Sedam starih perfektnih slikovnica Cena je za svih sedam

kolekcionarski primerak poslastica za kolekcionare

Najlepše Bajke o Princezama: Pepeljuga, Uspavana lepotice,.. *2672*05-2021 Pepeljuga, Uspavana lepotice, Lepotica i Zver,Mala Sirena, Snezana i Crvenkapa, Princeza na Zrnu Graška izdavač:Tabernakl 2004. god ISBN: 86-85269-00-8 Tvrd povez,Pismo:iĆrilica, strana: 127.,masni papir,ilusrtracije pun kolor,Veliki Format: 31x24 cm , težina 930.grama stanje: vrlo dobro, korice presvučeni rubovi i čelo impregniranim platnom, stranice kao nove-nema ispisa, Povez sada dugotrajan i otporan na habanja-Nadživeće svaku drugu knjigu Ova knjiga sadrzi poznate klasicne bajke,koje su obavezni deo svakog detinjstva. One su raskosno ilustrovane u boji i predstavljaju carobni svet lepote i maste. Sadrzi sledece bajke: Pepeljuga, Uspavana lepotice, Lepotica i Zver,Mala Sirena, Snezana i Crvenkapa, Princeza na Zrnu Graška

m2 Broj strana: 128 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 23 cm Godina izdanja: 2006. Ova bogato ilustrovana knjiga sadrzi 6 poznatih bajki za male princeze. -Pepeljuga -Snežana i sedam patuljaka -Uspavana lepotica -Princeza na zrnu graška -Mala sirena -Lepotica i zver

deset najlepših priča za decu uz predivne ilustracije ALADIN LEPOTICA I ZVER ROBIN HUD HERKUL... Izdavač: JRJ Godina izdanja: 2009 ISBN: 86-7609-222-2 Format: 31 cm Broj strana: 98

SEDAM SLIKOVNICA -Godina izdanja-1997. -Izdavac-evro -Stanje-ocuvana -Cirilica 1. BAMBI 2. LAV I MIŠ 3. KRALJ LAV 4. MAČ U KAMENU 5. SINDBAD moreplovac 6. IVICA I MARICA 7. LEPOTICA I ZVER vr273

Izdavač: Mladost, Zagreb Biblioteka: Veverica Pismo: Ćirilica Godina izdanja: 1965. Povez: Tvrd Broj strana: 85 Stanje: Veoma dobro - Odlično - Trnova Ružica - Crvenkapa - Vile - Pepeljuga - Kraljević Čuperak - Palčić - Mačak u čizmama - Magareća koža - Lepotica i zver

većinom odlično očuvane, 5-6 i nove mač u kamenu cvrčak i mrav mudro prase pače koje je htelo da upeca mesec bremenski muzikanti bambi lisica i vrana miš sa sela miš iz grada lepotica i zver palčić pošla koka na pazar

- Svet princeza Egmont, Beograd 2011 155 str. tvrdi povez stanje: dobro Disney Kako je Snežana pronasla prave prijatelje? Hoće li Arijela otkriti sreću na kopnu, a Bela spasti Zver od prokletstva? Sve to možeš da saznaš čitajuci predivno ilustrovane Diznijeve bajke! Mala sirena: Arijelina prva ljubav Snežana i sedam patuljaka: Pravi prijatelji Lepotica i zver: Začarani zamak Pepeljuga: Nađi spas u poslednji čas Mulan: Vreme za hrabrost Aladin: Princeza koja nije htela da se uda Uspavana lepotica: Ljubav na prvi pogled Snežana i sedam patuljaka: Kraljevska poseta Pokahontas: Slušaj svoje srce! Milorad Vujošević (prevod) Naslov originala: Princess Story Collection 978-86-86415-69-1

Knjiga ima feler, oguljene su joj korice. Iznutra je potpuno neoštećena sa jako koloritnim stranicama. Unutra su sledeće bajke: 1. Robin Hud 2. Lepotica i Zver 3. Aladinova čarobna lampa 4. Zec na spavanju 5. Dva jarca na brvnu 6. Dijete sa devet čiraka 7. Herakle 8. Lovačka priča 9. Proleće u polju 10. Zvonar Bogorodičine crkve Listovi su od izuzetno kvalitetnog tzv.,,masnog` papira i ima 80 strana.

