Pisaća mašina ispravna bez oštećenja sa koferom komplet

prodaje se stara polovna pisaca masina sa original kutijom preuzimanje ili slanje dogovor.

Adler nemačka pisaća mašina ispravna i u dobrom stanju, očuvana, zapečaćena na dnu obložena iznutra.

Kucaća mašina je koferskog tipa, nemačke proizvodnje oko 1975 godine. Kucaća mašina je ispravna, uz nju dobijate 6 pakovanja traka gratis.

Stara masina za mesanje farbe.

Stara izuzetno ocuvana MASINA ZA KUCANJE ispravna-izuzetne ocuvanosti u originalnoj kutiji

RHEINMETALL KsT - Prenosiva pisaća mašina (1958) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvodnja prenosive pisaće mašine „Model KsT“ (inicijali od „Kleinschreibmaschine mit Tabulator“ = mala pisaća mašina sa tabulatorom), pod predratnim brendom „Rheinmetall“ (Rajnmetal), počela je odmah posle rata, 1945. godine, u fabrici „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“ u Istočnoj Nemačkoj. Model je baziran na prenosivoj mašini koja se proizvodila do 1940. godine, i bila je bazirana na modelu bankrotirane fabrike „Stoever“ (Šrover) koju je „Rheinmetall“ kupio 1930. godine. Od ove mašine „Model KsT“ je nasledio i retku mogućnost potpunog odvajanja kolica, uz pomeranje samo dve poluge. Kasnije je uvedena i mogućnost skidanja svake poluge za slova pojedinačno, operacije koje je, ako je potrebno, mogao da izvede prosečan korisnik. Ipak, fabrika je preporučivala da se to ne čini bez valjanog razloga. Prvi put, dizajn je znatno izmenjen 1950. godine, i poklopac trake dobio je moderniji, zaobljeni oblik. Pet godina kasnije mašina je dobila konačan izgled, koji će uglavnom zadržati do kraja proizvodnje. Ime „Rheinmetal“ 1960. godine zamenjeno sa „Supermetall“. Još kratko vreme posle 1960. godine mašina se izvozila u SAD pod nazivom „Aztec 600“. Proizvodnja je definitivno završena 1962. godine. Proizvođač: „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“, Sömmerda, DDR Prema serijskom broju: 498162 (utisnut je ispod desnog kotura za traku), mašina je proizvedena 1958. godine. Reljefni plastični natpis `Rheinmetall` na prednjem delu poklopca trake. Na zadnjem panelu: Inicijal `S` u trouglu (za “Sonderklasse, für sehr gute Qualität` = Specijana klasa za veoma dobar kvalitet) Beoj: 09/2552 (09 je teritorijalna šifra za okrug Erfurt, gde se nalazila fabrika Sömmerda; 02552 je šifra za mesto proizvodnje, verovatno za fabriku `Sömmerda Rheinmetall`) Dimenzije mašine: Visina (ne računajući teleskopske držače papira): 13,5 cm Dužina: 35 cm Širina: 31 cm Dimenzije kutije: Visina: 17,5 cm Dužina: 38 cm Širina (bez ručice za nošenje): 36 cm Težina (sa kutijom): 7,85 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L) Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je delimično rasklopljena i pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkciioniše besprekorno. Nema primetnih tragova upotrebe. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera mestimično pohabana, naročito na ivicama. Delimično rđa na metalnim okovima kutije. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. Na zahtev, mogu da pošaljem `Uputstvo za korišćenje` (na engleskom jeziku) u PDF formatu. Kompaniju „Rheinische Metallwaren- und Maschinenwerk AG“ (poznatu samo kao „Rheinmetall“, po adresi telegrama) osnovalo je1889. godine rudarsko-topioničarsko udruženje „Hörder Bergwerks- und Hütten-Verein“, da bi snabdevala municijom Nemački Rajh. Za generalnog direktora postavljen je Josef Massenez (Jozef Mesinez), a izgradnju fabrike u Düsseldorfu vodio je Heinrich Ehrhardt (Hajnrih Erhart, 1840-1928) koji je i upravljao fabrikom do 1920. godine. Takođe je mnoge svoje patente i pronalaske stavio na raspolaganje kompaniji i tako dao značajan doprinos tehničkom razvoju mnogih Rheinmetall proizvoda. Na inicijativu Heinricha Ehrhardta, „Rheinmetall“ je 1901. godine preuzeo bankrotiranu fabriku „Munitions- und Waffenfabrik AG“ u mestu Sömmerda (Zemerda) i tako proširio svoj asortiman proizvoda. