Prazna kutija od trake za pisaću mašinu proizvođač: Aero Celje, Made in YU boja kutije: crvena materjal: plastika prečnik: oko 63 mm debljina: oko 27 mm stanje kutije solidno; dobro dihtuje; ima ogrebotina; ima na sebi kružnu nalepnicu sa cvetnim motivom; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale prazne kolekcionarske kutije koje imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=prazna+kutija&Prodavac=guglajkan Za pretragu: Made in Jugoslavija / Yugoslavia, mala plastična kutija / kutijica, Gkolekcionarstvo,

Prazna kutija od trake za pisaću mašinu proizvođač: Aero Celje, Made in YU boja kutije: bezbojna / providna materjal: plastika prečnik: oko 63 mm debljina: oko 27 mm stanje kutije solidno; dobro dihtuje; more ogrebotina; ima na sebi kvadratnu nalepnicu sa cvetnim motivom; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale prazne kolekcionarske kutije koje imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=prazna+kutija&Prodavac=guglajkan Za pretragu: Made in Jugoslavija / Yugoslavia, mala plastična kutija / kutijica, Gkolekcionarstvo,

Prazna kutija od trake za pisaću mašinu proizvođač: Aero Celje, Made in YU boja kutije: crna materjal: plastika prečnik: oko 63 mm debljina: oko 27 mm stanje kutije solidno; dobro dihtuje; ima ogrebotina; ostaci fabričke nalepnice i dalje su prisutni na boku kutije; NAPOMENA: U ovoj kutijici se nalazi saharski pesak (iz Libije ili Tunisa). Mrzelo me da ga presipam za slikanje, pa vraćam (mnogo je sitan). ON (pesak iz pustinje Sahare) nije predmet ove ponude. Dakle, budući kupac će dobiti uredno ispražnjenu kutijicu. - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale prazne kolekcionarske kutije koje imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=prazna+kutija&Prodavac=guglajkan Za pretragu: Made in Jugoslavija / Yugoslavia, mala plastična kutija / kutijica, Gkolekcionarstvo,

6 plastičnih tanjira – KRKPLASTIKA, KRK, MADE IN YUGOSLAVIA. Tanjiri su kao što se vidi na žigu na dnu iz stare Jugoslavije i napravljeni su od tvrde plastike. Korišćeni su tako da se na nekima vide mali tragovi korišćenja, ali u dobrom su stanju u odnosu na starost. Već dugo stoje kao uspomena na neke davne dane. Drugih oštećenja nema, Sa poledjine nema oštećenja a ni vidljivih tragova korišćenja. Mogu se dugo koristiti, posebno na izletima i u prirodi, u dvorištu, ali mogu Vam poslužiti i kod kuće a i mogu se prati u mašini obzirom da je tvrda platika. Mogu i upotpuniti Vašu kolekciju starog posudja iz fabrika koje više ne rade. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa predmetom pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Interesantan kolekcionarski primerak

prazna kutija od trake za pisaću mašinu proizvođač: Kores / država: Čehoslovačka / godina: 195x ili 196x boja kutije: braon / materjal: bakelit na unutrašnjoj strani poklopca urezan je natpis: Destalit 65/27 prečnik: oko 67 mm / visina: oko 28 mm stanje kutije je solidno; poklopac dobro dihtuje; ima ogrebotina i musavosti; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale prazne kolekcionarske kutije koje imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=prazna+kutija&Prodavac=guglajkan Za pretragu: bakelite, bachelite, baquelite, baquelita, bakelitt, bakeliet, mala kutija / kutijica, Gkolekcionarstvo, - - - - English description: Paying is possible via PayPal or Western Union. Please, ask about EUR or USD price + shipping cost. Vintage original Bakelite empty box for typewriter tape manufacturer: Kores / country: Czechoslovakia / year: 195x or 196x box color: brown / material: Bakelite an inscription is carved on the inside of the lid: Destalit 65/27 diameter: about 67 mm / height: about 28 mm the condition of the box is solid; the lid fits and close well; the box has many little scratches and stains; All custom fees and taxes are the buyer`s responsibility.

- Velicine 70cm x 50cm - 1750 dinara- Velicine 50cm x 35cm - 900 dinara- Velicine 35cm x 25cm - 550 dinara- Stampa se na veoma kvalitetnom Forex-u- Izuzetan kvalitet stampe- UV Stampa , nije potrebno dodatno uramljivanje - slika je idejnog karaktera- Lep dekor za vas dom , lokal ili kao poklon dragoj osobi- Moguca izrada nekog vaseg motiva - Licno preuzimanje u Beogradu- Saljemo i kurirskom sluzbom na vasu adresu , troskove transporta snosi kupac- Placanje se vrsi pouzecem , na racun , ili priliko licnog preuzimanje- Clanovima sa negativnim ocenama ne saljemo pre uplateForex su najkvalitetnije ekspandirane PVC ploče sa naročito finom i homogenom ćelijskom strukturom i svilenkasto mat površinom. FOREX ima široku primenu za izradu slika reklamnih znakova, promo pultova, sajamskih štandova, izradu nameštaja, bilborda, dekoraciju izloga. Prednosti PVC-FOREX-a su:•  Otpornost na atmosferske uslove•  Otpornost na koroziju•  Jednostavna mehanička I termička obrada•  Otpornost na udarce•  Mala toplotna providljivostFOREX listovi ispunjavaju gotovo sve zahteve propisa o hemikalijama EU, naročito ovi listovi ne sadrže ništa od ovih navedenih supstanci kao što su: olovo, živa, hrom, kadmijum, polibromirani bifenil i bifenil eteri ! ! !NAPOMENA: Ako zelite da stampamo vas neki motiv , rezolucija slike mora biti na visokom nivou jer direktno utice na sam kvalitet slike odnosno na rezultat stampe. Rok za slanje je od 1-3 radna dana , trudimo se da to bude sto pre jer je i nama u interesu , ali u zavisnosti od trenutka porudzbine ( praznici , neradni dani , sezona , godisnji odmori , servis redovni masina itd ) moze se oduziti koji dan.  - Prilikom porucivanje potrebno je da ostavite vase podatke za slanje ( ime i prezime , grad , ulica i broj , kao i validan kontakt telefon ) . Slika se pakuje u kartonsku ambalazu i kao takva salje na vasu adresu . Troskove transporta snosi kupac . Za bilo koje probleme prouzrokovane kurirskom sluzbom nismo odgovorni . Jednostavno sve sto je do nas odradimo maksimalno brzo i kvalitetno , na sam rad kurirske sluzbe koja god da je u pitanju ne mozemo uticati samim tim ne odgovaramo za njihova kasnjenja , bahatost , lose baratanje posiljkom , ostecenja i slicno . Za sva pitanja ili nedoumice mozete nas pozvati na broj iz oglasa gde cete istog trenutka dobiti informacije sto je svakako brza varijanta, ili nam poslati poruku na sajtu KP ili na Viber aplikaciji na broj iz oglasa. Licno preuzimanje je moguce u Beogradu u Zarkovu , ako to u porudzbini naglasite , radnim danima od 18h do 23h. Pre dolaska obavesno pozovite da proverite da li je porudzbina spremna za preuzimanje . Uz sliku se dobija i zakacka , tako da je mozete odmah postaviti na zeljeno mesto.

