Šifra proizvoda: 9788661094491 ISBN: 9788661094491 EAN: 8661094491 Godina izdanja: 2019 Izdavač: NOVI LOGOS Autor: Branislav Nušić Pismo: Format i povez: Plastificirane korice Kategorije: Lektira za osnovnu školu, Lektira za peti razred, Udžbenici - osnovna škola Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Centar, 27.marta 43, 11000 Beograd WEB SHOP

izbor iz savremene domaće proze Tajna večera predstavlja zbirku proznih dela književnika dvadesetog veka, naslovljenu po Pavićevoj istoimenoj priči. U knjizi se nalaze zahtevniji i opširniji tekstovi, koji čitaoca ne ostavljaju ravnodušnim. Naime, tu pronalazimo dela koja govore o stanju državne vlasti, o nostalgiji za boljim vremenima, o strahu prema onome što dolazi… Tim odabirom budi se radoznalost kod najmlađih, budući da se u njima izazivaju pitanja na koja odgovore mogu pronaći jedino u našoj istoriji. Takođe, zabeležena su i dela u kojima se govori o ljudskom paradoksu samouništenja, strahu, bedi, ali i o neuspehu i neprihvaćenosti u društvu. Autori su ostavili čitaocima nedorečive i zagonetne završetke tekstova, nad kojima bivaju duboko zamišljeni. Ovaj krug odlomaka i kratkih priča zatvara odlomak iz romana Dobrice Ćosića – Vreme smrti. Ovim se delom, čija je radnja smeštena u vreme Prvog svetskog rata, čitaoci uveravaju da nema pošteđenih u ratu i da su u ratu svi jednaki. Budući da se učenici osmog razreda nalaze na životnoj prekretnici, poslednje delo, a i zbirka uopšte, omogućava im da spoznaju osobine i vrednosti po kojima se čovek meri. Čitaj dalje

Šifra proizvoda: 9788653303815 ISBN: 9788653303815 EAN: 8653303815 Autor: Jakob i Vilhelm Grim Godina izdanja: 2020 Izdavač: Klett D.O.O Pismo: Format i povez: Plastificirane korice Mesec izdanja: 2020 Kategorije: Lektira za osnovnu školu, Lektira za treći razred, Udžbenici - osnovna škola Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Centar, 27.marta 43, 11000 Beograd WEB SHOP

Lektira za peti razred osnovne škole. Pedeset šaljivih narodnih pripovedaka.

Pop Ćira i pop Spira predstavlja najbolji humoristički roman Stevana Sremca, nastao po istinitom događaju. Ideju za svoj roman autor je dobio kada je čuo priču o svađi dvojice sveštenika, pri čemu je jedan ostao bez zuba. Kako bi utvrdili krivca, odlaze kod vladike po presudu. Tokom putovanja, taj zub biva zamenjen konjskim. I, tu priča počinje! Stevan Sremac je na temelju ove anegdote izgradio humoristični roman i oslikao mentalitet jedne varošice, predstavljajući tadašnji život u provinciji. Humor, koji se proteže kroz delo, vidljiv je u šaljivim opisima i radnjama, ali i u karakterima i postupcima likova. Takođe, pronalazi se i u jeziku kojim se pisac služi. Čitaoci se na taj način upoznaju sa arhaizmima, provincijalizmima, varvarizmima, čime se samo upotpunjuje vizija raznolikosti vojvođanskog sela. Iako je ovo delo nastalo pre mnogo godina, mi, danas, u njemu pronalazimo elemente života iz naše sredine, iz ustaljenih navika, iz svega što je postalo objekat dosetke i šale. Čini se da je, ipak, Pop Ćira i pop Spira jedno svevremensko delo. Čitaj dalje