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Rheinmetall je bio jedan od najvećih proizvođača oružja u Nemačkom Rajhu. Do kraja rata, broj radnika se povećao na skoro 48.000, uključujući oko 9.000 žena. Posle rata nemačka proizvodnja oružja je zaustavljena. Odredbe Versajskog ugovora primorale su „Rheinmetall“ da otpusti velik broj radnika i pređe na civilne proizvode: lokomotive, vagone, poljoprivredne mašine i parne plugove. U fabrici u Sömmerdi proizvodila se precizna mehanička oprema kao što su pisaće i računske mašine i kalkulatori. 1930. godine „Rheinmetall“ je preuzeo bankrotiranu fabriku „Stoever“ (Štover) i nstavio da proizvodi njene pisaće mašine. 1931. godine kompanija je razvila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu prema nerealizovanom dizajnu Leopolda Ferdinanda Paschera za „Stoever“. U aprilu 1933. „Rheinmetall“ je kupio proizvođača lokomotiva „Borsig“ i tako došao u posed velike fabrike u Berlin-Tegelu, a ime kompanije je promenjeno u „Rheinmetall-Borsig AG“. Proizvodnja je prešla na mitraljeze, topove, protivtenkovske topove, minobacače, poljske topove, protivavionske i šinske topove. Razvijena su i oklopna guseničarska vozila. 1938. godine kompanija je preselila svoje sedište iz Düsseldorfa (Duseldorf) u Berlin. Nacionalizovana je i potpuno integrisana u pripreme za rat. Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja naoružanja je maksimalno povećana kao i razvoj novih sistema naoružanja, a broj zaposlenih dostigao je 85.000. Nakon završetka rata, fabrike „Rheinmetall-Borsiga“ u Düsseldorfu, Zapadnom Berlinu i Unterlisu došle su pod kontrolu zapadnih saveznika a imovina u oblastima koje je zauzela Crvena armija je eksproprisana. Neka postrojenja su potpuno demontirale sile pobednice. Ipak, već 1945. godine predstavljena je prenosiva pisaća mašina „Rheinmetall KsT”, iznenađujuće kvalietatna za uslove u kojima je nastala. !952. godine fabrika „Rheinmetall“ u Sömmerdi predata je vladi Istočne Nemačke i stvoreno je državno preduzeće „VEB Mechanik Buromaschinenverk Rheinmetall Sommerda“. Sa drugim preduzećima je 1969. godine preuzeće je ušlo u sastav „VEB Kombinat Zentronik“ od kojeg je 1978. godine nastao „VEB Kombinat Robotron“. Glavni proizvodi su bili štampači i personalni računari. Spajanjem dve Nemačke, fabrika, koja je tada imala 12.000 radnika privatizovana je i likvidirana 1992. godine. Fabrikama u Zapadnoj Nemačkoj je do 1950. godine bila zabranjena proizvodnja. „Rheinmetall-Borsig“ je tada pretvoren u čistu holding kompaniju u vlasništvu Savezne Republike Nemačke i osnovane su dve nezavisne podružnice. „Borsig“ u Berlinu je proizvodio parne kotlove i rashladne sisteme, dok je „Rheinmetall“ u Diseldorfu proizvodio pisaće mašine, amortizere, liftove, mašine za kožare i opremu za transport i utovar. Ipak, već tada su vršene pripreme za obnavljanje proizvodnje naoružanja. Preokret je usledio 1956. godine kada je osnovan Bundeswehr i ponovo pokrenut vojni proizvodni program. „Rheinmetall“ je proizvodio mitraljeze, mašinske topove i municiju. 2000. godine Upravni odbor kompanije je odlučio da se koncentriše na odbrambenu tehnologiju, automobilsku tehnologiju i elektroniku. Danas „Rheinmetall“ ostvaruje godišnju prodaju vrednu više od četiri milijarde evra i deseta je najveća kompanija za proizvodnju oružja u Evropi. (124/28-I-kp/1490)

