Prvi broj Bravo ScreenFuna izašao je aprila 2005. godine. Stalne rubrike u časopisu su: Preview (najave novih igara), Test (recenzije igara), Software, Hardware, Fun, News, Pisma, Trix, Game Over i retro (sa GameFunShotom, delom megapostera i nagradnim igrama). Bravo ScreenFun je postao ScreenFun od juna 2009. godine zbog gašenja originalnog nemačkog izdanja kojeg je izdavao Heinrich Bauer Zeitschriften Verlag KG. Ovo je jedan od retkih primera u novinarstvu da se originalni časopis ugasi a njegovo licencno izdanje nastavi da izlazi. Iz sadržaja: Poster: Call of Duty: Ghosts, sa druge strane WWE 2K14 + megaposter u delovima GTA V World of Tanks u oblacima? Proverite kako izgleda nova hit igra Wargaminga koja je tenkove zamenila avionima – World of Warplanes! Pored testa, donosimo vam izveštaj sa lansiranja igre u Berlinu kao i ekskluzivni intervju sa Sergejom Ilušinom – producentom igre World of Warplanes. Saznajte kako je nastala magija i kako je Wargaming stigao do 70 miliona korisnika! Nova generacija konzola je stigla! U januarskom broju ScreenFuna detaljno predstavljamo obe konzole i odgovaramo na pitanje da li je pravo vreme za kupovinu PlayStationa 4 i Xboxa One. Sada je pravo vreme za nabavku nove mašine (pogotovo uzmimajući u obzir povećanje poreza sa 8 na 20% od Nove godine) pa vam zato u ScreenFunu donosimo preporuku za kupovinu. Izaberite između tri konfiguracije prilagođene za svačiji džep! ScreenFun broj 104. donosi ekskluzivan preview igre Diablo III: Reaper of Souls a bacili smo pogled i na potencijalnu sim hit-igru Godus koju potpisuje legendarni Peter Molyneux. Test rubrika je takođe bogata i daje vam pregled hitova koje treba da odigrate preko praznika: Call of Duty: Ghosts (s posterom), Assassin’s Creed: Black Flag za PC, Project Zomboid, Need for Speed: Rivals, Forza Motorsport 5, WWE 2K (s posterom), The Pinball Arcade, XCOM: Enemy Within, Deadfall Adventures, Injustice: Gods Among Us za PC, SimCity: Cities of Tomorrow, The Sims 3: Into the Future, Bioshock Infinite: Burial at Sea – Ep.1, Typing of the Dead: Overkill, Super Mario 3D World kao i mini-opisi igara: State of Decay, NBA Live 14, FIFA 14, Ryse: Son of Rome i Killer Instinct. Tu su i opisi mobilnih igara: Blocky Roads, Badland, Rock Runners, Injustice: Gods Among Us i Ridiculous Fishing. Pošto će Call of Duty: Ghosts sigurno biti jedna od najigranijih igara tokom praznika donosimo vam uputstvo za igranje u multiplejeru. Saznajte u rubrici Trix kako da poboljšate šanse za preživljavanje na bojnom polju. A kako biste se bolje raspoznavali od drugih igrača u ScreenFunu imate šansu da osvojite CoD: Ghosts majicu. Šaljite SMS-ove! U rubrici Hardware pišemo o novim AMD grafičkim karticama a posebno se osvrćemo na fenomenalni Radeon R9 290 za igrače koji žele sjajne performanse. Izdavač: Color Press Group, Novi Sad Broj strana: 64 Malo zaprljane korice! Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 107 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Sedam casopisa savremeno stocarstvo za individualne poljoprivrednike 6 godina V Beograd 1975 7-8 godina V Beograd 1975 6 godina VII Beograd 1977 7-8 godina VII Beograd 1977 9 godina VII Beograd 1977 11 godina VII Beograd 1977 12 godina VII Beograd 1977 Ponegde pisano hemijskom olovkom, ali zanemarljivo (videti slike) kljucne reci knjiga brosura stanje svinjogojstva na podrucju NRN pasminski sastav nasih svinja ekonomika proizvodnja pasmina svinja mesnate pasmine ishrana svinja vrste krmiva drzanje i nega svinja razmnozavanje svinja Kljucne reci: paprika paprike knjiga, knjige, meso, jaja, proizvodnja, proizvodi od mesa, potrosna jaja, poljoprivreda, koke nosilje KLjucne reci: knjiga knige, poljoprivreda, ratarstvo, korovi, livadarstvo, vocarstvo, peradarstvo pčelarstvo kunićarstvo vinarstvo vinogradarsvo bolesti stoke lekovito bilje Kljucne reci: knjiga, knjige, zastita, trovanje, od trovanja, primena, sredstava, sredstva, zastita bilja, biljke. za zas. bilja za zastitu bilja biljaka zastita yastita poljoprivreda iy iz poljoprivrede vocarstva vocarstvo pesticidi pesticid KLjucne reci: knjiga, knjige, poljoprivreda, ishrana, biljke, bilje, zastita, preparati kljucne reci knjiga knjige poljoprivreda privreda razvoj ekonomija industrija razvoj rast poljoprivrede robna razmena drustveni standard radna snaa strukturne promene poljprivrede kvantifikacija analiza dinamickih faktora proizvodnje kljucne reci knjiga knjige poljoprivreda poljoprivredni fitopatologija bolesti biljke borba protiv bolesti profilaksa paraziti lecenje herbicidi superparaziti mikoze fitopatogene bakterije parazitne cvetnice viroze kljucne reci knjiga knjige udzbenik udzbenici vocarstvo voce poljoprivreda bioloske osobine biljaka kruna cvet nadzemni deo podzemni deo list plod oprasivanje zivot vocaka stadijum razvoja podloge za breskvu jabuku krusku dunju dunja kruska kajsija leska orah tresnja visnja sljiva kalemljenje spravljenje kalem voska radovi u rastilu ledina smena podizanje vocaka vocni rasadnik agrotehnicke mere djubrenje vocaka zastita vocaka kljucne reci knjiga knjige povrtarstvo polkoprivreda poljoprivredno zemljiste kukuruz psenica setva melioracija secerna repa soja lekovito bilja vocarstvo vinograd vinogradarstvo pcelarstvo zastita bilja biljke livade pasnjaci mlekarstvo masine govedarstvo goveda stocarsvo zivotinje gajenje soja zadruga selo seljak ratarsvo sistemi za navodnjavanje setva zetva plodnost poljoprivredni kalendar poljoprivredni kalendari knjiga, knjige, biologija, veterinarska struka, prosvetna struka, poljoprivreda, zdravstvena struka, 2. razred. 3. razred knjiga knjige vocke voce gajenje voca vocarstvo sorte voce klimatski uslovi sadjenje vocaka sorte jabuka sljiva kruske visnje tresnje leska marela kupina rezidba vocaka sadnice djubrdnje vocaka knjiga knjige poljoprivreda privreda politika zadruga zadrugarsvo stanje poljoprivrede u jugoslaviji brojno stanje stoke agrarna reforma zaduzenje seljaka likvidacija njihovih dugova politika cena poreska politika obavezni otkup fondovi za mehanizaciju karakter trzista i cena u novom privrednom sistemu knjiga, knjige, vinogradarstvo, vinograd, vino, grozdje, prirucnik uzgoj grozdja vinove loze vinova loza vino vinarstvo vinogradarski vinogradarska literatura literature o vinu vinski vinska poljoprivreda stare knjige stara knjiga antikvitet antikviteti poljoprivredna poljoprivredne tecaj tecajevi domacinske domacica domacinstvo domacinski poljoprivreda knjiga knjige priprucnik prirucnici uputstvo uputstva poljoprivredni poljoprivredna poljoprivredno kalendar kalendari stocarstvo stocarstva poljoprivrede iz iy yz ya za ratarstvo povrtarstvo vocarstvo gajanje gajenja ratarstva povrtarstva vocarstva svinjogojstvo svinjogojstva o recnik recnici poljoprivrednik seljak o seljacima selo na selu proizvodnja proizvodnje organska kukuruz secerna repa psenica kukuruza secerne repe psenice ruza ruza povrce voce ishrana zdrava priplod prihrana svinje ovce krave konji dbajovic poljoprivreda knjiga knjige pripručnik priručnici uputstvo uputstva poljoprivredni poljoprivredna poljoprivredno kalendar kalendari stočarstvo stočarstva poljoprivrede iz iy yz ya za ratarstvo povrtarstvo voćarstvo gajanje gajenja ratarstva povrtarstva voćarstva svinjogojstvo svinjogojstva o rečnik rečnici poljoprivrednik seljak o seljacima selo na selu seoski poslovi posao proizvodnja proizvodnje organska kukuruz šećerna repa pšenica kukuruza šećerne repe pšenice ruža ruže povrće voće ishrana zdrava priplod prihrana svinje ovce krave konji dbajovic пољопривреда књига књиге припручник приручници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари сточарство сточарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воћарство гајање гајења ратарства повртарства воћарства свињогојство свињогојства о речник речници пољопривредник сељак о сељацима село на селу сеоски послови посао производња производње органска кукуруз шећерна репа пшеница кукуруза шећерне репе пшенице ружа руже поврће воће исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц kokoska kokoske jaje jaja domaca domace domaci biljke biljka zivotinje zivotinja poljoprivredna biblioteka biblioteke ratarstvo ratarstva pcelarstvo pcele pcelar pcelari Кљуцне реци: паприка паприке књига, књиге, месо, јаја, производња, производи од меса, потросна јаја, пољопривреда, коке носиље КЉуцне реци: књига книге, пољопривреда, ратарство, корови, ливадарство, воцарство, перадарство пчеларство кунићарство винарство виноградарсво болести стоке лековито биље Кљуцне реци: књига, књиге, застита, тровање, од тровања, примена, средстава, средства, застита биља, биљке. за зас. биља за заститу биља биљака застита yастита пољопривреда иy из пољопривреде воцарства воцарство пестициди пестицид КЉуцне реци: књига, књиге, пољопривреда, исхрана, биљке, биље, застита, препарати кљуцне реци књига књиге пољопривреда привреда развој економија индустрија развој раст пољопривреде робна размена друствени стандард радна снаа структурне промене пољпривреде квантификација анализа динамицких фактора производње кљуцне реци књига књиге пољопривреда пољопривредни фитопатологија болести биљке борба против болести профилакса паразити лецење хербициди суперпаразити микозе фитопатогене бактерије паразитне цветнице вирозе кљуцне реци књига књиге уџбеник уџбеници воцарство воце пољопривреда биолоске особине биљака круна цвет наџемни део поџемни део лист плод опрасивање зивот воцака стадијум развоја подлоге за брескву јабуку круску дуњу дуња круска кајсија леска орах тресња висња сљива калемљење справљење калем воска радови у растилу ледина смена подизање воцака воцни расадник агротехницке мере ђубрење воцака застита воцака кљуцне реци књига књиге повртарство полкопривреда пољопривредно земљисте кукуруз псеница сетва мелиорација сецерна репа соја лековито биља воцарство виноград виноградарство пцеларство застита биља биљке ливаде пасњаци млекарство масине говедарство говеда стоцарсво зивотиње гајење соја задруга село сељак ратарсво системи за наводњавање сетва зетва плодност пољопривредни календар пољопривредни календари књига, књиге, биологија, ветеринарска струка, просветна струка, пољопривреда, здравствена струка, 2. разред. 3. разред књига књиге воцке воце гајење воца воцарство сорте воце климатски услови сађење воцака сорте јабука сљива круске висње тресње леска марела купина резидба воцака саднице ђубрдње воцака књига књиге пољопривреда привреда политика задруга задругарсво стање пољопривреде у југославији бројно стање стоке аграрна реформа задузење сељака ликвидација њихових дугова политика цена пореска политика обавезни откуп фондови за механизацију карактер трзиста и цена у новом привредном систему књига, књиге, виноградарство, виноград, вино, грозђе, прируцник узгој грозђа винове лозе винова лоза вино винарство виноградарски виноградарска литература литературе о вину вински винска пољопривреда старе књиге стара књига антиквитет антиквитети пољопривредна пољопривредне тецај тецајеви домацинске домацица домацинство домацински пољопривреда књига књиге припруцник прируцници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари стоцарство стоцарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воцарство гајање гајења ратарства повртарства воцарства свињогојство свињогојства о рецник рецници пољопривредник сељак о сељацима село на селу производња производње органска кукуруз сецерна репа псеница кукуруза сецерне репе псенице руза руза поврце воце исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц пољопривреда књига књиге припручник приручници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари сточарство сточарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воћарство гајање гајења ратарства повртарства воћарства свињогојство свињогојства о речник речници пољопривредник сељак о сељацима село на селу сеоски послови посао производња производње органска кукуруз шећерна репа пшеница кукуруза шећерне репе пшенице ружа руже поврће воће исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц пољопривреда књига књиге припручник приручници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари сточарство сточарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воћарство гајање гајења ратарства повртарства воћарства свињогојство свињогојства о речник речници пољопривредник сељак о сељацима село на селу сеоски послови посао производња производње органска кукуруз шећерна репа пшеница кукуруза шећерне репе пшенице ружа руже поврће воће исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц кокоска кокоске јаје јаја домаца домаце домаци биљке биљка зивотиње зивотиња пољопривредна библиотека библиотеке ратарство ратарства пцеларство пцеле пцелар пцелари drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer casopis casopisi o stocarstvu stocarstvosavremeno savremeni individualni individualno domacinstvo retki retka