Delo Dositeja Obradovića (1739-1811) temelji se, s jedne strane, na njegovim ličnim iskustvima, na putničkim doživljajima i neposrednom poznavanju sveta, a s druge strane na njegovoj ogromnoj lektiri, poznavanju klasičnih i modernih jezika i na širokoj humanističkoj erudiciji. Njegov književni program čine sledeći elementi: raskid s tradicijom crkvenoslovenskog jezika, koreniti kulturni preobražaj naroda na osnovama zapadne prosvećenosti, stvaranje književnosti na narodnom jeziku a prema uzorima preuzetim iz zapadnoevropske i antičke tradicije. Taj program je on sažeto formulisao u svom manifestu “Pismo Haralampiju”, a široko ga obrazložio u svojoj autobiografiji - ”Život i priključenija”. U svom vremenu Dositej je bio slobodouman i omiljen pisac jer je svojim idejama o slobodi vere, o pravu na demokratsko društvo, o jedinstvu južnih Slovena učinio mnogo za svoj narod. Sve to, uz opis svog životnog puta napisao je u ovoj knjizi. Čitaj dalje

Priče sa izvora - lektira za III razred osnovne škole! Izbor narodnih bajki, pripovedaka i basni.

Lektira za I, II, III i IV razred gimnazije.

Lektira za I, II, III i IV razred gimnazije.

Ruski jezik lektira za gimnazije

Opis "Narod priča - Lektira - Monja Jović" Lektira za drugi razred osnovne škole koja sadrži odabrane narodne bajke, narodne novele, šaljive narodne priče i narodne basne, čiji je zajednički cilj da kod dece razviju i neguju interesovanje i ljubav za knjigu, potrebu i naviku da druguju sa knjigom. Naš cilj je da razvijemo kod dece sposobnost razumevanja, doživljavanja i pamćenja onoga što se čita. Čitanje ovih priča može omogućiti deci da osete lepotu svog maternjeg jezika, njegovu izražajnost i bogatstvo kako bi se kod njih razvijao estetski ukus i elementarni kriterijumi za procenjivanje proznih vrednosti. Knjiga sadrži i dodatna uputstva za čitanje.

"Kanconijer" Frančeska Petrarke (1304-1374) jedna je od najpoznatijih pesničkih zbirki svih vremena! Inspirisana je pesnikovom platonskom ljubavlju prema gospođi Lauri. Kodeksom osećanja, doživljajem nedodirljive lepote kao nepresušnim izvorom pesničkog nadahnuća, blistavo i besprekorno izgrađenim pesničkim jezikom i formom, prefinjenošću i merom u izrazu, "Kanconijer" je izvršio veliki uticaj na poeziju čitave epohe i na generacije Petrarkinih sledbenika - petrarkista. Inspirisani Petrarkinim pesničkim zbornikom, oni su tokom dva veka davali ton i činili suštinu renesanse ljubavne lirike. “Kanconijer” je zbirka od 366 pesama, od toga 317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada i 4 madrigala. Zbirka se prirodno deli na dva dela: za života gospođe Laure (veći deo “Kanconijera”) i drugi, manji deo, posle njene smrti, koji je intoniran rečima: „Gospa je mrtva, s njom i srce moje". Čitaj dalje

Borhes je ne samo jedan od najvećih pisaca XX veka - on je jedan od onih koji ga najbolje predstavljaju! Njegovo delo je univerzalno po svojoj obuhvatnosti; nastavljač najbolje tradicije zapadne književnosti, Borhes je u svoje delo uneo i iskustva književnosti i kulture Istoka. Cilj umetnosti, po Borhesu, jeste da sagleda bitne odnose čoveka i sveta, da se bavi večnim temama kao što su smrt, prolaznost, smisao života, sreća... To su vrednosti i teme kojima se Borhes bavi i u ovim pričama. Čitaj dalje