Broj strana: 210. Dereta, Beograd, 2006. Promene su moguće samo ukoliko o životu mislimo na pravi način. Proverite na sebi 12 netrivijalnih rešenja, kao što je to učinilo više od milion čitalaca u Rusiji! Da li sebe treba voleti? - pitanje je koje svako od nas u nekom trenutku postavi samom sebi. Čovek je po prirodi egoista, ali ne ume da koristi svoj egoizam. Zbog toga svi trpe. U knjizi se nalaze odgovori na najvažnija pitanja: - Kako pronaći sebe? - Kako prestati sa igranjem uloga i otpočeti pravi život? - Kako preduprediti greške i graditi svoj život na korist i sebi i drugima? Autor romana FLERT OČIMA STRUČNJAKA KONFLIKTI I KOMPLEKSI KAKO PROMENITI ODNOS PREMA ŽIVOTU LEPOTICA I ZVER - PET VELIKIH TAJNI MUŠKARCA I ŽENE Њ 01

Autor: Milan D. Špiček Format: 15,5x23,5 Povez: broširan Br. strana: 164 Kratke priče vezane za film i njihove aktere... Milan D. Špiček rođen je u Beogradu, gde se školovao i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Novinarstvom je počeo da se bavi već posle srednje škole, a ogledao se u svim medijima: štampi, televiziji, radiju. Najduže i najplodnije radi na radiju, gde je nagrađivan za sve novinarske discipline i za filmsku kritiku. Filmom i kritikom se bavi od početka osamdesetih godina, kada iz Specijalizovanih programa Radio-Beograda prelazi u Beograd 202, gde počinje da uređuje i vodi „Ponoćni bioskop“, koji uskoro postaje kultna emisija. Od tada, izveštava sa svih domaćih filmskih festivala i mnogih inostranih. Glumio je u filmovima Rana jesen Tome Janjića, Dečak iz Junkovca Dejana Zečevića, Ptice koje ne polete Petra Lalovića i Pun mesec nad Beogradom Dragana Kresoje. Napisao je tri knjige, tematski vezane za film: Herceg Novi, ljubavi moja, Lepotica i zver / La belle at la bete i Niko nije savršen / Nobody is perfect.

Začarana - Nensi Madore lepo očuvana, stranice sa spoljašnje strane malo požutele Posvećena ženama, ova kolekcija od trinaest suptilnih erotskih priča neobičan je spoj erotskih fantazija i poznatih klasičnih bajki kao što su Lepotica i zver, Pepeljuga, Ružno pače, Carevo novo odelo. U novom fantastičnom svetu prelepa princeza je upletena u ljubavni trougao sa zgodnim princom i njegovom dopadljivom sobaricom; neiskusnu devojku roditelji udaju za brutalnog čoveka čiji neobuzdani apetiti razbuđuju u njoj strast. U ovom novom ruhu, žena je slobodna, nesputana, svesna svojih moći. Uviđajući želju žene za romantikom i senzualnošću, autorka je u prave ženske seksualne fantazije dodala strast i nežnost. Ove priče bez cenzure ruše tabue o ženskoj seksualnosti i odaju priznanje ženskoj zainteresovanosti, radoznaloj prirodi i erotskoj moći. Posle ove knjige, poznate bajke iz detinjstva dobijaju sasvim novo značenje, a vi ćete ostati budni dugo u noć... Format: 140 mm x 205 mm br. str.: 243

Laguna, 2011. A4 format, tvrd povez, 186 bogato ilustrovanih strana. Lepo očuvana, ima posvetu na predlistu. Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!

Knjiga je nova, nekorišćena, ali ima posvetu na početku. Izdavač:Laguna Format: 22x28,5 cm Broj strana: 194 strane Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!

