Knjiga je nova, nekorišćena, ali ima posvetu na početku. Izdavač:Laguna Format: 22x28,5 cm Broj strana: 194 strane Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!

Laguna, 2009. Tvrd povez, A4 format, 186 strana. Lepo očuvana, predlistovi zacepljeni i ima posvetu i upisano ime bivšeg vlasnika, sve priče su bez oštećenja. Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!

Karakteristike proizvoda: Naziv Knjige : Velika Riznica Priča Za Laku Noć Autor: Grupa Autora Izdavač: Laguna Naslov Originala : My Treasury Of Bedthime Tales Opis proizvoda: *** O Knjizi ***  Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama.  Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!  Stanje kao i na slikama

Novo, prošireno izdanje. Zakoračite ponovo u vilinski svet. Uživajte u najlepšim bajkama. Otkrijte tajnu čarobnog ogledala. Jeste li već upoznali naše male vile Vedrić i Svetlić? E pa ako niste, samo da znate da su one dve hrabre i dobre vilinske devojčice, da je njihova baka Kraljica Magičnih Stvari, a mama Kraljica vila u Vilinskom carstvu i da devojčice žive među nama i imaju mnogo drugara. Jednog dana, kada se njihov mali brat razboleo, dok ga je mama vila negovala, začula je tihe uzdahe i jecaje. I gle čuda, ti zvuci su je odveli do velike bolničke sobe u kojoj su sklupčana ispod svojih pokrivača drhtala neka uplašena deca. I tako je počela ova bajka u kojoj će Kraljica vila, Vedrić, Svetlić i brojna neobična bića (dobra i zla, zvana i nepozvana) upoznati našu uplašenu decu. Oni će zajedno naučiti šta je to strah i kako se mogu boriti protiv njega. Čuće i najlepše i najomiljenije priče: Snežanu i sedam patuljaka, Pepeljugu, Crvenkapu, Lepoticu i zver i Ivicu i Maricu, ali ne onako kako mislite da ih vi znate, već onako kako ih priča sama Kraljica vila. Ovo je knjiga za svu decu koja uživaju u maštanju. Začas ćete i sami postati vile i vilenjaci družeći se sa vilinskim bićima.

Novo, prošireno izdanje! Zakoračite ponovo u vilinski svet! Uživajte u najlepšim bajkama! Otkrijte tajnu čarobnog ogledala. Jeste li već upoznali naše male vile Vedrić i Svetlić? E pa ako niste, samo da znate da su one dve hrabre i dobre vilinske devojčice, da je njihova baka Kraljica Magičnih Stvari, a mama Kraljica vila u Vilinskom carstvu i da devojčice žive među nama i imaju mnogo drugara. Jednog dana, kada se njihov mali brat razboleo, dok ga je mama vila negovala, začula je tihe uzdahe i jecaje. I gle čuda, ti zvuci su je odveli do velike bolničke sobe u kojoj su sklupčana ispod svojih pokrivača drhtala neka uplašena deca. I tako je počela ova bajka u kojoj će Kraljica vila, Vedrić, Svetlić i brojna neobična bića (dobra i zla, zvana i nepozvana) upoznati našu uplašenu decu. Oni će zajedno naučiti šta je to strah i kako se mogu boriti protiv njega. Čuće i najlepše i najomiljenije priče: Snežanu i sedam patuljaka, Pepeljugu, Crvenkapu, Lepoticu i zver i Ivicu i Maricu, ali ne onako kako mislite da ih vi znate, već onako kako ih priča sama Kraljica vila. Ovo je knjiga za svu decu koja uživaju u maštanju. Začas ćete i sami postati vile i vilenjaci družeći se sa vilinskim bićima. Čitaj dalje

Čarobno ogledalo Novo, prišireno izdanje. Zakoračite ponovo u vilinski svet. Uživajte u najlepšim bajkama. Otkrijte tajnu čarobnog ogledala. Jeste li već upoznali naše male vile Vedrić i Svetlić? E pa ako niste, samo da znate da su one dve hrabre i dobre vilinske devojčice, da je njihova baka Kraljica Magičnih Stvari, a mama Kraljica vila u Vilinskom carstvu i da devojčice žive među nama i imaju mnogo drugara. Jednog dana, kada se njihov mali brat razboleo, dok ga je mama vila negovala, začula je tihe uzdahe i jecaje. I gle čuda, ti zvuci su je odveli do velike bolničke sobe u kojoj su sklupčana ispod svojih pokrivača drhtala neka uplašena deca. I tako je počela ova bajka u kojoj će Kraljica vila, Vedrić, Svetlić i brojna neobična bića (dobra i zla, zvana i nepozvana) upoznati našu uplašenu decu. Oni će zajedno naučiti šta je to strah i kako se mogu boriti protiv njega. Čuće i najlepše i najomiljenije priče: Snežanu i sedam patuljaka, Pepeljugu, Crvenkapu, Lepoticu i zver i Ivicu i Maricu, ali ne onako kako mislite da ih vi znate, već onako kako ih priča sama Kraljica vila. Ovo je knjiga za svu decu koja uživaju u maštanju. Začas ćete i sami postati vile i vilenjaci družeći se sa vilinskim bićima.

Zakoračite ponovo u vilinski svet. Uživajte u najlepšim bajkama. Otkrijte tajnu čarobnog ogledala. Jeste li već upoznali naše male vile Vedrić i Svetlić? E pa ako niste, samo da znate da su one dve hrabre i dobre vilinske devojčice, da je njihova baka Kraljica Magičnih Stvari, a mama Kraljica vila u Vilinskom carstvu i da devojčice žive među nama i imaju mnogo drugara. Jednog dana, kada se njihov mali brat razboleo, dok ga je mama vila negovala, začula je tihe uzdahe i jecaje. I gle čuda, ti zvuci su je odveli do velike bolničke sobe u kojoj su sklupčana ispod svojih pokrivača drhtala neka uplašena deca. I tako je počela ova bajka u kojoj će Kraljica vila, Vedrić, Svetlić i brojna neobična bića (dobra i zla, zvana i nepozvana) upoznati našu uplašenu decu. Oni će zajedno naučiti šta je to strah i kako se mogu boriti protiv njega. Čuće i najlepše i najomiljenije priče: Snežanu i sedam patuljaka, Pepeljugu, Crvenkapu, Lepoticu i zver i Ivicu i Maricu, ali ne onako kako mislite da ih vi znate, već onako kako ih priča sama Kraljica vila. Ovo je knjiga za svu decu koja uživaju u maštanju. Začas ćete i sami postati vile i vilenjaci družeći se sa vilinskim bićima.

Opis proizvoda Novo, prišireno izdanje.Zakoračite ponovo u vilinski svet. Uživajte u najlepšim bajkama. Otkrijte tajnu čarobnog ogledalaJeste li već upoznali naše male vile Vedrić i Svetlić? E pa ako niste, samo da znate da su one dve hrabre i dobre vilinske devojčice, da je njihova baka Kraljica Magičnih Stvari, a mama Kraljica vila u Vilinskom carstvu i da devojčice žive među nama i imaju mnogo drugara.Jednog dana, kada se njihov mali brat razboleo, dok ga je mama vila negovala, začula je tihe uzdahe i jecaje. I gle čuda, ti zvuci su je odveli do velike bolničke sobe u kojoj su sklupčana ispod svojih pokrivača drhtala neka uplašena decaI tako je počela ova bajka u kojoj će Kraljica vila, Vedrić, Svetlić i brojna neobična bića (dobra i zla, zvana i nepozvana) upoznati našu uplašenu decu. Oni će zajedno naučiti šta je to strah i kako se mogu boriti protiv njega. Čuće i najlepše i najomiljenije priče: Snežanu i sedam patuljaka , Pepeljugu , Crvenkapu , Lepoticu i zver i Ivicu i Maricu , ali ne onako kako mislite da ih vi znate, već onako kako ih priča sama Kraljica vila.Ovo je knjiga za svu decu koja uživaju u maštanju. Začas ćete i sami postati vile i vilenjaci družeći se sa vilinskim bićima.