- Velicine 70cm x 50cm - 1750 dinara - Velicine 50cm x 35cm - 900 dinara - Velicine 35cm x 25cm - 550 dinara - Stampa se na veoma kvalitetnom Forex-u - Izuzetan kvalitet stampe - UV Stampa , nije potrebno dodatno uramljivanje - slika je idejnog karaktera - Lep dekor za vas dom , lokal ili kao poklon dragoj osobi - Moguca izrada nekog vaseg motiva  - Licno preuzimanje u Beogradu - Saljemo i kurirskom sluzbom na vasu adresu , troskove transporta snosi kupac - Placanje se vrsi pouzecem , na racun , ili priliko licnog preuzimanje - Clanovima sa negativnim ocenama ne saljemo pre uplate Forex su najkvalitetnije ekspandirane PVC ploče sa naročito finom i homogenom ćelijskom strukturom i svilenkasto mat površinom. FOREX ima široku primenu za izradu slika reklamnih znakova, promo pultova, sajamskih štandova, izradu nameštaja, bilborda, dekoraciju izloga.  Prednosti PVC-FOREX-a su: •  Otpornost na atmosferske uslove •  Otpornost na koroziju •  Jednostavna mehanička I termička obrada •  Otpornost na udarce •  Mala toplotna providljivost FOREX listovi ispunjavaju gotovo sve zahteve propisa o hemikalijama EU, naročito ovi listovi ne sadrže ništa od ovih navedenih supstanci kao što su: olovo, živa, hrom, kadmijum, polibromirani bifenil i bifenil eteri ! ! ! NAPOMENA: Ako zelite da stampamo vas neki motiv , rezolucija slike mora biti na visokom nivou jer direktno utice na sam kvalitet slike odnosno na rezultat stampe. Rok za slanje je od 1-3 radna dana , trudimo se da to bude sto pre jer je i nama u interesu , ali u zavisnosti od trenutka porudzbine ( praznici , neradni dani , sezona , godisnji odmori , servis redovni masina itd ) moze se oduziti koji dan.   - Prilikom porucivanje potrebno je da ostavite vase podatke za slanje ( ime i prezime , grad , ulica i broj , kao i validan kontakt telefon ) . Slika se pakuje u kartonsku ambalazu i kao takva salje na vasu adresu . Troskove transporta snosi kupac . Za bilo koje probleme prouzrokovane kurirskom sluzbom nismo odgovorni . Jednostavno sve sto je do nas odradimo maksimalno brzo i kvalitetno , na sam rad kurirske sluzbe koja god da je u pitanju ne mozemo uticati samim tim ne odgovaramo za njihova kasnjenja , bahatost , lose baratanje posiljkom , ostecenja i slicno . Za sva pitanja ili nedoumice mozete nas pozvati na broj iz oglasa gde cete istog trenutka dobiti informacije sto je svakako brza varijanta, ili nam poslati poruku na Viber aplikaciji na broj iz oglasa.  Licno preuzimanje je moguce u Beogradu u Zarkovu , ako to u porudzbini naglasite , radnim danima od 18h do 23h. Pre dolaska obavesno pozovite da proverite da li je porudzbina spremna za preuzimanje . Uz sliku se dobija i zakacka , tako da je mozete odmah postaviti na zeljeno mesto.

KÖNIGLICH PRIVILEGIERTE PORZELLANMANUFAKTUR TETTAU - Posuda za varivo `Royal Dragon` Posudi nedostaje poklopac! Dimenzije: Visina (bez poklopca): 12,5 cm Dužina : 26 cm Širina: 19,5 cm Prečnik dna: 12 cm Prečnik otvora: 14 cm Zapremina: 1,5 l Težina: 960 g Oštećenje na unutrašnjem delu oboda otvora - vidljivo je na posebnoj slici. Žig na dnu: ROYAL (sa krunom iznad slova Y) DRAGON (kraljevski zmaj, iznad crteža zmaja) Drache-modell (model zmaja) Königl. pr. Tettau (skraćeno za Königlich privilegierte Porzellanmanufaktur Tettau) BAVARIA GERMANY ECHT SPÜLMASCHINEN FEST (POTPUNO BEZBEDNO U MAŠINI ZA PRANJE SUDOVA) INALTERABLE (pored talasastih plavih linija) Fabrika „Königlich privilegierte Porzellanmanufaktur Tettau G.m.b.H.“ proizvodila je model Royal Dragon 1960-tih godina. Fabrika u bavarskom gradu Tettau (Tetau) nastala je zalaganjem čuvenog prirodnjaka Alexander von Humboldta (Aleksander fon Humbolt, 1769-1859). Nakon nekoliko njegovih lepih reči prilikom susreta sa pruskim kraljem Friedrichom Wilhelmom II (Fridrih Vilhelm II), Johann Friedrich Paul Schmidt (Johan Fridrih Paul Šmit)i braća Wilhelm Heinrich Immanuel Greiner (Vilhelm Hajnrih Imanuel Grajner) i Georg Christian Friedmann Greiner (Georg Hristian Fridman Grajner) dobili su 28. januara 1749. godine dozvolu da otvore prvu fabriku porcelana u Bavarskoj. Iako je prvobitna dozvola važila samo za 15 godina, ona je kasnije preinačena u stalnu dozvolu zbog uspeha koji je fabrika ostvarila, na veliko zadovoljstvo Kralja. Naslednici osnivača nisu bili zainteresovani za ovaj posao, i fabrika je do početka XX veka promenila nekoliko vlasnika. Vremenom, fabrika je modernizovana i proizvodnja je konstantno rasla. Asortiman je proširen proizvodnjom porcelana za restorane, hotele i, posebno, za decu. Uspeh nije prošao nezapaženo, i kompanija je privukla pažnju vlasnika ”Porzellanfabrik Christian Seltmann G.m.b.H.” Wilhelma Seltmanna (Vilhelm Zeltman). 1957. godine postao je glavni akcionar fabrike u Tettau, i konačno je u potpunosti preuzeo i integrisao u porodičnu „Seltmann Weiden“ grupaciju. (117/20-38/121-kp/1152)