Mnogo casopisa Kolubara - vidi slike Pored caspopisa Kolubara ima i drugih casopisa vezanih za JP EPS, Kolubaru, Lazarevac, Obrenovac JP EPS Energija, Prave, Sindikalac, Kolubara, Plan - Projekt , Lazarevacke novosti, Odjek, Glas Tamnave, TOPS Godine od 2007 do danas preko 300 komada kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje drvo drva godisnje doba godisnja doba leto jesen zima prolece lisica buba mara ptica pticica creative center igracka igracke toy toys boja i oblik krug trougao kvadrat romb elpisa bambiji pozarevac bambija o bambiju monoimanjana suma u sumi slikovnica slikovnice vozilo vozila za decu za bebe dodir culo dodira dodirom ucenje dodiri meda mede medved medvedi kupanje kupatilo se kupaju nody noddy nodijeve avanture nodijeva avantura crtani fil crtani filmovi kuce kucici kuce pas psi gara kerce pasce zivotinja zivotinje domace domaci stara stare ylatokosa ceska slovacka praska knjiyevnost knjizevnost cehoslovacka preskolko vrtic obdaniste modela model a pedagoski rad vaspitna grupa uloga vaspitaca vaspitac teme projekti programiranj centri interesovanja mladji uzrast bajke medved medvedi simic pesmice recitacije recitacija zmaj konjanik riznica pemice pesma pesmica kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje drvo drva godisnje doba godisnja doba leto jesen zima prolece lisica buba mara ptica pticica creative center igracka igracke toy toys boja i oblik krug trougao kvadrat romb elpisa bambiji pozarevac bambija o bambiju monoimanjana suma u sumi slikovnica slikovnice vozilo vozila za decu za bebe dodir culo dodira dodirom ucenje dodiri meda mede medved medvedi kupanje kupatilo se kupaju nody noddy nodijeve avanture nodijeva avantura crtani fil crtani filmovi kuce kucici kuce pas psi gara kerce pasce zivotinja zivotinje domace domaci stara stare ylatokosa ceska slovacka praska knjiyevnost knjizevnost cehoslovacka bajka bajke ya decu dete vulkan vulkani vulkancic vulkancici car carevi klasika hans kristijan andersen andersenove hansa kristijana andersena krojac krojaci prevarant prevaranti knjiga knjige prica price vulkan vulkancic ruzno pace ucim i igram se hans kristajan andersen public prakticum more morske zivotinje delfin delfini kokoska kokoske koka koke mudra mudre kristine kristinina jpj jrj yemun edizioni larus bergamo italija italy italia prosveta nis snezno kraljevstvo ana i elsa elya elza casopis ya za fanove moji popos pop serija ya za sakupljanje vodic vodici magic box magicbox patrolne sape mastarija vitezovi i princeze biblija u stripu kviz zima u mom kraju aktivnosti za decu predskolskog uzrasta zabavnici alisa press pres vesti stvaralac aim suzi bojanka bojanke zadatak zadaci uradi sam nalepnica nalepnice drustvena igra drustvene igre kw kwh elektroprivreda srbije srbija rb rudarski basen kolubara kostolac tent energija energije sindikat sindikalac ugalj uglja rudar rudari rudarski elektricna energija kolubarac kolubarci rudarstvo slika slike fotografija fotografije layarevca lazarevca vreoci vreoca istorija istorije rudarsko rudarski o rudarima sopic sopica obrenovac obrenovca kostola kostolca novina novine prica price o lazarevcu obrenovcu vreocima vreocanin vreocani selo sela kolubarski kraj lajkovac lajkovcu lajkovca tamnava tamnave ub uba ubu polje b polje c polje d barosevac barosevca bela zgrada poloitika politicki rudarstvo u srbiji srbija zurnal zurnali arhivska gradja arhivske gradje politika redakcija redakcije umetnost umetnicki energija energije elektricna elektricne struje masine masina ugalj uglja ugljari ekologija ekologije ekologiji uglju hidro djerdap magazin magazini bager bagera glodar glodara uprava uprave sindikat kolubare sindikati sindikala sindikalci rudarski basen bazen povrskinski kop povrsinski kopovi prerada prerade literatura literatire teks tekstovi fotos fotosi ilustroveni ilustrovana ilustrovani ilustracija poplava poplave 2013 2014 2015 2016 ilustrovani interviju intervijui ilustracije zeleznicki transport tent pro ten tenta kolubara usluge usluga sve o kolubari kolubarski kolubarska kolubarsko lazarevacki lazarevacka lazarevacko radnik radnicki fk fudbalski klun rukometni rk rudaski rudarska rudarsko rudarski radnicki radnicka radnicko radnika toplane srbije toplana srbije odjeci project projects projekt projekti novost novine kragujevac kragujevca

Mala poljoprivredna biblioteka - 18 casopisa Broj 39 Kukuruz Broj 233 Med i plelinji proizvodi Hrana Lek Kozmetika Broj 82 Prakticno govedarstvo Broj 241 Suncokret Broj 93 Mleko Osobine Muza Cuvanje Prevoz Broj 163 Agrostemin u povecanju i poboljsanju prinosa Broj 197 Gajenje i razmnozavanje bastenskog cveca Broj 197 Gajenje i razmnozavanje bastenskog cveca Broj 36 Gajenje mesnatih svinja - odvojio se naslovni list, poslednji list nema Broj nepoznat Mehanizacija individualnog poljoprivrednog poseda - nema naslovni i poslednji list to jest nema korice Broj nepoznat Gajenje ruza u vrtu u stanu - nema naslovni i poslednji list to jest nema korice Broj 200 Orah leska i badem Broj 125 Gorani i posumljavanje Broj 223 99 saveta za lepsi stan Broj 172 Nas vrt Broj 189 Gajenje koza Broj 222 Pas nas prijatelj Broj 152 Amaterski vocnjaci - III dopunsko izdanje Brojevi su iz 1970ih i 1980ih godina. kljucne reci knjiga knjige pcele pcelarstvo med kosnice pcelinja pasa pregled pcela pcelinji pribor sace uzgoj matice uzimljenje pcela postupak sa medom prosirivanje plodista dbajovic medovi bagremov livadski pasa medonosna pcela pcele pcelar pcelari Kljucne reci: paprika paprike knjiga, knjige, meso, jaja, proizvodnja, proizvodi od mesa, potrosna jaja, poljoprivreda, koke nosilje KLjucne reci: knjiga knige, poljoprivreda, ratarstvo, korovi, livadarstvo, vocarstvo, peradarstvo pčelarstvo kunićarstvo vinarstvo vinogradarsvo bolesti stoke lekovito bilje Kljucne reci: knjiga, knjige, zastita, trovanje, od trovanja, primena, sredstava, sredstva, zastita bilja, biljke. za zas. bilja za zastitu bilja biljaka zastita yastita poljoprivreda iy iz poljoprivrede vocarstva vocarstvo pesticidi pesticid KLjucne reci: knjiga, knjige, poljoprivreda, ishrana, biljke, bilje, zastita, preparati kljucne reci knjiga knjige poljoprivreda privreda razvoj ekonomija industrija razvoj rast poljoprivrede robna razmena drustveni standard radna snaa strukturne promene poljprivrede kvantifikacija analiza dinamickih faktora proizvodnje kljucne reci knjiga knjige poljoprivreda poljoprivredni fitopatologija bolesti biljke borba protiv bolesti profilaksa paraziti lecenje herbicidi superparaziti mikoze fitopatogene bakterije parazitne cvetnice viroze kljucne reci knjiga knjige udzbenik udzbenici vocarstvo voce poljoprivreda bioloske osobine biljaka kruna cvet nadzemni deo podzemni deo list plod oprasivanje zivot vocaka stadijum razvoja podloge za breskvu jabuku krusku dunju dunja kruska kajsija leska orah tresnja visnja sljiva kalemljenje spravljenje kalem voska radovi u rastilu ledina smena podizanje vocaka vocni rasadnik agrotehnicke mere djubrenje vocaka zastita vocaka kljucne reci knjiga knjige povrtarstvo polkoprivreda poljoprivredno zemljiste kukuruz psenica setva melioracija secerna repa soja lekovito bilja vocarstvo vinograd vinogradarstvo pcelarstvo zastita bilja biljke livade pasnjaci mlekarstvo masine govedarstvo goveda stocarsvo zivotinje gajenje soja zadruga selo seljak ratarsvo sistemi za navodnjavanje setva zetva plodnost poljoprivredni kalendar poljoprivredni kalendari knjiga, knjige, biologija, veterinarska struka, prosvetna struka, poljoprivreda, zdravstvena struka, 2. razred. 3. razred knjiga knjige vocke voce gajenje voca vocarstvo sorte voce klimatski uslovi sadjenje vocaka sorte jabuka sljiva kruske visnje tresnje leska marela kupina rezidba vocaka sadnice djubrdnje vocaka knjiga knjige poljoprivreda privreda politika zadruga zadrugarsvo stanje poljoprivrede u jugoslaviji brojno stanje stoke agrarna reforma zaduzenje seljaka likvidacija njihovih dugova politika cena poreska politika obavezni otkup fondovi za mehanizaciju karakter trzista i cena u novom privrednom sistemu knjiga, knjige, vinogradarstvo, vinograd, vino, grozdje, prirucnik uzgoj grozdja vinove loze vinova loza vino vinarstvo vinogradarski vinogradarska literatura literature o vinu vinski vinska poljoprivreda stare knjige stara knjiga antikvitet antikviteti poljoprivredna poljoprivredne tecaj tecajevi domacinske domacica domacinstvo domacinski poljoprivreda knjiga knjige priprucnik prirucnici uputstvo uputstva poljoprivredni poljoprivredna poljoprivredno kalendar kalendari stocarstvo stocarstva poljoprivrede iz iy yz ya za ratarstvo povrtarstvo vocarstvo gajanje gajenja ratarstva povrtarstva vocarstva svinjogojstvo svinjogojstva o recnik recnici poljoprivrednik seljak o seljacima selo na selu proizvodnja proizvodnje organska kukuruz secerna repa psenica kukuruza secerne repe psenice ruza ruza povrce voce ishrana zdrava priplod prihrana svinje ovce krave konji dbajovic poljoprivreda knjiga knjige pripručnik priručnici uputstvo uputstva poljoprivredni poljoprivredna poljoprivredno kalendar kalendari stočarstvo stočarstva poljoprivrede iz iy yz ya za ratarstvo povrtarstvo voćarstvo gajanje gajenja ratarstva povrtarstva voćarstva svinjogojstvo svinjogojstva o rečnik rečnici poljoprivrednik seljak o seljacima selo na selu seoski poslovi posao proizvodnja proizvodnje organska kukuruz šećerna repa pšenica kukuruza šećerne repe pšenice ruža ruže povrće voće ishrana zdrava priplod prihrana svinje ovce krave konji dbajovic пољопривреда књига књиге припручник приручници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари сточарство сточарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воћарство гајање гајења ратарства повртарства воћарства свињогојство свињогојства о речник речници пољопривредник сељак о сељацима село на селу сеоски послови посао производња производње органска кукуруз шећерна репа пшеница кукуруза шећерне репе пшенице ружа руже поврће воће исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц kokoska kokoske jaje jaja domaca domace domaci biljke biljka zivotinje zivotinja poljoprivredna biblioteka biblioteke ratarstvo ratarstva pcelarstvo pcele pcelar pcelari Кљуцне реци: паприка паприке књига, књиге, месо, јаја, производња, производи од меса, потросна јаја, пољопривреда, коке носиље КЉуцне реци: књига книге, пољопривреда, ратарство, корови, ливадарство, воцарство, перадарство пчеларство кунићарство винарство виноградарсво болести стоке лековито биље Кљуцне реци: књига, књиге, застита, тровање, од тровања, примена, средстава, средства, застита биља, биљке. за зас. биља за заститу биља биљака застита yастита пољопривреда иy из пољопривреде воцарства воцарство пестициди пестицид КЉуцне реци: књига, књиге, пољопривреда, исхрана, биљке, биље, застита, препарати кљуцне реци књига књиге пољопривреда привреда развој економија индустрија развој раст пољопривреде робна размена друствени стандард радна снаа структурне промене пољпривреде квантификација анализа динамицких фактора производње кљуцне реци књига књиге пољопривреда пољопривредни фитопатологија болести биљке борба против болести профилакса паразити лецење хербициди суперпаразити микозе фитопатогене бактерије паразитне цветнице вирозе кљуцне реци књига књиге уџбеник уџбеници воцарство воце пољопривреда биолоске особине биљака круна цвет наџемни део поџемни део лист плод опрасивање зивот воцака стадијум развоја подлоге за брескву јабуку круску дуњу дуња круска кајсија леска орах тресња висња сљива калемљење справљење калем воска радови у растилу ледина смена подизање воцака воцни расадник агротехницке мере ђубрење воцака застита воцака кљуцне реци књига књиге повртарство полкопривреда пољопривредно земљисте кукуруз псеница сетва мелиорација сецерна репа соја лековито биља воцарство виноград виноградарство пцеларство застита биља биљке ливаде пасњаци млекарство масине говедарство говеда стоцарсво зивотиње гајење соја задруга село сељак ратарсво системи за наводњавање сетва зетва плодност пољопривредни календар пољопривредни календари књига, књиге, биологија, ветеринарска струка, просветна струка, пољопривреда, здравствена струка, 2. разред. 3. разред књига књиге воцке воце гајење воца воцарство сорте воце климатски услови сађење воцака сорте јабука сљива круске висње тресње леска марела купина резидба воцака саднице ђубрдње воцака књига књиге пољопривреда привреда политика задруга задругарсво стање пољопривреде у југославији бројно стање стоке аграрна реформа задузење сељака ликвидација њихових дугова политика цена пореска политика обавезни откуп фондови за механизацију карактер трзиста и цена у новом привредном систему књига, књиге, виноградарство, виноград, вино, грозђе, прируцник узгој грозђа винове лозе винова лоза вино винарство виноградарски виноградарска литература литературе о вину вински винска пољопривреда старе књиге стара књига антиквитет антиквитети пољопривредна пољопривредне тецај тецајеви домацинске домацица домацинство домацински пољопривреда књига књиге припруцник прируцници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари стоцарство стоцарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воцарство гајање гајења ратарства повртарства воцарства свињогојство свињогојства о рецник рецници пољопривредник сељак о сељацима село на селу производња производње органска кукуруз сецерна репа псеница кукуруза сецерне репе псенице руза руза поврце воце исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц пољопривреда књига књиге припручник приручници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари сточарство сточарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воћарство гајање гајења ратарства повртарства воћарства свињогојство свињогојства о речник речници пољопривредник сељак о сељацима село на селу сеоски послови посао производња производње органска кукуруз шећерна репа пшеница кукуруза шећерне репе пшенице ружа руже поврће воће исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц пољопривреда књига књиге припручник приручници упутство упутства пољопривредни пољопривредна пољопривредно календар календари сточарство сточарства пољопривреде из иy yз yа за ратарство повртарство воћарство гајање гајења ратарства повртарства воћарства свињогојство свињогојства о речник речници пољопривредник сељак о сељацима село на селу сеоски послови посао производња производње органска кукуруз шећерна репа пшеница кукуруза шећерне репе пшенице ружа руже поврће воће исхрана здрава приплод прихрана свиње овце краве коњи дбајовиц кокоска кокоске јаје јаја домаца домаце домаци биљке биљка зивотиње зивотиња пољопривредна библиотека библиотеке ратарство ратарства пцеларство пцеле пцелар пцелари drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer 3. treci yastita biljaka bilje zastite yastite udzbenik udzbenici voce vocni vocarstva kurs kursevi stara stare tecaj zadruga zadruzne đubrivo đubrenje đubrivima đubrenju đubre djubre