Autor: Zorica Kuburović (POTPIS AUTORKE na naslovnoj) Izdavač:NOLIT ASTIMBO 2000 Pismo: Ćirilica Povez: Mek 193 str. Format: 13x20 cm Zakoračite ponovo u vilinski svet. Uživajte u najlepšim bajkama. Otkrijte tajnu čarobnog ogledala. Jeste li već upoznali naše male vile Vedrić i Svetlić? E pa ako niste, samo da znate da su one dve hrabre i dobre vilinske devojčice, da je njihova baka Kraljica Magičnih Stvari, a mama Kraljica vila u Vilinskom carstvu i da devojčice žive među nama i imaju mnogo drugara. Jednog dana, kada se njihov mali brat razboleo, dok ga je mama vila negovala, začula je tihe uzdahe i jecaje. I gle čuda, ti zvuci su je odveli do velike bolničke sobe u kojoj su sklupčana ispod svojih pokrivača drhtala neka uplašena deca. I tako je počela ova bajka u kojoj će Kraljica vila, Vedrić, Svetlić i brojna neobična bića (dobra i zla, zvana i nepozvana) upoznati našu uplašenu decu. Oni će zajedno naučiti šta je to strah i kako se mogu boriti protiv njega. Čuće i najlepše i najomiljenije priče: Snežanu i sedam patuljaka, Pepeljugu, Crvenkapu, Lepoticu i zver i Ivicu i Maricu, ali ne onako kako mislite da ih vi znate, već onako kako ih priča sama Kraljica vila.

Vendi Paris
Psihologija i Popularna psihologija
Barkod: 9788673482620
Ne dozvolite ikome da vam kaže da je prava ljubav samo bajka. Možete pronaći romansu vaših snova, i ova knjiga će vam pokazati kako. U bajkama kao što su Mala Sirena, Ljepotica i Zvijer, Pepeljuga, Plavobradi, Uspavana Ljepotica autorka nudi savremeni osvrt na deset klasičnih bajki, razotkrivajući iza scene ove legendarne romantične heroine da bi pokazala šta su one učinile da bi živjele srećno zauvjek. Nasuprot popularnom vjerovanju, heroine bajki nisu slabe i pasivne. One su otmjene, hrabre, optimistične žene koje znaju da je formula uspjeha u haotičnom svijetu da se drže čvrsto za svoja sopstvena uvjerenja, uprkos sudbini koja ih baca na razne strane. Iznad svega, spašava ih njihov karakter, a ne princ na belom konju.Ova duhovita i osjećajna knjiga pokazuje ženama kako da se usmjere na sopstvenu snagu i ličnost, umjesto da pribjegavaju manipulativnim strategijama za prizemljivanje muškaraca. Savršena protivteža lošim savjetima za muvanje koji jednostavno ne funkcionišu, ovaj priručnik današnjoj ženi nudi praktične, moćne savjete koji su dokazano efikasni poslednjih 500 godina i do danas su ostali upotrebljivi.

NEOTPAKOVAN Various ‎– City Women 7 (20 Ženskih Hitova!) Label: City Records (2) ‎– CD 001148 Format: CD, Compilation Country: Serbia Released: 2017 Genre: Electronic, Hip Hop, Pop, Folk, World, & Country Style: Europop, Ballad, Vocal, Folk, Electro, Eurobeat, Hip Hop Tracklist Hide Credits 1 –Jelena Tomašević Ovo Nije Ljubav Arranged By – D. Dimitrov* Music By, Lyrics By – R. Aksentijević* 2 –Maya Berović Balmain Arranged By – M. Dragić* Music By, Lyrics By – Buba Corelli, Jala Brat* 3 –Dragana Mirković Samo Mi Je Dobro Arranged By – D. Handanović* Music By, Lyrics By – B. Opačić* 4 –Ana Nikolić Telo Arranged By – S. Veljković Coby* Lyrics By – M. Tucaković* Music By – D. Handanović* 5 –Nataša Bekvalac Pseto Arranged By – Atelje „Trag`* Lyrics By – D. Milovanović*, M. Tucaković* Music By – B. Vasić* 6 –Seka Aleksić Doktore Arranged By – A. Krsmanović* Music By, Lyrics By – S. Lazić* 7 –Indira Radić Boli Me To Arranged By – D. Handanović* Music By, Lyrics By – S. Radić* 8 –Dara Bubamara Bitanga Arranged By – D. Kostić* Lyrics By – M. Ćirović* Music By – D. Kovačević* 9 –Marina Visković Ljubav Za Sva Vremena Music By – M. Pecović* Music By, Lyrics By – O. Amidžić* Music By, Lyrics By, Arranged By – Marko J. Kon 10 –Zorana Stefanov Penicilin Lyrics By – V. Bilanović* Music By, Arranged By – D. Handanović* 11 –Ana Nikolić Frigidna Arranged By – S. Veljković Coby* Lyrics By – M. Tucaković* Music By, Lyrics By – S. Đurić Rasta* 12 –Dara Bubamara Lepotica I Zver Lyrics By – V. Bilanović* Music By, Arranged By – D. Kostić* 13 –Dragana Mirković Krš I Lom Lyrics By – V. Petković* Music By, Arranged By – A. Kobac* 14 –Indira Radić Lep Zgodan Arranged By – D. Handanović* Music By – D. Husić* Music By, Lyrics By – S. Radić* 15 –Jelena Tomašević Radio Svira Za Nas Lyrics By – A. Milutinović* Music By, Arranged By – D. Dimitrov* 16 –Maya Berović Voljela Sam Te K`o Majka Lyrics By – M. Tucaković* Music By, Arranged By – D. Handanović* 17 –Nataša Bekvalac Žeton Arranged By – N. Petonjić* Music By, Lyrics By, Arranged By – A. Milutinović* 18 –Seka Aleksić Ranjeni Lav Arranged By – A. Krsmanović* Music By, Lyrics By – S. Lazić* 19 –Nikolija* Kako Posle Mene Lyrics By – V. Bilanović* Music By, Arranged By – Atelje „Trag`* 20 –Sandra Afrika Šta Mi Je Music By, Arranged By – Marko Moreno Music By, Lyrics By – Vuk Mob Companies, etc. Phonographic Copyright (p) – City Records (2) Copyright (c) – City Records (2) Designed At – CoverPower Pressed By – Čugura Print Barcode and Other Identifiers Rights Society: SOKOJ Barcode: 9 788652 701759 Barcode (City Records CD A DP): 8 606004 176226

NEOTPAKOVANI 2CD Popis pjesama: 1. ZEKO I POTO�I� - JACQUES HOUDEK 3:33 2. PJESMOM SVE MOGU JA - OLIVER DRAGOJEVI� & KLINCI S RIBNJAKA 5:21 3. ZEBRA KOJA BROJI REBRA - IVICA �ERFEZI 1:51 4. RO�ENDAN - INDIRA VLADI� MUJKI� & ZAGREBA�KI MALI�ANI 2:37 5. �EMU SLU�E RODITELJI - JACQUES, GABI I ARSEN 2:38 6. LJEPOTICA I ZVIJER - MIROSLAV STANI� JIMMY & KLINCI S RIBNJAKA 3:52 7. MOJ DALEKI PRIJATELJU - IVANA I MARIJA HUSAR, BRANKA DELI�,DOMENICA DRAGOJE & MOZARTINE 3:43 8. NIJE LAKO BUBAMARCU - JACQUES HOUDEK 2:16 9. TRA�I SE LUTKA NANA - IVICA �ERFEZI 1:40 10. ZEKINI JADI - ZDENKA VU�KOVI� 1:26 11. PSI� TOBI - IVANA KINDL & PAHULJICE 2:48 12. SANJALICE - SANJA DOLE�AL & PAHULJICE 3:09 13. NAJLAK�E JE NA�I PRAVU RIJE� - SA�A,TIN ,KED�O & KLINCI S RIBNJAKA 3:39 14. OSJE�A� LI LJUBAV TU - NINA BADRI� & KLINCI S RIBNJAKA 2:57 15. USPAVANKA - JACQUES HOUDEK 3:01 16. AL TATA TI ME VOLI� - MIRO I ALAN UNGAR 2:10 17. MI SMO TAJ SVIJET - RAZNI IZVO�A�I 4:57 18. KAD SI SRETAN - JACQUES HOUDEK 2:57 19. HVALA ZA SVE NOTE - IVANA KINDL & KLINCI S RIBNJAKA 3:49 20. TAJNA �IVOTA - DIVAS & KLINCI S RIBNJAKA 3:55 21. MALA DJEVOJ�ICA (TATA,KUPI MI AUTO) - JACQUES HOUDEK & DANIJELA 1:59 22. PJESMA KRALJEVI�A (IZ SNJEGULJICE) - IVICA �ERFEZI 1:37 23. NOTTINGHAM - NOVI FOSILI & KLINCI S RIBNJAKA 3:49 24. NISAM VI�E MALA - MIRKO & NERA FODOR 3:04 25. SVI BI HTJELI BITI KAO MI - SOUL FINGERS & KLINCI S RIBNJAKA 4:00 26. SNJEGULJICA I SEDAM PATULJAKA - IVANA PLECHINGER & KLINCI S RIBNJAKA 4:10 27. SNJEGOVI� - VLADIMIR KO�I�-ZEC & KIKI�I 3:19 28. DANI - ZDENKA VU�KOVI� 2:32 29. KAD SE MALE RUKE SLO�E - JACQUES HOUDEK 3:03 30. MAMBO (Mambo No.5) - SOMA DOLLARA & KLINCI S RIBNJAKA 3:32 31. KAD BIH BIO PETAR PAN - GRUPA 220 2:26