KÖNIGLICH PRIVILEGIERTE PORZELLANMANUFAKTUR TETTAU - Posuda za supu `Royal Dragon` Dimenzije: Visina (sa poklopcem): 18,5 cm Visina (bez poklopca): 14,5 cm Dužina : 30 cm Širina: 23 cm Prečnik dna: 14 cm Prečnik otvora: 17 cm Zapremina: 2,5 l Težina: 1690 g Žig na dnu: ROYAL (sa krunom iznad slova Y) DRAGON (kraljevski zmaj, iznad crteža zmaja) Drache-modell (model zmaja) Königl. pr. Tettau (skraćeno za Königlich privilegierte Porzellanmanufaktur Tettau) BAVARIA GERMANY ECHT SPÜLMASCHINEN FEST (POTPUNO BEZBEDNO U MAŠINI ZA PRANJE SUDOVA) INALTERABLE (pored talasastih plavih linija) Fabrika „Königlich privilegierte Porzellanmanufaktur Tettau G.m.b.H.“ proizvodila je model Royal Dragon 1960-tih godina. Fabrika u bavarskom gradu Tettau (Tetau) nastala je zalaganjem čuvenog prirodnjaka Alexander von Humboldta (Aleksander fon Humbolt, 1769-1859). Nakon nekoliko njegovih lepih reči prilikom susreta sa pruskim kraljem Friedrichom Wilhelmom II (Fridrih Vilhelm II), Johann Friedrich Paul Schmidt (Johan Fridrih Paul Šmit)i braća Wilhelm Heinrich Immanuel Greiner (Vilhelm Hajnrih Imanuel Grajner) i Georg Christian Friedmann Greiner (Georg Hristian Fridman Grajner) dobili su 28. januara 1749. godine dozvolu da otvore prvu fabriku porcelana u Bavarskoj. Iako je prvobitna dozvola važila samo za 15 godina, ona je kasnije preinačena u stalnu dozvolu zbog uspeha koji je fabrika ostvarila, na veliko zadovoljstvo Kralja. Naslednici osnivača nisu bili zainteresovani za ovaj posao, i fabrika je do početka XX veka promenila nekoliko vlasnika. Vremenom, fabrika je modernizovana i proizvodnja je konstantno rasla. Asortiman je proširen proizvodnjom porcelana za restorane, hotele i, posebno, za decu. Uspeh nije prošao nezapaženo, i kompanija je privukla pažnju vlasnika ”Porzellanfabrik Christian Seltmann G.m.b.H.” Wilhelma Seltmanna (Vilhelm Zeltman). 1957. godine postao je glavni akcionar fabrike u Tettau, i konačno je u potpunosti preuzeo i integrisao u porodičnu „Seltmann Weiden“ grupaciju. (117/19-38/121-kp/1151)

`ECHT` TUPPACK - Dva dezertna tanjira `China Bunt` (1919-1944) Dimenzije Prečnik: 18,5 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 560 g Sitni tragovi pribora na dnu tanjira. Žig na dnu: “ECHT” TUPPACK (iznad krune i inicijala „S“, verovatno od „Schlesien“ / Šlezija) „China Bunt“ TIEFENFURTH (polukružno) “Porzellanfabrik C.H. Tuppack” koristila je žig od 1919. do zatvaranja 1944. godine. Fabriku fajansa u nemačkom gradu Tiefenfurt (Tifenfurt, danas: Parowa, Poljska) osnovao je 1908. godine Johann Heinrich Nicolai Matthiesen (Johan Hajnrih Nikolai Matizen). 1865. godine njegov sin Friedrich Nicolai Matthiesen (Fridrih Nikolai Matizen) uveo je i proizvodnju predmeta od porcelana. 1872. fabrika je prodata i nastavila proizvodnju kao akcionarsko društvo pod imenom “Schlesische Porzellan- und Steingut-Manufaktur AG.” Fabrika je imala uspeha u prvim godinama poslovanja, proizvodila je dekorisan i luksuzan porcelan, koji je velikim delom izvozila preko luka u Baltičkom moru. Investicije u nove objekte i mašine od 1872. do 1874. godine udvostručile su proizvodne kapacitet i doprinele kvalitetu proizvoda. Ipak, fabrika je bila primorana da proglasi bakrot 1885. godine. Najveći deo fabrike preuzeo je 1885. godine Louis Lövinsohn (Luis Lovinzon) koji je zaposlio Paula Donatha (Paul Donat) kao generalnog direktora. 120 zaposlenih proizvodilo je, pored cvetova od porcelana, i posude u stilu Rokokoa. Na osnovu sporazuma iz 1891. godine fabrika je prešla u ruke aktuelnog direktora Paula Georga Alfreda Donatha, koji ju je i dalje vodio, sada pod nazivom “Schlesische Porzellanfabrik Paul Donath”. Najveći deo proizvodnje luksuznih predmeta izvozio se u SAD, Englesku, Rusiju i Švedsku. 1909. fabrika je transformisana u kompaniju, generalni direktor je postao Ernst Wilhelm Fischer (Ernst Vilhelm Fišer), a od oko 1916. godine pod rukovodstvom Carla Hansa Tuppacka (Karl Hans Tupak) radilo je skoro 150 zaposlenih. Posle I Svetskog rata fabriku je preuzeo Carl Hans Tuppack i preimenovao u “Porzellanfabrik C.H. Tuppack”. Fabrika je radila sve do pred kraj II Svetskog rata, kada je zatvorena 1944. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (124/19-47/158-kp/1481)

VILLEROY & BOCH - Mala vaza `Arco Weiss` (1986-2008) Dimenzije Visina: 10,5 cm Širina: 11,5 cm Prečnik dna: 7 cm Prečnik otvora: 7 cm Obim na najširem delu: 38 cm Težina: 390 g Žig na dnu: Villeroy & Boch (iznad dve linije i ispod crteža Starog tornja u Mettlachu, iz X veka) Anno 1748 Germany ARCO WEISS (između dve linije) BONE CHINA Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu proizvodila je model `Arco Weiss` od 1986. do 2008. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (115/41-35/112-kp/1181)

VILLEROY & BOCH - Šest dezertnih tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 20 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 1680 g Na svim tanjirima glazura je sitno ispucala, zlatna boja je mestimično izbledela - vidljivo je na posebnim slikama. Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/40-47/153-kp/1456)

VILLEROY & BOCH - Velika ovalna činija Valeria (1983-1991) Dimenzije Dužina: 41 cm Širina: 27 cm Visina: 3 cm Težina: 1640 g Nekoliko sitnih tragova pribora na dnu činije. Sitne nepravilnosti na rubu su pod glazurom, verovatno nastale u proizvodnji. Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) METTLACHER KUPFERSTICH * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1809 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Valeria Vitroporzellan Fabrika “ Villeroy & Boch” u Mettlachu proizvodila je model `Valeria`, u plavoj i crvenoj boji, od 1983. do 1991. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “ Jean-Franç ois Boch et Frè res“ , i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “ Villeroy & Boch” . Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Franç oisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “ Villeroi & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “ Villeroi & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “ Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “ Gallo Design” , koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “ Villeroi & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “ Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača. (113/47-32/103-kp/1090)

VILLEROY & BOCH - Tacna za šoljicu `Burgenland` Dimenzije: Prečnik: 14,5 cm Visina: 2 cm Prečnik mesta za šoljicu: 5 cm Težina: 150 g Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) BURGENLAND METTLACHER KUPFERDRUCK * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1748 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Fabrika “Villeroy & Boch” proizvodila je novu verziju dekora “Burgerland“ od 1964. do 2001. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača za tanjir. (121/35-45/148)

