PISACA MASINA "BISER", LATINICNI FONT, U IZUZETNO DOBROM, SAVRSENOM STANJU! BUKVALNO, KAO DA JE IZ PRODAVNICE IZASLA! ZA KOLEKCIONARE SAVRSEN PRIMERAK! IMA SVOJU KUTIJU, KOJA SE ZAKLJUCAVA I UZ KOJU NARAVNO, IDE I KLJUC I PRIBOR, CETKICE KOJE IDU UZ NJU.

Stara izuzetno ocuvana MASINA ZA KUCANJE ispravna-izuzetne ocuvanosti u originalnoj kutiji

Stara pisaca masina Corona. Masina je u svojoj originalnoj kutiji i potpuno je ispravna mada bi bilo dobro i malo da se podmaze.

Nasledstvo od dede koji je bio kolekcionar, Mercedes Model 4 pisaća mašina iz 1925 godine. Detaljnije podatke ne znam, ozbiljni kupci mogu doći i lično pogledati mašinu.

Mehanicka vintidz biro masina za racunanje ,teska preko 2-3 kg ,deluje da je ispravna vrti rucicu motaju se brojevi

Nasledstvo od dede koji je bio kolekcionar, Imperial Model B ćirilična pisaća mašina iz 1915 godine. Detaljne podakte ne znam, ozbiljni kupci mogu doći i pogledati stanje na licu mesta.

Singer šivaća mašina sa postoljem,u ispravnom stanju-nedostaje kais,drveni deo trebalo bi da se restaurira.Samo licno preuzimanje u Bgd.

RHEINMETALL KsT - Prenosiva pisaća mašina (1958) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvodnja prenosive pisaće mašine „Model KsT“ (inicijali od „Kleinschreibmaschine mit Tabulator“ = mala pisaća mašina sa tabulatorom), pod predratnim brendom „Rheinmetall“ (Rajnmetal), počela je odmah posle rata, 1945. godine, u fabrici „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“ u Istočnoj Nemačkoj. Model je baziran na prenosivoj mašini koja se proizvodila do 1940. godine, i bila je bazirana na modelu bankrotirane fabrike „Stoever“ (Šrover) koju je „Rheinmetall“ kupio 1930. godine. Od ove mašine „Model KsT“ je nasledio i retku mogućnost potpunog odvajanja kolica, uz pomeranje samo dve poluge. Kasnije je uvedena i mogućnost skidanja svake poluge za slova pojedinačno, operacije koje je, ako je potrebno, mogao da izvede prosečan korisnik. Ipak, fabrika je preporučivala da se to ne čini bez valjanog razloga. Prvi put, dizajn je znatno izmenjen 1950. godine, i poklopac trake dobio je moderniji, zaobljeni oblik. Pet godina kasnije mašina je dobila konačan izgled, koji će uglavnom zadržati do kraja proizvodnje. Ime „Rheinmetal“ 1960. godine zamenjeno sa „Supermetall“. Još kratko vreme posle 1960. godine mašina se izvozila u SAD pod nazivom „Aztec 600“. Proizvodnja je definitivno završena 1962. godine. Proizvođač: „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“, Sömmerda, DDR Prema serijskom broju: 498162 (utisnut je ispod desnog kotura za traku), mašina je proizvedena 1958. godine. Reljefni plastični natpis `Rheinmetall` na prednjem delu poklopca trake. Na zadnjem panelu: Inicijal `S` u trouglu (za “Sonderklasse, für sehr gute Qualität` = Specijana klasa za veoma dobar kvalitet) Beoj: 09/2552 (09 je teritorijalna šifra za okrug Erfurt, gde se nalazila fabrika Sömmerda; 02552 je šifra za mesto proizvodnje, verovatno za fabriku `Sömmerda Rheinmetall`) Dimenzije mašine: Visina (ne računajući teleskopske držače papira): 13,5 cm Dužina: 35 cm Širina: 31 cm Dimenzije kutije: Visina: 17,5 cm Dužina: 38 cm Širina (bez ručice za nošenje): 36 cm Težina (sa kutijom): 7,85 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L) Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je delimično rasklopljena i pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkciioniše besprekorno. Nema primetnih tragova upotrebe. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera mestimično pohabana, naročito na ivicama. Delimično rđa na metalnim okovima kutije. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. Na zahtev, mogu da pošaljem `Uputstvo za korišćenje` (na engleskom jeziku) u PDF formatu. Kompaniju „Rheinische Metallwaren- und Maschinenwerk AG“ (poznatu samo kao „Rheinmetall“, po adresi telegrama) osnovalo je1889. godine rudarsko-topioničarsko udruženje „Hörder Bergwerks- und Hütten-Verein“, da bi snabdevala municijom Nemački Rajh. Za generalnog direktora postavljen je Josef Massenez (Jozef Mesinez), a izgradnju fabrike u Düsseldorfu vodio je Heinrich Ehrhardt (Hajnrih Erhart, 1840-1928) koji je i upravljao fabrikom do 1920. godine. Takođe je mnoge svoje patente i pronalaske stavio na raspolaganje kompaniji i tako dao značajan doprinos tehničkom razvoju mnogih Rheinmetall proizvoda. Na inicijativu Heinricha Ehrhardta, „Rheinmetall“ je 1901. godine preuzeo bankrotiranu fabriku „Munitions- und Waffenfabrik AG“ u mestu Sömmerda (Zemerda) i tako proširio svoj asortiman proizvoda. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Rheinmetall je bio jedan od najvećih proizvođača oružja u Nemačkom Rajhu. Do kraja rata, broj radnika se povećao na skoro 48.000, uključujući oko 9.000 žena. Posle rata nemačka proizvodnja oružja je zaustavljena. Odredbe Versajskog ugovora primorale su „Rheinmetall“ da otpusti velik broj radnika i pređe na civilne proizvode: lokomotive, vagone, poljoprivredne mašine i parne plugove. U fabrici u Sömmerdi proizvodila se precizna mehanička oprema kao što su pisaće i računske mašine i kalkulatori. 1930. godine „Rheinmetall“ je preuzeo bankrotiranu fabriku „Stoever“ (Štover) i nstavio da proizvodi njene pisaće mašine. 1931. godine kompanija je razvila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu prema nerealizovanom dizajnu Leopolda Ferdinanda Paschera za „Stoever“. U aprilu 1933. „Rheinmetall“ je kupio proizvođača lokomotiva „Borsig“ i tako došao u posed velike fabrike u Berlin-Tegelu, a ime kompanije je promenjeno u „Rheinmetall-Borsig AG“. Proizvodnja je prešla na mitraljeze, topove, protivtenkovske topove, minobacače, poljske topove, protivavionske i šinske topove. Razvijena su i oklopna guseničarska vozila. 1938. godine kompanija je preselila svoje sedište iz Düsseldorfa (Duseldorf) u Berlin. Nacionalizovana je i potpuno integrisana u pripreme za rat. Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja naoružanja je maksimalno povećana kao i razvoj novih sistema naoružanja, a broj zaposlenih dostigao je 85.000. Nakon završetka rata, fabrike „Rheinmetall-Borsiga“ u Düsseldorfu, Zapadnom Berlinu i Unterlisu došle su pod kontrolu zapadnih saveznika a imovina u oblastima koje je zauzela Crvena armija je eksproprisana. Neka postrojenja su potpuno demontirale sile pobednice. Ipak, već 1945. godine predstavljena je prenosiva pisaća mašina „Rheinmetall KsT”, iznenađujuće kvalietatna za uslove u kojima je nastala. !952. godine fabrika „Rheinmetall“ u Sömmerdi predata je vladi Istočne Nemačke i stvoreno je državno preduzeće „VEB Mechanik Buromaschinenverk Rheinmetall Sommerda“. Sa drugim preduzećima je 1969. godine preuzeće je ušlo u sastav „VEB Kombinat Zentronik“ od kojeg je 1978. godine nastao „VEB Kombinat Robotron“. Glavni proizvodi su bili štampači i personalni računari. Spajanjem dve Nemačke, fabrika, koja je tada imala 12.000 radnika privatizovana je i likvidirana 1992. godine. Fabrikama u Zapadnoj Nemačkoj je do 1950. godine bila zabranjena proizvodnja. „Rheinmetall-Borsig“ je tada pretvoren u čistu holding kompaniju u vlasništvu Savezne Republike Nemačke i osnovane su dve nezavisne podružnice. „Borsig“ u Berlinu je proizvodio parne kotlove i rashladne sisteme, dok je „Rheinmetall“ u Diseldorfu proizvodio pisaće mašine, amortizere, liftove, mašine za kožare i opremu za transport i utovar. Ipak, već tada su vršene pripreme za obnavljanje proizvodnje naoružanja. Preokret je usledio 1956. godine kada je osnovan Bundeswehr i ponovo pokrenut vojni proizvodni program. „Rheinmetall“ je proizvodio mitraljeze, mašinske topove i municiju. 2000. godine Upravni odbor kompanije je odlučio da se koncentriše na odbrambenu tehnologiju, automobilsku tehnologiju i elektroniku. Danas „Rheinmetall“ ostvaruje godišnju prodaju vrednu više od četiri milijarde evra i deseta je najveća kompanija za proizvodnju oružja u Evropi. (124/28-I-kp/1490)