O knjiziRoman KAKO OSVOJITI VOJVODU još je jedna romantična uspješnica autorice bestselera New York Timesa Eloise James.Tarquin, moćni vojvoda od Sconcea, vrlo dobro zna da bi uljudna i vitka Georgiana Lytton bila savršena vojvotkinja. Ali zašto onda ne može prestati misliti na njezinu sestru blizanku; oblu, tvrdoglavu i posve nekonvencionalnu Oliviju? Ne samo da je Olivia zaručena za drugog muškarca, nego je njezino nedolično, iako očaravajuće, koketiranje čini još neprikladnijom.Odlučan u namjeri da izabere savršenu ženu, Tarquin se trudi izbrisati Oliviju iz svojih misli kako bi razum i dužnost pobijedili strast… sve dok se u najtežim trenutcima svoga života ne počne pitati ima li savršenost ikakve veze s ljubavlju. Da bi osvojio Oliviju morat će odustati od najdragocjenijih uvjerenja i predati svoje srce, tijelo i dušu. Ali možda će već biti prekasno…O autorici:Eloisa James autorica je niza romana koji su više puta bili među najprodavanijima na popisu New York Timesa. Živi u New York Cityju, gdje predaje na katedri o Williamu Shakespeareu. Magistrirala je na Oxfordu. Dosad su joj na hrvatski jezik prevedeni brojni romani među kojima su i Kad ljepotica ukroti zvijer i Poljubac u ponoć.Broj stranica: 356Godina izdanja: 2019.ISBN: 9789531425193Strani naslov: The Duke is MineUvez: mekiŠirina: 12.8 cmVisina: 18.8 cm

Žan Kokto RASPINJANJA (Bagdala, Kruševac, 1966, tvrd povez, 87 str. naslovna korica ima neznatnu fleku vidi sliku) Žan Kokto (franc. Jean Cocteau; 5. jul 1889 — 11. oktobar 1963[1]) bio je francuski pesnik, romanopisac, dramatičar, slikar, dizajner, režiser i bokserski trener. Kao eksperimentator prošao je kroz sve faze moderne umetnosti - kubizam, dadaizam, nadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem francuskog duha (`Orfej“, „Strašna deca“, „Petao i Arlekin“). Član Francuske akademije postao je 1955, na poziciji br. 31. u periodu 1955-1963. Žan Kokto Jean Cocteau b Meurisse 1923.jpg Žan Kokto, 1923. Datum rođenja 5. jul 1889. Mesto rođenja Mezon Lafit, Francuska Datum smrti 11. oktobar 1963. (74 god.) Mesto smrti Mi la Fore, Francuska Škola Lycée Condorcet Najvažnija dela Les enfantes terribles La Machine infernale Potpis Biografija Rodio se u mestu Mezon Lafit, malom gradiću blizu Pariza, od oca Žorža i majke Eženi. Njegova porodica bila je ugledna u pariskim krugovima. Otac mu je bio advokat i amaterski slikar koji je počinio samoubistvo kad je Žan imao samo 9 godina. Uprkos svojim dostignućima na gotovo svim književnim i umetničkim poljima, Kokto je uvek isticao da je prvenstveno pesnik te da je njegov opus poezija. O njemu je pohvalno govorila i američka spisateljica Edit Varton. Sa 19 godina, Žan je objavio prvu zbirku pesama naslovljenu `Aladinova svetiljka`. Kuća Žana Koktoa, danas pretvorena u muzej Bio je cenjen član zajednice avangardnih umetnika na Monparnasu, posebno jer je vodio boemski život. U svojim ranim dvadesetim godinama, bio je jako produktivan. Ruski impresario Sergej Djagiljev izazvao ga je da napiše nešto za pozorište. Izjavom `Iznenadi me!` bacio je rukavicu Žanu. On je izazov prihvatio, a rezultat je bio balet `Parada`: Djagiljev je bio producent, kostime i scenografiju uradio je Pablo Pikaso, a muziku je komponovao Erik Sati. Delo nije bilo dobro prihvaćeno, a u samoj radnji osećao se nadrealizam. Ime pravca nadrealizam skovao je pisac Gijom Apoliner. Kasnije je Kokto pisao: Da se nije pojavio Apoliner, sa svojom obrijanom lobanjom, ožiljkom na slepoočnici i zavojem oko glave, dame bi nam bile iskopale oči ukosnicama. Portret Žana Koktoa, španskog slikara Federika de Madrasa i Očoe iz perioda između 1910. i 1912. godine Snimio je 6 nadrealističkih filmova: „Krv pesnika“, „Orfej“, „Orfejev testament“, „Lepotica i zver“, i drugi. Reputacija filmskog stvaraoca donela mu je kasnije i prijateljstvo sa glumcem pod imenom Žan Mare. Ti filmovi kasnije su uticali na filmski žanr poznat kao Francuski novi talas. Pisao je dela i za Edit Pjaf, s kojom je bio i veliki prijatelj. Upoznao je mladog pisca imenom Remon Radige, kojeg je oslobodio vojne službe, i pomogao mu izdati prva dela. Često su se družili, išli na putovanja i odmore. Danas se sumnja da je između njih dvoje postojala nekakva homoseksualna veza, iako za te tvrdnje nema dokaza. Remonova iznenadna smrt 1923. godine, shrvala ga je pa se odao opijumu. Njegova najpoznatija knjiga, „Les enfantes terribles“, napisana je u jednoj nedelji. Bio je biseksualac. Imao je nekoliko prolaznih veza sa ženama. Dece nije imao, iako je kasnije jednog dečaka usvojio. Navodno je, od 1918. do svoje smrti 1963., bio Veliki majstor Sionskog priorata. U zbirci memoara „The White Book“, za koju je napisao predgovor i uradio ilustracije, pesnik opširno pripoveda svoju seksualnu autobiografiju prizivajući sliku koja mu se urezala u sećanje još dok je bio dete: tri tamna mladeža na pocrnelom, smeđem, nagom telu Cigančića koji sedi u krošnji drveta. Ova slika muškog anđela divljih očiju koji lebdi nad zemljom, stalno ga je pratila i od samog početka konstituisala njegovu želju. On opisuje susrete sa mornarima; ti incidenti datiraju iz tajanstvenog perioda u kome je, tada još uvek maloletni Kokto, zaplašen svojim lako stečenim ranim uspesima, pobegao u Viju Port, sirotinjsku četvrt na dokovima Marselja, i živeo tamo neko vreme kao propalica lakog morala. Bio je član Francuske akademije od 1955. do smrti, a tokom života je dobio još niz priznanja. Umro je u svom dvorcu od srčanog udara 11. oktobra 1963. godine, pripremajući radio-emisiju u znak sećanja na Edit Pjaf. Kada je čuo da je ona toga dana izdahnula, uskliknuo je: “Ah, la Piaf est morte, je peux mourir!” (“Pjaf je mrtva, ja mogu da umrem!”). Sahranjen je u svom vrtu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Drugi deo ima crtez na nultoj stranici, sve ostalo uredno! Gozba za vrane - deo prvi Sve izgleda previše dobro da bi bilo istinito. Posle ogorčenih borbi i podmuklih izdajstava, sile koje su podelile zemlju iscrpene su pristale na nelagodno primirje. Ili se bar tako čini. Posle smrti čudovišnog kralja Džofrija, Sersei vlada kao namesnica u Kraljevoj luci. Odlazak Roba Starka slomio je kičmu severnjačkoj buni, a njegova braća i sestre razbacani su po čitavom kraljevstvu, poput semenja na vetru. Rat koji je dugo i mahnito buktao, napokon je zgasnuo. Međutim, kao i posle svake divovske borbe, neće proći dugo pre nego što preživeli, odmetnici, razbojnici i lešinari počnu da se okupljaju i otimaju oko kostiju mrtvih. Dok se ljudske vrane skupljaju na zgarištima Sedam kraljevstava, kuju se smele nove zavere i opasna nova savezništva, dok neka poznata i neka sasvim nova lica izranjaju iz zlokobnog sutona prošlih bojeva. To je vreme kada mudri i ambiciozni, podmukli i snažni otkrivaju veštine, moći i magiju da prežive u surovim i užasnim vremenima koja ih čekaju. Vreme je to da se plemići i kmetovi, vojnici i čarobnjaci, ubice i mudraci ujedine i na kocku stave svoje sudbine… i svoje živote. Jer na gozbi za vrane, mnogi su gosti – ali će retki preživeti. Gozba za vrane - deo drugi Gvozdenim ostrvima vlada novi kralj, luđi i strašniji nego što je iko mogao i da zamisli. Nezasita morska neman sve više pruža svoje pipke ka obalama Sedam kraljevstava... Vitez sa zlatnom rukom krenuo je na put ka poslednjem zamku iznad koga se vijori barjak kralja na severu. Na tom putu otkriva mračne istine i bori se sa zlodusima sopstvene prošlosti. Za to vreme, dok zemljom haraju odmetničke družine, dvor u Kraljevoj luci tone sve dublje u vrtlog izdajstava i spletki. A niko od igrača i ne sluti da je u igru prestola stupila nova, nepredvidljiva i neobuzdana sila, koja preti da poremeti i najpažljivije pripremljene planove... Gozba za vrane je u punom jeku. Džordž Martin je rođen 1948. u Nju Džerziju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Nortvestern. Nekoliko sledećih godina radio je u administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Sve ostalo je legenda: za svoj literarni rad Džordž R. R. Martin dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko nagrada Nebula i Hugo. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju i supervizor. Martin danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku. Potpredsednik je Američkog udruženja SF pisaca.