VILLEROY & BOCH - Ukrasni tanjir `Bataille de Ligny` Korišćen je kao zidni tanjir, ide zajedno sa kukicom za kačenje koja se lepi na poleđinu tanjira - vidljiva je na jednoj slici. Dimenzije Prečnik: 21 cm Visina: 1,5 cm Težina: 340 g Natpis ispod slike: BATAILLE DE LIGNY (Bitka kod Linjija) 16 Juin 1815 Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) METTLACHER KUPFERSTICH * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1809 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Žig se ne može tačno datirati. Svakako druga polovina XX veka. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača za tanjir. (121/19-45/147-kp/1362)

LUDWIG WESSEL - Činija `Imperial-Bonn` (1875-1900) Dimenzije Prečnik: 25,5 cm Prečnik dna: 12,5 cm Visina: 4 cm Težina: 680 g Sitni tragovi pribora na dnu. Srebrna i zlatna boja pri rubu ostale su samo u tragovima. Žig na dnu: 1755 (ispod krune, godina osnivanja fabrike) IMPERIAL – BONN (polukružno) GERMANY Fabrika “Wessel Keramische Verke A.G.” koristila je žig između 1875. i 1900. godine. Oznaka „IMPERIAL-BONN“ na predmetima namenjenim izvozu. Kad je Johann Mathias Rosenkranz (Johan Matis Rosenkranc),vlasnik fabrike keramike „Kurfürstliche Fayencerie Poppelsdorf“, osnovane 1755. godine u mestu Poppelsdorf (Popelsdorf), pored Bonna (Bon), dospeo u finansijske probleme, zadužio se kod bisnismena Ludwiga Wessela (Ludvig Vesel). 1828. godine fabriku je preuzeo glavni poverilac Wessel i vodio je zajedno sa baćom Mehlem (Melem), iz čega je nastala kompanija “Steingutfabrik Franz Anton Mehlem”. Wessel je otkupio i delove zemljišta oko fabrike i 1929. godine izgradio novu fabriku fajansa i keramike: „Porzellan- und Steingutfabrik Ludwig Wessel G.m.b.H. & Co.“ Kada je Ludwig Wessel umro 1838. godine kompaniju je preuzeo njegov sin Franz Joseph Wessel (Franc Jozef Vesel). On je je prilično rano uveo svoja dva sina u posao. Nicolaus Joseph (Nikolaus Jozef) i Carl Ludwig (Karl Ludvig), nakon edikutivnih putovanja u poznate evropske fabrike keramike, nakratko su radili za oca. Preuzeli su posao kada se Franz Joseph Wessel iznenada razboleo. Umro je posle dugog bolovanja 1879. godine. Na osnovu potražnje iz inostranstva i planiranog uvođenja majolike, fabrika se proširila tokom 1880. godine. Izgrađena je potpuno nova prodavnica i magacin, tako da je do 1909. godine kompanija Wessel posedovala kompletan blok zgrada uključujući kancelarije, radnju i skladište, studio za dekoraciju i peć za zastakljivanje. Novoizgrađeni put koji je vodio pored jedne strane bloka nazvan je „Wessel-Straße“ (Ulica Vesel). Nakon što mu je brat umro 8. juna 1888. godine, Carl Ludwig Wessel je transformisao poslovanje u akcionarsko društvo: “Wessel Keramische Verke A.G.” Tokom 1889. godine izgrađene su tri nove peći za preradu porcelana, a istovremeno je izgrađena železnička pruga koja je povezivala fabriku sa robnom stanicom u Bonnu. Tako je fabrika imala dvadeset osam peći za keramiku, deset peći za zastakljivanje, osam peći za najfiniji porcelan i tri parne mašine sa visokim dimnjacima. Posle septembra 1911. godine porudžbine su se naglo smanjivale. U godinama posle 1914. fabrika je mogla da nastavi samo sa radnom snagom ruskih ratnih zarobljenika koji su zamenili one radnike koji su bili mobilisani. U noći između 5. i 6. februara 1925. godine izbio je požar koji je skoro uništio celu fabriku u Poppelsdorfu. 5. februara 1929. godine, uprava je odlučila da proda fabriku kompaniji “Friedrich Butzke & Co. A.G.” Nakon što je fabrika uništena u požaru tokom 1944. godine, nova je izgrađena neposredno pored železničke pruge koja je pripadala “Wessel Keramische Verke A.G.” Nekoliko godina posle rata kompanija se borila, ali vremena su se promenila i nerentabilni objekat je morao da se zatvori. Tokom avgusta 1969. godine zemljište je kupilo Ministarstvo za uređenje zemljišta. Ostaci “Wessel Keramische Verke A.G.” uklonjeni su do 7. maja 1970. godine. Preostala dva dimnjaka dignuta su u vazduh 22. septembra iste godine, a tokom 1977. godine svi preostali objekti su porušeni. Posle više od 140 godina, kompanija Wessel više nije postojala. Izvor: Porcelain Marks and More Prodaje se bez držača za tanjir. (120/35-43/141-kp/1311)

VILLEROY & BOCH - Dva mala tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 16 cm Visina: 1,5 cm Težina: 280 g Na oba tanjira glazura je sitno ispucala na čitavoj površini i pukotine su potamnile, na jednom tanjiru više, na drugom manje - vidljivo je na kolaž slikama. Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/36-46/153)