Polja br. 538 (novembar-decembar 2022), u potpunosti posvećena stvaralaštvu Kormaka Makartija Igor Cvijanović KRVAVA AMERIČKA EPOPEJA Otac modernog računarstva Alan Matison Tjuring poznat je, između ostalog, i po testu koji je smislio kako bi se ocenila sposobnost mašina da demonstriraju inteligenciju, prvenstveno u komunikaciji. Dejvid Krakauer, predsednik naučnog teorijsko-istraživačkog Instituta Santa Fe, na kojem Kormak Makarti stvara kao rezident poslednjih dvadesetak godina, kaže da je sasvim sigurno da će neko pasti na Tjuringovom testu kod Makartija ako ga upita za njegove knjige. Ili, još gore, ako povede razgovor o svojim knjigama. Po Krakaurovom sudu, zasnovanom na prijateljstvu i saradnji dugim dvadeset godina, Makarti nije zainteresovan za priču o svojim delima, što u dobroj meri oslikava njegov status enigmatičnog autora povučenog iz javnosti koji dominira američkom književnošću u poslednjih četrdesetak godina. Intervjui s Makartijem su retki – čuveno je njegovo jedino gostovanje na televiziji 2007. kod Opre Vinfri – a u javnosti se gotovo ne pojavljuje (Makarti je unapred otkazao svako učestvovanje u promociji najnovijih romana, Putnik i Stela Maris). Do 1991. nijedan njegov roman nije premašio tiraž od pet hiljada primeraka, pa je Makarti dugo važio za „najboljeg nepoznatog pisca u Americi“. Naredne godine je izdao roman Svi ti lepi konji i postao naširoko poznat autor, ovenčan najvećim priznanjima koja se mogu dobiti u američkoj književnosti. Šira pažnja kritike i javnosti donela mu je i pažnju Holivuda (režiseri poput braće Koen, Džona Hilkouta, Ridlija Skota i Džejmsa Franka snimali su filmove po njegovim romanima ili scenarijima) i ponovnu evaluaciju ranijih dela. Tako je gotovo nezapaženi Krvavi meridijan (1985) naknadno stekao reputaciju jedne od najvećih knjiga američke književnosti, zavredivši hvalospeve kritičara poput Harolda Bluma i autora kao što su Filip Rot i Dejvid Foster Volas, te se našao na listi sto najboljih romana The Times-a napisanih na engleskom od 1923. do 2005. Kormak Makarti (rođen kao Čarls Džozef Makarti 1933) danas se smatra jednim od najvećih živih pisaca američke književnosti. Autor je dvanaest romana, dve drame, pet filmskih scenarija i tri kratke priče. Njegova proza obično se tematski deli u tri ciklusa, određena prema mestu radnje. Prvu grupu sačinjavaju romani koji se bave Tenesijem, i koji su uglavnom i nastali tamo: Čuvar voćnjaka (The Orchard Keeper, 1965), Tama najkrajnja (Outer Dark, 1968), Dete božije (Child of God, 1973; Dete božje, prev. Nikola Matić, „Kontrast izdavaštvo“, 2017) i Satri (Suttree, 1979; Satri, prev. Igor Cvijanović, „Kontrast izdavaštvo“, 2019). U drugoj fazi Makarti se bavi trusnim podnebljem američkog jugozapada: Krvavi meridijan (Blood Meridian, 1985; Krvavi meridijan, prev. Goran Kapetanović, „Dereta“, 2017), Svi ti lepi konji (All the Pretty Horses, 1992; Svi ti lepi konji, prev. Goran Kapetanović, „Beobook“, 2011), Prelaz (The Crossing 1994), Gradovi u ravnici (Cities of the Plain, 1998) i Ovo nije zemlja za starce (No Country for Old Men, 2005; Ovo nije zemlja za starce, prev. Vuk Šećerović, „Kontrast izdavaštvo“, 2019), Put (The Road, 2006; Put, prev. Danilo Lučić, „Kontrast izdavaštvo“, 2016), Putnik (The Passenger, 2022; Putnik, prev. Igor Cvijanović, „Kontrast izdavaštvo“, 2023) i Stela Maris (Stella Maris, 2022; Stela Maris, prev. Igor Cvijanović, „Kontrast izdavaštvo“, 2023), po mnogo čemu osobeni romani u Makartijevom opusu, pripadaju poznoj fazi njegovog stvaralaštva. Makarti u većini romana secira inherentno nasilje u pojedincu, naročito kad se on sukobi s okruženjem i povede vlastitim nagonima, zanemarujući granice razuma i društvenih konvencija. Svoje junake ne podvrgava moralizaciji – on samo precizno, neretko naturalistički, analizira mračnu stranu ljudske prirode kao nerazdvojivi deo stvarnosti. „Ne postoji život bez krvoprolića. Zamisao da naša vrsta može nekako napredovati, da svi mogu živeti u harmoniji, zapravo je opasna ideja. Ljudi zavedeni tom pretpostavkom su prvi koji će predati dušu, svoju slobodu. Želja da tako bude napraviće roba od čoveka i obesmisliti mu život“, kaže Makarti u retkom intervjuu iz 2009. Makartijevi junaci nemaju iluzija o savršenom skladu. Oni su instinktivno (Lester Balard u romanu Dete božje) ili promišljeno (Kornelijus Satri u Satriju), odnosno demonski proračunato (sudija Holden u Krvavom meridijanu) svesni da svet obitava u haosu ili stanju večitog rata. „Rat je oduvek bio ovde. Još pre čoveka, čekao ga je. Vrhunski zanat čekao je svog vrhunskog zanatliju. Tako je oduvek bilo, tako će uvek i biti. Tako i nikako drugačije“, kaže sudija Holden u Krvavom meridijanu. Makartijeva vizija sveta možda jeste nihilistički sumorna, ali je i svojevrsno crno ogledalo civilizacije, od njenih apokaliptičnih pohoda na Novi svet u Krvavom meridijanu do potpunog samouništenja u Putu. O temama nasilja, ali i morala, sukoba tehnologije i prirode i uopšte geneze civilizacije, Makarti govori osobenim, samoizgrađenim stilom zasnovanim na proročkom jeziku čije su rečenice ujedno i „životodavne i smrtonosne“, kako ih je opisao Sol Belou. Makarti koristi redukovanu interpunkciju, izbegavajući zareze u najvećoj meri i nikad ne koristeći tačku zarez, znak koji je nazvao „idiotlukom“. Zareze najčešće zamenjuje veznik i, pa Makartijeva proza odzvanja biblijskim polisindentonima, dajući njegovom pripovedanju epsku auru. Njegovo preosmišljavanje pravopisnih pravila podrazumeva i izostanak navodnika u dijalozima („Nema razloga da se stranice unakaze čudnim sitnim znakovima“), a same razmene između likova ne prate autorove napomene o tome ko šta izgovara. Za njegove antivestern romane o Jugozapadu karakteristični su i celi dijalozi na španskom bez prevoda, kojima Makarti potcrtava kulturnu i lingvističku kompleksnost tog podneblja koje objedinjuje teritorije SAD i Meksika. Neki od njegovih junaka, iako anglosaksonskih imena, zapravo su i izvorni govornici španskog, poput Džona Grejdija Kola i Bilija Parama iz Trilogije o granici, a možda čak i sudije Holdena iz Krvavog meridijana. Tema nasilja i specifičnost stila Kormaka Makartija, međutim, tek su najupadljivije osobine njegovog stvaralaštva. Za dublje razumevanje opusa potrebno je razmotriti i druge karakteristike njegovih pojedinačnih dela: narativne slojeve, jezičku kompleksnost, eruditni vokabular i filozofsku potku Makartijevih pripovesti. Kormak Makarti je s priličnim zakašnjenjem postao dostupan srpskim čitaocima. Prvi njegov roman objavljen je kod nas tek 2007, četrdeset dve godine pošto je Makarti objavio prvenac Čuvar voćnjaka. Utisak je da percepcija o važnosti Makartijevog dela na ovim prostorima još nije u skladu s njegovom književnom vrednošću, iako bi se reklo da podneblje istorijski sklono eksplozijama nasilja kakvo je naše ima šta da pročita i o sebi u njima. Tekstovi na predstojećim stranicama Polja, koji osvetljavaju njegov opus iz različitih perspektiva, mogli bi da predstavljaju mali korak u tom smeru. Temat posvećen stvaralaštvu Kormaka Makartija donosi jednu njegovu neobjavljenu priču, odlomak iz najnovijeg romana Putnik, koji će se tek pojaviti kod nas, kritičke osvrte na svih dvanaest romana od 1965. do 2022, kao i dva retka intervjua, od kojih je jedan zapravo neformalna prepiska s učenicima srednje škole koja prikazuje Makartija u nešto drugačijem svetlu nego inače. GDE JE ŠTA UVOD Igor Cvijanović: KRVAVA AMERIČKA EPOPEJA IME Kormak Makarti: TAMNE VODE Kormak Makarti: PUTNIK Kormak Makarti, Džon Hilkout i Džon Jurgensen: OMILJENI KAUBOJ HOLIVUDA MONTAŽA Erik Hejdž: KRATKA BIOGRAFIJA Mari Karpenter: RETKE MISLI O PISANJU KOJE JE KORMAK MAKARTI PODELIO U OVOM SASVIM NEOČEKIVANOM INTERVJUU Dejvid Krakauer: KORMAK MAKARTI KOJEG POZNAJEM Stiven Fraj: JUŽNjAČKA DELA Džordž Gijemen: UVOD: PROTOTIPSKI SATRI Stiven Šaviro: „SAM ŽIVOT TAME“: JEDNO ČITANJE KRVAVOG MERIDIJANA Inger-An Softing: PUSTINJSKI PANDEMONIJUM: APOKALIPTIČNI „VESTERN“ KORMAKA MAKARTIJA U KRVAVOM MERIDIJANU Robert K. Sikels i Mark Oksobi: U POTRAZI ZA DALJOM GRANICOM: TRILOGIJA O GRANICI KORMAKA MAKARTIJA Džon Vegner: „RATOVI I GLASINE O RATOVIMA“ U TRILOGIJI O GRANICI KORMAKA MAKARTIJA Karen Najfe: OVO NIJE ZEMLJA ZA STARCE – SUSRET SA ZLOM ILI S DUHOM DUBINE? Hana Stark: „SVE OVE STVARI JE I VIDEO I NIJE“: SVJEDOČENJE SMAKU SVIJETA U PUTU KORMAKA MAKARTIJA Erik Dž. Vilenberg: BOG, MORALNOST I SMISAO U ROMANU PUT KORMAKA MAKARTIJA Terens Meksvini: „SVAKA NOĆ SVE MRAČNIJA – TAMNIJA OD TAME“: EKOLOŠKA I DUHOVNA APOKALIPSA PUTA (2009) Džejms Vud: KORMAK MAKARTI ZURI U AMBIS UOKVIRIVANJE Viktorija Krombholc: DOBRI, LOŠI, ZLI: ANTIJUNACI U ROMANU OVO NIJE ZEMLjA ZA STARCE KORMAKA MAKARTIJA Srđan Srdić: DŽEJ DŽEJ GLENTON, NJEGOVI POSLOVI I DANI Ivan Isailović: ISUVIŠE LJUDSKO: MEHANIZMI DEHUMANIZACIJE I ISKLJUČIVANjA U ROMANU KORMAKA MAKARTIJA DETE BOŽJE Vladimir Manigoda: KAKO ME JE KORMAK MAKARTI NAUČIO DA PRAŠTAM Čarls Džozef Makarti mlađi (engl. Charles Joseph McCarthy Jr.; 20. jul 1933), poznat kao Kormak Makarti (engl. Cormac McCarthy) američki je književnik, dramaturg i scenarista. Njegov roman Put osvojio je Pulicerovu nagradu za fikciju 2007. godine. Roman Nema zemlje za starce koji je objavio 2005. ubrzo je dobio filmsku adaptaciju istog naslova u režiji braće Koen, koja je osvojila četiri nagrade Oskar, uključujući i Oskara za najbolji film. Njegovi romani Put, Svi ti lepi konji i Child of God takođe su adaptirani u filmove. Krvavi meridijan iz 1985. bio je na listi 100 najboljih knjiga na engleskom jeziku objavljenih od 1923. do 2005. časopisa Tajm. 2010. roman Put našao se na vrhu Tajmsove liste 100 najboljih knjiga u poslednjih 10 godina. Često ga pominju kao jednog od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost. Bibliografija Romani The Orchard Keeper (1965) Outer Dark (1968) Dete božije (1973) Satri (1979) Krvavi Meridijan (1985) Svi ti lepi konji (1992) The Crossing (1994) Cities of the Plain (1998) Nema zemlje za starce (2005) Put (2006)

GLAS / GODINA 1942-1944. / REPRINT RATNIH BROJEVA list `GLAS` JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE Godina 1942-1944. Reprint ratnih brojeva Izdanje: Beograd, 1975. Povez: tvrd Veliki format. Stanje kao na slici. Veoma dobro očuvana. Korice požutele, unutrašnjost u odličnom stanju. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE broj 1 / 30. avgust 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina I broj 2-3 / novembar 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 1-2 / januar-februar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 3-4 / mart-april 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 5 / maj 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 6 / septembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 7 / decembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 1-2 / januar-februar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 3 / mart 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 5 / semptembar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 6 / oktobar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 7 / nobembar 1944. Polazeći od potrebe za podizanjem borbenog raspoloženja naroda, u uslovima kada je NOP u Srbiji preživljavao teške trenutke, kao i od potrebe za ponovnom što širom mobilizacijom naroda na platformi narodnooslobodilačkog pokreta, PK KPJ za Srbiju odlučio je da pokrene jedan list za Srbiju. V početku se smatralo da to treba da bude „Komunist`, ali se ubrzo, početkom jula 1942, došlo do zaključka da taj list treba da izgleda „nešto kao vesnik zagrebački`. Od ideje o pokretanju lista „Glas`, do njegovog izlaska nije proteklo mnogo vremena. Već sredinom avgusta PK KPJ za Srbiju najavio je okružnim komitetima KPJ izlazak lista: „.. . U najskorije vreme počeće da izlazi list koji će celom narodu javno otkriti ulogu Draže Mihailovića i koji će kao organ jedinstvenog fronta Srbije dati mogućnost da se učvrsti, proširi i dobije organizacionu formu kroz narodnooslobodilačke odbore široko jedinstvo srpskog naroda.` Ova najava govorila je jasno da će list biti organ Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije i da će biti „ideološka i organizaciona osnovina` na kojoj će se narodnooslobodilački front izgraćivati. Kao informativno-politički organ, list je imao zadatak da služi stvaranju i razvoju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta. Istovremeno sa pripremama koje su obavljane za pokretanje lista, PK KPJ za Srbiju pokušao je da stvori ilegalni odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije. U tom cilju voćeni ou razgovori sa nekim istaknutim ličnostima koje su ranije pripadale graćanskim strankama, a nisu se kompromigovale saradnjom sa okupatorom. Mećutim, ti razgovori, kao i mnogi drugi koje su do tada voćeni sa tim snagama o raznim nitanjima vezanim za razvoj oslobodilačke borbe, nisu doveli do željenih rezultata, jer još nisu bili sazreli uslovi da se osnuje JNOF u Srbiji. Na pripremanju prvog broja novog lista „Glas` učestvovali su svi članovi Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Beogradu: Blagoje Nešković, Mirko Tomić i Vasilije Buha. Oni su bili prvi urednici i pisci tekstova. Prvi broj „Glasa` izašao je u Beogradu 30. avgusta 1942. godine u 400 primeraka, štampanih na geštetneru V tehnici Pokrajinskog komiteta u skloništu u kući Slobodanke-Danke Savić, u Cvetkovoj ulici br. 15. U uvodniku prvog broja Blagoje Nešković je obrazložio cilj njegovog pokretanja rečima da će „Glas` predstavljati tribnnu sa koje će . . . „pošteni i pravi rodoljubi, bez obzira na politička ubećenja, iznositi svoja mišljenja kojima će pomagati da se naš narod oslobodi okupatora i njegovih najamnika`. Osim toga, „Glas` je trebalo da omogući organizaciono povezivanje „svih snaga srpskog naroda koji se sada sgapaju u jedinstvenu želju — osloboćenje našeg naroda ispred ropstva okupatora i njegovih najamnika, i da štiti interese narodnooslobodilačke borbe i onemogući podstrekače bratoubilačkog graćanskog rata`. Pored uvodnika, Nešković je napisao i članak „Kako hitlerovci zamišljaju novi poredak i koje su mesto u njemu odredili Srbiji`. Komentarišući nacionalsocijalističke koncepcije o tzv. novom poretku u Evropi, koje su bile objavljene u listu „Časopis za politiku`, istakao je da Srbiju, ako ostane pod nemačkom okupacijom, očekuje „robovski kolonijalni režim`. U članku „Nedić i srpstvo` Vasilije Buha je pokazao u čemu je suština kvislinške uloge Milana Nedića. Treći članak u ovom broju „Ko vodi borbu protpv okupatora i njegovih plaćenika u Srbiji` napisao je Mirko Tomić, razotkrivajući izdajničku ulogu čegničkog pokreta i njegovog voće Draže Mihailovića u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj prvi broj, kao i druge brojeve „Glasa`, u toku narodnooslobodilačkog rata i revolucije, distribuirala je tehnika Pokrajinskog komiteta, kojom je rukovodio Svetislav Kanački, španski borac. Tehnika PK bila je organizaciono odvojena od Pokrajinskog komiteta. Pored Kanačkog u tehnici PK je radila Slavka Morić i Slobodanka Savić, kao i kurirke, koje su držale vezu sa kuririma okružnih komiteta i predavale odgovore i materijal Pokrajinskog komiteta. Centralna ekspedicija tehnike PK nalazila se u stanu Miroslava i Olivere Parezanović, u Lastinoj ulici br. Pakovanje materijala i lista „Glas` za distribuciju obavljao je Kanački, koji je imao tačnu evidenciju dolaska i odlaska kurira. Materijal i „Glas` prenošeni su u raznovrsnoj ambalaži, koja je bila najpogodnija u odrećeno vreme, a koju je po zadatku Pokrajinskog komitega izraćivao Vučko Ivković. U cilju obezbećenja maksimalne sigurnosti, prijem i isporuka pošte vršili su se na različitim mestima, a bio je zabranjen i svaki kontakt među kuririma, osim po zadacima Partije. Funkcionisanje tehnike Pokrajinskog komiteta i distribucija materijala bili su uveliko uhodani u vreme šgampanja ,,Glasa`, što je omogućilo njegovo rasturanje. Pojava prvog broja „Glasa` imala je višestruki društveno-politički i agitaciono-propagandni značaj. Pokrenut u teškim uslovima u kojima se nalazio oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu, list ,,Gllas` pokazao je prijateljima i neprnjateljima narodnooslobodilačke borbe da oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu deluje, da je neuništiv. Pisana reč u „Glasu`, već od njegovog prvog broja, bila je ubojita kao vatreno oružje na frontu, s kojim su se NOP odredi pod rukovodstvom KPJ borili protiv okupatora i domaćih izdajnika za osloboćenje