Lepota i tuga Jasunari Kavabata (1899-1972) prvi je japanski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1968. Ostao je siroče već u drugoj godini. Smrt roditelja i gotovo svih bližih rođaka, ostavila je neizbrisive tragove u njegovom životu i stvaralaštvu. Svoju bogatu književnu karijeru otpočeo je kao petnaestogodišnjak pisanjem dnevnika. Pod jakim uticajem neosenzalizma, iskušavao je razne izražajne mogućnosti: Duh ruže (1927), Igla i staklo i žaba (1930), Kristalna fantazija (1931)... U njegovom predratnom periodu ističu se romani Ptice grabljivice i druge zveri i Snežna zemlja. Posle Drugog svetskog rata objavio je Hiljadu ždralova (1949), Zvuci planina (1953), Jezero (1954), Prolećni dan (1954), Uspavana lepotica, Stari grad kao i roman Lepota i tuga (1959), koji su potvrdili njegovu svetsku slavu. Ljubav kao bolest i besmrtnost, seks kao zamka i osveta – glavne su teme koje dobitnik Nobelove nagrade Jasunari Kavabata dramatizuje sa hipnotizirajućom moći u ovom delu. U srži ovog romana je priča o destruktivnoj ljubavnoj vezi između oženjenog pisca i šesnaestogodišnje devojke, koja nastavlja da proganja oboje više od dvadeset godina posle njihovog poslednjeg susreta i čija je beskrajna gorčina zatrovala svakoga u njihovoj blizini. Ono što počinje kao sentimentalni ponovni susret vremešnog Okija Tošija i povučene umetnice Otoko Ueno prerašće u zloslutnu erotsku osvetu. Keiko, neobična i strastvena mlada devojka, Otokina učenica i ljubavnica, rešena je da se osveti za poniženja iz prošlosti njene prijateljice, iako to podrazumeva da svoju lepotu koristi kao oružje. Nepredvidljivo ploveći između nežnosti i opsesije, dostojanstva i surovosti, roman Lepota i tuga potvrđuje Kavabatin ugled velikog japanskog majstora koji obično vezivanje obija može da pretvori u nešto beskrajno sugestivno i perverzno. Prikaži više

Autor:: Jasunari Kavabata Žanrovi:: Drama, Ljubavni, Nagrađene knjige Izdavač:: Tanesi ISBN: 9788681567210 Broj strana: 204 Pismo: Latinica Format: 20 cm Jasunari Kavabata (1899-1972) prvi je japanski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1968. Ostao je siroče već u drugoj godini. Smrt roditelja i gotovo svih bližih rođaka, ostavila je neizbrisive tragove u njegovom životu i stvaralaštvu. Svoju bogatu književnu karijeru otpočeo je kao petnaestogodišnjak pisanjem dnevnika. Pod jakim uticajem neosenzalizma, iskušavao je razne izražajne mogućnosti: Duh ruže (1927), Igla i staklo i žaba (1930), Kristalna fantazija (1931)... U njegovom predratnom periodu ističu se romani Ptice grabljivice i druge zveri i Snežna zemlja. Posle Drugog svetskog rata objavio je Hiljadu ždralova (1949), Zvuci planina (1953), Jezero (1954), Prolećni dan (1954), Uspavana lepotica, Stari grad kao i roman Lepota i tuga (1959), koji su potvrdili njegovu svetsku slavu. Ljubav kao bolest i besmrtnost, seks kao zamka i osveta – glavne su teme koje dobitnik Nobelove nagrade Jasunari Kavabata dramatizuje sa hipnotizirajućom moći u ovom delu. U srži ovog romana je priča o destruktivnoj ljubavnoj vezi između oženjenog pisca i šesnaestogodišnje devojke, koja nastavlja da proganja oboje više od dvadeset godina posle njihovog poslednjeg susreta i čija je beskrajna gorčina zatrovala svakoga u njihovoj blizini. Ono što počinje kao sentimentalni ponovni susret vremešnog Okija Tošija i povučene umetnice Otoko Ueno prerašće u zloslutnu erotsku osvetu. Keiko, neobična i strastvena mlada devojka, Otokina učenica i ljubavnica, rešena je da se osveti za poniženja iz prošlosti njene prijateljice, iako to podrazumeva da svoju lepotu koristi kao oružje. Nepredvidljivo ploveći između nežnosti i opsesije, dostojanstva i surovosti, roman Lepota i tuga potvrđuje Kavabatin ugled velikog japanskog majstora koji obično vezivanje obija može da pretvori u nešto beskrajno sugestivno i perverzno.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! Vesele, mračne ili čarobne, ove klasične priče nikada ne prestaju nadahnuti i očarati. Iz zemlje fantastičnih dvoraca, nepreglednih jezera i dubokih šuma, braća Grimm prikupila su riznicu očaravajućih narodnih i bajkovitih priča punu divova i patuljaka, vještica i princeza, čarobnih zvijeri i lukavih dječaka. Od favorita kao što su Princ žaba i Hansel i Gretel do užitaka Ashputtela ili Starog sultana, svi su živopisni s bezvremenskom misterijom. Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812.), drugog sveska 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života. Jakob Ludwig Karl Grimm rodio se 1795., a Wilhem Karl Grimm 1805., u Hanauu kod Frankfurta. Obrazovali su se u Friedrichs Gymnasium u Kasselu, a zatim su obojica studirali pravo na Sveučilištu Marburg. Od 1837. do 1841. braća Grimm su se pridružila petorici kolega profesora na Sveučilištu u Göttingenu. Ta je skupina postala poznata kao Die Göttinger Sieben (Göttingenska sedmorka). Bunili su se protiv kralja Ernesta Augusta I. od Hanovera, kojeg su optuživali da krši ustav te države. Zato ih je kralj sve istjerao sa sveučilišta. Wilhelm je umro 1859., a njegov stariji brat Jakob 1863. Pokopani su na groblju St Matthäus Kirchhof u Schönebergu, četvrti Berlina. Kasnija izdanja Osim izvornih njemačkih djela, mnoge su izvorne francuske priče ušle u zbirku braće Grimm jer ih je ispričao hugenotski pripovjedač koji je braći bio jedan od glavnih izvora. Današnja izdanja njihovih bajka uglavnom su temeljito pročišćene i zašećerene verzije za djecu; naime, izvorne narodne priče koje su braća skupila nekad se nisu smatrale dječjim pričama. vještice, zlodusi, trolovi i vukovi šuljaju se mračnim šumama oko drevnih sela braće Grimm, kao i kroz podsvijest izoliranih njemačkih gradova-država tog doba. Suvremena analiza Suvremena psihologija i antropologija tvrde da bajke koje se na Zapadu pričaju djeci prije spavanja zapravo predočavaju duševnu tjeskobu, strah od napuštanja, roditeljsko nasilje i/ili spolno sazrijevanje. Dječji psiholog Bruno Bettelheim u knjizi Korištenje očaravanja tvrdi da su izvorne bajke braće Grimm zapravo frojdovski mitovi. Jezikoslovlje Na samom početku 19. stoljeća, u vrijeme kad su živjela braća Grimm, Sveto Rimsko Carstvo je upravo propalo, a Njemačka kakvu znamo danas nije još postojala, nego se sastojala od stotina kneževina i malih ili srednje velikih država. Glavni čimbenik koji je ujedinio njemački narod tog doba bio je zajednički jezik. Svojim su djelima i životom braća Grimm htjeli pomoći da se stvori njemački identitet. Javnost izvan Njemačke uglavnom ne zna da su braća Grimm sastavila njemački rječnik Deutsches Wörterbuch. To je bio prvi veliki korak u stvaranju standardnog `modernog` njemačkog jezika još od Lutherova prijevoda Biblije s latinskog na njemački. Taj vrlo opsežan rječnik (33 sveska, teži 84 kg) još se smatra autoritetom za njemačku etimologiju. Smatra se da je brat Jakob iznio Grimmov zakon, germansku glasovnu promjenu koju je prvi primijetio danski filolog Rasmus Kristian Rask. Grimmov je zakon bio prvo otkriće neke važne sustavne glasovne promjene. Snežana i sedam patuljaka Pepeljuga Ivica i Marica Crvenkapa Hrabri krojač Toma palčić Ramplstilskin ili Cvilidreta Zlatna guska Zlatokosa Kralj žaba Ivica i Marica Stočiću, postavi se Bratac i sestrica Vila Perka Tri brata Uspavana lepotica (Trnova Ružica)...