ARABIA, Finland - Tri šoljice i tacne `Landscape` Dimenzije šoljica: Visina: 5 cm Širina: 10,5 cm Prečnik dna: 4,5 cm Prečnik otvora: 9 cm Dimenzije tacni: Prečnik: 14 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 870 g U unutrašnjosti jedne šoljice tragovi plave boje; u unutrašnjosti druge glazura je izgubila sjaj, blede mrlje na dnu i tamnija mrlja na ivici; tamna mrlja na ivici jedne tacne - sve je vidljivo na kolaž-slici; na poleđini dve tacne tamnija mesta na kojima nije naneta glazura - vidljivo je na posebnoj slici; na dnu tacni sitni tragovi pribora. Žig na dnu jedne šoljice i jedne tacne: ARABIA (ispod krune) MADE IN FINLAND Žig na dnu dve šoljice: ARABIA (ispod krune) WÄRTSILÄ FINLAND Žig na dnu dve tacne: ARABIA (ispod krune) WÄRTSILÄ FINLAND Landscape (engl. pejzaž) KESTÄÄ KONEPESUN TÄL MASKINDISK DISCHWASHER-PROOF (otporno na pranje u mašini za suđe – na finskom i engleskom) Finska fabrika „Arabia“ koristila je prvi žig između 1964. i 1971. godine, a drugi i treći između 1971. i 1975. godine. 1873. godine švedska kompanija „Rörstrand” dobila je dozvolu da izgradi fabriku keramike severno od Helsinkija, u oblasti zvanoj Arabia. Potražnja za posuđem u Rusiji je rasla, a trgovinske tarife za uvoz iz Finske bile su znatno niže od onih iz Švedske. Proizvodnja u fabrici koja je i dobila ime „Arabia” počela je u oktobru 1874. godine. Početkom 1875. „Arabia” je već zapošljavala 110 ljudi. Za samo nekoliko godina, proizvodila je polovinu ukupne proizvodnje keramike u Finskoj. 1885. godine fabrika je postala akcionarsko društvo, „Arabia Aktiefabrik”, sa 90% akcija koje je zadržao „Rörstrand”. 1893. godine Gustaf Herlitz (Gustaf Herlic, 1855-1923), do tada tehnički direktor fabrike, postavljen je za glavnog izvršnog direktora, i odmah je i započeo proces modernizacije. Rezultat je došao na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine gde je „Arabia ”i dobila zlatnu medalju. I Svetski rat doveo je do velikih ekonomskih problema za „Rörstrand”. Prodali su svoje poslednje akcije u fabrici „Arabia”, koja je postala nezavisna finska kompanija. Gustaf Herlitz je predao funkciju generalnog direktora svom sinu, Carl-Gustafu Herlitzu (Karl-Gustaf Herlic). Novi generalni direktor izradio je program temeljne reforme proizvodnog pogona, koji je pokrenut 1919. godine. 1932. godine za umetničkog direktora „Arabie” postavljen je dizajner keramike Kurt Ekholm (1907-1975). Odmah je pokrenuo čuveni fabrički umetnički odsek koji će uskoro biti svetski poznat. Uticao je na dizajn predmeta za domaćinstvo u duhu funkcionalizma sa strogim oblicima i čistim ukrasima. Ekholm je imao sposobnost da otkrije mlade talente i angažovao je neke od vodećih finskih umetnika. Tokom 1930-ih i 1940-ih, „Arabia” je stekla većinu u nekoliko švedskih fabrika keramike, uključujući svoju bivšu matičnu kompaniju „Rörstrand”. Do izbijanja II Svetskog rata „Arabia” je po obimu proizvodnje postala najveći proizvođač porcelana u Evropi i zapošljavala je više od hiljadu ljudi. Uprkos ratu, „Arabia” je 1941. godine dobila dozvolu da proširi fabriku. Projekat je završen u dve faze sa konačnim završetkom 1947. godine, do kada je izgrađena devetospratna fabrička zgrada u Helsinkiju. Proširenjem i modernizacijom proizvodnih kapaciteta velika fabrika je postala gigant, obezbeđujući zaposlenje za preko 2.000 ljudi. Na Trijenalu u Milanu 1951. sedam nagrada pripalo je umetnicima iz “Arabie”. Uspeh se nastavio na Trijenalima 1954. i 1957. Od 1947. do 1990. godine „Arabia” je bila u vlasništvu kompanije „Wärtsilä Oy”. 1984. godine „Wärtsilä Oy” kupila je „Rörstrand”, što je značilo da je stara matična kompanija „Arabie” sada postala njena podružnica. 1990. godine fabriku je kupila kompanija „Haackman”. Tokom 1990-ih, predmeti „Arabie” nagrađeni su brojnim nagradama za dizajn, i fabrika je postala poznata širom sveta i jedan od najcenjenijih brendova Finske. 2007. godine fabriku je preuzeo „Fiskars”, osnovan još 1649. godine. 2016. godine fabrika u Helsinkiju prestala je sa radom a proizvodnja je premeštena na Tajlandu i u Rumuniju. Razvoj brenda, menadžment i dizajn ostali su u Helsinkiju. (124/3-47/155-kp/1464)

ROLOFF / HUTSCHENREUTHER - Ručno oslikan dezertni tanjir Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 2 cm Težina: 210 g Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Prvi žig na dnu, zelenim: Hutschenreuther Selb (Inicijali) LHS (za “Lorenz Hutschenreuther Selb“, u elipsi, ispod crteža lava) BAVARIA GERMANY US ZONE „Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“ koristila je žig između 1946. i 1950. godine, kada se Selb nalazio u američkoj okupacionoj zoni. Drugi žig, crvenim: Roloff (Ispod grba münsterskih anabaptista) handarbeit (ručni rad) Deutsche Wertarbeit (Nemački kvalitetan rad) Prema izvorima, radionica za oslikavanje porcelana ”Porzellan-Manufaktur August Roloff G.m.b.H. ” u Konstanci, na Bodenskom jezeru, koristila je žig od 1927. oo 1932. godine. To se ne poklapa sa vremenom kada je fabrika Hutschenreuther proizvela tanjir, tako da je verovatno ovaj žig korišćen i znatno kasnije. Porodica Hutschenreuther (Hučenrojter) počela je proizvodnju porcelana u nemačkoj severnoj Bavarskoj još 1814. godine. Osnivač Carolus Magnus Hutschenreuther(Karolus Magnus Hučenrojter, 1794-1845), koji je prethpodno radio u fabrici „Lichte“ (Lihte) u Wallendorfu (Valendorf), pokrenuo je fabriku u gradu Hohenberg an der Eger (Hoenberg na Ergeru). Zaposlio je umetnike, zanatlije i vajare iz čitave Evrope, i proizvodi `Porzellanfabrik C.M. Hutschenreuther A.G.` postigli su visok kvalitet. Nakon njegove smrti 1845. godine fabriku su vodili njegova udovica Johanna Hutschenreuther (Johana Hučenrojter) i dva sina. 1857. godine, Lorenz Hutschenberger (Lorenc Hučenrojter), sin Carlousa Magnusa, osnovao je nezavisnu fabriku u gradu Selb (Zelb): „Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“, koja je svojim rastom i ugledom daleko prevazišla fabriku koju je osnovao otac. Brz rast ostvaren je kupovinom nekoliko manjih fabrika porcelana širom Nemačke: “Jaeger, Werner & Co.” (u Selbu, preuzeta 1906. godine), “Paul Müller” (takođe u Selbu, 1917.), “Bauscher” (u Weidenu, 1927.), “Porzellanfabrik Tirschenreuth” (1927.), “Porzellanfabrik Königszelt” (1928.). Za sve to vreme, fabrike oca i sina su bile međusobni konkurenti, i nisu sarađivale. 1969. godine Lorenz Hutschenreuther je kupio i svu imovina koja je bila u vlasništvu prvobitne kompanije koju je osnovao Carolus Magnus, i “Hutschenreuther” je postala jedinstvena kompanija. 2000. godine priključila se kompaniji “Rosenthal”, podružnici “Waterford Wedgwood Group”. August Roloff (August Rolof, 1897 – 1931) osnovao je 1919. godine nemačkom gradu Münster (Minster)svoju radionicu porcelana, što je bilo u pravom trenutku, jer je po završetku I Svetskog rata potražnja bila velika. Kao svoju oznaku izabrao je grb münsterskih anabaptista. U početku je poručivao neoslikan porcelan od fabrika Thomas, Rosenthal, Schumann, Tettau, Gräf & Krippner, Königszelt, a u posleratnom periodu od fabrika Heinrich, Johann Haviland, Eschenbach, Krautheim, Pirkenhammer, kao i drugih. Mnogi od tih predmeta proizvedeni su prema dizajnu samog Roloffa. Takođe, u radionici su oslikavani i stakleni predmeti. Radionica je počela rad sa tri slikara, ali se broj saradnika brzo uvećavao. 1928. i 1929. godine Roloff je postao suvlasnik i radionice za oslikavanje porcelana u nemačkom gradu Konstanz, na Bodenskom jezeru: ”Porzellan-Manufaktur August Roloff G.m.b.H. ” Posle smrti Augusta Roloffa 1931. godine kompanijom je upravljao Ludwig Wiesner (Ludvig Vizner). U toku II Svetskog rata o fabrici je brinuo majstor za oslikavanje porcelana Otto Fuldauer (Oto Fuldauer), koji kao holandski državljanin nije pozivan u vojnu službu. U toku bombardovanja 1944. godine pogoni su skoro potpuno razrušeni. U sledećim godinama zgrade, peći i mašine su postepeno obnavljani. 1949. godine kompanija je pretvorena u akcionarsko društvo, u kojem su najveći udeo imali udovica Augusta Roloffa, Ida Roloff, i ćerka Edith Wiesner (Edit Vizner), rođena Rolloff. U ranim 1950-im godinama fabrika je svoje proizvode isporučivala u Belgiju, Norvešku, Holandiju, Švedsku, Italiju, Švajcarsku, Portugal, Luksemburg, Tursku, Južnu Afriku, Meksiko, Kubu, Peru, Panamu, SAD, Australiju i Novi Zeland. Ipak, fabrika nikada nije uspela da se u potpunosti oporavi. Dugovi su rasli, plate su slabo ili nikako isplaćivane. Mnogi slikari na porcelanu, koji su godinama radili za fabriku, napustili su je i otvorili svoje radionice. Fabrika je konačno zatvorena 1955. godine. (121/45-45/148-kp/1394)