PISAĆA MAŠINA Marke `KONTINENTAL` N e m a č k a !!! 9O godina !!! IZUZETNO OČUVANA PISAĆA MAŠINA je u CELINI, takva kako je proizvedena pre 9O godina, sva slova su na broju, konstrukcija odlično očuvana, sačuvana crna boja! Mašina deluje IMPRESIVNO, težine preko 10 kg! ... Mašina je bila 12.O1.2O21. godine na generalnom čišćenju u Servisu ANDREJEVIĆ, ul. Katanićeva broj 8. Cena servisiranja: 11OOO (jedanaest hiljada) dinara RAČUN Broj: 1201/O1 Datum: 12.01.2O21 Garancija za ispravan rad mašine važi dve (2) godine Sve u svemu, neverovatna rad ljudskih ruku, za poštovanje! KOLEKCIONARSKI primerak !!! MUZEJSKI PRIMERAK !!!!!! Za LJUBITELJE STARINA ZA VEČNOST !!!!!!!!!!!

Mašina za kucanje MIGNON AEG proizvedena 1925(podatak sa interneta). AEG-DEUTSCHE WERKE A.G.- BERLIN WERK ERFURT Modell 4 Potrebna je restauracija,mašina nije kompletna,prodaje se kao što je na slikama. Svaki dogovor preko Kupinda.