Izdavač: Književno društvo Pismo, Zemun Godina izdanja: zima 1987/1988 Broj: 12 Povez: broširan Format: 24 cm Broj stranica: 294 Stanje: veoma dobro očuvano VALENTIN RASPUTIN: Požar / preveo Zorislav Paunković KARLUŠ DRUMON DE ANDRADE: Izabrane pesme / prevela Nina Marinović RAJNER VERNER FASBINDER: TRI DRAME Đubre, grad i smrt / prevela Agata Švarc Gorke suze Petre fon Kant / preveo Božidar Zec Žabar /prevela Snežana Minić ŠANDOR VEREŠ: Stihovi / prevela Judita Šalgo REINALDO ARENAS: Četiri priče /prevela Marica Josimčević KLARIS LISPEKTOR : Dve priče / prevela Ksenija Bilbija KSENIJA BILBIJA: Pisac novog stila KAREL ČAPEK: Zašto nisam komunista JOSIF BRODSKI: Sonet / Preveo Srđan Rašković VESTI SIGNALI PISMA IZ STARIH ČASOPISA RABINDRANAT TAGOR: O savremenoj civilizaciji ZABAVNIK / VIRDŽINIJA VULF: Dijalog na Pentelikonu S. P. ROZENBAUM: Neobjavljena priča Virdžinije Vulf Suđenje Šekspiru PROLEĆE 1985 – ZIMA 1987/88 Dejan Mihailović Valentin Rasputin rođen je 1937. godine u selu Ustuda, Irkutske oblasti. Diplomirao je na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Irkutsku, a počeo je da objavljuje 1961 (pripovetka Zaboravio sam da pitam Lešeka). Sredinom šezdesetih godina piše pripovetke i crtice: Kraj uz samo nebo i Tvrde osnove novih gradova (1966), Čovek sa ovoga sveta i Vasilij i Vasilisa (1967). Objavljivanjem prve pripovesti Novac za Mariju (1967) već je nagovešten pisac velike snage i donekle su obeležena njegova interesovanja: Rasputin, naime, ostaće veran proučavanju čoveka u okolnostima koje mirnu svakodnevicu pretvaraju u tešku ljudsku dramu. U periodu između 1970. i 1976. napisao je tri pripovesti koje bi se mogle svrstati u remek-dela savremene sovjetske proze: Poslednji trenuci (1970), Živi i pamti (1974) i Oproštaj s Matjorom (1976). U poslednju zbirku proze Voli dok si živ (1982) uvršćene su najnovije Rasputinove pripovetke: Voli dok si živ, Šta da kažem vrani? Dosta im je i Nataša. Klaris Lispektor (port. Clarice Lispector; Čečelnik, 10. decembar 1920 – Rio de Žaneiro, 9. decembar 1977) bila je brazilska književnica i novinarka, jedna od najznačajnijih autorki književnosti na portugalskom jeziku. Rođena je kao najmlađa od tri kćerke u jevrejskoj porodici. Loši životni uslovi (siromaštvo, rat, silovanje majke) naterali su porodicu da emigrira u Brazil kada je Klaris imala tek godinu dana. Odrasla je u Resifeu, a majka joj je umrla kad je imala 9 godina, nakon čega su se sestre s ocem preselile u Rio de Žaneiro. Pohađala je najcenjeniju gimnaziju u zemlji (Ginásio Pernambucano), a potom je 1937. godine upisala Pravni fakultet u Riju i zaposlila se kao novinarka. Svoj prvi roman objavila je sa 23 godine. Udala se za brazilskog diplomatu Maurija Gvrgela Valentea 1944. godine i uzela brazilsko državljanstvo. Ubrzo se mladi par odselilo u Napulj, te proveo idućih desetak godina službujući po različitim brazilskim ambasadama u Evropi i SAD. Nije volela diplomatski život, te se nakon 15. godina razvela od supruga i vratila u Rio, gde je nastavila uspešno da objavljuje romane, priče, knjige za decu i novinarske članke. Uprkos tome što je još kao mlada stekla književno priznanje, a iza sebe ostavila opsežnu korespondenciju, vrlo malo toga se zna o njenom privatnom životu. „Toliko sam misteriozna da čak ni samu sebe ne razumem“, napisala je jednom prilikom. Iz tog vakuuma informacija, smatra njen biograf Bendžamin Moser, iznikla je cela mitologija koja i danas pleni i privlači čitaoce širom sveta. Njena proza smatra se prekretnicom na brazilskoj književnoj sceni, pre svega po raznovrsnosti stilskih registara i istančanim i snažnim opisima intimnih, naizgled neosetnih ličnih preobražaja, otkrića i jačanja životnih snaga, sa svim njihovim izazovima. Tokom čitavog života opirala se bilo kakvoj klasifikaciji te potvrđivala utisak o sebi kao „stranom telu“ u brazilskoj književnosti. Brazliski pesnik Ledo Ivo je istakao: „Verovatno nikada nećemo da pronađemo opipljivo i prihvatljivo objašnjenje za jezik i stil Klaris Lispektor. Stranost njezine proze jedna je od neupečatljivih činjenica naše književne istorije, pa čak i istorije našeg jezika.” Nije sebe smatrala ni feminističkom ni jevrejskom književnicom. U njena najznačajnija dela spadaju romani Blizu divljeg srca, Jabuka u tami, Pasija po G. H., Učenje ili Knjiga užitaka, Živa voda, Čas zvezde i Dah života; zbirke pripovedaka Porodične veze, Legija stranaca, Sreća iz potaje, Via Crucis tela i Gde si bila noću. Detinjstvo i mladost Klaris Lispektor je rođena pod imenom Čaja Lispektor u Čečelniku, u oblasti Podolje, zapadnom delu današnje Ukrajine. Bila je najmlađa od tri ćerke Manije Krimgold i Pinkasa Lispektora. Poput drugih jevrejskih porodica u toj regiji i porodica Lispekor je doživela strašne pogrome za vreme Ruskog građanskog rata (između ostalog majka joj je bila silovana). Bežeći pred ratom i siromaštvom, porodica je prvo izbegla u Rumuniju, a potom u Nemačku, odakle su emigrirali u Brazil, gde je njena majka Manija imala rođake. Na obalu Brazila prispeli su početkom 1922. godine, kada je Čaja imala nešto više od godinu dana. Članovi porodice su u novom podneblju odlučili da promene imena. Pinkas je postao Pedro; Mania se preimenovala u Marijeta; Lea je postala Eliza, a Čaji je promenjeno ime u Klaris. Jedino je srednja ćerka Tanja (19. april 1915 – 15. novembar 2007) zadržala svoje ime čitavog života. Prve tri godine živeli su u gradu Masejo, država Alagoas, da bi se, nakon pogoršanja majčinog zdravstvenog stanja, preselili u grad Resife, država Pernambuko. U Resifu, gde je porodica živela vrlo siromašno, umire joj potpuno paralizovana majka 21. septembra 1930. godine. Klaris je pohađala Colégio Hebreo-Idisch-Brasileiro, gde se među ostalim predmetima izučavao i jidiš i hebrejski jezik, a zatim je 1932. godine upisala Ginásio Pernambucano, tada najcenjeniju gimnaziju u zemlji. Godinu dana kasnije, pročitvaši Heseov roman Stepski vuk, poželela je da postane pisac. Godine 1935. Pedro Lispektor je odlučio da preseli svoju porodicu u Rio de Ženeiro, nadajući se da će u tadašnjoj prestonici moći da zaradi više novca, ali i da će svojim ćerkama naći Jevreje za muževe. Godine 1937. Klaris je upisala Pravni fakultet u Riju, jedan od najcenjenijih fakulteta u državi, gde je bila jedna od tri žene i jedini student Jevrejin. Svoju prvu priču Triunfo objavila je u časoposu Pan 25. maja 1940. godine. Iste godine joj umire otac tokom operacije žučnog mehura. Tokom fakulteta, Klaris je radila kao