Laguna, 2009. Tvrd povez, A4 format, 186 strana. Lepo očuvana, predlistovi zacepljeni i ima posvetu i upisano ime bivšeg vlasnika, sve priče su bez oštećenja. Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!

Autor: Zorica Kuburović (POTPIS AUTORKE na naslovnoj) Izdavač:NOLIT ASTIMBO 2000 Pismo: Ćirilica Povez: Mek 193 str. Format: 13x20 cm Zakoračite ponovo u vilinski svet. Uživajte u najlepšim bajkama. Otkrijte tajnu čarobnog ogledala. Jeste li već upoznali naše male vile Vedrić i Svetlić? E pa ako niste, samo da znate da su one dve hrabre i dobre vilinske devojčice, da je njihova baka Kraljica Magičnih Stvari, a mama Kraljica vila u Vilinskom carstvu i da devojčice žive među nama i imaju mnogo drugara. Jednog dana, kada se njihov mali brat razboleo, dok ga je mama vila negovala, začula je tihe uzdahe i jecaje. I gle čuda, ti zvuci su je odveli do velike bolničke sobe u kojoj su sklupčana ispod svojih pokrivača drhtala neka uplašena deca. I tako je počela ova bajka u kojoj će Kraljica vila, Vedrić, Svetlić i brojna neobična bića (dobra i zla, zvana i nepozvana) upoznati našu uplašenu decu. Oni će zajedno naučiti šta je to strah i kako se mogu boriti protiv njega. Čuće i najlepše i najomiljenije priče: Snežanu i sedam patuljaka, Pepeljugu, Crvenkapu, Lepoticu i zver i Ivicu i Maricu, ali ne onako kako mislite da ih vi znate, već onako kako ih priča sama Kraljica vila.

