Pisaca masina Tops, tekst otkucan na ovoj masini vidite na slici. Kofer za cuvanje i nosenje. Spremna za rad, nova traka. Dostava postom ili kurirskom sluzbom na teritoriji Srbije.

Nasledstvo od dede koji je bio kolekcionar.

Sivaca masina CSEPEL,stara preko 50 godina, ispravna, ocuvana. . . Za vise informacija pozovite

Pisaca masina u odlicnom stanju, nije mnogo koriscena. Licno preuzimanje u Beogradu. Cena: 60 EUR / 7000 RSD

singerica u lepom stanju. . . sluzi kao ukras. . stara je preko 80 godina

USHA mašina za šivenje na nožni pogon, stara preko 50 godina, može da bude kolekcionarski primerak, veoma retka, ne korišćena, ispravna, ima dodtak i pribor za vez, originalni alat, ulje i konce. Ima svoju kutiju.

UNIS Pisaća Mašina - Latinica Ovde se Mašta Događa! This is where imagination happens! Cena: 3499 RSD U dobrom stanju.

Kao nova

Kao nova

PISACA MASINA "BISER", LATINICNI FONT, U IZUZETNO DOBROM, SAVRSENOM STANJU! BUKVALNO, KAO DA JE IZ PRODAVNICE IZASLA! ZA KOLEKCIONARE SAVRSEN PRIMERAK! IMA SVOJU KUTIJU, KOJA SE ZAKLJUCAVA I UZ KOJU NARAVNO, IDE I KLJUC I PRIBOR, CETKICE KOJE IDU UZ NJU.

Mehanicka vintidz biro masina za racunanje ,teska preko 2-3 kg ,deluje da je ispravna vrti rucicu motaju se brojevi

FACIT TP2, Sweden - Prenosna pisaća mašina (1965.) U originalnom zaštitnom koferu. Proizvođač: „Facit Halda AB“, Åtvidaberg, Sweden Prema serijskom broju: P 500974 mašina je proizvedena 1965. godine. Mašina „Facit TP1“ (Privat Tip 1) prvi put je proizvedena 1958. godine. Reklamirana je kao mašina pouzdana za kancelarijsku i istovremeno pogodna za kućnu upotrebu. Stručnjaci smatraju da je za njen lak i precizan rad najzaslužnija ugradnja naprednih cevastih nosača kolica, razvijena nekoliko godina ranije za standardne mašine. TP1 je nazivana “prinčevska pisaća mašina”, po izvanrednim kvalitetima i s aluzijom na aristokratsko poreklo dizajnera Sigvarda Bernadottea (Sigvar Bernardo). Kada je počeo uvoz mašine u SAD, 1960-tih godina, mašina je opisivana kao uspešan spoj “švedskog čelika, švedskog dizajna i švedske preciznosti”. Početkom 1960-ih godina paralelno je počeo da se proizvodi i “Facit TP2” (Privat Tip 2), znatno robustnija, teža i modernizovanog dizajna. Obe mašine proizvodile su se do 1968. godine, a sledeće godine ih je zamenila mašina “1620 Series”. Natpisi: - na prednjem poklopcu, na pločici: FACIT - na zadnjem poklopcu, pojedinačn nalepljena slova čitavom diužinom mašine: F A C I T - na okviru donjeg poklopca; MADE IN SWEDEN Dimenzije mašine: Visina (bez teleskopskih držača papira): 14 cm Dužina: 34 cm Širina: 30 cm Dimenzije kofera: Visina: 14 cm Dužina: 44 cm Širina (bez ručke za nošenje): 36 cm Ukupna težina: 7,8 kg Tastatura je švedska latinica. QWERTY-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova. Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je u potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Detaljno je očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sitne ogrebotine kod oba dugmeta za ručno okretanje valjka - daktilografkinja je imala duge nokte. Drugih tragova upotrebe nema. Kofer je dobro očuvan. Zlatna boja na gornjim kopčama je potamnila. Bravica kofera je ispravna, ali je ključ izgubljen. Na zahtev: Uputstvo za upotrebu (na engleskom jeziku) u PDF formatu. 1889. godine AB (od “aktiebolag”, ili “korporacija”) “Åtvidabergs Förenade Industrier”, proizvođač nameštaja i kancelarijske opreme, osnovan je u švedskom gradu Åtvidaberg (Otvidabei). Kompanija je potpuno restrukturirana od 1923. godine, a sledeće godine je osnovala “AB Facit”, firmu koju je pokrenuo Alex Wibel (Alkes Vilbel) u Štokholmu 1918. godine, da bi proizvodila kalkulatore sa zavrtanjima. Kompaniju “Halda” u mestu Svängsta (Svengsta) osnovao je Henning Hammarlund (Hening Hamalund) i proizvodila je džepne satove, a na prelazu veka u proizvodnju je dodao i pisaće mašine. 1920. godine “Halda” je likvidirana, a nova kompanija AB “Halda Fabriker” koja je preuzela proizvodnju pisaćih mašina bankrotirala je 1927. godine. 1938. godine ime Halda preuzela je AB “Åtvidabergs Förenade Industrier” i pretvorila je u podružnicu pod imenom „Facit Halda AB“. Do 1961. godine korporacija „Facit“, pod upravom Gunnara Ericssona (Gunar Erikson), imala je 8000 zaposlenih i podružnice u više od 100 zemalja. 1970. godine kompanija „Facit“ dostigla je vrhunac svog rasta, sa više od 14 000 zaposlenih širom sveta. 1973. godine prodata je kompaniji „Electrolux“, a 1983. godine kompaniji „Ericsson“. Podružnica u Nakajimi, u Japanu, proizvodila je još uvek električne portabl pisaće mašine, ali je proizvodnja u Švedskoj prestala, kada je 1995. godine zatvorena fabrika u Svängsti. Kompanija „AB Facit“ prestala je da postoji 1998. godine. SIGVARD OSCAR FREDRIK BERNADOTTE , princ Bernadotte, grof od Visborga (Sigvad Oskar Fridrik Bernardo, princ Bernardo, grof od Vizbora, 1907-2002) bio je švedski princ i poznat industrijski dizajner. Bio je drugi sin Kralja Gustava VI Adolfa od Švedske i njegove prve žene, princeze Margaret of Connaught (Margret od Kanosa), unuke britanske Kraljice Viktorije. Rođen je kao švedski princ, s titulom Duke of Uppland (Vojvoda od Uplanda), ali je isključen iz nasledstva predstola i izgubio je sve švedske titule i kraljevske privilegije 1934. godine kada se oženio običnom građankom, Erikom Maria Regina Rosalie Patzek (Erika Maria Regina Rozali Pacek, 1911–2007), ćerkom nemačkog biznismena. Kao industrijski dizajner, postao je poznat po velikom boju dizajna, od luksuznih srebrnih predmeta, preko pisaćih mašina i naočara, do predmeta od plastike za svakodnenvu upotrebu, uglavnom preko svoje dizajnerske kuće “Bernadotte Design AB”. Kao pomoćnik režisera radio je za filmsku kompaniju MGM u Kaliforniji. Između ostalog, bio je tehnički savetnik na snimanju poznatog filma “Zatvorenik Zende”, koji je 1937. godine režirao John Cromwell (Džon Kromvel). (124/30-I-kp/1492)