novinarka, prvo u vladinoj novinarskoj agenciji Agência Nacional, a potom i u uticajnim novinama A Noite. Stupila je u kontakt sa brazilskim piscima mlađe generacije, među kojima je bio i pisac Lusio Kardozo. Na pravnom fakultetu se zbližila sa Maurijem Gvrgelom Valenteom, dipomatom iz ministarstva spoljnih poslova Brazila. Kako bi se udala za njega, Klaris je morala da zatraži brazilsko državljanstvo, koji je i dobila 12. januara 1943. godine. Jedanaest dana kasnije udala se za njega. Blizu divljeg srca U decembru 1943. godine objavila je svoj prvi roman, Blizu divljeg srca (Perto do coração selvagem), koji je zbog upotrebe unutrašnjeg monologa, filozofskog pristupa i specifičnog stila bio smatran revolucionarnim u Brazilu. Roman je osvojio nagradu Graça Aranha za najbolji debitanski roman. Pesnik Ledo Ivo ga je u novinarskom prikazu opisao kao najbolji roman koji je ikada žena napisala na portugalskom jeziku, dok je Žorže de Lima istakao da je Klaris promenila tačku gravitacije oko koje se vrtela brazilska književnost poslednjih dvadeset godina. „Roman Klarise Lispektor se obelodanio u našem književnom svetu kao najviši domet introspektivnog romana”, zapisao je književni kritičar Seržio Miliet. Blizu divljeg srca, poput svih drugih njenih kasnijih romana, zasnivao se na snažnom prikazu unutrašnjih duševnih stanja. Iako su mnogi u romanu videli uticaj Virdžinije Vulf i Džejmsa Džojsa, Klaris je njihova dela pročitala tek nakon što je dovršila vlastitu knjigu. Epigraf i sam naslov preuzeti su iz Džojsovog romana „Portret umetnika u mladosti” na predlog njenog prijatelja Lusija Kardoza. Ubrzo nakon izlaska romana Klaris i Mauri su napustili Rio i preselili se u Belem, država Para, u gradu koji leži na ušću Amazona. Tamo je Mauri bio veza između ministarstva spoljnih poslova i internacionalnih lica koja su sever Brazila koristi kao vojnu bazu tokom Drugog svetskog rata. Evropa i SAD Mauri je dobio posao u Brazilskom konzulatu u Napulju, te je mladi bračni par otputovao u Italiju 29. jula 1944. godine. Rat se u Evropi i dalje vodio, a Napulj je bio polazna tačka za brazilske vojne trupe koje su se borile na strani saveznika protiv nacističkih trupa. Klarisa je radila u vojnoj bolnici negujući ranjene vojnike. Nakon završetka rata u Rimu je upoznala pesnika Đuzepea Ungaretija, koji je preveo delove njenog romana Blizu divljeg srca na italijanski jezik. U Rimu je takođe imala priliku da njen portret naslika Đorđo de Kiriko. U Napulju je završila svoj drugi roman, Luster (O Lustre, 1946), u kome je predstavila unutrašnji život devojčice Viržinije. Roman je bio tematski sličan prvom, ali je bio duži. Naišao je na pozitivan prijem među književnom kritikom, ali je entuzijazam kritičara bio manji u odnosu na prijem njenog prvenca. Nakon kratkog povratka u Brazil 1946. godine, bračni par se vratio u Evropu, gde je Mauri postavljen za ambasadora u Bernu. Klaris nije volela Švajcarsku jer se u njoj uglavnom dosađivala i osećala depresivnom. U pismu svojoj sestri zapisala je: „Švajcarska je groblje uzbuđenja”. Kasnije je tvrdila da ju je iz Švajcarske dosade spasavalo pisanje.Tada je napisala svoj treći roman Opkoljeni grad (A cidade sitiada, 1949). U njemu se pripoveda o životu Lukresije Neveš i uzdizanju grada Sao Žeraldo od varošice do velikog grada. Knjiga je zbog brojnih metafora i hermetičnog izraza naišla na ravnodušnost kritičara, ostavši do današnjih dana njena najslabija knjiga. Seržio Miliet je svoj prikaz zaključio rečenicom da je književnica podlegla pod teretom sopstvenog izobilja.` U Bernu je rodila sina 10. septembra 1948. godine, koga je nazvala po svom ocu Pedro. Nakon što je porodica napustila Švajcarsku 1949. godine, a potom provela gotovo godinu dana u Riju, Klaris i Mauri su otputovali za Torki, gde je Mauri postavljen za brazilskog delegata tokom donošenja Opšteg sporazuma o trgovini i carini. U Britaniji su živeli od septembra 1950. do marta 1951. godine i Klarisi se dopadao način života u ovoj zemlji. Prilikom posete Londona imala je spontani pobačaj. Godine 1952. godine, kada su supružnici u Riju ponovo proveli godinu dana, Lispektor je objavila kratku zbirku Nekoliko priča (Alguns contos), sastavljenu iz šest pripovedaka. Knjiga je objavljena u malom tiražu, a štampanje je sponzorisalo Ministarstvo prosvete i zdravlja. Ove priče predstavljaju pripovednu srž onoga što će kasnije kroz novu obradu postati zbirka Porodične veze (Laços de família 1961). Mauri je postavljen za ambasadora Brazila u Sjedinjenim Američkim Državama te su se septembra 1952. godine preselili u Vašington, gde su ostali do juna 1959. godine. Iako je Klaris postala bliska sa nekoliko pojedinaca, duboko je prezirala svet diplomatije. Kasnije je svoj život žene diplomate opisla: „Mrzela sam ga, ali sam radila ono što sam morala... priređivala sam večere, sve ono što se od mene očekivalo, ali sa gađenjem.” U Americi je rodila i svog drugog sina Paula, a započela je i da piše priče za časopis Senhor. U junu 1959. godine, napustila je svog supruga i zajedno sa svojim sinovima vratila se u Rio de Ženeiro, gde je ostala do kraja života. Porodične veze i Jabuka u tami Nakon što se vratila u Brazil, Klaris se kao samohrana majka borila sa novčanim problemima. Pokušavala je da nađe izdavača voljnog da objavi njen roman i zbirku priča koje je napisala u Vašingtonu. Zbirka je objavljena 1960. godine pod imenom Porodične veze i u njoj su se nalazile 6 priča prethodno objavljenih u zbirci Neke priče iz 1952. godine zajedno sa sedam novih priča od koji su neke bile objavljene u časopisu Senhor. Njen prijatelj Fernando Sabino joj je povodom knjige saopštio: „tačno, iskreno, neosporno, pa čak i ponizno, smatram da je ovo najbolja zbirka priča ikada objavljena u Brazilu”. Eriko Verisimo joj je napisao: „Nisam ti pisao povodom tvoje knjige priča jer sam se stideo da ti priznam šta mislim o njoj. Ukratko: najvažnija zbirka priča objavljena u 20. veku još od Mašada de Asisa”. Rukopis četvrtog romana Jabuka u tami bio je završen još 1956. godine, ali je nekoliko izdavača odbilo da ga objavi. Njen najduži roman i ujedno najsloženiji konačno je objavljen 1961. godine. Zasnovan je na unutrašnjem monologu Martima, muškarca koji veruje da je ubio suprugu, zbog čega se povlači u unutrašnjost Brazila, gde postaje zemljoradnik i stočar. Suština romana se ne ogleda u samom zapletu, već na poigravanju jezikom i stilom. Sledeće godine, roman je nagrađen nagradom Karmen Dolores Barbosa za najbolji roman objavljen