Žan Kokto RASPINJANJA (Bagdala, Kruševac, 1966, tvrd povez, 87 str. naslovna korica ima neznatnu fleku vidi sliku) Žan Kokto (franc. Jean Cocteau; 5. jul 1889 — 11. oktobar 1963[1]) bio je francuski pesnik, romanopisac, dramatičar, slikar, dizajner, režiser i bokserski trener. Kao eksperimentator prošao je kroz sve faze moderne umetnosti - kubizam, dadaizam, nadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem francuskog duha (`Orfej“, „Strašna deca“, „Petao i Arlekin“). Član Francuske akademije postao je 1955, na poziciji br. 31. u periodu 1955-1963. Žan Kokto Jean Cocteau b Meurisse 1923.jpg Žan Kokto, 1923. Datum rođenja 5. jul 1889. Mesto rođenja Mezon Lafit, Francuska Datum smrti 11. oktobar 1963. (74 god.) Mesto smrti Mi la Fore, Francuska Škola Lycée Condorcet Najvažnija dela Les enfantes terribles La Machine infernale Potpis Biografija Rodio se u mestu Mezon Lafit, malom gradiću blizu Pariza, od oca Žorža i majke Eženi. Njegova porodica bila je ugledna u pariskim krugovima. Otac mu je bio advokat i amaterski slikar koji je počinio samoubistvo kad je Žan imao samo 9 godina. Uprkos svojim dostignućima na gotovo svim književnim i umetničkim poljima, Kokto je uvek isticao da je prvenstveno pesnik te da je njegov opus poezija. O njemu je pohvalno govorila i američka spisateljica Edit Varton. Sa 19 godina, Žan je objavio prvu zbirku pesama naslovljenu `Aladinova svetiljka`. Kuća Žana Koktoa, danas pretvorena u muzej Bio je cenjen član zajednice avangardnih umetnika na Monparnasu, posebno jer je vodio boemski život. U svojim ranim dvadesetim godinama, bio je jako produktivan. Ruski impresario Sergej Djagiljev izazvao ga je da napiše nešto za pozorište. Izjavom `Iznenadi me!` bacio je rukavicu Žanu. On je izazov prihvatio, a rezultat je bio balet `Parada`: Djagiljev je bio producent, kostime i scenografiju uradio je Pablo Pikaso, a muziku je komponovao Erik Sati. Delo nije bilo dobro prihvaćeno, a u samoj radnji osećao se nadrealizam. Ime pravca nadrealizam skovao je pisac Gijom Apoliner. Kasnije je Kokto pisao: Da se nije pojavio Apoliner, sa svojom obrijanom lobanjom, ožiljkom na slepoočnici i zavojem oko glave, dame bi nam bile iskopale oči ukosnicama. Portret Žana Koktoa, španskog slikara Federika de Madrasa i Očoe iz perioda između 1910. i 1912. godine Snimio je 6 nadrealističkih filmova: „Krv pesnika“, „Orfej“, „Orfejev testament“, „Lepotica i zver“, i drugi. Reputacija filmskog stvaraoca donela mu je kasnije i prijateljstvo sa glumcem pod imenom Žan Mare. Ti filmovi kasnije su uticali na filmski žanr poznat kao Francuski novi talas. Pisao je dela i za Edit Pjaf, s kojom je bio i veliki prijatelj. Upoznao je mladog pisca imenom Remon Radige, kojeg je oslobodio vojne službe, i pomogao mu izdati prva dela. Često su se družili, išli na putovanja i odmore. Danas se sumnja da je između njih dvoje postojala nekakva homoseksualna veza, iako za te tvrdnje nema dokaza. Remonova iznenadna smrt 1923. godine, shrvala ga je pa se odao opijumu. Njegova najpoznatija knjiga, „Les enfantes terribles“, napisana je u jednoj nedelji. Bio je biseksualac. Imao je nekoliko prolaznih veza sa ženama. Dece nije imao, iako je kasnije jednog dečaka usvojio. Navodno je, od 1918. do svoje smrti 1963., bio Veliki majstor Sionskog priorata. U zbirci memoara „The White Book“, za koju je napisao predgovor i uradio ilustracije, pesnik opširno pripoveda svoju seksualnu autobiografiju prizivajući sliku koja mu se urezala u sećanje još dok je bio dete: tri tamna mladeža na pocrnelom, smeđem, nagom telu Cigančića koji sedi u krošnji drveta. Ova slika muškog anđela divljih očiju koji lebdi nad zemljom, stalno ga je pratila i od samog početka konstituisala njegovu želju. On opisuje susrete sa mornarima; ti incidenti datiraju iz tajanstvenog perioda u kome je, tada još uvek maloletni Kokto, zaplašen svojim lako stečenim ranim uspesima, pobegao u Viju Port, sirotinjsku četvrt na dokovima Marselja, i živeo tamo neko vreme kao propalica lakog morala. Bio je član Francuske akademije od 1955. do smrti, a tokom života je dobio još niz priznanja. Umro je u svom dvorcu od srčanog udara 11. oktobra 1963. godine, pripremajući radio-emisiju u znak sećanja na Edit Pjaf. Kada je čuo da je ona toga dana izdahnula, uskliknuo je: “Ah, la Piaf est morte, je peux mourir!” (“Pjaf je mrtva, ja mogu da umrem!”). Sahranjen je u svom vrtu.