ALPINA SK24 - Stara nemačka pisaća mašina (1955.) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvođač: „Alpina Büromaschinenwerke AG“, Kaufbeuren, Germany Jedini model pisaće mašine koju je proizvodila „Alpina Büromaschinenwerke AG“ ušao je u proizvodnju 1952. godine po oznakom “N24” (“N” verovatno od `Normalmodell`, 24 je dužina valjka u cm). To je polu-prenosiva mašina, jer iako može da se prenosi, spada u najveće i najteže (9 kg!) prenosne mašine. Zbog mogućosti koje pruža nazvana je i “mala kancelarijska mašina”. Prvobitno, kućište mašine je imalo ugaonu formu, ali već iste godine je dobilo novu, specifično zaobljenu formu koju će, uz manje izmene, zadržati do kraja proizvodnje. Iste godine pojavio se i model “SK24” (“SK” za početna slova od “Setz-Kolonnensteller”= nem. tabulator). 1958. godine uvedeni su modeli “SK33” (valjak širine 33 cm, sa tabulatorom) i DT33 (sa decimalnim tabulatorom). „Alpina Büromaschinenwerke AG“ prestao je sa proizvodnjom svih mašina 1961. godine. Poznavaoci i kolekcionari svrstavaju ove mašine među najbolje koje su ikad proizvedene. Smatraju da su individualnog stila i izuzetno oblikovane, sjajno konstruisane korišćenjem najboljih materijala. Tako, Will Daves: „Pored toga što su posebno oblikovane [Alpine] su u stvari veličanstveno konstruisane... Svaka moguća tačka dizajna je izvedena superlativno u ovim mašinama, koje su svakako bile skupe za proizvodnju.“ ( Visoko mišljenje ima i jedan od najpoznatijih kolekcionara pisaćih mašina, Australijanac Robert Messenger: “Mislim da nikada nisam kucao na boljoj mašini. Dakle, samo za to, hvala vam, dr Otto Rudolf Bovensiepen…” ( Razumljivo je da su danas Alpine među najcenjenijim predmetima za kolekcionare pisaćih mašina širom sveta. Prema serijskom broju: 47653 (ugraviran je na pločici ispod leve strane kolica), mašina je proizvedena 1955. godine. Natpis: `ALPINA` na prednjoj strani poklopca trake (Inicijal) `A` (na kružnoj pločici iznad natpisa) Na zadnjoj strani mašine pločica sa podacima distributera: PAUL BOCKS, W. Elberfeld Dimenzije mašine: Visina (bez teleskopskog držača papira): 14 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 34 cm Širina: 34 cm Dimenzije kutije: Visina: 20 cm Dužina: 39 cm Širina (bez ručice za nošenje): 39 cm Težina (sa kutijom): 9 kg Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku. Mašina je grubo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U celini, zhteva pažljivo čišćenje i podmazivanje, zamenu trake. Sve funkcije rade ispravno. Boja je u celini dobro očuvana, sa sitnijim oštećenjima. Pohabana je na stranama okvira tipki, na mestima gde pri kucanju naležu ruke, kao i na kolicima oko dugmeta za okretanje valjka. Na donjoj ivici zadnje strane sitni plikovi od vlage. Na delovima mehanizma mestimično tragovi rđe. Četiri tipke za slova su bleđe boje, verovatno su bile zamenjene. Kofer je dobro očuvan, ali je obloga kofera u donjem delu bila odlepljena, verovatno pod uticajem vlage. Zalepljeno je i nije uočljivo, osim u donjem unutrašnjem delu poklopca gde je ostala valovita. Na ivicama šare obloge su mestimično pohabane. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. „Alpina Büromaschinenwerke AG“ u bavarskom mestu Kaufbeurenu (Kufbojren) osnovao je 1949. godine dr. Otto Rudolph Bovensiepen (Oto Rudolf Bovezipn). Porodica Bovensiepen je 1892. godine preuzela kontrolu nad svetski poznatim proizvođačem preciznih mašina “Peter Wolters”, koji je osnovao Johann Peter Wolters (Johan Peter Volters) 1804. godine. Oto Rudolph, kao i njegov otac, doktorirao je pravo i bio je autor zapaženih knjiga iz ove oblasti. Međutim, mašinstvo mu je bilo u krvi i postao je partner u kompaniji za proizvodnju malokalibarskog oružja i municije „Kupfer und Messingverke KG Becker & Co“. Kako se organizacija „Peter Wolters-Bovensiepen“ obnavljala nakon Drugog svetskog rata, Oto Rudolf je pronašao svoj pravi poziv. Počeo je da pravi pisaće mašine 1951. godine, a prva pisaća mašina je predstavljena 1952. godine. Kompanija je proizvodila samo jedan model prenosive pisaće mašine, i nikad nije proizvela standardne kancelarijske mašine. U kasnijem razvoju proizvodila je i mehaničke kalkulatore. Do 1965. godine, proizvedeno je skoro 300 000 pisaćih mašina. Kada je Bovensiepenov sin Burkard počeo da koristi fabriku pisaćih mašina da bi prerađivao automobilske motore fabrike „BMV“, dr. Oto Rudolph Bovesiepen 1962. godine prodao je prava na svoju pisaću mašinu, kao i na kalkulator Alpina, kompaniji „Standard Electrik Lorenz“, koja je i sama bila u vlasništvu ogromne „International Telephone and Telegraph Corporation“, poznate i kao „IT&T“. Pisaće mašine proizvodile su se još dve godine, a zatim je fabrika zatvorena i njena preostala imovina prodata konglomeratu kućnih aparata „Vorwerk“. Tek skoro pojavio se i podatak da su 1965. godine ili nešto kasnije celokupna sredstva za proizvodnju (mašine i sistemi) preseljeni u tadašnju Jugoslaviju, odnosno u fabriku TOPS („Tovarna pisarniških strojev“) u Ljubljani, zbog znatno jeftinije radne snage. Još izvesno vreme tamo su se mašine proizvodile pod brendom `Alpina`. Na kraju, 1969. godine, fabriku je otkupio inženjer Oskar Mildner, koji je 1958. ručno napravio prototip minijaturne mašine za računanje. Mildner je bio zainteresovan samo za imovinu `Alpine` koja se odnosi na kalkulatore i prodao je prava na pisaću mašinu i fabriku Kaufbeuren kompaniji „Olympia Wilhelmshaven“. Fabrika je prodata gradu Kaufbeuren 1981. godine, a potom bivšim radnicima. (124/38-I-kp/1500)