r = 13,5 cm h = 6,5 cm malo izgrebana,ulubljena kraljevina, kraljevski dvorski liferant samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Najstarija beogradska poslastičarnica „Pelivan“ radi već 162 godine i simbol je glavnog grada. Receptura sladoleda se prenosi s kolena na koleno i ljubomorno se čuva kao velika tajna Majstori, u ovom najstarijem prestoničkom hramu sladoleda, kolača i torti, pune 162 godine, s kolena na koleno, ljubomorno čuvaju recepturu poslastica, kao najveću tajnu. Prva slova ove slatke bajke ispisao je, davne 1851. godine, Mustafa Pelivan, Goranac iz Dragaša, koji se posle rvačke karijere okrenuo pravljenju sladoleda. Poslasticu je pravio u čabru sa ledom. - Početni kapital stekao je kao ondašnji najbolji rvač u Srbiji. Otvorio je poslastičarnicu, nedaleko od Stambol-kapije, na mestu današnjeg „Staklenca“ na Trgu Republike - priča Suhaib Alšukeir, čukununuk Mustafe Pelivana. - Na tom mestu lokal je ostao i posle povratka Obrenovića na vlast. Adresa nije menjana ni posle ponovnog dolaska Karađorđevića i Prvog svetskog rata. Posle Mustafe, posao je nasledio sin Mehmet, a posle njega Mustafini unuk Malić Pelivanović. Porodica je stekla poslovni i društveni ugled. Malić je bio i narodni poslanik neposredno posle Prvog svetskog rata. - Po narudžbi vladara, dvoru smo isporučivali alvu, što je bila preteča današnjeg „keteringa“. Nažalost, Drugi svetski rat je porodicu vratio na početak - navodi Alšukeir, dok u rukama drži požutelo majstorsko svedočanstvo od Kraljevine Jugoslavije, iz 1936. godine. Izvorna poslastičarnica stradala je u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Mustafin unuk Azir već 22. avgusta 1941. godine otvara novu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se „Pelivan“ i danas nalazi. Posao i mušterije je uspeo da sačuva, ali nova vlast nije volela privatnike. - Komunisti su dedu držali u zatvoru, oduzeli mu plac na Slaviji, ali poslastičarnicu nisu dirali. Posao je dobro išao do 1980. godine, kada se dnevno prodavalo po 250 kilograma sladoleda i oko 600 litara limunade i boze - kaže naš sagovornik, navodeći da su mnogi poslastičari u bivšoj Jugoslaviji, upravo kod Azira, izučili zanat. Deda Azir bio je sam po sebi priča. Čim su utihnule detonacije Drugog svetskog rata, Azir se uputio u Italiju, gde je kupio najsavremenije mašine za slatke đakonije. Prvi sladoled na kugle u Jugoslaviji upravo je on poslužio u tadašnjem Bulevaru revolucije. Kad je Bata zavodio red POKOJNI glumac Danilo Bata Stojković, po vrelim letnjim danima, svakodnevno je dolazio u Bulevar. Kako je govorio, „da ohladi, ali i zasladi dušu“. U to vreme, red za sladoled bi se formirao gotovo do Kneza Miloša. Jednom prilikom, neki mangup pokušao je preko reda da kupi poslasticu. Kada je video šta ovaj hoće da uradi, Bati je pukao film. Počeo je da viče, nateravši momka da stane u začelje kolone. O Aziru se po čaršiji još prepričavaju različite anegdote. Jednom prilikom uhvatio je svoje sinovce da su novcem iz kase uplatili sportsku prognozu. Ljut na njih, rešio je da svi zaposleni imaju zašivene džepove na radnim pantalonama. - Imao je svoj recept za sladoled, koji je ljubomorno čuvao. Smislio ga je četrdesetih godina, a mi ga i danas koristimo. Deda bi ustajao u tri sata ujutro, kad nema nikoga, da bi pravio masu za sladoled. Posle bi došli njegovi sinovci da lede sladoled. Nikome nije želeo da otkrije sastav poslastice. Radio bi tako do pet sati, dok ne dođu ostali radnici. Taj recept danas zna samo otac Ahmad i nas trojica braće - priča Musab, Suhaibov mlađi brat. Za vreme bivše Jugoslavije, Azirove slatkiše voleli su turisti, pevači, glumci, političari, književnici... „Pelivan“ je kao nezaobilaznu stanicu u Beogradu pomenuo i Ivo Andrić u „Znakovima pored puta“. Raspadom nekadašnje velike države došli su teški dani za poslastičarnicu. Tokom ratova, posao je nastavila ćerka Seija i njen muž Ahmad, Sirijac, koji je 1980. godine došao u Beograd da studira medicinu. Besparica je uticala i na obim posla. Međutim, poslednje dve godine situacija se promenila. Posao su ambiciozno preuzela trojica braće Bara, Suhaib i Musab Alšukeir. izvor : Milenko KOVAČEVIĆ, Novosti