Autor:: Jasunari Kavabata Žanrovi:: Drama, Ljubavni, Nagrađene knjige Izdavač:: Tanesi ISBN: 9788681567210 Broj strana: 204 Pismo: Latinica Format: 20 cm Jasunari Kavabata (1899-1972) prvi je japanski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1968. Ostao je siroče već u drugoj godini. Smrt roditelja i gotovo svih bližih rođaka, ostavila je neizbrisive tragove u njegovom životu i stvaralaštvu. Svoju bogatu književnu karijeru otpočeo je kao petnaestogodišnjak pisanjem dnevnika. Pod jakim uticajem neosenzalizma, iskušavao je razne izražajne mogućnosti: Duh ruže (1927), Igla i staklo i žaba (1930), Kristalna fantazija (1931)... U njegovom predratnom periodu ističu se romani Ptice grabljivice i druge zveri i Snežna zemlja. Posle Drugog svetskog rata objavio je Hiljadu ždralova (1949), Zvuci planina (1953), Jezero (1954), Prolećni dan (1954), Uspavana lepotica, Stari grad kao i roman Lepota i tuga (1959), koji su potvrdili njegovu svetsku slavu. Ljubav kao bolest i besmrtnost, seks kao zamka i osveta – glavne su teme koje dobitnik Nobelove nagrade Jasunari Kavabata dramatizuje sa hipnotizirajućom moći u ovom delu. U srži ovog romana je priča o destruktivnoj ljubavnoj vezi između oženjenog pisca i šesnaestogodišnje devojke, koja nastavlja da proganja oboje više od dvadeset godina posle njihovog poslednjeg susreta i čija je beskrajna gorčina zatrovala svakoga u njihovoj blizini. Ono što počinje kao sentimentalni ponovni susret vremešnog Okija Tošija i povučene umetnice Otoko Ueno prerašće u zloslutnu erotsku osvetu. Keiko, neobična i strastvena mlada devojka, Otokina učenica i ljubavnica, rešena je da se osveti za poniženja iz prošlosti njene prijateljice, iako to podrazumeva da svoju lepotu koristi kao oružje. Nepredvidljivo ploveći između nežnosti i opsesije, dostojanstva i surovosti, roman Lepota i tuga potvrđuje Kavabatin ugled velikog japanskog majstora koji obično vezivanje obija može da pretvori u nešto beskrajno sugestivno i perverzno.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! Vesele, mračne ili čarobne, ove klasične priče nikada ne prestaju nadahnuti i očarati. Iz zemlje fantastičnih dvoraca, nepreglednih jezera i dubokih šuma, braća Grimm prikupila su riznicu očaravajućih narodnih i bajkovitih priča punu divova i patuljaka, vještica i princeza, čarobnih zvijeri i lukavih dječaka. Od favorita kao što su Princ žaba i Hansel i Gretel do užitaka Ashputtela ili Starog sultana, svi su živopisni s bezvremenskom misterijom. Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812.), drugog sveska 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života. Jakob Ludwig Karl Grimm rodio se 1795., a Wilhem Karl Grimm 1805., u Hanauu kod Frankfurta. Obrazovali su se u Friedrichs Gymnasium u Kasselu, a zatim su obojica studirali pravo na Sveučilištu Marburg. Od 1837. do 1841. braća Grimm su se pridružila petorici kolega profesora na Sveučilištu u Göttingenu. Ta je skupina postala poznata kao Die Göttinger Sieben (Göttingenska sedmorka). Bunili su se protiv kralja Ernesta Augusta I. od Hanovera, kojeg su optuživali da krši ustav te države. Zato ih je kralj sve istjerao sa sveučilišta. Wilhelm je umro 1859., a njegov stariji brat Jakob 1863. Pokopani su na groblju St Matthäus Kirchhof u Schönebergu, četvrti Berlina. Kasnija izdanja Osim izvornih njemačkih djela, mnoge su izvorne francuske priče ušle u zbirku braće Grimm jer ih je ispričao hugenotski pripovjedač koji je braći bio jedan od glavnih izvora. Današnja izdanja njihovih bajka uglavnom su temeljito pročišćene i zašećerene verzije za djecu; naime, izvorne narodne priče koje su braća skupila nekad se nisu smatrale dječjim pričama. vještice, zlodusi, trolovi i vukovi šuljaju se mračnim šumama oko drevnih sela braće Grimm, kao i kroz podsvijest izoliranih njemačkih gradova-država tog doba. Suvremena analiza Suvremena psihologija i antropologija tvrde da bajke koje se na Zapadu pričaju djeci prije spavanja zapravo predočavaju duševnu tjeskobu, strah od napuštanja, roditeljsko nasilje i/ili spolno sazrijevanje. Dječji psiholog Bruno Bettelheim u knjizi Korištenje očaravanja tvrdi da su izvorne bajke braće Grimm zapravo frojdovski mitovi. Jezikoslovlje Na samom početku 19. stoljeća, u vrijeme kad su živjela braća Grimm, Sveto Rimsko Carstvo je upravo propalo, a Njemačka kakvu znamo danas nije još postojala, nego se sastojala od stotina kneževina i malih ili srednje velikih država. Glavni čimbenik koji je ujedinio njemački narod tog doba bio je zajednički jezik. Svojim su djelima i životom braća Grimm htjeli pomoći da se stvori njemački identitet. Javnost izvan Njemačke uglavnom ne zna da su braća Grimm sastavila njemački rječnik Deutsches Wörterbuch. To je bio prvi veliki korak u stvaranju standardnog `modernog` njemačkog jezika još od Lutherova prijevoda Biblije s latinskog na njemački. Taj vrlo opsežan rječnik (33 sveska, teži 84 kg) još se smatra autoritetom za njemačku etimologiju. Smatra se da je brat Jakob iznio Grimmov zakon, germansku glasovnu promjenu koju je prvi primijetio danski filolog Rasmus Kristian Rask. Grimmov je zakon bio prvo otkriće neke važne sustavne glasovne promjene. Snežana i sedam patuljaka Pepeljuga Ivica i Marica Crvenkapa Hrabri krojač Toma palčić Ramplstilskin ili Cvilidreta Zlatna guska Zlatokosa Kralj žaba Ivica i Marica Stočiću, postavi se Bratac i sestrica Vila Perka Tri brata Uspavana lepotica (Trnova Ružica)...