zemlje. Pisana reč u „Glasu` podizala je borbeni moral naroda i bila dokaz, uprkos neprijateljskoj propagandi o unišgenju komunista u Srbiji, da Komunistička partija postoji i deluje i da je neuništiva. Ubrzo posle izlaska iz štampe prvog broja „Glasa`, pala je u ruke specijalne policije SloG odanka Savić. Zahvaljujući njenom hrabrom držanju pred polgcijom, nije otkrivena tehnika Pokrajinskog komiteta. Nasgojeći da list i tehnički bude lepo urećen, Pokrajinski komitet je odlučio da se br. 2 i 3 za 1942. štampaju u štampgriji Centralnog komiteta KPJ, koja je raspolagala boljim tehničkim sredstvima za štampanje. Tehničku opremu lista uradio je Borće Andrejević-Kun, koji je u to vreme stanovao u štampariji CK KPJ. Slaganje i štampanje ovog dvobroja obavili su Slobodan Jović, slovoslagač, i Branko Bonović, mašinista, koji su od 1941. godine radili u štampariji CK KPJ, a rasturanje su vršili svi stanari te kuće: Milo Bošković, Zaga Jovanović, Ljubica Bonović, zatim Milada Rajter, Brana Perović i drugi. Sadržaj broja 2 i 3 za 1942. bio je znatno bogatiji u odnosu na prvi broj, jer je u njemu bilo više saradnika. U ovom dvobroju objavljen je članak Josipa Broza Tita „Mećunarodni značaj narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji i zamaskirani izdajnici`, zatim nekoliko članaka Neškovića, meću kojima i članak posvećen 25-godišnjici velike oktobarske socijalističke revolucije, kao uvodnik, i članci: „Ustavotvorna skupština Antifašističkog veća narodnog osloboćenja Jugoslavije`, „Osloboćena teritorpja`, „Za zimsku pomoć partizanima` i dr. U njemu su objavljena i dva članka Mirka Tomića, od kojih je od posebnog značaja: „Saradnja Mihailovića sa Nedićem i nemačkim okupatorom posle gubljenja slobodne teritorije u Srbiji`, u kome je dokumentovano prikazao izdajnički rad Draže Mihailovića i njegovih saradnika. U tom članku Tomić je predlagao da se ujedini ceo srpski narod u Jedinstveni narodnooslobodilački front za borbu protiv okupatora, kao što je to učinio slovenački narod u Osvobodilnoj fronti, Jedan od novih saradnika „Glasa` bio je i Borće Jovanović-Jarac, koji je za broj 2 i 3 napisao članak „Dva lica izdaje`. Brojevi 1—2 i 3—4 i broj 5 za 1943. štampani su u kući na Banjičkom vencu i u njima je saraćivao veći broj saradnika, a obezbećeni su dopisi iz raznih krajeva Srbije. Većinu članaka za prvi dvobroj za 1943. i dalje su pisali uglavnom članovp Pokrajiskog komigeta MeškoviN, Moma Marković i Vasilije Buha, dok je Mirko Tomić, kad je ovaj dvobroj pripreman za štampu, poginuo u borbi sa policijom januara 1943. U objavljenim člancima pisano je o aktuelnim pitanjima narodnooslobodilačkog pokreta i socijalističke revolucije. Nešković je za ovaj dvobroj napisao članke: ,,Na putu pobede, „Jedna pegina je naša`, „Svetli grobovi` i dr.; Moma Marković: „Drumovi će poželeti Turaka`, „Mi nismo sami`, „Mi smo ponosni`, nekrolog o Mirku Tomiću i dr.; Vasilije Buha: „Ko stoji iza Milana Nedića`, Borće Jovanović: „Štuka — kultura` i drugi. Ovaj dvobroj „Glasa` imao je 12 stranica teksta. U dvobroju 3—4 za 1943. koji je bio obima 8 stranica, osim tekstova Neškovića: „27. mart`, „Ofanziva i protivofanziva`, „Janko JTisjak-Puška` i drugih, štampani su i prilozi novih saradnika: Radivoja Jovanovića-Bradonje „Dražinovci kolju po Šumadiji`, Jovana Šerganovića „Kaznena ekspedicija u okrugu požarevačkom i smrt fašističkog zlikovca Henzela`, Vere Miletić „8. mart` i drugi. U broju 5 za 1943. ponovo je povećan broj stranica na 12, kao i broj saradnika. Tako su u ovom broju svoje članke objavili Petar Stambolić „Peta fašistička ofanziva — Peta velika pobeda narodnooslobodilačke vojske`, „Zadušnica krvopilaca`; Dragoslav Marković „Odjek sa Drine`, „Dražinovci po Kosmaju`; Marko Vranješević objavio je pesmu „U verigama`; Božidarka Dahmjanović-Kika „Kosmajski partizani se svete`; Milovan Milosavljević „Napad na Aranćelovac` i Dušan Petrović-Šane „Dražinovci i dalje kolju i pale po Šumadiji` i nekrolog Stanislavu Sremčeviću. Kao što se vidi, ovaj broj „Glasa` bio je raznovrsniji od svih prethodnih. Izdavanje „Glasa` u šgampariji CK KPJ moralo je krajem avgusta 1943. da bude obustavljeno, jer su Nemci kuću u kojoj se ona nalazila uzeli za smeštaj svojih vojnika. Svi stanari te kuće morali su biti iseljeni. Prilikom iseljavanja, Branko Bonović i Slobodan Jović noneli su sa sobom malu štamparsku mašinu marke „boston` i preneli je u sklonište koje se nalazilo u kući Milutina i Ratke Blagojević u Krajinskoj ulici broj 24, gde je pre toga bilo sklonište materijala za tehniku Pokrajinskog komiteta. U no vom skloništu je ubrzo montirapa štamparija, a mali „tigl` za njene potrebe izradio je Vučko Ivković prema nacrtu inženjera Jovana Jankovića. Na tom tiglu Jović i Bonović štampali su ostale brojeve „Glasa`, koji su izdavani u Beogradu krajem 1943. i tokom 1944. godine. Ovi brojevi su bili formata 24 X 30 cm. Iako se oskudevalo u hartiji, a bile su znatno smanjene i tehničke mogućnosti, broj 6 za 1943. izašao je na 6 strana u tiražu od 2.000 primeraka. I u ovom broju najviše priloga napisali su članovi Pokrajinskog komiteta: Petar Stambolić, Nešković i Buha. Stambolić je napisao članke: „Veliki uspesi naše narodnooslobodilačke vojske` i „Pobedonosni put Crvene armije na zapad`, Nešković „Davljenici` i „Akcije partnzanskih odreda u Srbiji`, a Buha „Omladinska tamniia u Smederevskoj Palanci`. To je bio i poslednji članak Buhe objavljen u „Glasu`, jer je početkom oktobra 1943. uhapšen od specijalne policije. U broju 6 objavljena je i jedna pesma Miloša Savkovića i njegov članak o Nediću, zatim nekrolog o Milošu Savkoviću, koji je napnsao Dušan Petrović-Šane, kratak osvrt Mome Markovića na poginule istaknute borce narodnooslobodilačke vojske i borce partpzanskih odreda u Srbnji i dva priloga Vere Miletić. Poslednji broj „Glasa`, 7 za 1943, izašao je na 4 strane. Ovaj broj i sledeće za 1944. uredio je Petar Stambolić, jer je Nešković otišao na teren u južnu Srbiju. Osim urećiva- 441 nja, Stambolić je broj 7 uglavnom popunio svojim člancima. Izmeću ostalog, pripremio je opširan komentar o Drugom zasedanju AVNOJ-a i stvaranju Nacionalnog komiteta narodnog osloboćenja Jugoslavije. Vesti o Drugom zasedanju AVNOJ-a koje je emitovala radio-stanica „Slobodna Jugoslavija` slušao je i zapisivao Marko Ristić, književnik, a prenosila ih je do Stambolića Krista Borćević. Samo dva priloga u ovom broju napisali su drugi autori. To je članak „Nacionalizam u okviru današnjice` Dušana Bogdanovića, potpredsednika Narodne seljačke stranke, koji je od 1941. saraćivao sa KPJ. U tom članku Bogdanović je razobličavao srpski nacionalizam i njegove predstavnike Nedića, Dimitrija Ljotića, Kostu Milovanovića-Pećanca i Dražu Mihailovića, koji su se stavili u službu okupatora, i nasuprot njima isticao borce narodnooslobodilačkog pokreta kao istinske borce za narodnu slobodu. Drugi članak je napisao Predrag Marković-Alimpije, pod naslovom „Jablanica i Toplica se dižu na oružje`. U toku 1944. izašla su u okupiranom Beogradu četiri broja „Glasa`. Dvobroj 1—2 za 1944. godinu štampan je na 8 strana, treći je izašao u martu, a četvrti u maju. Sve brojeve „Glasa` izdate u Beogradu, osim broja 1, složili su, prelomili i štampali Slobodan Jović i Branko Bonović, koji su 29. jula 1944. posle žestokog otpora izvršili samoubčstvo da ne bi pali policiji V ruke, kada je otkrila sklonište u Krajinskoj ulici. Sledeći brojevi „Glasa`, 5. i 6. za 1944, štampani su na slobodnoj teritoriji u južnoj Srbiji. Redakcija ovih brojeva imala je novi sasgav, a sačinjavali su je: Bogdan Pešić, Slobodan Ivanović-Lale, Tanasije Mladenović, Marko Vranješević, Sava Vučković i Milivoje Stefanović. Redakcija je bila smeštena u selu Gornji Statovci, u kome se nalazio Glavni štab narodiooslobodilačke vojske za Srbiju. Štampanje ova dva broja obavljeno je u štampariji Okružnog komiteta KPJ za Leskovac u selu Ivanju pod Radan-planinom, a svi člancn bili su potipisani punim imenima i prezimenima, za razliku od brojeva izdatih u Beogradu, koji su izlazili nepotpisani ili sa inicijalima ili pseudonimima. Osloboćenjem Beograda, „Glas` je ponovo štampan u glavnom gradu 7. novembra 1944. n nosio je broj 7. U izdanju „Glasa` pojavio se 24. oktobra list „20. oktobar`, u čast osloboćenja Beograda, u kome je stanovništvo šire obavešteno o borbama za osloboćenje Srbije i Jugoslavije.

Glas jedinstvenog narodno-oslobodilačkog fronta Srbije Reprint ratnih brojeva 1942-1944 Urednik: Radojko Mrlješ Izdavač: Glas, Beograd 1975 Veliki format. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE broj 1 / 30. avgust 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina I broj 2-3 / novembar 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 1-2 / januar-februar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 3-4 / mart-april 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 5 / maj 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 6 / septembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 7 / decembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 1-2 / januar-februar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 3 / mart 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 5 / semptembar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 6 / oktobar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 7 / nobembar 1944. Polazeći od potrebe za podizanjem borbenog raspoloženja naroda, u uslovima kada je NOP u Srbiji preživljavao teške trenutke, kao i od potrebe za ponovnom što širom mobilizacijom naroda na platformi narodnooslobodilačkog pokreta, PK KPJ za Srbiju odlučio je da pokrene jedan list za Srbiju. V početku se smatralo da to treba da bude „Komunist`, ali se ubrzo, početkom jula 1942, došlo do zaključka da taj list treba da izgleda „nešto kao vesnik zagrebački`. Od ideje o pokretanju lista „Glas`, do njegovog izlaska nije proteklo mnogo vremena. Već sredinom avgusta PK KPJ za Srbiju najavio je okružnim komitetima KPJ izlazak lista: „.. . U najskorije vreme počeće da izlazi list koji će celom narodu javno otkriti ulogu Draže Mihailovića i koji će kao organ jedinstvenog fronta Srbije dati mogućnost da se učvrsti, proširi i dobije organizacionu formu kroz narodnooslobodilačke odbore široko jedinstvo srpskog naroda.` Ova najava govorila je jasno da će list biti organ Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije i da će biti „ideološka i organizaciona osnovina` na kojoj će se narodnooslobodilački front izgraćivati. Kao informativno-politički organ, list je imao zadatak da služi stvaranju i razvoju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta. Istovremeno sa pripremama koje su obavljane za pokretanje lista, PK KPJ za Srbiju pokušao je da stvori ilegalni odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije. U tom cilju voćeni ou razgovori sa nekim istaknutim ličnostima koje su ranije pripadale graćanskim strankama, a nisu se kompromigovale saradnjom sa okupatorom. Mećutim, ti razgovori, kao i mnogi drugi koje su do tada voćeni sa tim snagama o raznim nitanjima vezanim za razvoj oslobodilačke borbe, nisu doveli do željenih rezultata, jer još nisu bili sazreli uslovi da se osnuje JNOF u Srbiji. Na pripremanju prvog broja novog lista „Glas` učestvovali su svi članovi Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Beogradu: Blagoje Nešković, Mirko Tomić i Vasilije Buha. Oni su bili prvi urednici i pisci tekstova. Prvi broj „Glasa` izašao je u Beogradu 30. avgusta 1942. godine u 400 primeraka, štampanih na geštetneru V tehnici Pokrajinskog komiteta u skloništu u kući Slobodanke-Danke Savić, u Cvetkovoj ulici br. 15. U uvodniku prvog broja Blagoje Nešković je obrazložio cilj njegovog pokretanja rečima da će „Glas` predstavljati tribnnu sa koje će . . . „pošteni i pravi rodoljubi, bez obzira na politička ubećenja, iznositi svoja mišljenja kojima će pomagati da se naš narod oslobodi okupatora i njegovih najamnika`. Osim toga, „Glas` je trebalo da omogući organizaciono povezivanje „svih snaga srpskog naroda koji se sada sgapaju u jedinstvenu želju — osloboćenje našeg naroda ispred ropstva okupatora i njegovih najamnika, i da štiti interese narodnooslobodilačke borbe i onemogući podstrekače bratoubilačkog graćanskog rata`. Pored uvodnika, Nešković je napisao i članak „Kako hitlerovci zamišljaju novi poredak i koje su mesto u njemu odredili Srbiji`. Komentarišući nacionalsocijalističke koncepcije o tzv. novom poretku u Evropi, koje su bile objavljene u listu „Časopis za politiku`, istakao je da Srbiju, ako ostane pod nemačkom okupacijom, očekuje „robovski kolonijalni režim`. U članku „Nedić i srpstvo` Vasilije Buha je pokazao u čemu je suština kvislinške uloge Milana Nedića. Treći članak u ovom broju „Ko vodi borbu protpv okupatora i njegovih plaćenika u Srbiji` napisao je Mirko Tomić, razotkrivajući izdajničku ulogu čegničkog pokreta i njegovog voće Draže Mihailovića u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj prvi broj, kao i druge brojeve „Glasa`, u toku narodnooslobodilačkog rata i revolucije, distribuirala je tehnika Pokrajinskog komiteta, kojom je rukovodio Svetislav Kanački, španski borac. Tehnika PK bila je organizaciono odvojena od Pokrajinskog komiteta. Pored Kanačkog u tehnici PK je radila Slavka Morić i Slobodanka Savić, kao i kurirke, koje su držale vezu sa kuririma okružnih komiteta i predavale odgovore i materijal Pokrajinskog komiteta. Centralna ekspedicija tehnike PK nalazila se u stanu Miroslava i Olivere Parezanović, u Lastinoj ulici br. Pakovanje materijala i lista „Glas` za distribuciju obavljao je Kanački, koji je imao tačnu evidenciju dolaska i odlaska kurira. Materijal i „Glas` prenošeni su u raznovrsnoj ambalaži, koja je bila najpogodnija u odrećeno vreme, a koju je po zadatku Pokrajinskog komitega izraćivao Vučko Ivković. U cilju obezbećenja maksimalne sigurnosti, prijem i isporuka pošte vršili su se na različitim mestima, a bio je zabranjen i svaki kontakt među kuririma, osim po zadacima Partije. Funkcionisanje tehnike Pokrajinskog komiteta i distribucija materijala bili su uveliko uhodani u vreme šgampanja ,,Glasa`, što je omogućilo njegovo rasturanje. Pojava prvog broja „Glasa` imala je višestruki društveno-politički i agitaciono-propagandni značaj. Pokrenut u teškim uslovima u kojima se nalazio oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu, list ,,Gllas` pokazao je prijateljima i neprnjateljima narodnooslobodilačke borbe da oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu deluje, da je neuništiv. Pisana reč u „Glasu`, već od njegovog prvog broja, bila je ubojita kao vatreno oružje na frontu, s kojim su se NOP odredi pod rukovodstvom KPJ borili protiv okupatora i domaćih izdajnika za osloboćenje zemlje. Pisana reč u „Glasu` podizala je borbeni