prethodne godine. Negde u ovo vreme započela je vezu sa pesnikom Paolom Mendešem Kampošem, ali veza nije potrajala. Pasija po G. H. i Legija stranaca Godine 1964. objavila je svoj verovatno najčuveniji i najčudniji roman Pasija po G. H. (A paixão segundo G.H.). U njoj protagoniskinja doživljava mistično iskustvo nakon ulaska u sluškinjinu sobu, gde biva zapanjena bleštavom čistoćom koju narušava jedino bubašvaba koja izlazi iz ormara. Prestravljena, junakinja zalupi vratima ormara, pokidavši bubašvabu na pola, te zatim posmatra kako polako curi tečnost iz njenog polumrtvog tela koju na samom kraju knjige stavlja u usta. Iste godine objavljuje zbirku priča Legija stranaca (A legião estrangeira). Sredinom šezdesetih se upoznaje sa američkim prevodiocem Gregorijem Rabasom na konferenciji posvećenoj brazilskoj književnosti u Teksasu. Njen budući prevodilac je smatrao da je Klaris: „jedna od retkih osoba koje izgledaju kao Marlen Ditrih i pišu kao Virdžinija Vulf.“ septembru 1966. Klaris je doživela nesreću u vlastitom stanu: uzela je tabletu za spavanje i zaspala s upaljenom cigaretom. U požaru joj je teško ozleđena desna ruka. Kasnije je izjavila: „Požar je gotovo sagoreo moju desnu ruku. Moje noge su osakaćene zauvek. To što se dogodilo je vrlo tužno i ne volim da razmišljam o tome. Sve što mogu reći je da sam provela tri dana u paklu, gde, kako kažu, odlaze loši ljudi posle smrti. Ne smatram sebe lošom, a bila sam u paklu dok sam još živa.” Sledeće godine objavila je svoju prvu knjigu za decu „Tajna zamišljenog zeca” (O Mistério do coelho pensante 1967). Knjigu je prvobitno napisala na engleskom za svog sina Paolo dok su još živeli u Vašingtonu. U avgustu 1967. godine započela je da piše članke za Jornal do Brasil, uticajne brazilske novine, što joj je pomoglo da se njeno ime čuje i van intelektualnih i umetničkih krugova, gde je već stekla slavu. Novinarski članci su objedinjeni i objavljeni posthumno u knjizi „Otkriće sveta” (A Descoberta do mundo 1984). Lispektor je učestvovala na političkim protestima protiv vojne diktature u Brazilu 1968. godine. Iste godine je objavila još dve knjige: knjigu za decu Žena koja je ubila ribu (A Mulher que matou os peixes) i roman Knjiga užitaka ili učenje (Uma Aprendizagem ou O Livro dos Prazeres) Živa voda Godine 1971. Lispektor je objavila još jednu zbirku priča Sreća iz potaje (Felicidade clandestina), u kojoj je nekoliko priča zasnovano na sećanju na detinjstvo provedeno u Resifu. U tom periodu je započela rad na knjizi Živa voda, a samo pisanje je teklo sporo. Olga Boreli, njena prijateljica i asistent, kasnije se prisećala Klarisinog procesa pisanja: „Bila je nesigurna i tražila je mišljenje nekoliko prijatelja. Kad je pisala druge knjige, nikada nije pokazivala toliku nesigurnost. Sa Živom vodom jeste. Jedino sam tad videla da Klaris sa oklevanjem predaje rukopis izdavaču. Sama mi je to rekla.” Kada je knjiga izašla 1973. godine, knjiga je ubrzo proglašena remek-delom. U jednom književnom prikazu stajalo je: „Ovakva proza Klaris Lispektor budi savremenu književnost Brazila iz depresivne i ponižavajuže malodušnosti i uzdiže je na nivo univerzalne vrednosti i savršenstva”. Godine 1974. objavila je dve knjiga priče Gde si bila noću i Via Crucis tela. Iako je mnoge svoje knjige pisala godinama Via Crucis tela je napisan za tri dana nakon što se kladila sa svojim izdavačem da može napisati za kratak vremenski period tri priče o seksualnosti. Pošto je prethodne godine otpuštena iz novina, svoje pisanje je morala da ubrza. Takođe, počela je da objavljuje prevode Agate Kristi, Edgara Alana Poa i Oskara Vajlda. Godine 1975. bila je pozvana na prvi svetski kongres veštičarstva u Bogoti. Kongres je privukao veliku pažnju medija i izazvao neodobravanje jednog dela javnosti. Na skupu veštica je pročitala priču Jaje i kokoška iz zbirke Legija stranaca. Čak i ovako ekscentrična vrsta publike je ostala zbunjena pričom. Kasnije je svoj odabir objasnila: „Jaje i kokoška je misteriozna priča i zaista u njoj ima malo okultizma. To je teška i duboka priča. Zato mislim da je raznovrsna publika očekivala da izvučem zeca iz šešira. Ili da padnem u trans. Slušajte, nikada u životu nisam učestvovala u takvim stvarima. Svoju inspiraciju ne pronalazim u natprirodnom, već u dubokom uranjanju u podsvest, odakle isplivavaju otkrovenja na površinu. Šta više, ne pišem da bih ispunila bilo čija očekivanja. ” Čas zvezde i smrt Njen posljednji roman, Čas zvezde (A Hora da estrela), dovršen je 1977, mesec dana pre autorkine smrti, te je objavljen posthumno. U njemu Klaris propituje društvene teme poput siromaštva kroz lik neobrazovane i u svakom smislu neuspešne antiheroine, priproste daktilografkinje Mašabe, koja zahvaljujući manjku inteligencije ne shvata koliko bi zapravo trebala biti nesrećna. Iste godine Klaris je umrla od raka jajnika, iako joj nikad nisu saopštili dijagnozu. Na neki način, predvidela je vlastitu bolest govoreći o Mašabeinim „osušenim jajnicima“. Umrla je na dan uoči svog 57. rođendana. Sahranjena je 11. decembra na jevrejskom groblju u Rio de Ženeiru Dela Romani Blizu divljeg srca (Perto do Coração Selvagem, 1943) Luster (O Lustre, 1946) Opkoljeni grad (A Cidade Sitiada, 1949) Jabuka u tami (A Maçã no Escuro, 1961) Pasija po G. H. (A Paixão segundo G. H., 1964) Učenje ili knjiga užitaka (Uma Aprendizagem ou O Livro dos Prazeres, 1969) Živa voda (Água viva, 1973) Čas života (A Hora da estrela, 1977) Dah života (Um Sopro de Vida, 1978) Zbirke priča Neke priče (Alguns contos, 1952) Porodične veze (Laços de família, 1960) Legija stranaca (A legião estrangeira, 1964) Sreća iz potaje (Felicidade clandestina, 1971) Imitacija ruže A imitação da rosa, 1973) Via Crucis tela A via crucis do corpo, 1974) Gde si bila noću? Onde estivestes de noite, 1974) Ne zaboravi (Para não esquecer, 1978) Lepotica i zver (A bela e a fera, 1979) Književnost za decu Tajna zamišljenog zeca (O Mistério do Coelho Pensante, 1967) Majka koja je ubila ribu (A mulher que matou os peixes, 1968) Tajni život Laure (A Vida Íntima de Laura, 1974) Delimična istina (Quase de verdade, 1978) Kako su nastale zvezde (Como nasceram as estrelas: Doze lendas brasileiras, 1987) Novinarstvo i druga proza A Descoberta do Mundo (1984) Visão do esplendor (1975) De corpo inteiro (1975) Aprendendo a viver (2004) Outros escritos (2005) Correio feminino (2006) Entrevistas (2007) Korespodencija Cartas perto do coração (2001) Correspondências (2002) Minhas queridas (2007) MG47 (K)