dvojezično izdanje Kobalt ... Kao na slikama Retko u ponudi Milan Jesih, slovenski pesnik, dramatik in prevajalec, * 1950, Ljubljana. Jesih je na Filozofski fakulteti v Ljubljani študiral primerjalno književnost. Najbolj je poznan kot prevajalec iz angleškega in ruskega jezika. Prevedel je več kot 40 pomembnih del svetovne književnosti (Bulgakov, Čehov, Shakespeare, idr.). Pesniti in objavljati je začel že kot srednješolec, njegova ustvarjalna energija pa se je najbolj razvila med študijem primerjalne književnosti na Filozofski fakulteti. Že takrat je bil vsestransko nadarjen in zdaj deluje kot pesnik, dramatik, pisec radijskih iger, pisec za otroke, prevajalec. Na vseh teh področijh se je uveljavil kot eden najpomembnejših slovenskih ustvarjalcev zadnje četrtine 20. stoletja. Bil je predsednik Društva slovenskih pisateljev. Leta 2019 je postal izredni član umetniškega razreda SAZU. Pesništvo[uredi | uredi kodo] Milan Jesih je prvič javno izraziteje nastopil v pesniški skupini 442. Ta se je razvila iz skupine 441, v kateri sta delovala Matjaž Kocbek in Ivo Svetina, potem pa so se jima pridružili še Andrej Brvar, Tomaž Kralj in Milan Jesih. Že maja leta 1969 je Dušan Jovanović v ljubljanski Drami režiral večer njihove pesniške besede z naslovom »Žlahtna plesen Pupilije Ferkeverk«. Za pesnike te skupine se je v literarni zgodovini uveljavil izraz lingvizem, čeprav je vsak med njimi v svojem pesniškem razvoju razvil svojo svojo posebno avtorsko poetiko. Uran v urinu, gospodar![uredi | uredi kodo] Jesihova prva pesniška zbirka Uran v urinu, gospodar!, je izšla leta 1972. Pri kritikih ni bila najbolje sprejeta, saj se jim je zdelo, da gre za obnavljanje ludističnih vzorcev, ki jih je v slovensko poezijo vpeljal zlasti Tomaž Šalamun z zbirko Poker (1966). Kljub temu jo lahko vrednotimo kot eno izmed najpomembnejših zbirk slovenskega pesniškega modernizma. Legende[uredi | uredi kodo] Že v drugi pesniški zbirki Legende (1974) opazimo odmik od ludizma. Tradicije ne pojmuje več izključno kot nekaj, iz česar se je treba norčevati, ampak kot nekaj, kar je mogoče vključiti tudi v sedanjost in se do nje smiselno opredeljevati, ne pa zgolj parodirati. Hkrati se pojavlja tudi že deziluzija. Usta[uredi | uredi kodo] Usta (1985) so v skoraj popolnem nasprotju s prejšnjima zbirkama. Verzi in kitice se skrajšajo, prvoosebni lirski subjekt skoraj ne nastopa več. Soneti, Soneti drugi, Jambi[uredi | uredi kodo] Vrhunec Jesihovega pesništva so zbirke Soneti (1989), Soneti drugi (1993) in Jambi (2000), ki jih imamo lahko za najvišji dosežek pesniškega postmodernizma na Slovenskem. V prvih dveh zbirkah Jesih obnavlja strogo sonetno formo, ki je že od Prešerna temeljna pesniška oblika slovenskega pesništva, motivi pa segajo od prizorov iz narave, vaških