FACIT TP2, Sweden - Prenosna pisaća mašina (1965.) U originalnom zaštitnom koferu. Proizvođač: „Facit Halda AB“, Åtvidaberg, Sweden Prema serijskom broju: P 500974 mašina je proizvedena 1965. godine. Mašina „Facit TP1“ (Privat Tip 1) prvi put je proizvedena 1958. godine. Reklamirana je kao mašina pouzdana za kancelarijsku i istovremeno pogodna za kućnu upotrebu. Stručnjaci smatraju da je za njen lak i precizan rad najzaslužnija ugradnja naprednih cevastih nosača kolica, razvijena nekoliko godina ranije za standardne mašine. TP1 je nazivana “prinčevska pisaća mašina”, po izvanrednim kvalitetima i s aluzijom na aristokratsko poreklo dizajnera Sigvarda Bernadottea (Sigvar Bernardo). Kada je počeo uvoz mašine u SAD, 1960-tih godina, mašina je opisivana kao uspešan spoj “švedskog čelika, švedskog dizajna i švedske preciznosti”. Početkom 1960-ih godina paralelno je počeo da se proizvodi i “Facit TP2” (Privat Tip 2), znatno robustnija, teža i modernizovanog dizajna. Obe mašine proizvodile su se do 1968. godine, a sledeće godine ih je zamenila mašina “1620 Series”. Natpisi: - na prednjem poklopcu, na pločici: FACIT - na zadnjem poklopcu, pojedinačn nalepljena slova čitavom diužinom mašine: F A C I T - na okviru donjeg poklopca; MADE IN SWEDEN Dimenzije mašine: Visina (bez teleskopskih držača papira): 14 cm Dužina: 34 cm Širina: 30 cm Dimenzije kofera: Visina: 14 cm Dužina: 44 cm Širina (bez ručke za nošenje): 36 cm Ukupna težina: 7,8 kg Tastatura je švedska latinica. QWERTY-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova. Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je u potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Detaljno je očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sitne ogrebotine kod oba dugmeta za ručno okretanje valjka - daktilografkinja je imala duge nokte. Drugih tragova upotrebe nema. Kofer je dobro očuvan. Zlatna boja na gornjim kopčama je potamnila. Bravica kofera je ispravna, ali je ključ izgubljen. Na zahtev: Uputstvo za upotrebu (na engleskom jeziku) u PDF formatu. 1889. godine AB (od “aktiebolag”, ili “korporacija”) “Åtvidabergs Förenade Industrier”, proizvođač nameštaja i kancelarijske opreme, osnovan je u švedskom gradu Åtvidaberg (Otvidabei). Kompanija je potpuno restrukturirana od 1923. godine, a sledeće godine je osnovala “AB Facit”, firmu koju je pokrenuo Alex Wibel (Alkes Vilbel) u Štokholmu 1918. godine, da bi proizvodila kalkulatore sa zavrtanjima. Kompaniju “Halda” u mestu Svängsta (Svengsta) osnovao je Henning Hammarlund (Hening Hamalund) i proizvodila je džepne satove, a na prelazu veka u proizvodnju je dodao i pisaće mašine. 1920. godine “Halda” je likvidirana, a nova kompanija AB “Halda Fabriker” koja je preuzela proizvodnju pisaćih mašina bankrotirala je 1927. godine. 1938. godine ime Halda preuzela je AB “Åtvidabergs Förenade Industrier” i pretvorila je u podružnicu pod imenom „Facit Halda AB“. Do 1961. godine korporacija „Facit“, pod upravom Gunnara Ericssona (Gunar Erikson), imala je 8000 zaposlenih i podružnice u više od 100 zemalja. 1970. godine kompanija „Facit“ dostigla je vrhunac svog rasta, sa više od 14 000 zaposlenih širom sveta. 1973. godine prodata je kompaniji „Electrolux“, a 1983. godine kompaniji „Ericsson“. Podružnica u Nakajimi, u Japanu, proizvodila je još uvek električne portabl pisaće mašine, ali je proizvodnja u Švedskoj prestala, kada je 1995. godine zatvorena fabrika u Svängsti. Kompanija „AB Facit“ prestala je da postoji 1998. godine. SIGVARD OSCAR FREDRIK BERNADOTTE , princ Bernadotte, grof od Visborga (Sigvad Oskar Fridrik Bernardo, princ Bernardo, grof od Vizbora, 1907-2002) bio je švedski princ i poznat industrijski dizajner. Bio je drugi sin Kralja Gustava VI Adolfa od Švedske i njegove prve žene, princeze Margaret of Connaught (Margret od Kanosa), unuke britanske Kraljice Viktorije. Rođen je kao švedski princ, s titulom Duke of Uppland (Vojvoda od Uplanda), ali je isključen iz nasledstva predstola i izgubio je sve švedske titule i kraljevske privilegije 1934. godine kada se oženio običnom građankom, Erikom Maria Regina Rosalie Patzek (Erika Maria Regina Rozali Pacek, 1911–2007), ćerkom nemačkog biznismena. Kao industrijski dizajner, postao je poznat po velikom boju dizajna, od luksuznih srebrnih predmeta, preko pisaćih mašina i naočara, do predmeta od plastike za svakodnenvu upotrebu, uglavnom preko svoje dizajnerske kuće “Bernadotte Design AB”. Kao pomoćnik režisera radio je za filmsku kompaniju MGM u Kaliforniji. Između ostalog, bio je tehnički savetnik na snimanju poznatog filma “Zatvorenik Zende”, koji je 1937. godine režirao John Cromwell (Džon Kromvel). (124/30-I-kp/1492)

Sivaca masina - stari bakarni podrezac za olovke .

Sivaca masina - stari bakarni podrezac za olovke .

Odlično očuvana portabl pisaća mašina TA ADLER, model Gabriele 35. Mašina je ispravna i odlično očuvana. Širina valjka 24 cm. Nemačka tastatura. Poseduje originalni kofer sa bravicama, koji je takođe ispravan ali nije baš najbolje očuvan. Ima ogrebotina i tragova od nalepnica. Skala na lenjiru valjka mašine (sa dva manja valjka za potis papira) nije najbolje vidljiva pri krajevima. Vidi se da je otpala farba. Druge nedostatke nisam primetio. Ne mogu tačno da tvrdim, ali mislim da je stara sigurno 50ak godina. Serijski broj A 301.03005 Form1, uz nemački žig (vidi se na jednoj slici). Izuzetno zanimljivo za bivše biro majstore i kolekcionare.

Old timer Veritas profesionalna šivaća mašina.Koristila je profesionalna krojačica.Ispravna i tehnički u originalnom stanju.Estetsko stanje se vidi na slikama.

Kolekcionari, ovo je prava stvar za vas. Nemacka, originalna masina za sivenje vrhunskog kvaliteta, marke HAID&NEU iz 1934. godine, u izvanrednom stanju. Moguc dogovor. Telefon: 064-13-260-13.