ALPINA SK24 - Stara nemačka pisaća mašina (1955.) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvođač: „Alpina Büromaschinenwerke AG“, Kaufbeuren, Germany Jedini model pisaće mašine koju je proizvodila „Alpina Büromaschinenwerke AG“ ušao je u proizvodnju 1952. godine po oznakom “N24” (“N” verovatno od `Normalmodell`, 24 je dužina valjka u cm). To je polu-prenosiva mašina, jer iako može da se prenosi, spada u najveće i najteže (9 kg!) prenosne mašine. Zbog mogućosti koje pruža nazvana je i “mala kancelarijska mašina”. Prvobitno, kućište mašine je imalo ugaonu formu, ali već iste godine je dobilo novu, specifično zaobljenu formu koju će, uz manje izmene, zadržati do kraja proizvodnje. Iste godine pojavio se i model “SK24” (“SK” za početna slova od “Setz-Kolonnensteller”= nem. tabulator). 1958. godine uvedeni su modeli “SK33” (valjak širine 33 cm, sa tabulatorom) i DT33 (sa decimalnim tabulatorom). „Alpina Büromaschinenwerke AG“ prestao je sa proizvodnjom svih mašina 1961. godine. Poznavaoci i kolekcionari svrstavaju ove mašine među najbolje koje su ikad proizvedene. Smatraju da su individualnog stila i izuzetno oblikovane, sjajno konstruisane korišćenjem najboljih materijala. Tako, Will Daves: „Pored toga što su posebno oblikovane [Alpine] su u stvari veličanstveno konstruisane... Svaka moguća tačka dizajna je izvedena superlativno u ovim mašinama, koje su svakako bile skupe za proizvodnju.“ ( Visoko mišljenje ima i jedan od najpoznatijih kolekcionara pisaćih mašina, Australijanac Robert Messenger: “Mislim da nikada nisam kucao na boljoj mašini. Dakle, samo za to, hvala vam, dr Otto Rudolf Bovensiepen…” ( Razumljivo je da su danas Alpine među najcenjenijim predmetima za kolekcionare pisaćih mašina širom sveta. Prema serijskom broju: 47653 (ugraviran je na pločici ispod leve strane kolica), mašina je proizvedena 1955. godine. Natpis: `ALPINA` na prednjoj strani poklopca trake (Inicijal) `A` (na kružnoj pločici iznad natpisa) Na zadnjoj strani mašine pločica sa podacima distributera: PAUL BOCKS, W. Elberfeld Dimenzije mašine: Visina (bez teleskopskog držača papira): 14 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 34 cm Širina: 34 cm Dimenzije kutije: Visina: 20 cm Dužina: 39 cm Širina (bez ručice za nošenje): 39 cm Težina (sa kutijom): 9 kg Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku. Mašina je grubo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U celini, zhteva pažljivo čišćenje i podmazivanje, zamenu trake. Sve funkcije rade ispravno. Boja je u celini dobro očuvana, sa sitnijim oštećenjima. Pohabana je na stranama okvira tipki, na mestima gde pri kucanju naležu ruke, kao i na kolicima oko dugmeta za okretanje valjka. Na donjoj ivici zadnje strane sitni plikovi od vlage. Na delovima mehanizma mestimično tragovi rđe. Četiri tipke za slova su bleđe boje, verovatno su bile zamenjene. Kofer je dobro očuvan, ali je obloga kofera u donjem delu bila odlepljena, verovatno pod uticajem vlage. Zalepljeno je i nije uočljivo, osim u donjem unutrašnjem delu poklopca gde je ostala valovita. Na ivicama šare obloge su mestimično pohabane. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. „Alpina Büromaschinenwerke AG“ u bavarskom mestu Kaufbeurenu (Kufbojren) osnovao je 1949. godine dr. Otto Rudolph Bovensiepen (Oto Rudolf Bovezipn). Porodica Bovensiepen je 1892. godine preuzela kontrolu nad svetski poznatim proizvođačem preciznih mašina “Peter Wolters”, koji je osnovao Johann Peter Wolters (Johan Peter Volters) 1804. godine. Oto Rudolph, kao i njegov otac, doktorirao je pravo i bio je autor zapaženih knjiga iz ove oblasti. Međutim, mašinstvo mu je bilo u krvi i postao je partner u kompaniji za proizvodnju malokalibarskog oružja i municije „Kupfer und Messingverke KG Becker & Co“. Kako se organizacija „Peter Wolters-Bovensiepen“ obnavljala nakon Drugog svetskog rata, Oto Rudolf je pronašao svoj pravi poziv. Počeo je da pravi pisaće mašine 1951. godine, a prva pisaća mašina je predstavljena 1952. godine. Kompanija je proizvodila samo jedan model prenosive pisaće mašine, i nikad nije proizvela standardne kancelarijske mašine. U kasnijem razvoju proizvodila je i mehaničke kalkulatore. Do 1965. godine, proizvedeno je skoro 300 000 pisaćih mašina. Kada je Bovensiepenov sin Burkard počeo da koristi fabriku pisaćih mašina da bi prerađivao automobilske motore fabrike „BMV“, dr. Oto Rudolph Bovesiepen 1962. godine prodao je prava na svoju pisaću mašinu, kao i na kalkulator Alpina, kompaniji „Standard Electrik Lorenz“, koja je i sama bila u vlasništvu ogromne „International Telephone and Telegraph Corporation“, poznate i kao „IT&T“. Pisaće mašine proizvodile su se još dve godine, a zatim je fabrika zatvorena i njena preostala imovina prodata konglomeratu kućnih aparata „Vorwerk“. Tek skoro pojavio se i podatak da su 1965. godine ili nešto kasnije celokupna sredstva za proizvodnju (mašine i sistemi) preseljeni u tadašnju Jugoslaviju, odnosno u fabriku TOPS („Tovarna pisarniških strojev“) u Ljubljani, zbog znatno jeftinije radne snage. Još izvesno vreme tamo su se mašine proizvodile pod brendom `Alpina`. Na kraju, 1969. godine, fabriku je otkupio inženjer Oskar Mildner, koji je 1958. ručno napravio prototip minijaturne mašine za računanje. Mildner je bio zainteresovan samo za imovinu `Alpine` koja se odnosi na kalkulatore i prodao je prava na pisaću mašinu i fabriku Kaufbeuren kompaniji „Olympia Wilhelmshaven“. Fabrika je prodata gradu Kaufbeuren 1981. godine, a potom bivšim radnicima. (124/38-I-kp/1500)