in mestnih podob, literarnih reminiscenc in spominov do avtorefleksije lastne ustvarjalnosti. Postmodernistični lirski subjekt se suvereno giblje med podobami in jih na novo sestavlja. Ob tem se nam kaže Jesihova jezikovna mojstrstva, ki nam vedno znova dokazuje, kakšne izrazne možnosti se skrivajo v slovenskem jeziku. Dramatika[uredi | uredi kodo] Dramska pot Milana Jesiha se je začela v skupini 442 oz. Gledališču Pupilije Ferkeverk leta 1969, kjer je bil soavtor predstav Žlahtna plesen Pupilije Ferkeverk ter Pupilija, papa Pupilo in Pupilčki. Obe je režiral Dušan Jovanović, pomenita pa popoln odmik od literarnega gledališča v smeri proti artaudovskemu gledališču krutosti, v slednji zlasti z emblematično gesto klanja kokoši neposredno na odru, kar je v javnosti precej odmevalo. Kritiki (Veno Taufer) pa so jo interpretirali kot simbolični zakol t. i. literarnega gledališča. Zanimivo je, da je režiser leta 1985 ponovil prizor v svoji postavitvi drame Iva Svetine Lepotica in zver v Slovenskem mladinskem gledališču, le da je takrat prizor označeval konec gledališkega modernizma. Že pred tem pa je ta prizor citiral, a po pedagoški intervenciji zgolj v stilirizirani obliki, v dijaški predstavi Majcnove Apokalipse leta 1980, Dragan Živadinov, kasneje eden najpomembnejših ustvarjalcev slovenskega gledališkega postmodernizma. Sledila je kolektivna predstava Limite (1973) z Zvonetom Šedelbauerjem v Eksperimentalnem gledališču Glej. Značilnost te predstave je bila, da sta besedilo in odrsko dogajanje nastajala sproti. Med nastajanjem projekta je Milan Jesih sproti prinašal besedilo za dogajanje na odru, ki ga je videl prejšnji dan. Ludistična tematika[uredi | uredi kodo] Prvo samostojno dramsko delo Milana Jesiha, s katerim je tudi najbolj zaslovel, pa so Grenki sadeži pravice, prvič uprizorjeni v EG Glej leta 1974. V navezavi na dramatiko absurda je z njo vzpostavil ludistični dramaturški model s svobodnim sopostavljanjem različnih prizorov in jezikovnim mešanjem slogov in zvrsti, h kateremu se je v svoji kasnejši dramatiki vedno znova vračal. Podobno zgradbo imajo njegove drame Vzpon, padec in ponovni vzpon zanesenega ekonomista (uprizorjena v ljubljanski Drami leta 1974), Triko (Mala drama, 1985) in Ljubiti (predelava prvotno radijske igre (1984) v Mali drami 1993). V igrah Brucka ali Obdobje prilagajanja (EG Glej, 1976; pozneje predelani tudi v TV-scenarij), Pravopisna komisija (SLG Celje, 1985) in Afrika (ES Gledališče čez cesto, Kranj 1986) je še vedno veliko ludističnih prvin, vendar pa v njih že najdemo zasnovo zgodbe in bolj ali manj stalne karakterje. Vrnitev k tradicionalni dramaturgiji[uredi | uredi kodo] V igri En sam dotik (Prešernovo gledališče Kranj, 1990) je Jesih oblikoval logično grajeno zgodbo s stalnimi karakterji