Pisaća mašina ADLER-TRIUMPH Contessa de luxe (1972) Proizvođač: `Triumph-Adler` Model “Contessa” dizajnirali su 1969. godine Gerhard Dietrich (Gerhart Ditrih) i Peterheinz Meyes (Peterhajnc Majs) za “Triumph Werke Nürnberg AG”, koja je već od 1957. godina bila deo “Triumph-Adler”. Model su proizvodile obe fabrike, “Triumph” od 1971. do 1977. godine a “Adler” od 1971. do 1979. godine. Iako su obe fabrike tesno sarađivale, “Contessa” je postala poznatija kao “Adler”. Tokom 1960-ih i 1970-tih godina modeli su dolazili u jarkim bojama kao što su narandžasta, žuta i crvena. Prema serijskom broju: 3064068 (nalazi se ispod desne strane kolica) mašina je proizvedena 1972. godine. Oznake: Contessa (sa krunom iznad slova C, na prednjem panelu) TRIUMPH (na levoj strani klizača hartije) Contessa (sa krunom iznad slova C) de luxe (na desnoj strani klizača hartije) T - A Vertiebs Gmbh (Ditribucija Triumph-Adler, na zadnjoj strani kolica) Dimenzije mašine: Visina: 10 cm (bez ručice sa vraćanje kolica) Dužina: 33 cm Širina: 32 cm Težina: 4,1 kg Tastatura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku širine 13 mm (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Poluga tipke za slovo Ä je bila iskrivljena - ispravljena je, ali je tipka ostala malo viša od ostalih. Funkcioniše ispravno. Ukrasna svetla traka oko panela mašine je mestimično potamnila, naročito na uglovima. Na plastičnim panelima u koji sitni tragovi upotrebe. Osnivač kompanije bio je Siegfried Bettmann (Zigfrid Betman), rođen 1863. godine u Nürmbergu (Nirnberg). Učio je jezike i sa 20 godina 1883. godine nastanio u Engleskoj. U početku, zahvaljujući svom poznavanju jezika, radio je za nekoliko kompanija.1885. godine, kada je jedna od tih firmi propala i on izgubio posao, pokrenuo je sopstveni agneciju za prodaju nemačkih mašina za šivenje u Britaniji i za izvoz britanskih bicikala u inostranstvo. Ime kompanije: “S.Bettmann and Company” promenjeno je u “Triumph Cycle Company Limited”. Deset godina kasnije, 1896. godine, kada je njegov britanski biznis procvetao, Bettmann se vratio u svoj rodni grad Nürnberg da bi osnovao nemačku filijalu, “Deutsche Triumph Fahrradverke Aktiengesellschaft”. 1900. godine Bettmann je otkupio poslovanje kompanije za proizvodnju pisaćih mašina “Kührt and Riegelman GmbH”, koja je proizvodila mašinu “Norica”. Nastavio je da pravi „Noricu“, ali je imao sreću da angažuje jednog od najvećih nemačkih dizajnera pisaćih mašina, Paula Grützmanna (Pol Gricman), koji je za Bettmanna dizajnirao novu mašinu, nazvanu „Triumph“. 1911. godine Bettmann je ponovo promenio ime kompanije, ovog puta u „Triumph Werke Nürnberg AG“, i počeo da izvozi u Rusiju, Italiju i Argentinu. Posle Prvog svetskog rata, „Triumph“ je nastavio da napreduje i do 1921. godine dotigao je proizvodnju od 3000 pisaćih mašina godišnje. 1929. godine fabrika je predstavila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu, „Klein Triumph“, čiji su razvoj, prodaja i marketing obavljen u koordinaciji sa tada jednako uspešnom kompanijom „Adler“. Kada je izbio Drugi svetski rat „Triumph“ je bio na vrhuncu moći, sa 1800 radnika i godišnjim obrtom od 15 miliona maraka. Tokom rata u fabriku su raspoređeni prinudni radnici i bila je primorana da proizvodi naoružanje. Proizvodnja pisaće mašine je obustavljena 1942. godine, a sledeće godine fabriku su teško oštetili saveznički bombarderi. Međutim, uspela je da preživi, jer su radnici odbili naređenja nacističkih vlasti da unište sve mašine i opremu pre nego što su američke trupe stigle 20. aprila 1945. godine. Proizvodnja je polako nastavljena sledećeg meseca, uključujući i pisaće mašine. „Triumph“ je brzo povratio izgubljeno tlo u periodu rekonstrukcije nakon rata. Prenosive pisaće mašine „Norm“ i „Perfekt“, proizvođene od 1935. godine, moderno su preuređene posle rata što je obezbedilo da „Triumph“ zadrži svoju veoma visoku reputaciju za dizajn i proizvodnju mašina najvišeg kvaliteta. Krajem 1957. proizvođač radio i televizijskih aparata Max Grundig (Maks Grundig) preuzeo je većinski udeo u velikoj mašinskoj kompaniji „Adler“, a kada je preuzeo i „Triumph“, one su spajene u „Triumph-Adler“. Zajedno, dve kompanije kontrolisale su preko 50 % nemačkog tržišta pisaćih mašina. 1968. godine Grundig je prodao „Triumph-Adler“ američkoj kompaniji „Litton Industries Inc.“ Deset godina nakon preuzimanja prodaja „Triumph-Adlera“ je porasla deset puta, naročito u području profesionalnih mikroračunara. 1979. godine kompaniju je preuzela „Volkswagen AG.“ Od tada kompanija počinje da pravi gubitke. Proizvodnja je restruktuirana a broj zaposlenih smanjen na polovinu. Većinu svojih akcija „Vokswagen“ je prodao 1986. godine „Olivetti“ grupi, jedna od najvećih evropskih konkurenata kompanije. Do 1993. godine kompanija se smanjila na četvrtinu svoje nekadašnje veličine. Ostala je, zapravo, samo proizvodnja pisaćih mašina u Frankfurtu na Majni. 1997. godine „Triumph-Adler“ je zatvorio i ovu fabriku: lični računari su pobedili u trci sa ograničenijim mogućnostima pisaće mašine, i proizvodnja više nije bila profitabilna. (123/30-I-kp/1450)