VILLEROY & BOCH - Plitka činija `New Wave Gourmet` Sa serijom „New Wave“ Villeroy & Boch je razvio kolekciju koja je u snažnom kontrastu sa klasičnim okruglim dizajnom posuđa. Tanjiri, šolje i činije imaju poseban dizajn karakterističnih nepravilnih geometrijskih oblika koji podsećaju na oblik zastave koja se vijori na vetru. Kolekcija je napravljena od posebnog, premium porcelana otpornog na udarce i jarko belog sjaja, koji karakteriše visoka čvrstoća ivica. Pošto se neobičan dizajn ne može proizvesti uobičajenim metodama, razvijen je specijalni proces livenja pod pritiskom. 2014. godine Villeroy & Boch je za ovu kolekciju dobio tek ustanovljenu Nemačku nacionalnu industrijsku nagradu za inovativan dizajn i inženjersku produkciju. Dimenzije Dužina: 33 cm Širina: 22 cm Visina: 3 cm Težina: 950 g Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Dve male, svetle mrlje pri ivici - vidljivo je na slikama. Žig na dnu: Villeroy & Boch (iznad linije) 1748 GERMANY Savremeni žig, u upotrebi verovatno od oko 2009. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača. (120/15-43/138-kp/1291)

VILLEROY & BOCH - Šest malih tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 16 cm Visina: 1,5 cm Težina: 860 g Na svim tanjirima glazura je na čitavoj površini mrežasto ispucala i zlatna boja mestimično izbledela; na jednom tanjiru naprslina sa strane - na slici označeno belom strelicom; na drugom tanjiru fabrička greška u bojenju i naprslina sa strane; na trećem dve naprsline sa strane i dva manja oštećenja na ivici označena crnim strelicama- sve je vidljivo na kolaž-slici Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/38-46/153-kp/1455)

VILLEROY & BOCH - Četiri dezertna tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 20 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 1040 g Na svim tanjirima glazura je sitno ispucala, većinom i potamnila, na nekim mestima više, na nekima manje; zlatna boja je mestimično izbledela, jedan je tanjir napukao sa strane; na jednom sitno oštećenje na rubu koje je pod glazurom, dakle nastalo pri proizvodnji - sve je vidljivo na slikama tanjira sa obe strane Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/37-46/153)

K. KRIEGEL & Co. Prag - Dva duboka tanjira (1837-1854) Dimenzije Prečnik: 24,5 cm Visina: 3,5 cm Ukupna težina: 890 g Nekoliko većih pukotina na dnu jednog, i mnošvo sitnijih na dnu drugog tanjira, vidljivih i na naličju. Žig na dnu, podglazurno utisnuto: PRAG Fabrika „K Kriegel & Co.“ koristila je žig od 1837. godine, do, prema nekim autorima, 1854., a prema drugima do 1903. godine Fabriku, koja se smatra najstarijom češkom fabrikom keramike, i čiji su veoma kvalitetni i retki proizvodi među kolekcionarma poznati pod nazivom “Stari Prag”, osnovali su braća Karel i Václav Kunerla (Karel i Vaclav Kunerla), Josef Emanuel Hübel (Jozef Emanuel Hubel) i Josef Ignaz Lange (Jozef Ignac Lange). Ideja o osnivanju fabrike keramike postojala je još od 1791. godine, ali se izgradnja odužila zbog razumljivog straha stanovnika praške četvrti St. Peter od požara, jer su dimnjaci takvih fabrika visoko u vazduh izbacivali a vetar raznosio iskre, veoma opasne za tadašnje kuće sagrađene uglavnom od drveta. Konačno je fabrika počela sa radom 1795. godine, a krajem godine dobila je tzv. Privilegiju za područje Boemije i ostale k.u.k. države (kaiserliche und königliche, carske i kraljevske, dakle čitavu Austrougarsku monarhiju), uz obrazloženje da cilj fabrike nije samo bogaćenje njenih vlasnika, već i podrška osiromašenim ili neuspešnim fabrikantima i trgovcima, kao i njihovim udovicama i siročadi. Fabrika je mogla da isporučuje svoje proizvode na celoj teritorili carstva i da koristi u žigu grb sa dvoglavim carskim orlom. 1799. godine u upravi je braću Kunerla, koja su izašla iz posla, zamenio Grof Karl Clam-Martinitz (Karl Klam-Martinic) i fabrika je radila pod imenon „Hübel und Co.“ 1804. godine jedini vlasnik je postao grof Martinitz, koji je instalirao englesku mašinu za štampanje na keramici, prvu u nemačkom govornom području. 1810. godine prodao je kompaniju njenom prvobitnom vlasniku Josefu Emanuelu Hübelu. Nakon Hübelove smrti 1835. godine fabriku su zakupili Karl Ludwig Kriegel (Karl Ludvig Krigel) i Karl Wolf (Karl Volf). Pod nazivom „K. k. priv. Porzellan- u. Steingutfabrik von Kriegel & Co.“ (Carska i kraljevska privilegovana fabrika porcelana i keramike Kriegel & Co.) fabrika je počela sa proizvodnjom porcelana 1837. godine. Proizvodila je servise za ručavanje, kafu i čaj i ostali upotrebni porcelan. 1839. godine fabrika je imala zapažen nastup na II. Industrijskoj izložbi u Beču. Kada je 1841. godine zakup istekao, Kriegel ga nije obnovio već je umesto toga otklupio opremu fabrike i preselio je u nove prostorije. Zajedno sa novim partnerom, biznisenom Emanuelom Hofmannom (Emanuel Hofman) osnovao je kompaniju „K.Kriegel & Co.“ Budućnost fabrike u najvećoj meri je odredila Kriegelova odluka da 1845. godine angažuje tada 26-godišnjeg vajara Ernsta Poppa (Ernst Pop) kao glavnog dizajnera. Ernst Popp (1819-1883), sin nemačkog umetnika Avgusta Poppa (Avgust Pop), bio je student nemačkog vajara Ludwiga Schwanthallera (Ludvig Švantaler) na Minhenskoj Akademiji umetnosti. 1845. godine preselio se u Prag i zaposlio u fabrici „Kriegel & Co.“ 1851. godine postao je učitelj vajanja u „Tehničkoj školi za podršku češkoj industriji.” I pored toga što mu je maternji jezik bio nemački, toliko je savladao češki jezik da je sa učenicima komunicirao isključivo na njihovom maternjem jeziku. Među njegovim učenicima su mnogi kasnije poznati češki vajari i arhitekte, a među njima posebno mesto zauzima njegov sin Antonin Popp (Antonin Pop, 1850-1915), čije bronzane skulpture krase stubove mosta Svatopluka Čecha (ili samo Čechův most) u Pragu, na Vlatavi. Ernst Popp je najviše uspeha imao u oblastima malih skulptura i reljefa. Zajedno sa Schwanthallerom radio je na skulpturama za fasadu Mihenskog nacionalnog muzeja. Za fabriku „Kriegl & Co“ Popp je dizajnirao mnoge izvanedne figure, biste i druge predmete. Uglavnom zahvaljujući njegovom radu, praška fabrika porcelana je uspela da se probije do evropske elite, a figuralni porcelan postao jedna od najvažnijih proizvodnih linija fabrike. Unutar Austro-Ugarske monarhije, postala je dostojan konkurent tada već čuvenoj „K. k. priv. Porzellanmanufaktur Wien“ iz Augartena. Krajem XIX eka porcelan više nije bio tako popularan i proizvodnja je bila sve manje isplativa. 1894. godine pojavile su se ideje da fabriku treba likvidirati. Još jedan pokušaj održanja proizvodnje u Pragu bio je preseljenje proizvodnje u Prag-Radlice gde je kompanija „Kiovský i Trinks“ proizvodila porcelanske, keramičke i šamotne predmete. Kompanija je pokušala da obnovi proizvodnji program koji je zamro, ali bez mnogo uspeha. Posle tri godine, u kojima je fabrika je više puta prodavana i menjala vlasnike, konačno je zatvorena 1810. godine a zemljište i fabričke zgrade prodate su na licitaciji. Prodaju se bez držača za tanjire. (115/47-35/112-kp/1186)