DM 4 (Olympia Simplex) - Stara pisaća mašina (1936.) U originalnom zaštitnom koferu. „Deutschen Mechanikers“ (DM) je brend koji je “Olympia Schreibmaschinenwerke AG” u nemačkom mestu Erfurtu koristila pre i izvesno vreme posle II Svetskog rata. `DM Model 4` je identičan modelu `Oliympia Simplex` koji se proizvodio od 1933. do 1948. godine. Mašinu je dizajnirao Johannes Krüger (Johanes Kruger), tadašnji vodeći inženjer i dizajner fabrike „Olympia“ i jedan od najuticajnijih nemačkih dizajnera pisaćih mašina. Njegovi dizajni iz ovog perioda postavili su standard za nemačke portabl pisaće mašine sve do pred kraj 20. veka. Prema serijskom broju: 091863 (ugraviran je na zadnoj donjoj strani okvira i donjem klizaču kolica), mašina je proizvedena 1936. godine. Natpisi (svi zlatnom bojom): - na desnoj strani predneg panela: `DM 4` (u krugu), `Mascine des deutschen Mechanikers` (u pestenu oko kruga) - na zadnjem klizaču papira: `DM` (između dve munje) - na zadnjem panelu, identićan kao prethodni - tekst na okviru ispod razmaknice najvećim delom nije čitljiv Dimenzije mašine: Visina: 12,5 cm Dužina: 31 cm Širina: 29,5 cm Dimenzije kofera: Visina: 14,5 cm Dužina: 34,5 cm Širina (bez ručice za nošenje): 33 cm Težina (sa koferom): 6,7 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve bitne funkcije rade ispravno. Neko je obrusio polugu za kontinuirano pisanje velikim slovima, ali je dodat deo koji nedostaje i sada funkcioniše normalno. Donja šipka u prednjem delu kolica i desno dugme za okretanje valjka su delom zarđali, jedan gornji gumeni pritiskač papira je bio oštećen, popravljen je koliko je bilo moguće - sve je vidljivo na posebnoj slici. Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju, okrnjena je na nekoliko mesta. uglavnom na obodu prednjeg panela. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglavnom po obodima i u unutrašnjosti. Zalepljeno je, oštećenja uglavnom nisu upadljiva. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. U avgustu 1903. godine Dr. Friedrich von Hefner-Alteneck (Fridrih fon Hefner-Altenek), pod pokroviteljstvom „European General Electric” (AEG), konstruisao je u Berlinu pisaću mašinu „Mignon” (Minjon), koja u prodaji nije dobro prošla jer je bila preskupa za mnoge potencijalne kupce. AEG je na neko vreme odustao od sličnih ideja, međutim 1912. godine počela je prodaja poboljšanje „Mignon AA“ varijante. Devet godina kasnije pojavila se i prva uspešna „Olympia”, Model 3, a dve godine kasnije, 1923. godine, kompanija je otvorila i prodavnicu u Erfurtu. Kasniji prototipovi bili su jedostavniji i jeftiniji, i dalje su proizvođeni pod imemom „AEG Dutsche Werke AG” do 1930. godine, zatim „Europa Schreibmaschinnen AG” od 1031. do 1936. godine, i konačno „Olympia Schreibmaschinenwerke AG” od 1937. do 1946. godine. Do 1943. godine prodaja je išla odlično, a kompanija je napravila čak i model za jednoručnu upotrebu, za korisnike s invaliditetom. Tokom rata, Erfurt je pretrpeo znatnu štetu. Broj radnika se smanio na svega 11 do 1945. godine, ali je fabrika ipak preživela bombardovanje pred ulazak savezničkih snaga u grad. Istočnonemačka vlada preuzela je potpunu kontrolu u Erfurtu, uključujući i fabriku, koja je preimenovana u „Optima”. Nekoliko bivših radnika prebeglo je u Zapadnu Nemačku, i otvorilo pogon u Wilhelmshavenu (Vilhelmsafn), gde je 1948. godine nastavljena proizvodnja. 