dvojezično izdanje Kobalt ... Kao na slikama Retko u ponudi Milan Jesih, slovenski pesnik, dramatik in prevajalec, * 1950, Ljubljana. Jesih je na Filozofski fakulteti v Ljubljani študiral primerjalno književnost. Najbolj je poznan kot prevajalec iz angleškega in ruskega jezika. Prevedel je več kot 40 pomembnih del svetovne književnosti (Bulgakov, Čehov, Shakespeare, idr.). Pesniti in objavljati je začel že kot srednješolec, njegova ustvarjalna energija pa se je najbolj razvila med študijem primerjalne književnosti na Filozofski fakulteti. Že takrat je bil vsestransko nadarjen in zdaj deluje kot pesnik, dramatik, pisec radijskih iger, pisec za otroke, prevajalec. Na vseh teh področijh se je uveljavil kot eden najpomembnejših slovenskih ustvarjalcev zadnje četrtine 20. stoletja. Bil je predsednik Društva slovenskih pisateljev. Leta 2019 je postal izredni član umetniškega razreda SAZU. Pesništvo[uredi | uredi kodo] Milan Jesih je prvič javno izraziteje nastopil v pesniški skupini 442. Ta se je razvila iz skupine 441, v kateri sta delovala Matjaž Kocbek in Ivo Svetina, potem pa so se jima pridružili še Andrej Brvar, Tomaž Kralj in Milan Jesih. Že maja leta 1969 je Dušan Jovanović v ljubljanski Drami režiral večer njihove pesniške besede z naslovom »Žlahtna plesen Pupilije Ferkeverk«. Za pesnike te skupine se je v literarni zgodovini uveljavil izraz lingvizem, čeprav je vsak med njimi v svojem pesniškem razvoju razvil svojo svojo posebno avtorsko poetiko. Uran v urinu, gospodar![uredi | uredi kodo] Jesihova prva pesniška zbirka Uran v urinu, gospodar!, je izšla leta 1972. Pri kritikih ni bila najbolje sprejeta, saj se jim je zdelo, da gre za obnavljanje ludističnih vzorcev, ki jih je v slovensko poezijo vpeljal zlasti Tomaž Šalamun z zbirko Poker (1966). Kljub temu jo lahko vrednotimo kot eno izmed najpomembnejših zbirk slovenskega pesniškega modernizma. Legende[uredi | uredi kodo] Že v drugi pesniški zbirki Legende (1974) opazimo odmik od ludizma. Tradicije ne pojmuje več izključno kot nekaj, iz česar se je treba norčevati, ampak kot nekaj, kar je mogoče vključiti tudi v sedanjost in se do nje smiselno opredeljevati, ne pa zgolj parodirati. Hkrati se pojavlja tudi že deziluzija. Usta[uredi | uredi kodo] Usta (1985) so v skoraj popolnem nasprotju s prejšnjima zbirkama. Verzi in kitice se skrajšajo, prvoosebni lirski subjekt skoraj ne nastopa več. Soneti, Soneti drugi, Jambi[uredi | uredi kodo] Vrhunec Jesihovega pesništva so zbirke Soneti (1989), Soneti drugi (1993) in Jambi (2000), ki jih imamo lahko za najvišji dosežek pesniškega postmodernizma na Slovenskem. V prvih dveh zbirkah Jesih obnavlja strogo sonetno formo, ki je že od Prešerna temeljna pesniška oblika slovenskega pesništva, motivi pa segajo od prizorov iz narave, vaških in mestnih podob, literarnih reminiscenc in spominov do avtorefleksije lastne ustvarjalnosti. Postmodernistični lirski subjekt se suvereno giblje med podobami in jih na novo sestavlja. Ob tem se nam kaže Jesihova jezikovna mojstrstva, ki nam vedno znova dokazuje, kakšne izrazne možnosti se skrivajo v slovenskem jeziku. Dramatika[uredi | uredi kodo] Dramska pot Milana Jesiha se je začela v skupini 442 oz. Gledališču Pupilije Ferkeverk leta 1969, kjer je bil soavtor predstav Žlahtna plesen Pupilije Ferkeverk ter Pupilija, papa Pupilo in Pupilčki. Obe je režiral Dušan Jovanović, pomenita pa popoln odmik od literarnega gledališča v smeri proti artaudovskemu gledališču krutosti, v slednji zlasti z emblematično gesto klanja kokoši neposredno na odru, kar je v javnosti precej odmevalo. Kritiki (Veno Taufer) pa so jo interpretirali kot simbolični zakol t. i. literarnega gledališča. Zanimivo je, da je režiser leta 1985 ponovil prizor v svoji postavitvi drame Iva Svetine Lepotica in zver v Slovenskem mladinskem gledališču, le da je takrat prizor označeval konec gledališkega modernizma. Že pred tem pa je ta prizor citiral, a po pedagoški intervenciji zgolj v stilirizirani obliki, v dijaški predstavi Majcnove Apokalipse leta 1980, Dragan Živadinov, kasneje eden najpomembnejših ustvarjalcev slovenskega gledališkega postmodernizma. Sledila je kolektivna predstava Limite (1973) z Zvonetom Šedelbauerjem v Eksperimentalnem gledališču Glej. Značilnost te predstave je bila, da sta besedilo in odrsko dogajanje nastajala sproti. Med nastajanjem projekta je Milan Jesih sproti prinašal besedilo za dogajanje na odru, ki ga je videl prejšnji dan. Ludistična tematika[uredi | uredi kodo] Prvo samostojno dramsko delo Milana Jesiha, s katerim je tudi najbolj zaslovel, pa so Grenki sadeži pravice, prvič uprizorjeni v EG Glej leta 1974. V navezavi na dramatiko absurda je z njo vzpostavil ludistični dramaturški model s svobodnim sopostavljanjem različnih prizorov in jezikovnim mešanjem slogov in zvrsti, h kateremu se je v svoji kasnejši dramatiki vedno znova vračal. Podobno zgradbo imajo njegove drame Vzpon, padec in ponovni vzpon zanesenega ekonomista (uprizorjena v ljubljanski Drami leta 1974), Triko (Mala drama, 1985) in Ljubiti (predelava prvotno radijske igre (1984) v Mali drami 1993). V igrah Brucka ali Obdobje prilagajanja (EG Glej, 1976; pozneje predelani tudi v TV-scenarij), Pravopisna komisija (SLG Celje, 1985) in Afrika (ES Gledališče čez cesto, Kranj 1986) je še vedno veliko ludističnih prvin, vendar pa v njih že najdemo zasnovo zgodbe in bolj ali manj stalne karakterje. Vrnitev k tradicionalni dramaturgiji[uredi | uredi kodo] V igri En sam dotik (Prešernovo gledališče Kranj, 1990) je Jesih oblikoval logično grajeno zgodbo s stalnimi karakterji in zgolj občasnimi ludistčnimi prvinami z nekaterimi motivnimi navezavami na Čehova. V to, pogojno rečeno postmodernistično fazo bi lahko uvrstili tudi njegove predelave različnih literarnih predlog za mladino in odrasle: Guliver, velik in majhen (Mladinsko in Lutkovno gledališče ljubljansko, 1979; po Swiftu), Še zmeraj ptiči (Mestno gledališče ljubljansko, 1988; po Aristofanu), Cesarjeva nova oblačila (SSG Trst, 1992, in Lutkovno gledališče Jože Pengov, 1995; po Andersenu). V svojem doslej zadnjem objavljenem delu Srebrno rebro (2002) pa Jesih na komičen način razbija iluzijo o klenosti in trdnosti slovenskega kmetstva. Jesih zelo veliko piše tudi za radio (15 radijskih iger, mdr. Pod perutnico noči, izvedena 1994; nekatere so bile objavljene tudi knjižno) in za televizijo (Pepelnica, 1984, Zrcalo, 1990), libreto (opera Ime na koncu jezika, izvedba 1997). Prevajalsko in drugo delo[uredi | uredi kodo] Jesih je eden najpomembnejših sodobnih slovenskih prevajalcev. Iz srbščine in hrvaščine ter zlasti ruščine in angleščine je prevedel vrsto temeljnih dramskih del. Med avtorji, ki jih je prevajal, so Branislav Nušič (Mister Dolar, Oblast, Gospa ministrica), Aleksander N. Ostrovski (Volkovi in ovce, Gozd), Nikolaj V. Gogolj (Kvartopirci, Revizor), Anton P. Čehov (Striček Vanja, Tri sestre, Češnjev vrt), Mihail A. Bulgakov (Moliere, Ivan Vasiljevič, Don Kihot), Richard Sheridan (Šola za obrekovanje). Glavni preizkusni kamen vsakega prevajalca pa so Shakespearova dela in teh je Jesih nabral že kar veliko, med njimi so Hamlet, Macbeth, Othello, Romeo in Julija, Ukročena trmoglavka in Vihar. S tem se uvršča med najpomembnejša slovenska prevajalca Shakespeara, kot sta Oton Župančič in Matej Bor. Vsa ta dela so bila tudi uprizorjena v slovenskih poklicnih gledališčih, mnoga med njimi pa so izšla tudi knjižno. Jesih je napisal scenarij za strip Oooopa (s slikarjem Kostjo Gatnikom - Magna Purga), besedila za popevke in skladbe za razne gledališke predstave. Med slednjimi izstopa zlasti skladba »Lastovke«, ki jo je napisal za predstavo Rolanda Dubillarda Naivne lastovke v Mali drami leta 1972. Pesniške zbirke[uredi | uredi kodo] Uran v urinu, gospodar! (1972) Legende (1974) Kobalt (1976) Volfram (1980) Usta (1985) Soneti (1989) Soneti drugi (1993) Jambi (2000) Verzi : izbrane pesmi (2001) Pesmi (2006) Zbrane zbirke (2012) Tako rekoč (2007) Lahkoda (2013) Maršal : 88 pesmic (2017) Namreč (2021) Nagrade[uredi | uredi kodo] nagrada Prešernovega sklada (1986) Jenkova nagrada (1991 in 2001) Sovretova nagrada (1992) Veronikina nagrada (2001) Prešernova nagrada (2002) velenjica-čaša nesmrtnosti (2011) Nagrada kritiško sito (2018) izredni član SAZU (2019) Zlatnik poezije (2021) Tags: pesmi vizuelna poezija grupa oho tomaz salamun franci zagoricnik