K. KRIEGEL & Co, Prag - Velika okrugla činija (1837-1854) Dimenzije Prečnik: 31 cm Visina: 4,5 cm Težina: 950 g Tamna pukotina na dnu, vidljiva i sa naličja. Sitni tragovi pribora na dnu. Tamno-plava boja na rubu i rubnom dekoru na nekoliko mesta sitno oštećena. Sve je vidljivo na kolaž-slici. Žig na dnu, podglazurno utisnuto: Prag K & C (za K Kriegel & Co.) Fabrika „K Kriegel & Co.“ koristila je žig od 1837. godine, do, prema nekim autorima, 1854., a prema drugima do 1903. godine Fabriku, koja se smatra najstarijom češkom fabrikom keramike, i čiji su veoma kvalitetni i retki proizvodi među kolekcionarma poznati pod nazivom “Stari Prag”, osnovali su braća Karel i Václav Kunerla (Karel i Vaclav Kunerla), Josef Emanuel Hübel (Jozef Emanuel Hubel) i Josef Ignaz Lange (Jozef Ignac Lange). Ideja o osnivanju fabrike keramike postojala je još od 1791. godine, ali se izgradnja odužila zbog razumljivog straha stanovnika praške četvrti St. Peter od požara, jer su dimnjaci takvih fabrika visoko u vazduh izbacivali a vetar raznosio iskre, veoma opasne za tadašnje kuće sagrađene uglavnom od drveta. Konačno je fabrika počela sa radom 1795. godine, a krajem godine dobila je tzv. Privilegiju za područje Boemije i ostale k.u.k. države (kaiserliche und königliche, carske i kraljevske, dakle čitavu Austrougarsku monarhiju), uz obrazloženje da cilj fabrike nije samo bogaćenje njenih vlasnika, već i podrška osiromašenim ili neuspešnim fabrikantima i trgovcima, kao i njihovim udovicama i siročadi. Fabrika je mogla da isporučuje svoje proizvode na celoj teritorili carstva i da koristi u žigu grb sa dvoglavim carskim orlom. 1799. godine u upravi je braću Kunerla, koja su izašla iz posla, zamenio Grof Karl Clam-Martinitz (Karl Klam-Martinic) i fabrika je radila pod imenon „Hübel und Co.“ 1804. godine jedini vlasnik je postao grof Martinitz, koji je instalirao englesku mašinu za štampanje na keramici, prvu u nemačkom govornom području. 1810. godine prodao je kompaniju njenom prvobitnom vlasniku Josefu Emanuelu Hübelu. Nakon Hübelove smrti 1835. godine fabriku su zakupili Karl Ludwig Kriegel (Karl Ludvig Krigel) i Karl Wolf (Karl Volf). Pod nazivom „K. k. priv. Porzellan- u. Steingutfabrik von Kriegel & Co.“ (Carska i kraljevska privilegovana fabrika porcelana i keramike Kriegel & Co.) fabrika je počela sa proizvodnjom porcelana 1837. godine. Proizvodila je servise za ručavanje, kafu i čaj i ostali upotrebni porcelan. 1839. godine fabrika je imala zapažen nastup na II. Industrijskoj izložbi u Beču. Kada je 1841. godine zakup istekao, Kriegel ga nije obnovio već je umesto toga otklupio opremu fabrike i preselio je u nove prostorije. Zajedno sa novim partnerom, biznisenom Emanuelom Hofmannom (Emanuel Hofman) osnovao je kompaniju „K.Kriegel & Co.“ Budućnost fabrike u najvećoj meri je odredila Kriegelova odluka da 1845. godine angažuje tada 26-godišnjeg vajara Ernsta Poppa (Ernst Pop) kao glavnog dizajnera. Ernst Popp (1819-1883), sin nemačkog umetnika Avgusta Poppa (Avgust Pop), bio je student nemačkog vajara Ludwiga Schwanthallera (Ludvig Švantaler) na Minhenskoj Akademiji umetnosti. 1845. godine preselio se u Prag i zaposlio u fabrici „Kriegel & Co.“ 1851. godine postao je učitelj vajanja u „Tehničkoj školi za podršku češkoj industriji.” I pored toga što mu je maternji jezik bio nemački, toliko je savladao češki jezik da je sa učenicima komunicirao isključivo na njihovom maternjem jeziku. Među njegovim učenicima su mnogi kasnije poznati češki vajari i arhitekte, a među njima posebno mesto zauzima njegov sin Antonin Popp (Antonin Pop, 1850-1915), čije bronzane skulpture krase stubove mosta Svatopluka Čecha (ili samo Čechův most) u Pragu, na Vlatavi. Ernst Popp je najviše uspeha imao u oblastima malih skulptura i reljefa. Zajedno sa Schwanthallerom radio je na skulpturama za fasadu Mihenskog nacionalnog muzeja. Za fabriku „Kriegl & Co“ Popp je dizajnirao mnoge izvanedne figure, biste i druge predmete. Uglavnom zahvaljujući njegovom radu, praška fabrika porcelana je uspela da se probije do evropske elite, a figuralni porcelan postao jedna od najvažnijih proizvodnih linija fabrike. Unutar Austro-Ugarske monarhije, postala je dostojan konkurent tada već čuvenoj „K. k. priv. Porzellanmanufaktur Wien“ iz Augartena. Krajem XIX eka porcelan više nije bio tako popularan i proizvodnja je bila sve manje isplativa. 1894. godine pojavile su se ideje da fabriku treba likvidirati. Još jedan pokušaj održanja proizvodnje u Pragu bio je preseljenje proizvodnje u Prag-Radlice gde je kompanija „Kiovský i Trinks“ proizvodila porcelanske, keramičke i šamotne predmete. Kompanija je pokušala da obnovi proizvodnji program koji je zamro, ali bez mnogo uspeha. Posle tri godine, u kojima je fabrika je više puta prodavana i menjala vlasnike, konačno je zatvorena 1810. godine a zemljište i fabričke zgrade prodate su na licitaciji. Prodaje se bez držača za tanjir. (115/48-35/112-kp/1187)