in zgolj občasnimi ludistčnimi prvinami z nekaterimi motivnimi navezavami na Čehova. V to, pogojno rečeno postmodernistično fazo bi lahko uvrstili tudi njegove predelave različnih literarnih predlog za mladino in odrasle: Guliver, velik in majhen (Mladinsko in Lutkovno gledališče ljubljansko, 1979; po Swiftu), Še zmeraj ptiči (Mestno gledališče ljubljansko, 1988; po Aristofanu), Cesarjeva nova oblačila (SSG Trst, 1992, in Lutkovno gledališče Jože Pengov, 1995; po Andersenu). V svojem doslej zadnjem objavljenem delu Srebrno rebro (2002) pa Jesih na komičen način razbija iluzijo o klenosti in trdnosti slovenskega kmetstva. Jesih zelo veliko piše tudi za radio (15 radijskih iger, mdr. Pod perutnico noči, izvedena 1994; nekatere so bile objavljene tudi knjižno) in za televizijo (Pepelnica, 1984, Zrcalo, 1990), libreto (opera Ime na koncu jezika, izvedba 1997). Prevajalsko in drugo delo[uredi | uredi kodo] Jesih je eden najpomembnejših sodobnih slovenskih prevajalcev. Iz srbščine in hrvaščine ter zlasti ruščine in angleščine je prevedel vrsto temeljnih dramskih del. Med avtorji, ki jih je prevajal, so Branislav Nušič (Mister Dolar, Oblast, Gospa ministrica), Aleksander N. Ostrovski (Volkovi in ovce, Gozd), Nikolaj V. Gogolj (Kvartopirci, Revizor), Anton P. Čehov (Striček Vanja, Tri sestre, Češnjev vrt), Mihail A. Bulgakov (Moliere, Ivan Vasiljevič, Don Kihot), Richard Sheridan (Šola za obrekovanje). Glavni preizkusni kamen vsakega prevajalca pa so Shakespearova dela in teh je Jesih nabral že kar veliko, med njimi so Hamlet, Macbeth, Othello, Romeo in Julija, Ukročena trmoglavka in Vihar. S tem se uvršča med najpomembnejša slovenska prevajalca Shakespeara, kot sta Oton Župančič in Matej Bor. Vsa ta dela so bila tudi uprizorjena v slovenskih poklicnih gledališčih, mnoga med njimi pa so izšla tudi knjižno. Jesih je napisal scenarij za strip Oooopa (s slikarjem Kostjo Gatnikom - Magna Purga), besedila za popevke in skladbe za razne gledališke predstave. Med slednjimi izstopa zlasti skladba »Lastovke«, ki jo je napisal za predstavo Rolanda Dubillarda Naivne lastovke v Mali drami leta 1972. Pesniške zbirke[uredi | uredi kodo] Uran v urinu, gospodar! (1972) Legende (1974) Kobalt (1976) Volfram (1980) Usta (1985) Soneti (1989) Soneti drugi (1993) Jambi (2000) Verzi : izbrane pesmi (2001) Pesmi (2006) Zbrane zbirke (2012) Tako rekoč (2007) Lahkoda (2013) Maršal : 88 pesmic (2017) Namreč (2021) Nagrade[uredi | uredi kodo] nagrada Prešernovega sklada (1986) Jenkova nagrada (1991 in 2001) Sovretova nagrada (1992) Veronikina nagrada (2001) Prešernova nagrada (2002) velenjica-čaša nesmrtnosti (2011) Nagrada kritiško sito (2018) izredni član SAZU (2019) Zlatnik poezije (2021) Tags: pesmi vizuelna poezija grupa oho tomaz salamun franci zagoricnik