Instiktom izuzetno nadarenog i izvornog umetnika Laza Lazarević (1851-1891) je u svoje novele uneo neiscrpne zalihe za njihovo stalno podmlađivanje i priliv novih značenja. Tako ih je osposobio da sa obogaćenim smislom izlaze na površinu tekućeg i aktuelnog vremena i da se sa prilivom estetske sugesije susreću sa svim budućim naraštajima. Zato se Lazarevićevo književno delo, stvarano sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestoga veka, u celini prelilo u dvadeseti vek, i u njemu, pod okolnostima veće literarne konkurencije i strožih estetskih merila, stalno doživljavalo porast afirmacije. Čitaj dalje

ANTIGONA -Sofokle 4. preštampanoizdanje – 2019. god. Sofokle jeovu tragediju napisao 442. ili 441. godinepre nove ere. U njoj se Antigona suprotstavljaKreontu, odlučivši da prenebregne njegovuzabranu da sahrani brata Polinika, kojije udario na rodnu Tebu. Žena ustajeprotiv muškarca i protiv vladara. Usuđujese, u ime večnih, božanskih zakona, daprekrši ljudske zakone sile i vlasti,zbog čega biva kažnjena. Ali još surovijeće biti kažnjen njen sudija, čime se zatvarakrug hibrisa, čovekovog prekoračenjaodređenih granica i njegovog zalaženjau božje atare, nakon čega sledi neminovnakazna. Mit koji jeSofokle (496‒406. god. pre n. e.) dramatizovaou Antigoni pripada krugu tebanskihlegendi. Izdavanjem zapovesti da Polinik,Antigonin brat, ostane nesahranjen,Kreont, novi vladar Tebe, sledi atinskizakon koji ne dozvoljava pokop neprijateljadržave. Porodica preminulog ima, međutim,obavezu prema Poliniku: mrtvi morajuda budu sahranjeni, makar simbolično,kako to Antigona i čini, pokrivanjem telatankim slojem zemlje. Izvršavajućiobavezu prema bogovima kojima pripadaduša poginulog, ona krši Kreontovuzapovest. Grčka tragedijadoživljava procvat u petom veku pre noveere ‒ tada stvaraju Eshil, Sofokle iEuripid ‒ a nastala je, po svemu sudeći,vek ranije, i to, po tumačenju i svedočenjuAristotela, iz ditiramba, horskih pesamapevanih u slavu boga Dionisa, razvojempratećih „improvizacijaˮ, odnosnopripovednih i dijaloških delova iodbacivanjem šaljivih govora. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20141-6 Povez Broširan Godina izdanja 2019 Broj izdanja 4 Status izdanja Preštampano Stranica 106 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Lektira za VII razred osnovne škole. Sveti Sava je prvi srpski književnik i pisac, u narodu je ostavio duboke tragove kao duhovnik, graditelj i obnovitelj manastira, prvi poglavar Srpske pravoslavne crkve i njen organizator. Čitaj dalje

Izbor iz savremene srpske poezije za decu. Lektira za II razred osnovne škole. Slušajte... Čujete li? Reči su igračke, a pesma je igra. Od pesme se raste, kikoće, pevuši, namiguje, razmišlja, ćuti, skače. Pa izvolite. Proverite. A sad vi. A sad okean. Čitaj dalje

Lektira za engleski jezik za II razred gimnazije Milica Pinter

Kada se pomene ime Vladislava Petkovića Disa, uvek se tu negde, u pozadini, pojavljuje i Jovan Skerlić; u srpskoj literaturi oni su nerazdvojni; naravno, ravnoteža je danas uspostavljena. Ako je Disov ulazak u literaturu "onemogućavala" Skerlićeva kritika, onda je Skerlićevo lagodno prisustvo u literaturi (kao jednog od najvećih srpskih kritičara) ozbiljno uzdrmalo Disovo postojanje. Kad se kaže „postojanje", misli se na to da Disa danas ne zaobilaze ni književna istorija, niti bilo koja antologija srpske poezije. Čitaj dalje