moral naroda i bila dokaz, uprkos neprijateljskoj propagandi o unišgenju komunista u Srbiji, da Komunistička partija postoji i deluje i da je neuništiva. Ubrzo posle izlaska iz štampe prvog broja „Glasa`, pala je u ruke specijalne policije SloG odanka Savić. Zahvaljujući njenom hrabrom držanju pred polgcijom, nije otkrivena tehnika Pokrajinskog komiteta. Nasgojeći da list i tehnički bude lepo urećen, Pokrajinski komitet je odlučio da se br. 2 i 3 za 1942. štampaju u štampgriji Centralnog komiteta KPJ, koja je raspolagala boljim tehničkim sredstvima za štampanje. Tehničku opremu lista uradio je Borće Andrejević-Kun, koji je u to vreme stanovao u štampariji CK KPJ. Slaganje i štampanje ovog dvobroja obavili su Slobodan Jović, slovoslagač, i Branko Bonović, mašinista, koji su od 1941. godine radili u štampariji CK KPJ, a rasturanje su vršili svi stanari te kuće: Milo Bošković, Zaga Jovanović, Ljubica Bonović, zatim Milada Rajter, Brana Perović i drugi. Sadržaj broja 2 i 3 za 1942. bio je znatno bogatiji u odnosu na prvi broj, jer je u njemu bilo više saradnika. U ovom dvobroju objavljen je članak Josipa Broza Tita „Mećunarodni značaj narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji i zamaskirani izdajnici`, zatim nekoliko članaka Neškovića, meću kojima i članak posvećen 25-godišnjici velike oktobarske socijalističke revolucije, kao uvodnik, i članci: „Ustavotvorna skupština Antifašističkog veća narodnog osloboćenja Jugoslavije`, „Osloboćena teritorpja`, „Za zimsku pomoć partizanima` i dr. U njemu su objavljena i dva članka Mirka Tomića, od kojih je od posebnog značaja: „Saradnja Mihailovića sa Nedićem i nemačkim okupatorom posle gubljenja slobodne teritorije u Srbiji`, u kome je dokumentovano prikazao izdajnički rad Draže Mihailovića i njegovih saradnika. U tom članku Tomić je predlagao da se ujedini ceo srpski narod u Jedinstveni narodnooslobodilački front za borbu protiv okupatora, kao što je to učinio slovenački narod u Osvobodilnoj fronti, Jedan od novih saradnika „Glasa` bio je i Borće Jovanović-Jarac, koji je za broj 2 i 3 napisao članak „Dva lica izdaje`. Brojevi 1—2 i 3—4 i broj 5 za 1943. štampani su u kući na Banjičkom vencu i u njima je saraćivao veći broj saradnika, a obezbećeni su dopisi iz raznih krajeva Srbije. Većinu članaka za prvi dvobroj za 1943. i dalje su pisali uglavnom članovp Pokrajiskog komigeta MeškoviN, Moma Marković i Vasilije Buha, dok je Mirko Tomić, kad je ovaj dvobroj pripreman za štampu, poginuo u borbi sa policijom januara 1943. U objavljenim člancima pisano je o aktuelnim pitanjima narodnooslobodilačkog pokreta i socijalističke revolucije. Nešković je za ovaj dvobroj napisao članke: ,,Na putu pobede, „Jedna pegina je naša`, „Svetli grobovi` i dr.; Moma Marković: „Drumovi će poželeti Turaka`, „Mi nismo sami`, „Mi smo ponosni`, nekrolog o Mirku Tomiću i dr.; Vasilije Buha: „Ko stoji iza Milana Nedića`, Borće Jovanović: „Štuka — kultura` i drugi. Ovaj dvobroj „Glasa` imao je 12 stranica teksta. U dvobroju 3—4 za 1943. koji je bio obima 8 stranica, osim tekstova Neškovića: „27. mart`, „Ofanziva i protivofanziva`, „Janko JTisjak-Puška` i drugih, štampani su i prilozi novih saradnika: Radivoja Jovanovića-Bradonje „Dražinovci kolju po Šumadiji`, Jovana Šerganovića „Kaznena ekspedicija u okrugu požarevačkom i smrt fašističkog zlikovca Henzela`, Vere Miletić „8. mart` i drugi. U broju 5 za 1943. ponovo je povećan broj stranica na 12, kao i broj saradnika. Tako su u ovom broju svoje članke objavili Petar Stambolić „Peta fašistička ofanziva — Peta velika pobeda narodnooslobodilačke vojske`, „Zadušnica krvopilaca`; Dragoslav Marković „Odjek sa Drine`, „Dražinovci po Kosmaju`; Marko Vranješević objavio je pesmu „U verigama`; Božidarka Dahmjanović-Kika „Kosmajski partizani se svete`; Milovan Milosavljević „Napad na Aranćelovac` i Dušan Petrović-Šane „Dražinovci i dalje kolju i pale po Šumadiji` i nekrolog Stanislavu Sremčeviću. Kao što se vidi, ovaj broj „Glasa` bio je raznovrsniji od svih prethodnih. Izdavanje „Glasa` u šgampariji CK KPJ moralo je krajem avgusta 1943. da bude obustavljeno, jer su Nemci kuću u kojoj se ona nalazila uzeli za smeštaj svojih vojnika. Svi stanari te kuće morali su biti iseljeni. Prilikom iseljavanja, Branko Bonović i Slobodan Jović noneli su sa sobom malu štamparsku mašinu marke „boston` i preneli je u sklonište koje se nalazilo u kući Milutina i Ratke Blagojević u Krajinskoj ulici broj 24, gde je pre toga bilo sklonište materijala za tehniku Pokrajinskog komiteta. U no vom skloništu je ubrzo montirapa štamparija, a mali „tigl` za njene potrebe izradio je Vučko Ivković prema nacrtu inženjera Jovana Jankovića. Na tom tiglu Jović i Bonović štampali su ostale brojeve „Glasa`, koji su izdavani u Beogradu krajem 1943. i tokom 1944. godine. Ovi brojevi su bili formata 24 X 30 cm. Iako se oskudevalo u hartiji, a bile su znatno smanjene i tehničke mogućnosti, broj 6 za 1943. izašao je na 6 strana u tiražu od 2.000 primeraka. I u ovom broju najviše priloga napisali su članovi Pokrajinskog komiteta: Petar Stambolić, Nešković i Buha. Stambolić je napisao članke: „Veliki uspesi naše narodnooslobodilačke vojske` i „Pobedonosni put Crvene armije na zapad`, Nešković „Davljenici` i „Akcije partnzanskih odreda u Srbiji`, a Buha „Omladinska tamniia u Smederevskoj Palanci`. To je bio i poslednji članak Buhe objavljen u „Glasu`, jer je početkom oktobra 1943. uhapšen od specijalne policije. U broju 6 objavljena je i jedna pesma Miloša Savkovića i njegov članak o Nediću, zatim nekrolog o Milošu Savkoviću, koji je napnsao Dušan Petrović-Šane, kratak osvrt Mome Markovića na poginule istaknute borce narodnooslobodilačke vojske i borce partpzanskih odreda u Srbnji i dva priloga Vere Miletić. Poslednji broj „Glasa`, 7 za 1943, izašao je na 4 strane. Ovaj broj i sledeće za 1944. uredio je Petar Stambolić, jer je Nešković otišao na teren u južnu Srbiju. Osim urećiva- 441 nja, Stambolić je broj 7 uglavnom popunio svojim člancima. Izmeću ostalog, pripremio je opširan komentar o Drugom zasedanju AVNOJ-a i stvaranju Nacionalnog komiteta narodnog osloboćenja Jugoslavije. Vesti o Drugom zasedanju AVNOJ-a koje je emitovala radio-stanica „Slobodna Jugoslavija` slušao je i zapisivao Marko Ristić, književnik, a prenosila ih je do Stambolića Krista Borćević. Samo dva priloga u ovom broju napisali su drugi autori. To je članak „Nacionalizam u okviru današnjice` Dušana Bogdanovića, potpredsednika Narodne seljačke stranke, koji je od 1941. saraćivao sa KPJ. U tom članku Bogdanović je razobličavao srpski nacionalizam i njegove predstavnike Nedića, Dimitrija Ljotića, Kostu Milovanovića-Pećanca i Dražu Mihailovića, koji su se stavili u službu okupatora, i nasuprot njima isticao borce narodnooslobodilačkog pokreta kao istinske borce za narodnu slobodu. Drugi članak je napisao Predrag Marković-Alimpije, pod naslovom „Jablanica i Toplica se dižu na oružje`. U toku 1944. izašla su u okupiranom Beogradu četiri broja „Glasa`. Dvobroj 1—2 za 1944. godinu štampan je na 8 strana, treći je izašao u martu, a četvrti u maju. Sve brojeve „Glasa` izdate u Beogradu, osim broja 1, složili su, prelomili i štampali Slobodan Jović i Branko Bonović, koji su 29. jula 1944. posle žestokog otpora izvršili samoubčstvo da ne bi pali policiji V ruke, kada je otkrila sklonište u Krajinskoj ulici. Sledeći brojevi „Glasa`, 5. i 6. za 1944, štampani su na slobodnoj teritoriji u južnoj Srbiji. Redakcija ovih brojeva imala je novi sasgav, a sačinjavali su je: Bogdan Pešić, Slobodan Ivanović-Lale, Tanasije Mladenović, Marko Vranješević, Sava Vučković i Milivoje Stefanović. Redakcija je bila smeštena u selu Gornji Statovci, u kome se nalazio Glavni štab narodiooslobodilačke vojske za Srbiju. Štampanje ova dva broja obavljeno je u štampariji Okružnog komiteta KPJ za Leskovac u selu Ivanju pod Radan-planinom, a svi člancn bili su potipisani punim imenima i prezimenima, za razliku od brojeva izdatih u Beogradu, koji su izlazili nepotpisani ili sa inicijalima ili pseudonimima. Osloboćenjem Beograda, „Glas` je ponovo štampan u glavnom gradu 7. novembra 1944. n nosio je broj 7. U izdanju „Glasa` pojavio se 24. oktobra list „20. oktobar`, u čast osloboćenja Beograda, u kome je stanovništvo šire obavešteno o borbama za osloboćenje Srbije i Jugoslavije.

National Geographic broj 127 strana 110 jezik srpski Albert Ajnštajn ( Albert Einstein; Ulm, 14. mart 1879 — Prinston, 18. april 1955) bio je teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Albert Ajnštajn je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc²), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda”) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime „Ajnštajn” je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija. Predmet njegovih istraživanja su bile kapilarne sile, specijalna teorija relativnosti (kojom je ujedinio zakone mehanike i elektromagnetike), Opšta teorija relativnosti (uopštenje Specijalne teorije kojim obuhvaćeno ubrzano kretanje i gravitacija), kosmologija, statistička mehanika, Braunovo kretanje, kritična opalescencija, verovatnoća elektronskih prelaza u atomu, problemi probablističke interpretacije kvantne teorije, termodinamika svetlosti pri maloj gustini zračenja, fotoelektrični efekat, fotoluminiscencija, fotojonizacija, Voltin efekat, sekundarni katodni zraci, zakočno zračenje, stimulisana emisija zračenja, objedinjene teorije polja, unifikacija bazičnih fizičkih koncepata preko njihove geometrizacije itd. Albert je rođen 14. marta 1879. godine, otprilike u 11.30 časova pre podne, u jevrejskoj porodici, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg, Nemačko carstvo, što je oko 100 km istočno od Štutgarta. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. Oni su se venčali u Štutgart-Bad Kanštatu (nem. Stuttgart-Bad Cannstatt). Po Albertovom rođenju, njegova majka navodno je bila zaplašena, jer je mislila da je glava njenog novorođenčeta previše velika i da je loše oblikovana. Pošto je veličina njegove glave, čini se, bila manje vredna zapažanja kako je on bivao stariji, (što je očigledno sa svih Ajnštajnovih fotografija na kojima se vidi da mu je glava bila proporcionalna veličini tela u svim periodima života), ovu njegovu „osobinu” na dalje su tretirali kao neku vrstu „benigne makrocefalnosti” odnosno smatrali su da „proporcije njegove glave” nisu ni u kakvoj vezi sa nekom eventualnom bolešću, niti da imaju bilo kakvog uticaja na njegove kognitivne-saznajne sposobnosti. Još jedan, poznatiji, aspekt Ajnštajnovog detinjstva predstavlja činjenica da je on progovorio kasnije nego većina prosečne dece. Ajnštajn je sam tvrdio da nije progovorio pre svoje treće godine i da je i tada to nevoljno činio sve do uzrasta od devet godina (videti deo „Spekulacije i kontroverze”). Zbog ovog Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije dečačke sklonosti da izbegava svaku temu u školi koja mu je dosadna, a da se intenzivno koncentriše samo na ono što ga interesuje, neki od njegovih poznavalaca iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali su čak da je on možda „retardiran”. Ovo poslednje zapažanje nije, međutim, bilo i jedino u Ajnštajnovom životu koje je išlo za tim da mu se prikače nekakvi kontroverzni epiteti ili da se etiketira nekom „patološkom nalepnicom” (videti opet „Spekulacije i kontroverze”). Pošto se niko od članova Albertove porodice nije strogo pridržavao jevrejskih verskih običaja, i za njega je bilo dozvoljeno da pohađa Katoličku osnovnu školu. Iako mu se u početku nisu baš sviđale sve lekcije koje je čuo u toj školi, a neretko ih je i preskakao, on je kasnije, na primer, često nalazio veliko zadovoljstvo i utehu u Mocartovim violinskim sonatama. Kada je Ajnštajnu bilo pet godina, njegov otac mu je pokazao mali džepni kompas i Ajnštajn je tada shvatio da nešto u „praznom” prostoru deluje na magnetsku iglu kompasa, da bi kasnije ovaj doživljaj opisao kao najveći otkrivački događaj njegovog života. On je, zabave radi, pravio modele i mehaničke spravice pokazujući tako odmalena velike tehničke i matematičke sposobnosti. Počev od godine 1889, student medicine po imenu Maks Talmud, koji je četvrtkom uveče posećivao Ajnštajnove u toku šest godina, je upoznavao Ajnštajna sa ključnim naučnim i filozofskim tekstovima, uključujući Kantovu Kritiku čistog uma. Dvojica od njegovih ujaka na dalje će „hraniti” ovu njegovu intelektualnu radoznalost, tokom njegovog kasnijeg detinjstva i perioda rane adolescencije, nabavljajući mu ili mu preporučivajući za čitanje knjige iz oblasti nauke, matematike i filozofije. Ajnštajn je pohađao Luitpold gimnaziju (Luitpold Gymnasium), gde je stekao relativno napredno i za to vreme moderno obrazovanje. Sa učenjem matematike započeo je negde oko dvanaeste godine, 1891, učeći samostalno iz školskih udžbenika Euklidovu geometriju u ravni, a infinitezimalni račun počeo je da izučava četiri godine kasnije. Ajnštajn je shvatio kolika je moć aksiomatskog, deduktivnog, razmišljanja proučavajući Euklidove „ Elemente”, koje je on nazivao „svetom geometrijskom knjižicom” (prema tvrđenju Maksa Talmuda). Dok je bio u gimnaziji, Ajnštajn se često sukobljavao sa školskim autoritetima i vređao upravu, verujući da je duh učenja i kreativnog razmišljanja izgubljen usled nastojanja na čistoj memorizaciji gradiva. Godine 1894, nakon propasti elektrohemijskih poslova njegovog oca Hermana Ajnštajna, Albert se seli iz Minhena u Paviju, italijanski grad blizu Milana. Ajnštajnov prvi naučni rad, pod nazivom Istraživanje stanja etra u magnetskom polju, bio je ujedno tada napisan i za jednog od njegovih ujaka. Albert je ostao u Minhenu želeći da završi školu, ali je završio samo jedan semestar, pre nego što je napustio gimnaziju u proleće 1895, da bi se pridružio svojoj familiji u Paviji. On napušta školu godinu i po dana pre završnih ispita, ne govoreći o tome ništa svojim roditeljima, uveravajući školsku upravu da mu dozvole odlazak uz pomoć lekarskog uverenja dobijenog od jednog prijateljski nastrojenog doktora. Ali to je ujedno značilo i da neće dobiti svedočanstvo o završenoj srednjoj školi. Te godine, u uzrastu od 16 godina, on preduzima misaoni eksperiment poznat kao „Ajnštajnovo ogledalo” (”Albert Einstein`s mirror”). Zureći u ogledalo, on je pokušavao da dokuči šta bi se desilo sa njegovom ogledalskom slikom ako bi on počeo da se kreće brzinom svetlosti. Njegov zaključak, da je brzina svetlosti nezavisna od brzine posmatrača (brzine njenog izvora), koji je, između ostalog, bio podstaknut i ovim razmišljanjem, kasnije će postati jedan od dva postulata specijalne relativnosti. Mada je pokazao odličan uspeh na matematičkom i naučnom delu prijemnog ispita za upis na Savezni politehnički institut u Cirihu, današnji ETH Cirih, njegov