GROMA Modell N, Germany - Stara pisaća mašina (1939.) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. 1934. godine „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ stekla je prava na proizvodnju male pisaće mašine koju je dizajnirao Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer) i zaposlila ga kao glavnog dizajnera. Prema njegovoj zamisli, proizvodnja „GROMA Modell T“ (sa tabulatorom) i „GROMA Modell N“ (bez tabulatora) počela je 1938. godine. Oba modela karakterisala je posebna lakoća, jer je Pascher koristio lake metale i mašine su imale gornje panoe od bakelita, što je tada bila sasvim neuobičajeno. Od 1939. do 1945. godine napravljeno je oko 50.000 primeraka oba modela. Mnogi ove modele smatraju najlepšim od svih pisaćih mašina, pre svega zbog neobičnih paralelnih zakrivljenih linija, najočitije kod bočne stranice i poluge za vraćanje kolica. Nisu naročito brze, ali je pisanje lako i ne zahteva velik pritisak na tipke. Dakle, mašine više za ličnu upotrebu i uživanje u radu, nego za profesionalnu upotrebu. Proizvodnja oba modela završena je 1957. godine. Proizvođač: „G. F. Grosser Fabrik für Büromaschinen“, Markersdorf, Germany Prema serijskom broju: 209737 (ugraviran je na pločici iza desnog kotura sa trakom, i na donjoj strani okvira), mašina je proizvedena 1939. godine. Natpisi: - `GROMA` preko zlatnog trougla, na desnoj strani klizača za papir - identičan logo na levoj strani prednjeg panela - `MODELL N` na desnoj strani panela - `G. F. Grosser * Fabrik für Büromaschinen * Markersdorf/Chemnitztal` na sredini prednjeg panela Dimenzije mašine: Visina (ne računajući držač papira): 12,5 cm Dužina: 31,5 cm Širina: 30 cm Dimenzije kutije: Visina: 18,5 cm Dužina: 33,5 cm Širina (bez ručice za nošenje): 31,5 cm Težina (sa kutijom): 6,4 kg Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova, na originalne metalne koture, koje je danas teško naći). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve bitne funkcije rade ispravno. Ne radi dugme za vraćanje kolica za jedno mesto unazad (jedina crvena tipka) i zvono za kraj reda. Velika ručica za vraćanje kolica, prvobitno niklovana, naknadno je prebojena crnom bojom - boja je uklonjena, ali su ostaci vidljivi. Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju. Pohabana je na jednom mestu na zadnjem delu. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglvnom u unutrašnjosti. Gde je bilo moguće zalepljeno je, uočljiva mesta su zafarbana. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. 1820. godine vlasnik fabrike iz Burgstädta (Burgštet) Tetzner (Tecner) kupio je mlin pored mesta Markersdorf, u blizini nemačke granice sa Poljskom, i otvorio predionicu vune 1831. godine. Pod uticajem ekspanzije tekstilne industrije u Saksoniji, Gustav Friedrich Großer (Gustaf Fridrih Groser) je 1865. godine otkupio predionicu da bi na toj lokaciji otvrio fabriku mašina za pletenje. Fabrika je osnovana 1869. godine pod imenom „Bach & Grosser“, i proizvodnja mašina započela je 1875. godine. Posle samo dve godine osnivači kompanije su se razdvojili i od tada je Großer bio jedini vlasnik. Od 1878. godine fabrika je dobila naziv `Maschinenfabrik G. F. Großer ` i bila je prva mašinska radionica za specijalne mašine u industriji trikotaže. Konstantno ulažući profit u unapređenje i širenje proizvodnje, fabrika je stekla izvanrednu reputaciju i mašine su se izvozile u mnoge zemlje širom sveta. 1904. godine kompaniju je, kao jedini vlasnik, preuzeo Paul Großer (Paul Groser), sin Gustava Friedriha Großera. Tokom Prvog svetskog rata, od 1914. do 1918. godine, fabrika je uglavnom proizvodila mašine za pletenje, strugove i čaure. 1919. godine kompanija je počela da razvija pisaće mašine. 1924. godine naziv je promenjen u „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ i počela je proizvodnja pisaće mašine „GROMA“ (od početnih slova GROßer i MArkersdorf) koju je dizajnirao Max Pfau (Maks Pfau), dizajner iz fabrike „Wanderer-Werke“ u Chemnitzu (Hemnic). Za razliku od drugih proizvođača, mašine „GROMA“su bile u potpunosti napravljene od čelika tako da su bile posebno robusne i stekle su veoma dobru reputaciju u to vreme. Globalna ekonomska kriza krajem 1920-ih izazvala pad prodaje i fabrika je morala da otpušta radnike. Broj zaposlenih dostigao je najnižu tačku 1932. godine i samo je polako rastao narednih godina. Ipak, kompanija nije mirovala i počela je da proizvodi nove modele pisaćih mašina u narednim godinama: 1934. godine kao glavnog dizajnera angažovan je Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer), talentovani dizajner. Pascher je razvio projekat minijaturne pisaće mašine, takozvane mašine za aktovke, ali proizvodnja tada nije započeta zbog početka rata. 1937. godine upravljanje fabrikom preuzeo je Erich Großer (Erih Chemnitz), sin Paula Großera, koji je vodio fabriku kao jedini vlasnik do 1945. godine. Nakon što je već 1936. godine ušla u posao sa naoružanjem, kompanija je ponovo pokrenula u ratnu i proizvodnju 1939. godine. Za to vreme smanjena je i proizvodnja standardnih i malih pisaćih mašina, kao i mašina za pletenje i namotavanje. Od 1943. godine GROMA je proizvodila i upravljačke delove za bombe i rakete V1 i V2. Posle rata, iako su sovjetske trupe skoro potpuno demontirale fabriku u septembru 1945. godine, odmah je započeta rekonstrukcija i obnavljanje proizvodnje sa 19 zaposlenih. Fabrika je i dalje bila u porodičnom vlasništvu do 1946. godine, ali je potom, zbog proizvodnje naoružanja u prethodnom periodu, 1948. godine, nacionalizovana i nastavila da radi kao `VEB Mechanik GROMA Markersdorf/Chemnitzthal`. Pokrenuta je proizvodnja malih pisaćih mašina prema predratnom Pascherovom projektu, pod nazivom „Gromina“. Istovremeno, proizvodnja tekstilnih mašina je obustavljena 1950. godine. Proizvodnja mašina bila je sve uspešnija, i do 1952. godine radna snaga se desetostruko povećala. Skoro sva proizvodnje fabrike izvožena je u 85 zemalja, između ostalih u Zapadnu Nemačku, Belgiju, Holandiju, Francusku, Italiju, Dansku, Finsku, Poljsku i Kinu. Međutim, era čisto mehaničkih pisaćih mašina koje ja proizvodila GROMA bližila se kraju. Tehnički napredak je ubrzao prelazak na elektromehaničke pisaće mašine i pisaće mašine proizvedene u Markersdorfu više nisu mogle da se prodaju. Inovativna snaga i kapacitet fabrike u Markersdorfu jednostavno su bili premali da bi se takmičili sa velikim igračima u kancelarijskoj industriji. 1962. godine napuštena je proizvodnja pisaćih mašina i još su se proizvodili delovi za računovodstvene i balansne mašine. 1969. godine kompanija je kao pogon uključena u fabriku „VEB Robotron“ a kasnije se pridružila kombinatu „Zentronik“. Elektromehaničke pisaće mašine su se proizvodile u Markersdorfu do 1990. godine, prvo po licenci za italijansku kompaniju „Olivetti“ do 1985. godine, a zatim pod brendom „GDR Erika. Posle 1990. godine fabrika je privatizovana kao „Ascota AG, Schreibmaschinenfabrik Markersdorf“. Međutim, njeni proizvedeni proizvodi više nisu bili konkurentni. Nakon ponovnog ujedinjenja dve nemačke države, kompanija je banrotirala i zatvorena je 1992. godine. Zgrade fabrike su potpuno srušene do 2013. godine. (124/31-I-kp/1493)