26. juna 1809. dva prijatelja ukrcaše se u malom pristaništu Falmut na brod kapetana Kidsa sa kojim će ploviti do Lisabona. Smislivši unapred da na putu vodi arheološke beleške, Hobhauz je poneo sobom stotinu pera, dva galona mastila i znatan broj svezaka čistog papira. Bajron je i ovog puta postao magnetski pol čitave gomile slugu. "Svidelo se proviđenju da se umeša u korist nesrećne publike spremivši Hobhauzu uganuće ruke te više ne može da piše i kiša mastila prestala je da pljušti... A što se mene tiče, - Englesku sam napustio bez tuge - u nju ću se vratiti bez zadovoljstva. Sličan sam Adamu, prvom osuđeniku, ali ja nemam Evu i nikad nisam pojeo jabuku koja nije bila kisela", zabeležio je Bajron Proputovanje odvelo ih je od Lisabona do Sevilje, preko Kadiksa do Gibraltara. Na parobrodu od Gibraltara do Malte putnici zavoleše Hobhauza, koji im je naveče, posle obeda, pričao anegdote. Bajron se manje sviđao, jer se držao na otstojanju. Ne jedući skoro ništa, dizao se od stola pre ostalih. Držao se postrani, gledao u more i činio utisak kao da udiše sumornu poeziju stenja. Shvatajući njegovo osamljivanje kao prezir, putnici su ga strogo sudili. Zabeležen je njegov sveden pogled, bojažljiv i nepoverljiv. Da su mogli prozreti nemir što se skrivao iza takvog držanja, onu mučnu bojažljivost hromog čoveka, oni bi ga žalili. Bajron se priklonio nemom društvu talasa i zvezda, jer se plašio ljudi. Ali dešavalo se kad zauzme jedan stav koji odgovara njegovoj prirodi, da ga posle zadržava misleći da je otmen. I posmatrajući pramac kako se lagano ljulja i raseca talase, osećao je da ga svaki taj talasić udaljuje od njegovih neprijatnosti. Razmišljao je o svom detinjstvu ali s nekom smirenom blagošću kao da je ono pripadalo drugoj osobi. ZAŠTO NE BI NAPISAO JEDNU POEMU O OVOM POKLONIŠTVU? Još od detinjstva u njemu se gomilaju snažna osećanja, uskiptela u toj vreloj duši, i pretvaraju se u neku stvrdnutu lavu... Zamislio je junaka koji bi imao staro porodično ime, Čajld Biren, a koji bi bio Bajron, taj očajni, razočarani Bajron, koga Hobhauz ne poznaje a uostalom ne bi ga ni razumeo... Brod se ljulja na mesečevoj svetlosti! Čitaj dalje

Naslov romana upućuje na jedan od problema čovečanstva, a to je upotreba čoveka, tj stavljanje čoveka u funkciju, u službu nekoga ili neke ideje; manipulisanje čoveka zarad nekih ciljeva ili nekih pobuda. Razvijajući roman , Aleksandar Tišma pokazuje kao rat, uzrokovan raznim interesima ideologijama, zatim niske strasti i niz drugih nagonskih pobuna u miru mogu biti usmereni na upotrebu čoveka. Da bi što bolje to pokazao na umetnički način, Tišma je u središtu svog romana stavio tri porodice koje su različito struktuirane. Njih vezuje isto mesto , isti vremenski i životni kontekst. One su odvojene – svaka od njih živi u svojoj ulici, ali se međusobno dodiruju i preko pojedinih članova i u određenim situacijama zbližavaju, da bi na kraju došlo do njihovog potpunog rasejanja. Čitaj dalje