neuspeh u delu ispita iz slobodnih veština osujetio je ove njegove planove. Njegova porodica šalje ga tada u Arau u Švajcarskoj da završi srednju školu, tako da postaje jasno da on neće biti inženjer elektrotehnike, kao što se njegov otac dotada nadao. Tamo, on sluša povremena predavanja iz Maksvelove elektromagnetske teorije i konačno prima svoju diplomu septembra meseca 1896. godine. U to vreme on je bio na stanovanju u porodici profesora Josta Vintelera (Jost Winteler) gde se zaljubljuje u Sofiju Mariju-Janu Amandu Vinteler (Sofia Marie-Jeanne Amanda Winteler), obično pominjanu kao Sofija ili Marija, ćerku profesora Vintelera i Ajnštajnovu prvu draganu. Ajnštajnova sestra Maja, koja je verovatno bila njemu najbliža osoba od poverenja, kasnije će se udati za Vintelerovog sina Pola, a Ajnštajnov prijatelj Mišel Beso (Michele Besso) oženiće Vintelerovu drugu kćerku, Anu. Ajnštajn se zatim upisuje na Savezni politehnički institut, u oktobru mesecu, i prelazi u Cirih, dok Marija odlazi u Olsberg u Švajcarskoj gde je čeka posao učiteljice. Iste godine, on obnavlja svoje virtemberško državljanstvo. U jesen 1896, Srpkinja Mileva Marić započinje svoje studije medicine na Univerzitetu Cirih, da bi se već posle prvog semestra prebacila na Savezni politehnički institut gde, kao jedina žena upisana te godine, studira na istom smeru kao i Ajnštajn. Milevino druženje sa Ajnštajnom razviće se u pravu ljubavnu romansu tokom sledećih par godina, i pored povike njegove majke kojoj je smetalo to što je ona previše stara za njega, što nije Jevrejka, i što ima fizičku manu (jedna noga bila joj je nešto kraća). U 1900. toj godini, Ajnštajn je stekao diplomu Saveznog politehničkog instituta koja mu je omogućavala da se bavi nastavnim radom. Iste godine on prijavljuje za objavljivanje svoj prvi rad o kapilarnim silama, pod naslovom Folgerungen aus den Capillaritätserscheinungen, ili u prevodu Rezultati posmatranja kapilarnih pojava (može se naći u „Analima fizike” tom 4. pp. 513). U ovom svom radu, on pokušava da ujedini različite zakone fizike, dakle čini pokušaj u onome što će bez prekida nastojati da čini tokom celog svog života. Preko svoga prijatelja, inženjera Mišela Besoa, Ajnštajn će se upoznati sa delom Ernsta Maha, kojeg će kasnije nazivati „najboljom rezonatorskom kutijom Evrope” za fizičke ideje. Tokom tog vremena, Ajnštajn razmenjuje i deli svoja naučna interesovanja sa grupom bliskih prijatelja, uključujući Besoa i Marićevu. Oni tada sami sebe nazivaju „Olimpija Akademijom”. Ajnštajn i Marićeva dobijaju u to vreme vanbračnu ćerku, Lizerl Ajnštajn (Lieserl Einstein), rođenu januara 1902. Sudbina ovoga deteta do danas je nepoznata. Neki veruju da je ona umrla odmah po rođenju, dok drugi veruju da su je roditelji dali na usvajanje. Ajnštajn posle diplomiranja nije mogao odmah da nađe nastavničko zaposlenje, ponajviše zato što je kao mladić svojom drskošću očigledno iritirao većinu svojih profesora. Otac prijatelja sa klase zato mu je pomogao da se domogne zaposlenja kao pomoćni tehnički ispitivač u Švajcarskom birou za patente 1902. godine. Tu je Ajnštajn procenjivao vrednost patenata raznih pronalazača, koji su se prijavljivali u ovaj biro, kao i mogućnosti primene tih patenata u tehničkim uređajima, radio je dakle posao koji je ipak zahtevao poznavanje njegove struke, fizike. A posebno je bio zadužen da ocenjuje patente koji su u nekoj vezi sa elektromagnetskim uređajima. On je takođe morao ovde da nauči kako da raspozna suštinu primene patenta uprkos ponekad veoma šturom opisu, a i njegov direktor poučio ga je kako „samog sebe da izrazi korektno”. Dok je ocenjivao praktičnost njihovog rada on je povremeno i ispravljao greške u njihovim dizajnima. Ajnštajn se oženio sa Milevom Marić 6. januara, 1903. Ajnštajnova ženidba sa Marićevom, koja je bila matematičarka, predstavljala je u isto vreme i lično ali i intelektualno partnerstvo i vezu. Za Milevu Ajnštajn je govorio: „Ona je stvorenje jednako meni samom i koje je jednako nezavisno i jako kao što sam i ja”. Ronald Klark (Ronald W. Clark), Ajnštajnov biograf, tvrdi da distanca koja je postojala u Ajnštajnovom braku sa Milevom, za njega bila preko potrebna, jer da bi upotpunio svoj rad on je morao da postigne neku vrstu intelektualne izolacije. Abram Jofe (Abram Joffe), sovjetski fizičar koji je poznavao Ajnštajna, u jednoj smrtovnici piše o njemu „Autor radova iz 1905 bio je... birokrata u Patentnom birou u Bernu, Ajnštajn-Marić”, i ovo je nedavno bilo uzeto kao dokaz saradničke strane njihove veze. Međutim, prema Albertu Martinezu (Alberto A. Martínez) iz Centra za studije Ajnštajna Univerziteta Boston, Jofe je jedino time pripisao autorstvo Ajnštajnu, jer, kako on misli, bio je to uvreženi švajcarski običaj da se dodaje ženino prezime iza muževljevog imena. Ipak, razmere Milevinog uticaja na Ajnštajnovo delo još uvek su kontroverzno i diskutabilno pitanje. Godine 1903, Ajnštajnovo zaposlenje u Švajcarskom patentnom birou postalo je stalno, mada ga je unapređenje mimoišlo sve dok „se u potpunosti ne usavrši za mašinsku tehnologiju”. On stiče svoj doktorat pod mentorstvom Alfreda Klajnera (Alfred Kleiner) na Univerzitetu Cirih, nakon prijavljivanja svoje doktorske teze pod nazivom Jedno novo određivanje molekularnih dimenzija (Eine neue Bestimmung der Moleküldimensionen) u 1905. godini. Tokom 1905. godine, u svoje slobodno vreme, on je napisao četiri članka koja su poslužila za zasnivanje moderne fizike, bez mnogo naučne literature na koju bi se mogao pozvati, ili mnogo kolega naučnika sa kojima bi o tome mogao prodiskutovati. Većina fizičara se slaže da su tri od ovih članaka (o Braunovom kretanju, fotoelektričnom efektu i specijalnoj relativnosti zasluživali da budu nagrađeni Nobelovom nagradom. Ali samo rad o fotoelektričnom efektu bio je spomenut od strane Nobelovog komiteta prilikom dodeljivanja nagrade, jer je u to vreme samo iza njega stajalo mnogo neospornih, eksperimentalnih, dokaza, dok je za druge Ajnštajnove radove Nobelov komitet izrazio mišljenje da bi oni trebalo da budu potvrđeni u toku budućeg vremena. Neko bi mogao da smatra ironičnim što je nagrada dodeljena za fotoelektrični efekat, ne samo zato što je Ajnštajn najviše poznat po teoriji relativnosti, već takođe i zato što je fotoefekat kvantni fenomen, a Ajnštajn je, zbog nečega, kasnije postao razočaran kursem koji kvantna teorija zauzela u svome daljem razvoju. Ajnštajn je objavio seriju ovih naučnih radova u ”Analima fizike” (Annalen der Physik). Uobičajeno je da se oni danas nazivaju Annus Mirabilis naučni radovi (od latinske fraze Annus mirabilis što na latinskom znači „Godina čuda”). Međunarodna unija za čistu i primenjenu fiziku (The International Union of Pure and Applied Physics, IUPAP) obeležila je 100. godinu od objavljivanja njegovih opsežnih naučnih radova u 1905. kao Svetsku godinu fizike 2005 (World Year of Physics 2005). Prvi rad, nazvan O jednom heurističkom gledanju na proizvođenje i transformaciju svetlosti (On a Heuristic Viewpoint Concerning the Production and Transformation of Light, ili u originalu na nemačkom, Über einen die Erzeugung und Verwandlung des Lichtes betreffenden heuristischen Gesichtspunkt) bio je posebno citiran u saopštenju povodom dodele Nobelove nagrade. U ovom radu, Ajnštajn proširuje Maks Plankovu hipotezu ({\displaystyle E=h\nu }E = h\nu) o diskretnim delićima energije, na svoju vlastitu hipotezu da se elektromagnetska energija (svetlost) takođe emituje iz materije ili apsorbuje u diskretnim delićima-kvantima čiji je iznos {\displaystyle h\nu }h \nu (gde je h Plankova konstanta, a {\displaystyle \nu }\nu je frekvencija svetlosti, predlažući tako novi zakon {\displaystyle E_{\mathrm {max} }=h\nu -P\,}E_{\mathrm{max}} = h\nu - P\, kao objašnjenje fotoelektričnog efekta, jednako kao i svojstava drugih pojava fotoluminiscencije i fotojonizacije. U kasnijim radovima, Ajnštajn koristi ovaj zakon da opiše Voltin efekat (1906), nastanak sekundarnih katodnih zrakova (1909) i visokofrekventnu granicu zakočnog zračenja (1911). Ključni Ajnštajnov doprinos je u njegovom tvrđenju da je kvantizacija energije uopšte, suštinsko svojstvo svetlosti, a ne samo, kao što je Maks Plank verovao, neka vrsta ograničenja u interakciji između svetlosti i materije. Jedan drugi, često previđani, doprinos ovoga rada predstavlja Ajnštajnova izvanredna procena (6.17 {\displaystyle \times }\times 1023) Avogadrovog broja. Međutim, kako Ajnštajn u ovom radu „nije” predložio da je svetlost sastavljena od čestica, koncept svetlosti kao snopa „fotona” neće ni biti predložen sve do 1909 . Njegov drugi članak 1905, pod nazivom O kretanju—zahtevano od strane Molekularne kinetičke teorije toplote—malih čestica suspendovanih u nepokretnoj tečnosti (On the Motion—Required by the Molecular Kinetic Theory of Heat—of Small Particles Suspended in a Stationary Liquid, ili na nemačkom, Uber die von der molekularkinetischen Theorie der Wärme geforderte Bewegung von in ruhenden Flüssigkeiten suspendierten Teilchen), pokriva njegovu studiju Braunovog kretanja i obezbeđuje empirijske dokaze za postojanje atoma. Pre pojave ovog članka, atom je bio prihvaćen kao koristan koncept, ali fizičari i hemičari su se vatreno raspravljali da li su atomi realni entiteti ili nisu. Ajnštajnovo statističko razmatranje ponašanja atoma dalo je eksperimentatorima način da broje atome gledajući kroz obični mikroskop. Vilhelm Osvald (Wilhelm Ostwald), jedan od vođa antiatomske škole, kasnije se poverio Arnoldu Zomerfeldu (Arnold Sommerfeld) da se njegova sumnja u atome preobratila u verovanje zahvaljujući Ajnštajnovom potpunom objašnjenju Braunovog kretanja. Braunovo kretanje bilo je takođe objašnjeno i od strane Luja Bašelijera (Louis Bachelier) 1900. godine. Ajnštajnov treći rad iste godine, O elektrodinamici pokretnih tela (On the Electrodynamics of Moving Bodies, ili u originalu, Zur Elektrodynamik bewegter Korper), bio je objavljen juna meseca 1905. Ovaj rad predstavlja uvod u Specijalnu teoriju relativnosti, kao teoriju vremena, prostora, mase i energije, koja je u saglasnosti sa teorijom elektromagnetizma, ali ne opisuje pojavu gravitacije. Dok je razvijao ovaj svoj članak, Ajnštajn je o njemu pisao Milevi kao o „našem radu o relativnom kretanju”, i ovo je navelo neke da pretpostave da je i Mileva imala svoju ulogu u stvaranju ovog čuvenog naučnog rada. Nekolicina istoričara nauke veruju da su i Ajnštajn i njegova žena oboje bili upoznati sa time da je čuveni francuski matematički fizičar Anri Poenkare bio već objavio relativističke jednačine, par nedelja pre nego što je Ajnštajn prijavio svoj rad za objavljivanje. Ali mnogi veruju da je njihov rad nezavisan i da se razlikuje od Poenkareovog rada u mnogo prelomnih momenata, naime, u pogledu „etera”, Ajnštajn odriče postojanje etera, dok ga Poenkare smatra suvišnim. Slično tome, još uvek je diskutabilno da li je on znao za rad iz 1904 Hendrika Antona Lorenca, koji sadrži u sebi veći deo jednačina ove teorije i na koga se Poenkare poziva u svom radu. Većina istoričara, međutim, veruje da se ajnštajnovska relativnost razlikuje na mnogo ključnih načina od drugih teorija relativnosti koje su kružile u to vreme, i da mnoga pitanja u vezi sa prioritetom ovog otkrića izrastaju iz obmanjive slike Ajnštajna kao genija koji je radio u potpunoj izolaciji. Mada je sigurno da je Ajnštajn diskutovao o fizici sa Milevom, ne postoje solidni dokazi o tome da je ona učinila neki značajan doprinos njegovom radu. U četvrtom radu, Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja? (Does the Inertia of a Body Depend Upon Its Energy Content?, ili u originalu Ist die Trägheit eines Körpers von seinem Energieinhalt abhängig?), objavljenom krajem 1905, on pokazuje da je iz relativističkih aksioma moguće izvesti čuvenu jednakost koja izražava ekvivalenciju između mase i energije. Energetski ekvivalent (E) nekog iznosa mase (m) jednak je masi pomnoženoj sa kvadratom brzine svetlosti (c): E = mc². Međutim, Poenkare je bio prvi koji je objavio ovu „energetsku jednakost” 1900. godine, u neznatno drugačijoj formi, naime kao: m = E / c² — videti takođe Osporavanje prioriteta otkrića relativnosti. Godine 1906, Ajnštajn je promovisan u zvanje tehničkog ispitivača druge klase. U 1908, dobio je licencu za rad u Bernu, Švajcarska, kao privatdocent (Privatdozent) (neplaćeni nastavnik na univerzitetu). Tokom tog vremena, Ajnštajn opisuje zašto je nebo plavo u svome radu o pojavi kritične opalescencije, koji pokazuje kumulativne efekte rasipanja svetlosti na pojedinačnim molekulima u atmosferi. U 1911. godini, Ajnštajn postaje najpre vanredni profesor na Univerzitetu Cirih, a ubrzo posle toga i redovni profesor na nemačkoj govornoj sekciji Karlovog univerziteta u Pragu. Dok je bio u Pragu, Ajnštajn objavljuje rad u kome poziva astronome da provere dva predviđanja njegove Opšte teorije relativnosti koja je još u razvoju, a radi se o savijanju svetlosti u gravitacionom polju, merljivom za vreme pomračenja Sunca, i o gravitacionom crvenom pomaku Sunčevih spektralnih linija u odnosu na odgovarajuće spektralne linije proizvedene na površini Zemlje. Mladi nemački astronom Ervin Frojndlih (Erwin Freundlich), započinje saradnju sa Ajnštajnom i uzbunjuje druge astronome širom sveta u vezi sa ovim Ajnštajnovim astronomskim proverama. Godine 1912, Ajnštajn se vraća u Cirih u nameri da postane redovni profesor na ETH Cirih. U to vreme, on tesno sarađuje sa matematičarem Marselom Grosmanom, koji ga upoznaje sa Rimanovom geometrijom. U 1912, Ajnštajn počinje da naziva vreme četvrtom dimenzijom (mada je Herbert Džordž Vels uradio to isto ranije, u svome delu „Vremenska mašina” (”The Time Machine”) iz 1895. godine) Godine 1914, odmah pred početak Prvog svetskog rata, Ajnštajn se nastanjuje u Berlinu kao profesor na lokalnom univerzitetu i postaje član Pruske akademije nauka. On uzima prusko državljanstvo. Od 1914 do 1933, on je na dužnosti direktora Kajzer Vilhelm instituta za fiziku u Berlinu. On takođe zadržava mesto vanrednog profesora na Lajdenskom univerzitetu od 1920 do 1946, gde redovno održava gostujuća predavanja. Godine 1917, Ajnštajn objavljuje O Kvantnoj mehanici zračenja (`On the Quantum Mechanics of Radiation`, ili u originalu,`Zur Quantentheorie der Strahlung`, Physkalische Zeitschrift 18, 121–128). Ovim člankom uvodi se koncept stimulisane emisije, fizičkog principa koji omogućava pojačavanje svetlosti u laseru. Takođe iste godine, on objavljuje i rad u kojem koristi Opštu teoriju relativnosti da bi izgradio model celog svemira, pripremajući tako pozornicu za nastupanje moderne fizičke kosmologije. U tom radu on uvodi i poznatu kosmološku konstantu, koju je kasnije, kako Džordž Gamov tvrdi, u jednom njihovom razgovoru nazvao „najvećom