Odlično očuvana portabl pisaća mašina TA ADLER, model Gabriele 35. Mašina je ispravna i odlično očuvana. Širina valjka 24 cm. Nemačka tastatura. Poseduje originalni kofer sa bravicama, koji je takođe ispravan ali nije baš najbolje očuvan. Ima ogrebotina i tragova od nalepnica. Skala na lenjiru valjka mašine (sa dva manja valjka za potis papira) nije najbolje vidljiva pri krajevima. Vidi se da je otpala farba. Druge nedostatke nisam primetio. Ne mogu tačno da tvrdim, ali mislim da je stara sigurno 50ak godina. Serijski broj A 301.03005 Form1, uz nemački žig (vidi se na jednoj slici). Izuzetno zanimljivo za bivše biro majstore i kolekcionare.

Pisaća mašina ADLER-TRIUMPH Contessa de luxe (1972) Proizvođač: `Triumph-Adler` Model “Contessa” dizajnirali su 1969. godine Gerhard Dietrich (Gerhart Ditrih) i Peterheinz Meyes (Peterhajnc Majs) za “Triumph Werke Nürnberg AG”, koja je već od 1957. godina bila deo “Triumph-Adler”. Model su proizvodile obe fabrike, “Triumph” od 1971. do 1977. godine a “Adler” od 1971. do 1979. godine. Iako su obe fabrike tesno sarađivale, “Contessa” je postala poznatija kao “Adler”. Tokom 1960-ih i 1970-tih godina modeli su dolazili u jarkim bojama kao što su narandžasta, žuta i crvena. Prema serijskom broju: 3064068 (nalazi se ispod desne strane kolica) mašina je proizvedena 1972. godine. Oznake: Contessa (sa krunom iznad slova C, na prednjem panelu) TRIUMPH (na levoj strani klizača hartije) Contessa (sa krunom iznad slova C) de luxe (na desnoj strani klizača hartije) T - A Vertiebs Gmbh (Ditribucija Triumph-Adler, na zadnjoj strani kolica) Dimenzije mašine: Visina: 10 cm (bez ručice sa vraćanje kolica) Dužina: 33 cm Širina: 32 cm Težina: 4,1 kg Tastatura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku širine 13 mm (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Poluga tipke za slovo Ä je bila iskrivljena - ispravljena je, ali je tipka ostala malo viša od ostalih. Funkcioniše ispravno. Ukrasna svetla traka oko panela mašine je mestimično potamnila, naročito na uglovima. Na plastičnim panelima u koji sitni tragovi upotrebe. Osnivač kompanije bio je Siegfried Bettmann (Zigfrid Betman), rođen 1863. godine u Nürmbergu (Nirnberg). Učio je jezike i sa 20 godina 1883. godine nastanio u Engleskoj. U početku, zahvaljujući svom poznavanju jezika, radio je za nekoliko kompanija.1885. godine, kada je jedna od tih firmi propala i on izgubio posao, pokrenuo je sopstveni agneciju za prodaju nemačkih mašina za šivenje u Britaniji i za izvoz britanskih bicikala u inostranstvo. Ime kompanije: “S.Bettmann and Company” promenjeno je u “Triumph Cycle Company Limited”. Deset godina kasnije, 1896. godine, kada je njegov britanski biznis procvetao, Bettmann se vratio u svoj rodni grad Nürnberg da bi osnovao nemačku filijalu, “Deutsche Triumph Fahrradverke Aktiengesellschaft”. 