuitetu koji je tako korozivan i posledičan, u očekivanju tog praškog počasnog, a u biti tako jednostavno poštanskog žiga. Otuda su ta pisma, u paradigmi nesvakidašnje oblikovanoj, ostajala najpre u svojini, da tako pomalo sebično kažem, Stanislave Sikorove, Irene Venigove, Ivane Milankove, Vladimira Pištala, Mirjane Živković, Milade Nedvjedove, Galine Vanjekove, uspomeni Jana Patočke…i Draška Ređepa, dodajem nimalo skromno, dobro to znam. U napomenama o Pismima iz Praga, tom svom malom romanu, dakako u pismima, Biserka Rajčić beleži i ovo i ovoliko: „Već desetak godina nosim se mišlju da pišem o tri slovenska grada koja su se nalazila u sastavu Austrougarske: o Pragu, Krakovu i Lavovu, o češkoj i poljskoj književnosti formiranoj u kontekstu srednjoevropske. Nameravala sam najpre da pišem o Krakovu, a tek posle o Lavovu i Pragu. Slučajem prilika, zahvaljujući stipendijama koje sam 1992. i 1993. godine dobila od češkog PEN kluba za Prag, započela sam svoje pisanje odatle. Započela sam ga u vidu pisama koja će se čitati, jer je osnovni motiv mog pisanja biti čitan. Poštujem naučni pristup tematici kojom se bavim, ali je on u biti meni stran. Naravno, poštujem činjenice i volim komparativni metod. Otkad se bavim prevođenjem i pisanjem, primenjujem ga, pogotovo zbog toga što se bavim skoro svim slovenskim književnostima…” Tako se taj mali roman jedne od tajanstvenih evropskih duhovnih tačaka, taj njen Adolf, a možda baš i Verter, ispoljio na stranicama velike posvećenosti kao difuzna rasveta koja dolazi, kao na El Grekovoj slici Toleda, odozdo, niotkuda i sasvim, sasvim izdaleka. Elijas Kaneti, autor za koga Biserka Rajčić dobro zna koliko ga uvažavam, isto iz jednog dovršenog, dakle neuništivo stamenog središta kao što je Prag, iz Ruščuka (Ruse), zabeležio je i sledeće: „Istinski otmen lekar koji za svakog svog pacijenta izmišlja novo oboljenje.” Sve više se nad stranicama ove zamamne knjige uveravam kako je autor pronašao mnogobrojne ekrane nepoznatih otkrovenja upravo u trenucima kada se, nenadano, kao kod Rilkea, otvaraju stranice knjige, i pred čitaocem nailazi zagonetno njegovo pitanje, izazov njegove misije. No, napomena svakako obavezuje. Valjalo bi i Biserku Rajčić čitati po Biserki. To će reći u paradoksima novih značenja, u kolažu neočekivanih i samo katkad slutnjivih izotopa vernosti, u totalu i detalju istovremeno, u istoriji i u mitu, u geografiji i u metafizici svakako. Najpre je, za mene bar, senzacionalno bilo pročitati rečenice o Janu Zrzavom, dakle o slikaru koga je, tokom svog studentskog boravka u Pragu kod Vlaha Bukovca, Milan Konjović preferirao u odnosu na Miloša Boriju i za koga je, i Miroslavu Josiću Višnjiću i meni, rekao kako mu je baš Zrzavi bio „prvi pravi profesor koji je meni pokazao čudnovati slikarski put, uputio me u jezik likovni i naučio kako da, kopirajući Leonarda, studiram i osvajam slikarsku materiju”. Zatim, baš u vezi s Čapekovim Pragom, o kome je Biserka Rajčić raspredala uzbudljivo i hipersenzibilno, javila se iznenada uspomena na lektiru izuzetne Čapekove knjige (1939) koju je uredio Krešimir Georgijević koji je stigao, da tako kažem, da bude i moj profesor hrvatske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i čije korice je grafički rešio niko drugi do Pjer Križanić. I u tom ovalu u kome su tako blisko susedovala imena Masarika, Šalde i Čapeka, odjeknula je, veoma konsekventno, pesma Žarka Vasiljevića, Pesma za mog pokojnog oca i za mrtvog znanca Karela Čapeka. Pesma se nalazi na čelu knjige i pisana je, kako je to već Žarko i uobičajio, na mramornom kafanskom stolu i čitava je posvećena tihom pokojniku na Višehradu: Veruj mi, druže pesniče, nije sramota ako napišem pesmu iz krvi i duše mramora ili ako te crte tvojih dlanova svežu za Ekvator, uza te je uvek, umesto anđela čuvara iz veronauke, neko od pokojnika, neko ko zna da je tajfun nad Jokohamom urezan u tvoje dlanove, i da je crta Ekvatora užlebila boru u tvoje čelo, uza te je uvek, umesto anđela čuvara iz veronauke, neko od pokojnika, možda tvoj otac sa svojom ozbiljnom ljubavi, ili sa svojom dušom tihi znanac sa Višegrada. Svet se zatekao u trenutku Čapekove smrti u onom beznadežnom hijatusu koji ne pokazuje svetlost potonju, uostalom ni svetlost subotnju niotkuda. Tako se, isto, čini da je Biserka Rajčić svoje pragove i svoj jedinstveni Prag svih vremena pronalazila upravo u njegovim, odnosno njihovim poslednjim autentičnim trenucima ili je onde, na severu, i vreme drugačije omeđeno nego u nas? Obično se govori, a još više dokazuje, kako jedino još putopisci mogu da sagledaju ukupnost grada, domete pejzaža, ostvarenost samu. Već rečeni Konjović je često govorio kako se najteže pamte lica žena koja su bila u njegovoj intimi i fasade kuća pored kojih je, često, prolazio svaki dan. Biserka Rajčić u svojoj putopisnoj sintaksi mari za prolaznički doživljaj, ali se, u biti, u njemu mnogo šta krije. Nekolikim različitim jezicima, da tako kažem, ona je i opisivala i dopisivala i dozivala Prag, onaj Prag Čapeka, Kafke, nadrealista, alhemičara, snova…i magične vertikale Patočke. U prvu ali i potonju šetnju Pragom valja krenuti s ovim malim romanom Biserke Rajčić u ruci. Toliko neizvesnosti, toliko žara, toliko mnogobrojnih istina, toliko slutnji i toliko tmine jedva bi se moglo pronaći još u jednoj našoj putopisnoj knjizi ovoga stoleća koje, i nad zlatnim Pragom, zamire beznadežno i neutilitarno. Novi Sad, mart 1997. Draško Ređep