pogreškom u njegovom životu” (”the biggest blunder of his life”). Dana 14. maja 1904, rodio se Albertov i Milevin prvi sin, Hans Albert Ajnštajn, (Hans Albert Einstein). Njihov drugi sin, Eduard Ajnštajn, (Eduard Einstein), rođen je 28. jula, 1910. Hans Albert će kasnije postati profesor hidrauličkog inženjeringa na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, imajući veoma malo kontakata sa svojim ocem, ali deleći njegovu ljubav ka jedrenju i muzici. Mlađi brat, Eduard, želeo je da razvije praksu frojdovskog psihoanalitičara, ali je institucijalizovan zbog šizofrenije i umro je u jednom azilu. Ajnštajn se razveo od Mileve 14. februara 1919, da bi oženio Elzu Lovental (Elsa Löwenthal), rođenu Ajnštajn, (Lovental je bilo prezime njenog prvog muža, Maksa) 2. juna, 1919. Elza je bila Albertova prva rođaka sa majčine strane, i njegova rođaka u drugom kolenu sa očeve strane. Bila je tri godine starija od Alberta, i negovala ga je kao bolničarka, nakon što je pretrpeo delimični slom živaca kombinovan sa jakim stomačnim bolovima. U ovom braku nije bilo dece. U novembru 1915, Ajnštajn je održao seriju predavanja pred Pruskom akademijom nauka na kojima je predstavio novu teoriju gravitacije, poznatu kao Opšta teorija relativnosti. Poslednje predavanje se završava njegovim uvođenjem jednačina koje zamenjuju Njutnov zakon gravitacije i nazivaju se Ajnštajnove jednačine polja. David Hilbert, zapravo, je objavio jednačine polja u članku koji je datiran pet dana pre Ajnštajnovih predavanja. Ali prema Tornu (Thorne) (117—118), Hilbert je otkrio ispravne jednačine tek posle „premišljanja nad stvarima koje je naučio” tokom nedavne Ajnštajnove posete Getingenu. Torn ide i dalje pa kaže: „Sasvim prirodno, i u skladu sa Hilbertovim viđenjem stvari, rezultujući zakoni zakrivljenosti hitro su nazvani imenom „Ajnštajnove jednačine polja”, radije nego da budu nazvane po Hilbertu. U stvari, da nije bilo Ajnštajna, opšte relativistički zakoni gravitacije možda bi bili otkriveni tek nekoliko decenija kasnije.” Videti Osporavanja prioriteta otkrića relativnosti za više detalja. Ova teorija sve posmatrače smatra ekvivalentnim, a ne samo one koji se kreću ravnomerno, odnosno stalnom brzinom. U opštoj relativnosti gravitacija nije više sila (kao što je to u Njutnovom zakonu gravitacije) nego je posledica zakrivljenosti prostor-vremena. Ajnštajnovi objavljeni radovi iz opšte relativnosti za vreme rata nisu bili dostupni nigde izvan Nemačke. Vesti o Ajnštajnovoj novoj teoriji stigle su do astronoma sa engleskog govornog područja u Engleskoj i Americi preko holandskih fizičara Hendrika Lorenca i Pola Erenfesta kao i njihovog kolege Vilema de Sitera, direktora Lajdenske opservatorije. Artur Stenli Edington iz Engleske, koji je bio Sekretar Kraljevskog astronomskog društva, zatražio je od de Sitera da u korist njegovih astronoma napiše seriju članaka na engleskom. On je bio fasciniran novom teorijom i postao je vodeći pobornik i popularizator teorije relativnosti. Većini astronoma nije se sviđala Ajnštajnova geometrizacija gravitacije i smatrali su da njegova predviđanja pojava savijanja svetlosti i gravitacionog crvenog pomaka ne mogu da budu tačna. Godine 1917, astronomi pri Maunt Vilson opservatoriji (Mt. Wilson Observatory) u južnoj Kaliforniji objavili su rezultate spektroskopskih analiza Sunčevog spektra koje su, činilo se, ukazivale na to da nema nikakvog gravitacionog crvenog pomaka u Sunčevoj svetlosti. U 1918. godini, astronomi pri Lik opservatoriji (Lick Observatory) u severnoj Kaliforniji načinili su fotografije pomračenja sunca vidljivog u Sjedinjenim Državama. Nakon završetka rata, oni su proglasili svoje nalaze tvrdeći da su Ajnštajnova opšte-relativistička predviđanja o savijanju svetlosti pogrešna, ali nisu nikada objavili njihove rezultate, pravdajući to mogućim velikim greškama pri merenju. U maju mesecu, 1919, tokom britanskih osmatračkih ekspedicija pomračenja Sunca (preduzetih u Sobralu, Brazil, (Sobral, Ceará, Brazil), kao i na ostrvu Principe (Prinčevsko ostrvo), na zapadnoj ovali Afrike, Artur Stenli Edington nadgledao je merenje savijanja svetlosti zvezda prilikom njenog prolaska u blizini Sunca, što rezultuje u prividnom pomeranju položaja posmatranih zvezda dalje od Sunca. Ovaj fenomen nazvan je efekat gravitacionog sočiva i u ovom slučaju opaženo pomeranje položaja zvezda bilo je duplo veće nego što je bilo predviđeno Njutnovom fizikom. Ova opažanja slagala su se sa predviđanjima proisteklim iz Ajnštajnovih jednačina polja iz Opšte teorije relativnosti. Edington je objavio da rezultati potvrđuju Ajnštajnovo predviđanje i Tajms magazin (The Times) izvestio je o ovoj potvrdi Ajnštajnove teorije 7. novembra iste godine, naslovima Revolucija u nauci – Nova teorija Univerzuma – Njutnovske ideje su odbačene. Dobitnik Nobelove nagrade Maks Born izrazio je svoje poglede na opštu relativnost kao na „najveći podvig ljudskog razmišljanja o prirodi`; njegov kolega laureat Pol Dirak nazvao je to „verovatno najvećim naučnim otkrićem ikada učinjenim”. Ovi komentari i rezultujući publicitet zacementirali su Ajnštajnovu slavu. On je postao svetski slavan – neuobičajeno dostignuće za jednog naučnika. Mnogi naučnici još uvek nisu ubeđeni u sve to zbog raznoraznih razloga, počevši od onih naučnih (neslaganje sa Ajnštajnovim tumačenjem eksperimenata, verovanje u eter ili u to da je apsolutni sistem referencije neophodan) pa sve do psiho-socijalnih (konzervatizam, antisemitizam). Prema Ajnštajnovom gledištu, većina primedbi dolazila je od eksperimentatora koji su imali vrlo malo razumevanja teorije koja je u to uključena. Ajnštajnova popularnost u javnosti, koja je nastupila posle članka iz 1919, stvorila je ozlojeđenost kod tih naučnika, a kod nekih ova ozlojeđenost se zadržala i u 1930. m godinama. Dana 30. marta 1921, Ajnštajn odlazi u Njujork da drži predavanja o njegovoj novoj Teoriji relativnosti, a iste godine on će biti nagrađen i Nobelovom nagradom. Mada je on sada bio najslavniji po svome radu na relativnosti, Nobelova nagrada mu je dodeljena za raniji rad o fotoelektričnom efektu, jer je njegova opšta relativnost još uvek bila predmet sporenja. Nobelov komitet je, dakle, doneo odluku da navodeći njegov najmanje osporavani rad prilikom dodele nagrade, učine to prihvatljivijim za naučnu zajednicu. U 1909. godini, Ajnštajn predstavlja svoj rad „Razvoj naših pogleda na sastav i suštinu zračenja” (nem. Uber die Entwicklung unserer Anschauungen über das Wesen und die Konstitution der Strahlung, dostupan i u engleskom prevodu kao: engl. The Development of Our Views on the Composition and Essence of Radiation) u kojem sumira dotadašnja gledišta fizičara na koncept luminoferusnog (propusnog za svetlost) etera i, što je još važnije, u kojem razmatra o pojavi kvantizacije svetlosti. U ovome, kao i u ranijem 1909. godine članku, Ajnštajn pokazuje da kvanti energije, koje je u fiziku uveo Maks Plank, takođe poseduju i dobro definisan impuls i da se u mnogim pogledima ponašaju kao da su nezavisne tačkaste čestice. Ovaj članak obeležava uvođenje modernog „fotonskog” koncepta (mada je termin kao takav uveden znatno kasnije, u radu iz 1926. godine Gilberta N. Luisa (Gilbert N. Lewis). Čak možda još značajnije je to, što Ajnštajn pokazuje da svetlost može istovremeno da bude i talas i čestica, i tačno predskazuje da fizika stoji na ivici revolucije koja će zahtevati od nje da ujedini ove dva dualna svojstva svetlosti. Međutim, njegov predlog da Maksvelove jednačine elektromagnetskog polja treba izmeniti tako da one dozvole u graničnim slučajevima i singularitete polja, nikada nije dalje razvijan, mada je mogao imati uticaja na Luj de Broljijevu talasno-čestičnu pilot hipotezu Kvantne mehanike. Početkom 1920-ih, kako je originalna kvantna teorija sve više zamenjivana sa novom teorijom Kvantne mehanike, Ajnštajn je glasno počeo da kritikuje Kopenhagensko tumačenje (Copenhagen interpretation) novih jednačina. Njegov opozicioni stav u gledanju na ovo pitanje on će zadržati celog svoga života. Većina vidi razloge ovog njegovog protivljenja u tome što je on bio kruti determinista (videti determinizam). Pri tome oni se pozivaju na pismo upućeno Maksu Bornu). 1926, u kojem Ajnštajn navodi primedbu koje se istoričari najviše podsećaju: Kvantna mehanika je zaista impozantna. Ali neki unutrašnji glas mi govori da to još nije prava stvar. Ova teorija kaže nam mnogo toga, ali nas zaista ne dovodi nimalo bliže tajni Onog Starog (Boga, Stvoritelja, prim. prev.). Ja sam, po svaku cenu, ubeđen da se On (Bog) ne igra kockom. Na ovo, Nils Bor, koji se najviše sporio sa Ajnštajnom oko kvantne teorije, odgovorio mu je, „Prestani da govoriš Bogu šta bi on trebalo da radi!” Bor-Ajnštajnova debata o fundamentalnim aspektima kvantne mehanike desila se tokom Solvej konferencije. Još jedan važan deo Ajnštajnove tačke gledišta na probabilizam kvantne mehanike predstavlja čuveni EPR članak koji je on napisao zajedno sa Podolskim i Rozenom (Ajnštajn - Podolski - Rozen paradoks). Neki fizičari uzimaju ovaj rad kao dodatni dokaz tvrđenja da je Ajnštajn bio u suštini determinista. Ima mesta, međutim, i za sasvim drugačije gledanje na ove Ajnštajnove primedbe upućene „kvantnim pravovercima”. Jer, Ajnštajn je osim ove, prethodno navedene, izjave davao i neke druge, tako da je Ajnštajnov savremenik Volfgang Pauli, našao za njega po ovome pitanju i reči razumevanja. Prethodno citirana izjava „Bog se ne igra kockom” data je prilično rano, a Ajnštajnove kasnije izjave tiču se nekih drugih tema. Volfgang Paulijev citat po ovom pitanju je sledeći: Ja nisam u stanju da prepoznam Ajnštajna kada god vi govorite o njemu, bilo u vašem pismu ili u manuskriptu. Čini mi se kao da ste vi sami za sebe napravili i podigli neku lutku Ajnštajna, koju zatim oborite na pod sa velikom pompom. Posebno zato što Ajnštajn nije smatrao koncept determinizma toliko fundamentalnim kao što je često držano da jeste (ovo mi je on rekao nedvosmisleno mnogo puta). ... On odbija da je ikada koristio, kao kriterijum prihvatljivosti neke teorije, pitanje „Da li je ona rigorozno deterministička?`…on nije uopšte ljut na vas, nego samo kaže da ste vi osoba koja neće da sluša. Mnogi od Ajnštajnovih komentara ukazuju na njegovo verovanje da je kvantna mehanika `nepotpuna` teorija. Ovo tvrđenje je prvi put izneto u čuvenom, Ajnštajn – Podolski – Rozen članku, (EPR paradoks), iz 1935. godine[18], a ponovo se pojavljuje i 1949. godine u knjizi Albert Ajnštajn, Filozof-Naučnik (Albert Einstein, Philosopher-Scientist).[19] EPR članak — naslovljen sa „Može li se kvantno mehanički opis fizičke stvarnosti smatrati potpunim?” (engl. Can Quantum Mechanical Description of Physical Reality Be Considered Complete?) — završava se zaključkom: „Pošto smo tako pokazali da talasna funkcija ne obezbeđuje potpuni opis fizičke stvarnosti, otvara se pitanje da li takav opis uopšte i postoji ili ne. Mi verujemo, međutim, da je takva jedna teorija ipak moguća”. U Shilpovoj knjizi, Ajnštajn postavlja fascinantan eksperimentalni predlog u nečemu sličan sa „Šredingerovom mačkom”. U uvodu on čini kratko podsećanje na problem (radioaktivnog raspada) atoma. Ako imamo na početku jedan neraspadnuti atom i ako čekamo određeni period vremena, kvantna mehanika daje nam verovatnoću sa kojom će ovaj atom u datom vremenu podleći transformaciji putem radioaktivnog raspada. Ajnštajn zatim zamišlja sledeći sistem kao sredstvo za detekciju raspada. Umesto da razmatramo sistem koji sadrži samo radioaktivni atom (i njegov proces transformacije), bolje je razmatrati sistem koji uključuje u sebe takođe i sredstvo za konstataciju radioaktivne transformacije – na primer Gajgerov brojač sa mehanizmom za automatsko registrovanje. Neka ovo uključuje i registarsku traku, pomeranu satnim mehanizmom, po kojoj će oznake biti ispisivane okidanjem brojača. Istina, sa tačke gledišta kvantne mehanike, ovaj sistem u celini je veoma složen i prostor koji zauzima njegova konfiguracija je veoma velikih dimenzija. Ali u principu nema zamerki na tretiranje celog ovog sistema sa tačke gledišta kvantne mehanike. Ovde takođe, teorija određuje verovatnoću za svaku konfiguraciju, za sve koordinate i za svaki vremenski trenutak. Ako bi se uzele u obzir sve konfiguracije koordinata, za vreme dovoljno veliko u poređenju sa prosečnim vremenom raspada jednog radioaktivnog atoma, trebalo bi da bude (najviše) jedna takva registraciona oznaka na papirnoj traci. Za svaku konfiguraciju koordinata treba da odgovara određena pozicija oznake na papirnoj traci. Ali, ukoliko teorija donosi samo relativnu verovatnoću zamislivih koordinatnih konfiguracija, to takođe nudi samo relativne verovatnoće za položaje oznaka na papirnoj traci, ali ne i tačno određene položaje ovih oznaka. Ajnštajn dalje nastavlja: …Ako mi pokušamo da se pozabavimo tumačenjem da kvantni teoretski opis treba da bude shvaćen kao potpuni opis nekog pojedinačnog sistema, tada smo prisiljeni na tumačenje da položaj oznake na traci nije nešto što pripada sistemu po sebi, nego da je postojanje tog položaja suštinski zavisno od izvršenja opažanja načinjenog na registracionoj traci. Ovakvo tumačenje u stvari nije ni na koji način apsurdno sa čisto logičke tačke gledišta, ali teško da postoji bilo ko ko bi bio sklon da ovo uzme ozbiljno u razmatranje. Zato što u makroskopskom svetu jednostavno se podrazumeva da se moramo držati programa realističkog opisa u prostoru i vremenu, dok u oblasti mikroskopskih pojava, skloni smo radije da odustanemo od ovog programa, ili da ga, u najmanju ruku, izmenimo. Ajnštajn nije nikada odbacio u potpunosti probabilističke tehnike i način mišljenja. On lično iskazao se kao veliki „statističar”. koristeći statističku analizu u njegovom radu o Braunovom kretanju i fotoelektricitetu, a u radovima objavljenim pre 1905. Ajnštajn je čak otkrio i Gibsove ansamble. Prema mišljenju većine fizičara, međutim, on je verovao da se na indeterminizmu mogu zasnivati razlozi za ozbiljne primedbe na račun fizičke teorije. Paulijevo svedočenje, kao što smo videli, u suprotnosti je sa ovim, a Ajnštajnove lične izjave pokazuju da se on fokusirao na nepotpunost, kao njegovu glavnu brigu. U nešto kasnijim vremenima došlo je do novog zaokreta u ovom poslu. Džon Bel (John Stewart Bell) otkrio je dalje zanimljive rezultate (Belova teorema i Belova nejednakost) prilikom njegovog istraživanja Ajnštajn, Podolski i Rozenovog članka. Postoji razilaženje u mišljenjima u odnosu na zaključke koji su iz ovoga izvodljivi, u vezi sa EPR analizom. Prema Belu, kvantna nelokalnost time je ustanovljena, dok drugi u tome vide smrt determinizma. Šta god da su bila njegova unutrašnja ubeđenja, Ajnštajn se slagao da je kvantna teorija najbolja koja je trenutno na