1900. godine Bettmann je otkupio poslovanje kompanije za proizvodnju pisaćih mašina “Kührt and Riegelman GmbH”, koja je proizvodila mašinu “Norica”. Nastavio je da pravi „Noricu“, ali je imao sreću da angažuje jednog od najvećih nemačkih dizajnera pisaćih mašina, Paula Grützmanna (Pol Gricman), koji je za Bettmanna dizajnirao novu mašinu, nazvanu „Triumph“. 1911. godine Bettmann je ponovo promenio ime kompanije, ovog puta u „Triumph Werke Nürnberg AG“, i počeo da izvozi u Rusiju, Italiju i Argentinu. Posle Prvog svetskog rata, „Triumph“ je nastavio da napreduje i do 1921. godine dotigao je proizvodnju od 3000 pisaćih mašina godišnje. 1929. godine fabrika je predstavila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu, „Klein Triumph“, čiji su razvoj, prodaja i marketing obavljen u koordinaciji sa tada jednako uspešnom kompanijom „Adler“. Kada je izbio Drugi svetski rat „Triumph“ je bio na vrhuncu moći, sa 1800 radnika i godišnjim obrtom od 15 miliona maraka. Tokom rata u fabriku su raspoređeni prinudni radnici i bila je primorana da proizvodi naoružanje. Proizvodnja pisaće mašine je obustavljena 1942. godine, a sledeće godine fabriku su teško oštetili saveznički bombarderi. Međutim, uspela je da preživi, jer su radnici odbili naređenja nacističkih vlasti da unište sve mašine i opremu pre nego što su američke trupe stigle 20. aprila 1945. godine. Proizvodnja je polako nastavljena sledećeg meseca, uključujući i pisaće mašine. „Triumph“ je brzo povratio izgubljeno tlo u periodu rekonstrukcije nakon rata. Prenosive pisaće mašine „Norm“ i „Perfekt“, proizvođene od 1935. godine, moderno su preuređene posle rata što je obezbedilo da „Triumph“ zadrži svoju veoma visoku reputaciju za dizajn i proizvodnju mašina najvišeg kvaliteta. Krajem 1957. proizvođač radio i televizijskih aparata Max Grundig (Maks Grundig) preuzeo je većinski udeo u velikoj mašinskoj kompaniji „Adler“, a kada je preuzeo i „Triumph“, one su spajene u „Triumph-Adler“. Zajedno, dve kompanije kontrolisale su preko 50 % nemačkog tržišta pisaćih mašina. 1968. godine Grundig je prodao „Triumph-Adler“ američkoj kompaniji „Litton Industries Inc.“ Deset godina nakon preuzimanja prodaja „Triumph-Adlera“ je porasla deset puta, naročito u području profesionalnih mikroračunara. 1979. godine kompaniju je preuzela „Volkswagen AG.“ Od tada kompanija počinje da pravi gubitke. Proizvodnja je restruktuirana a broj zaposlenih smanjen na polovinu. Većinu svojih akcija „Vokswagen“ je prodao 1986. godine „Olivetti“ grupi, jedna od najvećih evropskih konkurenata kompanije. Do 1993. godine kompanija se smanjila na četvrtinu svoje nekadašnje veličine. Ostala je, zapravo, samo proizvodnja pisaćih mašina u Frankfurtu na Majni. 1997. godine „Triumph-Adler“ je zatvorio i ovu fabriku: lični računari su pobedili u trci sa ograničenijim mogućnostima pisaće mašine, i proizvodnja više nije bila profitabilna. (123/30-I-kp/1450)