1949. godine, Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je u korist Zapadne Nemačke, u sporu sa Istočnom Nemačkom, oko prava na marku Olympia, nakon čega su vlasnici fabrike u Wilhelmshavenu zvanično promenili ime u „Olympia Werke”. Do 1961. godine oko polovine pisaćih mašina u upotrebi u Nemačkoj bile su Olympia portabl mašine. Od popularnih modela, kao što su „Progress”, „Simplex” i „Elite” , do SM2, SM3 I SF Poratble, ove mašine kontinuirano su proizvođene od 1950. do 1970-ih godina. Bile su poznate po finoći izrade, dopadljivom dizajnu i stalnim poboljšavanjima, zbog čega su dobile naziv „Merzedes-Benz među pisaćim mašinama”. Dobro su prodavane, uprkos relativno visokoj ceni: 1974. godine „Olympia SM7” koštala je 142.50 $, što odgovara sumi od 1.000 $ prema današnjoj vrednosti. Do 1970-ih godina, proizvođači pisaćih mašina postali su svesni pretnje koju je predstavljao razvoj računara. Kompanija je pokušala sa raznim inovacijama i poboljšanjima postojećih proizvoda kao i proizvodnjom električnih pisaćih mašina. Ipak, nijedan od novih modela se nije dugo održao u proizvodnji, a potražnja je naglo opadala tokom 1980-ih godina. Nakon svih pokušaja da se spase kompanija, „Olympia” je konačno bila prinuđena da prekine proizvodnju 1992. godine. JOHANNES KRÜGER (Johanes Kruger), nemački inženjer, jedan od najuticajnijih ali i nedovoljno priznat dizajner pisaćih mašina 20. veka. Rođen je 1898. godine u Stettinu (Štetin, tada u Nemačkoj, danas Szczecin, Ščećin, u Poljskoj). Studirao mašinstvo ali je 1915. godine, sa 17 godina, započeo četvorogodišnju službu kao inženjer na ratnom brodu. Posle sklapanja mira završio je dvogodišnje šegrtovanje za mehaničara pisaćih mašina. 1921. otišao je da radi za fabriku “Stoever”(Štover) u Stettinu, gde je imao prilike da uči od nemačkog dizajnerskog genija Paula Grützmanna (Paul Grucman, 1871-1953). 1926. godine Krüger je dizajnirao prvu mašinu za ovu fabriku, koja je postala standard za skoro sve naredne nemačke prenosne mašine ove veličine. Sredinom 1920-ih godina “Stoever” je zapao u finansijske teškoće i u avgustru 1930. godine fabrika je prestala sa radom, a Krüger se preselio u Erfurt da bi se pridružio fabrici “Europa”, koja je 1937. godine promenila ime u “Olympia”. Do početka II Svetskog rata postao je vodeći inženjer i dizajner fabrike i dizajnirao je najznačajnije portabl pisaće mašine tog vremena: “Progress” (1931), “Simplex” (1931), “Elite” (1932.), “Filia” (1934.), “Robusta” (1935). Mašine njegovog dizajna nastavile su da se proizvode sve do početka 1960-ih godina, a pod njegovim uticajem stvarali su najznačajniji dizajneri pisaćih mašina 20. veka: Carl W. Sundberg (Karl V. Sandberg, Remington), Eliot Noyes (Eliot Nojz, IBM), Giuseppe Beccio (Đuzepe Bećo, Olivetti), Anton Demmel (Anton Demel, Olympia). (124/36-I-kp/1498)