Parna masina - stari podrezac za olovke - Made in Hong Kong . Visina podrezaca je oko 8 cm .

DM 4 (Olympia Simplex) - Stara pisaća mašina (1936.) U originalnom zaštitnom koferu. „Deutschen Mechanikers“ (DM) je brend koji je “Olympia Schreibmaschinenwerke AG” u nemačkom mestu Erfurtu koristila pre i izvesno vreme posle II Svetskog rata. `DM Model 4` je identičan modelu `Oliympia Simplex` koji se proizvodio od 1933. do 1948. godine. Mašinu je dizajnirao Johannes Krüger (Johanes Kruger), tadašnji vodeći inženjer i dizajner fabrike „Olympia“ i jedan od najuticajnijih nemačkih dizajnera pisaćih mašina. Njegovi dizajni iz ovog perioda postavili su standard za nemačke portabl pisaće mašine sve do pred kraj 20. veka. Prema serijskom broju: 091863 (ugraviran je na zadnoj donjoj strani okvira i donjem klizaču kolica), mašina je proizvedena 1936. godine. Natpisi (svi zlatnom bojom): - na desnoj strani predneg panela: `DM 4` (u krugu), `Mascine des deutschen Mechanikers` (u pestenu oko kruga) - na zadnjem klizaču papira: `DM` (između dve munje) - na zadnjem panelu, identićan kao prethodni - tekst na okviru ispod razmaknice najvećim delom nije čitljiv Dimenzije mašine: Visina: 12,5 cm Dužina: 31 cm Širina: 29,5 cm Dimenzije kofera: Visina: 14,5 cm Dužina: 34,5 cm Širina (bez ručice za nošenje): 33 cm Težina (sa koferom): 6,7 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve bitne funkcije rade ispravno. Neko je obrusio polugu za kontinuirano pisanje velikim slovima, ali je dodat deo koji nedostaje i sada funkcioniše normalno. Donja šipka u prednjem delu kolica i desno dugme za okretanje valjka su delom zarđali, jedan gornji gumeni pritiskač papira je bio oštećen, popravljen je koliko je bilo moguće - sve je vidljivo na posebnoj slici. Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju, okrnjena je na nekoliko mesta. uglavnom na obodu prednjeg panela. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglavnom po obodima i u unutrašnjosti. Zalepljeno je, oštećenja uglavnom nisu upadljiva. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. U avgustu 1903. godine Dr. Friedrich von Hefner-Alteneck (Fridrih fon Hefner-Altenek), pod pokroviteljstvom „European General Electric” (AEG), konstruisao je u Berlinu pisaću mašinu „Mignon” (Minjon), koja u prodaji nije dobro prošla jer je bila preskupa za mnoge potencijalne kupce. AEG je na neko vreme odustao od sličnih ideja, međutim 1912. godine počela je prodaja poboljšanje „Mignon AA“ varijante. Devet godina kasnije pojavila se i prva uspešna „Olympia”, Model 3, a dve godine kasnije, 1923. godine, kompanija je otvorila i prodavnicu u Erfurtu. Kasniji prototipovi bili su jedostavniji i jeftiniji, i dalje su proizvođeni pod imemom „AEG Dutsche Werke AG” do 1930. godine, zatim „Europa Schreibmaschinnen AG” od 1031. do 1936. godine, i konačno „Olympia Schreibmaschinenwerke AG” od 1937. do 1946. godine. Do 1943. godine prodaja je išla odlično, a kompanija je napravila čak i model za jednoručnu upotrebu, za korisnike s invaliditetom. Tokom rata, Erfurt je pretrpeo znatnu štetu. Broj radnika se smanio na svega 11 do 1945. godine, ali je fabrika ipak preživela bombardovanje pred ulazak savezničkih snaga u grad. Istočnonemačka vlada preuzela je potpunu kontrolu u Erfurtu, uključujući i fabriku, koja je preimenovana u „Optima”. Nekoliko bivših radnika prebeglo je u Zapadnu Nemačku, i otvorilo pogon u Wilhelmshavenu (Vilhelmsafn), gde je 1948. godine nastavljena proizvodnja. 1949. godine, Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je u korist Zapadne Nemačke, u sporu sa Istočnom Nemačkom, oko prava na marku Olympia, nakon čega su vlasnici fabrike u Wilhelmshavenu zvanično promenili ime u „Olympia Werke”. Do 1961. godine oko polovine pisaćih mašina u upotrebi u Nemačkoj bile su Olympia portabl mašine. Od popularnih modela, kao što su „Progress”, „Simplex” i „Elite” , do SM2, SM3 I SF Poratble, ove mašine kontinuirano su proizvođene od 1950. do 1970-ih godina. Bile su poznate po finoći izrade, dopadljivom dizajnu i stalnim poboljšavanjima, zbog čega su dobile naziv „Merzedes-Benz među pisaćim mašinama”. Dobro su prodavane, uprkos relativno visokoj ceni: 1974. godine „Olympia SM7” koštala je 142.50 $, što odgovara sumi od 1.000 $ prema današnjoj vrednosti. Do 1970-ih godina, proizvođači pisaćih mašina postali su svesni pretnje koju je predstavljao razvoj računara. Kompanija je pokušala sa raznim inovacijama i poboljšanjima postojećih proizvoda kao i proizvodnjom električnih pisaćih mašina. Ipak, nijedan od novih modela se nije dugo održao u proizvodnji, a potražnja je naglo opadala tokom 1980-ih godina. Nakon svih pokušaja da se spase kompanija, „Olympia” je konačno bila prinuđena da prekine proizvodnju 1992. godine. JOHANNES KRÜGER (Johanes Kruger), nemački inženjer, jedan od najuticajnijih ali i nedovoljno priznat dizajner pisaćih mašina 20. veka. Rođen je 1898. godine u Stettinu (Štetin, tada u Nemačkoj, danas Szczecin, Ščećin, u Poljskoj). Studirao mašinstvo ali je 1915. godine, sa 17 godina, započeo četvorogodišnju službu kao inženjer na ratnom brodu. Posle sklapanja mira završio je dvogodišnje šegrtovanje za mehaničara pisaćih mašina. 1921. otišao je da radi za fabriku “Stoever”(Štover) u Stettinu, gde je imao prilike da uči od nemačkog dizajnerskog genija Paula Grützmanna (Paul Grucman, 1871-1953). 1926. godine Krüger je dizajnirao prvu mašinu za ovu fabriku, koja je postala standard za skoro sve naredne nemačke prenosne mašine ove veličine. Sredinom 1920-ih godina “Stoever” je zapao u finansijske teškoće i u avgustru 1930. godine fabrika je prestala sa radom, a Krüger se preselio u Erfurt da bi se pridružio fabrici “Europa”, koja je 1937. godine promenila ime u “Olympia”. Do početka II Svetskog rata postao je vodeći inženjer i dizajner fabrike i dizajnirao je najznačajnije portabl pisaće mašine tog vremena: “Progress” (1931), “Simplex” (1931), “Elite” (1932.), “Filia” (1934.), “Robusta” (1935). Mašine njegovog dizajna nastavile su da se proizvode sve do početka 1960-ih godina, a pod njegovim uticajem stvarali su najznačajniji dizajneri pisaćih mašina 20. veka: Carl W. Sundberg (Karl V. Sandberg, Remington), Eliot Noyes (Eliot Nojz, IBM), Giuseppe Beccio (Đuzepe Bećo, Olivetti), Anton Demmel (Anton Demel, Olympia). (124/36-I-kp/1498)