Vintage Brother model 3800 Correct-o-Riter elektricna pisaca masina Made in Japan. Nemam kabl za nju. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor goblena,lutki barbika,motora za biciklu,punilica za kobasice,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,biciklistickih pantalona,biciklistickih majica,etno predmeta,albuma,slicica,albuma za fotografije,razglednica,duboreza,brosura,knjiga,romana,filmova,serija, flasa,limenih kutija,intex,kombinezona za surf i ronjenje,steznika,lovackih sesira,ortoza,ploca,semena,znacki i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Bagat šivaća mašina 2500din

Stara velika i teska metalna lampa mislim da je sa nekih parnih masina dimenzija 40x15cm staklo je napuklo inace redak dekorativni i kolekcionarski predmet.

prazna kutija od trake za pisaću mašinu proizvođač: Kores / država: Čehoslovačka / godina: 195x ili 196x boja kutije: braon / materjal: bakelit na unutrašnjoj strani poklopca urezan je natpis: Destalit 65/27 prečnik: oko 67 mm / visina: oko 28 mm stanje kutije je solidno; poklopac dobro dihtuje; ima ogrebotina i musavosti; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale prazne kolekcionarske kutije koje imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=prazna+kutija&Prodavac=guglajkan Za pretragu: bakelite, bachelite, baquelite, baquelita, bakelitt, bakeliet, mala kutija / kutijica, Gkolekcionarstvo, - - - - English description: Paying is possible via PayPal or Western Union. Please, ask about EUR or USD price + shipping cost. Vintage original Bakelite empty box for typewriter tape manufacturer: Kores / country: Czechoslovakia / year: 195x or 196x box color: brown / material: Bakelite an inscription is carved on the inside of the lid: Destalit 65/27 diameter: about 67 mm / height: about 28 mm the condition of the box is solid; the lid fits and close well; the box has many little scratches and stains; All custom fees and taxes are the buyer`s responsibility.