S.I.M. Model 6 - Stara italijanska pisaća mašina (1946) Kompanija „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) iz počela je da proizvodi Model 6 1939. godine. 1931. godine kompanija je otkupila „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu sa postojećim patentima i fabrikom. Nastavila je da proizvodi prenosive pisaće mašine pod brendom „Oliver”, koje su sve izvedene iz patenta Otta Haasa za “Europa Typewriters AG”, koji je nasledila „AEG Deutsche Werke” a zatim „Olympia Werke”. Isti dizajn korisio je „Oliver Typewriter Co. ” iz Čikaga, i, kasnije, „British Oliver Typewriter Co. ” “S.I.M.” je mašine proizvodio pod različitim brendovima: Oliver Portable, Ardita, Astoria, Augusta, Imperia, Littoria, Mas, Nuova-Levi Patria, sve sa skoro identičnim mehanizmom i malim izmenama u spoljnom izgledu. Nisu korišćeni posebni serijski brojevi, već jedna lista, a kako su se pojedini brendovi proizvodili i prodavali u isto vreme, praktično je nemoguće utvrditi vreme proizvodnje za određeni brend. Od 1939. godine „M.A.S. je počeo da korist i sopstveni brend, što je samo povećalo zbrku. Prozvodnja svih ovih brendova prestala je 1952. Ili 1953. godine. Ovaj primerak Modela 6 je donekle pojednostavljena varijanta, bez poluge za slobodno okretanje valjka i bez mogućnosti pisanja u dve boje, što je možda rezultat teške situacije u posleratnoj Italiji. Proizvođač: „Società Industriale Meccanica”, Torino, Italy Prem serijskom broju: 172805 (utisnut je na klizaču kolica sa leve strane) mašina je proizvedena 1946. godine. Natpis: M.A.S. na desnoj strani klizača za papir. Dimenzije mašine: Visina: 13 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 30 cm Širina: 31 cm Težina: 4,8 kg Tastarura je francuska latinica (samo mala francuska slova!), sa ostatkom tri nemačka slova. QWERTZ raspored sa 43 tipke u četiri reda (11+11+11+10) i 86 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku. Postavljena je nova. ali su zadržane stare metalne rolne. Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkcije rade ispravno. Prvobitna mat crna boja skoro je potpuno očuvana - oštećena na nekoliko sitnih mesta. Jedino je crna boja razmaknice većim delom oljuštena. Istorijski podaci o fabrici „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) u znatnoj meri su nepotpuni, nejasni i protivrečni. Ono što se zna jeste da su kompaniju osnovali Domenico Rossi (Domeniko Rosi) I njegov sin Gino (Đino). Sve ostalo, od tačnog datuma osnivanja, mesta gde je registrovano sedište kompanije, i, što je najgore, do datuma početka proizvodnje određenih modela i njihovih serijskih brojeva, krajnje je nepouzdano. Kompanija je verovatno osnovana 1930. ili 1931. godine u mestu Magliano Alpi (Maljano Alpi). Iste godine otkupila je „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu, filijalu američke „Oliver Typewriter Manufacturing Company”, sa postojećim patentima i fabrikom, i prenela sedište u Torino. Jedno vreme proizvodile su se i plasirale na tržište mašine proizvedene prema patentima Thomasa Olivera. Od 1938. ili 1939. godine kompanija je počela mašine da označava svojim brendom „S.I.M.“, iako su to bili u osnovi Oliver modeli sa malim modifikacijama u izgledu. Između 1935. i 1936. godine po licenci švajcarskog „Paillard”-a i dizajnu „Hermes Baby” proizveli su prvo model „Ala” a kasnije i „Simtype Baby”. 1950. godine naziv kompanije je promenjen u „Montana S.p.A.” sa sedištem u Torinu. I narednih godina proizvodila je razne modele, i svi su bili klonovi novog dizajna „Hermes Baby”. U prvim godinama proizvodnje mašine su bile visokog kvaliteta, a zatim, kako su se sve više udaljavale od originalnog dizajna „Hermes Baby”, i kvalitet je opadao. Kompanija je prestala sa radom 1968. godine. (124/37-I-kp/1499)

Pisaca masina, stara 30 godina, OLYMPIA (Monica), sa pripadajucim koferom. U odlicnom stanju. (Nedostaje tipka broja 3).