raspolaganju, ali on je tragao za više „potpunim” objašnjenjem, bilo da je ono više determinističko ili da je ono koje može fundamentalnije objasniti razloge za probablizme kvantne mehanike na jedan logičan način. On nije mogao da se odrekne verovanja da fizika opisuje zakone kojima se potčinjavaju „realne stvari”, niti je mogao da se odrekne verovanja da ne postoji takvo objašnjenje koje bi u sebi sadržavalo kontradikcije, što ga je, između ostalog, dovelo do njegovih uspešnih objašnjenja fotona, relativnosti, atoma i gravitacije. U 1924. godini, Ajnštajn je primio kratko pismo od mladog indijskog fizičara po imenu Satjandra Nat Boze (Satyendra Nath Bose) u kojem on opisuje svetlost kao gas fotona i moli Ajnštajna za pomoć oko objavljivanja. Ajnštajn shvata da ista ta statistika može da bude primenjena i na atome, i objavljuje članak na nemačkom jeziku (u to vreme lingva franka (lingua franca) fizike) u kome opisuje Bozeov model i objašnjava njegove posledice. Boze-Ajnštajnova statistika sada opisuje skupove takvih, identičnih čestica, celobrojnog spina, poznatih kao bozoni. Boze-Ajnštajnov kondenzat je fenomen predviđen 1920, od strane Bozea i Ajnštajna, zasnovan na Bozeovom radu o statističkoj mehanici fotona, koji je potom bio formalizovan i generalizovan od strane Ajnštajna. Prvi takav kondenzat u alkalnim gasovima proizveli su Erik Kornel i Karl Vajman (Eric Cornell i Carl Wieman) 1995. godine na Univerzitetu Kolorado, mada je Boze-Ajnštajnova kondenzacija bila opažana u superfluidnom helijumu-4 još od 1930-ih. Ajnštajnove originalne skice ove teorije bile su ponovo otkrivene avgusta 2005. u biblioteci Lajdenskog univerziteta. Ajnštajn je takođe pripomogao Ervinu Šredingeru u razvoju kvantne Bolcmanove distribucije, mešavine klasičnog i kvantno mehaničkog gasnog modela, mada je shvatio da će to biti manje značajno od Boze-Ajnštajnovo modela i odbio je da njegovo ime bude uključeno u ovaj rad. Godine 1926, Ajnštajn i njegov bivši student Leo Silard (Leó Szilárd) zajednički su patentirali Ajnštajnov frižider. US patentni biro je nagradio Ajnštajna i Leo Silarda za ovaj frižider, 11. novembra 1930. Patent pokriva termodinamičke cikluse rashlađivanja, koji omogućavaju hlađenje bez pokretnih delova, na konstantnom pritisku, sa toplotom kao jedinim ulazom. Rashladni ciklusi koriste amonijak, butan i vodu. Kada je Adolf Hitler došao na vlast u januaru 1933, Ajnštajn je bio gostujući profesor na Prinstonskom univerzitetu, položaj koji je on preuzeo u decembru 1932, na poziv američkog predavača Abrahama Fleksnera. U 1933. godini, nacisti donose „Zakon o restauraciji civilne službe” koji prisiljava sve univerzitetske profesore Jevreje da napuste svoj posao, i tokom 1930-ih vodi se kampanja da se Ajnštajnovo delo etiketira kao „jevrejska fizika”, nasuprot „nemačkoj” ili „arijevskoj” fizici, koju predvode Nobelovi laureati Filip Lenard i Johanes Stark. Uz podršku SS-a, pobornici „nemačke fizike” objavljuju na sve strane pamflete i knjige u kojima ocrnjuju Ajnštajnove teorije i pokušavaju da stave na crne liste nemačke fizičare koji poučavaju ove teorije. Ajnštajn se odriče svog pruskog državljanstva i ostaje u Sjedinjenim Državama, gde mu je dat stan na stalno korišćenje. On prihvata položaj na novoformiranom Institutu za napredne studije (Institute for Advanced Study) u Prinstonu, Nju Džerzi, gde se koncentriše na razvoj Ujedinjene teorije polja (videti ispod). Ajnštajn je postao američki državljanin 1940, mada je još uvek zadržao i švajcarsko državljanstvo. U 1939, okuražen od strane Silarda, Ajnštajn šalje pismo predsedniku Amerike Frenklinu Delano Ruzveltu zauzimajući se za proučavanje nuklearne fisije u vojne svrhe, zbog straha da bi nacistička vlada Nemačke mogla da bude prva koja će proizvesti nuklearno oružje. Ruzvelt počinje sa malom istragom u vezi sa ovim problemom koja će sa vremenom prerasti u masivni projekat Menhetn. Ajnštajn lično nije bio uključen u ovaj projekat stvaranja prve atomske bombe, ali je ipak, prema tvrđenju Lajnusa Paulinga, kasnije zažalio što je potpisao ovo pismo. Međunarodni spasilački komitet (International Rescue Committee) bio je osnovan 1933, na zahtev Alberta Ajnštajna, sa ciljem da se pomognu protivnici Adolfa Hitlera. Ajnštajnovi istraživački napori, nakon razvitka opšte relativnosti bili su primarno sastavljeni od dugačke serije pokušaja da uopšti još više svoju teoriju gravitacije sa namerom da objedini i pojednostavi osnovne fizičke zakone, posebno zakone gravitacije i elektromagnetizma. U 1950, on opisuje taj rad, koji naziva Objedinjenom teorijom polja, u jednom članku objavljenom u Sajentifik Amerikan (Scientific American) naučnom časopisu. Ajnštajn je vođen svojom verom u jedinstveno poreklo celog seta fizičkih zakona. Ajnštajn je postajao sve više izolovan u ovim svojim istraživanjima uopštene teorije gravitacije i njegovi napori su u konačnom ostali bezuspešni. Konkretno, njegova potraga za ujedinjenjem fundamentalnih sila ignorisala je rad zajednice fizičara u većini (i obrnuto), gde je posebno značajno otkriće jakih i slabih nuklearnih sila, koje nisu shvatane kao nezavisne sve do otprilike 1970, što je petnaest godina posle Ajnštajnove smrti. Ajnštajnova težnja za objedinjenjem zakona fizike pod jednim jedinim modelom preživela je do današnjih dana kroz nameru da bude izgrađena jedna nova Velika ujedinjujuća teorija. (Grand unification theory). U 1948. godini Ajnštajn je jedan od članova osnivačkog komiteta koji će prerasti u Brendis univerzitet (Brandeis University). Ajnštajnov portret načinio je Jusuf Karš 11. februara iste godine. 1952, Izraelska vlada predlaže Ajnštajnu da preuzme dužnost predsednika. On odbija ovu ponudu, a interesantno je da je to jednini slučaj da je nekom državljaninu Sjedinjenih država bilo ponuđen položaj predsednika neke strane države. Ovo Ajnštajnovo odbijanje možda ima neke veze sa njegovim neodobravanjem nekih delova izraelske politike tokom rata za nezavisnost. U pismu koji je on potpisao, zajedno sa drugim istaknutim Jevrejima u Sjedinjenim državama on kritikuje Oslobodilačku partiju koju vodi Menahem Begin (Menachem Begin) zbog „naci-fašističkih” metoda i filozofije. Tridesetog marta 1953, Ajnštajn objavljuje prerađenu Ujedinjenu teoriju polja. On umire u 1:15 posle ponoći u Prinstonskoj bolnici u Prinstonu, Nju Džerzi, 18. aprila, 1955, u svojoj 76. godini života. Uzrok smrti je bilo unutrašnje krvarenje, izazvano prskanjem aneurizma aorte. Njegova Uopštena teorija gravitacije (Generalized Theory of Gravitation) ostaje tako nedovršena. Jedina osoba prisutna u trenutku njegove smrti bila je jedna medicinska sestra, koja je rekla da je on neposredno pred smrt promrmljao nekoliko reči na nemačkom koje ona nije razumela. Bio je kremiran bez ceremonije, istoga dana kad je i umro, u Trentonu, Nju Džerzi, što je bilo u skladu sa njegovim željama. Njegov pepeo je potom rasut na otvorenom prostoru. Doktor Tomas Štolc Harvi izvršio je autopsiju nad Ajnštajnom, pri čemu je odstranio i sačuvao njegov mozak. Harvi nije našao ništa neuobičajeno na njegovom mozgu, ali 1999, u novoj analizi koju je uradio tim sa Mek Master univerziteta (McMaster University) otkriveno je da njegov temeni operkulum (operculum) region nedostaje i da je, kao kompenzacija tome, njegov donji parijetalni režanj (parietal lobe) 15% veći nego što je normalno. Donji parijetalni režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i slikovito prikazivanje pokreta. Ajnštajnov mozak takođe je sadržavao 73% više glijalnih ćelija od prosečnog mozga. Ajnštajn je za sebe smatrao da je pacifista[traži se izvor] i humanista, a u kasnijim godinama i demokratski socijalista. On je jednom rekao, „Ja mislim da su gledišta Mahatme Gandija najviše prosvetiteljska od gledišta svih političkih ličnosti našeg vremena. Mi treba da stremimo ka tome da činimo stvari koje su u njegovom duhu, ne koristeći nasilje u borbi za našu stvar, i ne učestvujući u bilo čemu za šta mislimo da je zlo.” Duboko impresioniran Gandijem, Ajnštajn je jednom o Gandiju rekao, „Generacije koje dolaze teško će moći da poveruju da je takav čovek od krvi i mesa ikada hodao po ovoj planeti”. Ajnštajnova gledišta ponekad su bila kontroverzna. U članku iz 1949. godine, pod naslovom „Zašto socijalizam?`, Albert Ajnštajn opisuje „grabežljivu fazu razvoja čovečanstva” na primeru haotičnog kapitalističkog društva, kao izvora zla koje će da nadvlada. On ne odobrava totalitarne režime u Sovjetskom Savezu ili drugde, i iznosi argumente u prilog demokratskom socijalističkom sistemu koji treba da kombinuje plansku ekonomiju sa dubokim poštovanjem za ljudska prava. Ajnštajn je bio saosnivač Nemačke demokratske stranke i član AFL-CIO udruženog sa Američkim savezom nastavnika. Ajnštajn je u velikoj meri bio uključen i u Američki pokret za ljudska prava. Bio je blizak prijatelj sa Polom Robesonom (Paul Robeson) preko 20 godina. Ajnštajn je bio član nekoliko grupa za ljudska prava (uključujući prinstonski odeljak NAACP-a) od kojih su mnoge bile pod vođstvom Pola Robesona. On je zajedno sa Polom Robesonom bio ko-predsednik Američkog krstaškog pohoda za zaustavljanje linčovanja . Kada je Diboa (W. E. B. DuBois), tokom Makartijeve ere, u svojoj 80-oj godini bio optužen da je komunistički špijun, Ajnštajn se dobrovoljno prijavio da na ovome suđenju svedoči u korist njegovog karaktera. Ovaj proces je raspušten ubrzo nakon što je saopšteno da će se Ajnštajn na njemu pojaviti u ovom svojstvu. Ajnštajnove reči da je „rasizam najveća bolest Amerike” često su citirane. Američki Federalni istražni biro držao je u svojim arhivama 1427 fascikli o Ajnštajnovim aktivnostima i preporučivao je da mu se zabrani useljenje u Sjedinjene Države, po osnovu Akta o isključenju stranaca, navodeći da Ajnštajn veruje u, savetuje, brani ili poučava doktrine koje, u zakonskom smislu, kao što je sudski dokazano u drugim slučajevima, mogu izazvati nezaustavljivo srljanje države ka anarhiji, što bi imalo za rezultat postojanje države samo na papiru`. Pored ostalih optužbi Ajnštajnu se stavlja na teret takođe i da je bio član, pokrovitelj, ili u vezi sa trideset četiri komunistička pokreta između 1937 i 1954 i da je takođe bio počasni predsednik tri komunističke organizacije.[traži se izvor]Mnogi od dokumenata iz ovih fascikli nisu ni bili napisani od strane FBI-a, nego su predstavljali dojave FBI-u koje su bile poslate uglavnom od strane građanskih političkih grupacija. Godine 1939, Ajnštajn je potpisao pismo, koje je Leo Silard napisao, za predsednika Ruzvelta, u kome se njih dvojica zalažu za to da Sjedinjene Države moraju započeti stvaranje fondova za podršku istraživanja u pravcu razvoja nuklearnog oružja. Ajnštajn je bio protivnik tiranskog oblika vladavine i zbog tog razloga (i jevrejskog porekla) usprotivio se i Nacističkom režimu i napustio je Nemačku ubrzo nakon što je on došao na vlast. U isto vreme, Ajnštajnov nećak Karl Ajnštajn (Carl Einstein) koji je bio anarhista, delio je sa njim mnoga njegova gledišta, i borio se protiv fašizma u Španskom građanskom ratu. Ajnštajn je u početku bio pristalica stvaranja atomske bombe, ne želeći da se Adolf Hitler dočepa ovoga oružja prvi. Da bi se u tome osigurao on je zajedno sa Leo Silardom, (Silard je verovatno i napisao ovo pismo) uputio pismo predsedniku Amerike Frenklin Delano Ruzveltu, datirano 2. avgusta 1939, neposredno pred početak II svetskog rata, u kojem su ga ohrabrivali da započne program stvaranja nuklearnog oružja. Ruzvelt je na to odgovorio uspostavljanjem komiteta za istragu upotrebe uranijuma kao oružja, što je za par godina dovelo do stvaranja Menhetn projekta. Po završetku rata, međutim, Ajnštajn je počeo da se zalaže za nuklearno razoružanje i za svetsku vladu: „Ja ne znam kako će Treći svetski rat biti vođen, ali znam da će se u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem”. Dok je Ajnštajn podržavao cionizam u kulturološkom smislu, on je često izražavao rezerve u pogledu njegove primene u smislu nacionalizma. Tokom govora održanog u Komodor hotelu u Njujorku, on je pred okupljenim svetom rekao „Moja svest o suštinskoj prirodi Judaizma odbija ideju jevrejske države sa granicama, armijom, i određenom merom zemaljske vlasti ma kako skromna ona bila. Ja se bojim da će se unutrašnje urušavanje Judaizma nastaviti”.[traži se izvor] On je takođe potpisao otvoreno pismo objavljeno u Njujork tajmsu u kojem se strogo kritikuje Menahem Begin i njegova nacionalistička Herut partija, posebno zbog tretmana domorodačkih Arapa u Deir Jasin masakru (Deir Yassin massacre) od strane Herutove prethodnice Irgun. Uprkos ovoj njegovoj rezervisanosti, Ajnštajn je aktivno učestvovao u uspostavljanju Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu, koji je objavio (1930) knjigu pod nazivom O Cionizmu: Govori i predavanja profesora Alberta Ajnštajna , koja je inače bila deo Ajnštajnovog zaveštanja ovom univerzitetu. Kasnije, u 1952. godini, Ajnštajnu je ponuđeno da bude drugi predsednik tek stvorene države Izrael, ali je on to odbio, rekavši da mu za to fale neophodne radne sposobnosti. Ipak, Ajnštajn je bio duboko posvećen blagostanju države Izrael i jevrejskog naroda sve do kraja svog života. Albert Ajnštajn je bio u bliskoj vezi sa planovima za formiranje, kako ga je štampa nazvala ` Od Jevreja sponzorisani bez kvote (rasne) univerzitet” (a Jewish-sponsored non-quota university), iz 19. avgusta 1946, kao i sa obaveštenjem o formiranju Albert Ajnštajnove fondacije za više studije, Inc.(Albert Einstein Foundation for Higher Learning, Inc.) do 22. juna 1947, kada on povlači svoju podršku i ne dozvoljava fondaciji korišćenje njegovog imena. Univerzitet je otvoren 1948 kao Brendis univerzitet (Brandeis University). Ajnštajn se, zajedno sa Albertom Švajcerom i Bertrandom Raselom, borio protiv nuklearnih bombi kao i njihovih testova. Kao njegov poslednji javni akt, i samo dan pre njegove smrti, on je potpisao Rasel-Ajnštajnov manifest, koji je doveo do Pugvoševe konferencije o nauci i svetskim poslovima (Pugwash Conferences on Science and World Affairs) Ajnštajn je po rođenju bio nemački državljanin, ali je sa 17 godina, 28. januara 1896, na vlastiti zahtev i uz odobrenje oca, razrešen nemačkog državljanstva. Sledećih pet godina bio je lice bez državljanstva do 21. februara, 1901. kada stiče švajcarsko državljanstvo, kojega se nikada nije odrekao. Stekao je prusko državljanstvo 14. aprila 1914. kada je stupio u prusku civilnu službu. Zbog političke situacije i progona Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, u martu 1933. je napustio civilnu službu, čime je izgubio i prusko državljanstvo. Prvog oktobra 1940. godine Ajnštajn je postao državljanin Sjedinjenih Američkih Država i do smrti je ostao dvojni državljanin (SAD i Švajcarske).