"Narodni poslanik" - prva Nušićeva komedija, ide u red njegovih vrhunskih ostvarenja! Zanimljiva je istorija i sudbina ove komedije. Komad je išao od upravnika Narodnog pozorišta (M. Popović Šapčanin) do recenzenata (Milovan Glišić i Laza Lazarević), od jedne do druge instance, da bi najzad, 19. oktobra 1896. godine, gotovo deceniju i po otkako je napisan, bio prikazan na zadovoljstvo publike - pred punim pozorištem i uz određene primedbe kritike. Ili - po rečima samog Nušića, „dok je moj “Narodni poslanik” putovao iz kancelarije u kancelariju ili se baškario po policijskim fijokama, dotle je vreme naglo odmicalo, godine prolazile, život se menjao". Jedan od razloga životvornosti Nušićevog komičnog teatra svakako je i u tome što pojedini poroci koje je tako inventivno naslikao nisu iščezli ni u naše dane. Ipak, najveća tekovina njegove komediografije jeste životvorni i neuništivi smeh, a upravo je u tome i najveća mera humanosti. Po tome je Nušić (1864-1938) savremen i svevremen, kao i svi veliki komediografi od antike do danas. Čitaj dalje

Motiv o usamljenom junaku, izloženom iskušenjima zbog gubitka družine, star je koliko i literatura; tipološki gledano, u preteče lelejskog junaka Lada Tojovića spadaju i takvi "izdvojenici" kakvi su bili Homerov Odisej i Defoov Robinzon Kruso. Kako primećuje Darel, Robinzon Kruso je poslednji roman o ljudskoj izolovanosti, bez gubitka identiteta, bez otuđenosti". Ne remeteći "pravilo", lelejski osamljenik Tajović vratiće se društvu ozleđenog identiteta. Osamljenička nesigurnost rađa dvostruku bojazan. Ili će izgubiti glavu, ili će - da bi sačuvao glavu - stradati čovek u njemu. Da bi se ispitala druga varijanta mogućeg samotnog trajanja u vražjem okolišu, Lelejska gora Mihaila Lalića (1914-1992) je zamišljena kao roman trostrukog iskušenja Lada Tajovića: iskušenja da održi život, moral i idejnu čistotu. Pored neljudskog okruženja, junak je za ovaj "eksperiment" dobio još i "zadatak" da sve "snima" i u iscrpnom "dnevniku" izveštava šta vidi, misli i oseća, šta čini i šta mu se dešava, šta sanja i čemu se nada... Čitaj dalje

Po naslovu ovog romana očekivalo bi se humorističko delo, lična istorija kakvog smešnog tipa i njegovi doživljaji; sve to besplodno trubadurstvo ovog „večitog Jude" ljubavi i braka Šamike Kirića, međutim, nije nimalo veselo. Propali ženidbeni pokušaji jednog malovaroškog "galantoma" proširili su se u veliku i mračnu sliku socijalne vrste; i roman je postao slika jedne obolele sredine, socijalni dokument višeg reda i većeg zamašaja. Taj roman živo i živopisno opisuje propadanje građanskog staleža u Sent - Andreji, a može se reći i srpskog građanstva u Južnoj Ugarskoj, koje je nekad toliko značilo i koje je nacionalno i socijalno tako palo. Čitaj dalje

Pišući uglavnom u kratkim proznim formama i u ne baš mnogo širokom tematskom rasponu, Kočić (1877-1916) je stvorio nevelik, ali značajan literarni opus. U njegovim delima u relativno jednostavnoj umetničkoj strukturi, javlja se onaj, samo umetnosti svojstven, dragoceni magični spoj realnog i nadrealnog, i istančano i okrepljujuće umetničko osećanje ljudske prirodnosti i izvornosti, najzad oslobođene i odbranjene, makar samo u specifičnom prostoru, umetničke i jezičke invencije - u Kočićevoj priči o ljudima i događajima u doba smene turske i austrijske vladavine u Bosni. Ovim izborom obuhvaćene su sledeće Kočićeve pripovetke: “Tuba”, “Ðurini zapisi”, “Mrguda”, “Kroz maglu”, “Kroz svjetlost”, “Mračajski proto”, “Rakijo majko”, “Pjesma mladosti”, “Kroz mećavu”, “Vukov gaj”. Čitaj dalje