Vintage Brother model 3800 Correct-o-Riter elektricna pisaca masina Made in Japan. Nemam kabl za nju. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor goblena,lutki barbika,motora za biciklu,punilica za kobasice,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,biciklistickih pantalona,biciklistickih majica,etno predmeta,albuma,slicica,albuma za fotografije,razglednica,duboreza,brosura,knjiga,romana,filmova,serija, flasa,limenih kutija,intex,kombinezona za surf i ronjenje,steznika,lovackih sesira,ortoza,ploca,semena,znacki i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

S.I.M. Model 6 - Stara italijanska pisaća mašina (1946) Kompanija „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) iz počela je da proizvodi Model 6 1939. godine. 1931. godine kompanija je otkupila „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu sa postojećim patentima i fabrikom. Nastavila je da proizvodi prenosive pisaće mašine pod brendom „Oliver”, koje su sve izvedene iz patenta Otta Haasa za “Europa Typewriters AG”, koji je nasledila „AEG Deutsche Werke” a zatim „Olympia Werke”. Isti dizajn korisio je „Oliver Typewriter Co. ” iz Čikaga, i, kasnije, „British Oliver Typewriter Co. ” “S.I.M.” je mašine proizvodio pod različitim brendovima: Oliver Portable, Ardita, Astoria, Augusta, Imperia, Littoria, Mas, Nuova-Levi Patria, sve sa skoro identičnim mehanizmom i malim izmenama u spoljnom izgledu. Nisu korišćeni posebni serijski brojevi, već jedna lista, a kako su se pojedini brendovi proizvodili i prodavali u isto vreme, praktično je nemoguće utvrditi vreme proizvodnje za određeni brend. Od 1939. godine „M.A.S. je počeo da korist i sopstveni brend, što je samo povećalo zbrku. Prozvodnja svih ovih brendova prestala je 1952. Ili 1953. godine. Ovaj primerak Modela 6 je donekle pojednostavljena varijanta, bez poluge za slobodno okretanje valjka i bez mogućnosti pisanja u dve boje, što je možda rezultat teške situacije u posleratnoj Italiji. Proizvođač: „Società Industriale Meccanica”, Torino, Italy Prem serijskom broju: 172805 (utisnut je na klizaču kolica sa leve strane) mašina je proizvedena 1946. godine. Natpis: M.A.S. na desnoj strani klizača za papir. Dimenzije mašine: Visina: 13 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 30 cm Širina: 31 cm Težina: 4,8 kg Tastarura je francuska latinica (samo mala francuska slova!), sa ostatkom tri nemačka slova. QWERTZ raspored sa 43 tipke u četiri reda (11+11+11+10) i 86 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku. Postavljena je nova. ali su zadržane stare metalne rolne. Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkcije rade ispravno. Prvobitna mat crna boja skoro je potpuno očuvana - oštećena na nekoliko sitnih mesta. Jedino je crna boja razmaknice većim delom oljuštena. Istorijski podaci o fabrici „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) u znatnoj meri su nepotpuni, nejasni i protivrečni. Ono što se zna jeste da su kompaniju osnovali Domenico Rossi (Domeniko Rosi) I njegov sin Gino (Đino). Sve ostalo, od tačnog datuma osnivanja, mesta gde je registrovano sedište kompanije, i, što je najgore, do datuma početka proizvodnje određenih modela i njihovih serijskih brojeva, krajnje je nepouzdano. Kompanija je verovatno osnovana 1930. ili 1931. godine u mestu Magliano Alpi (Maljano Alpi). Iste godine otkupila je „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu, filijalu američke „Oliver Typewriter Manufacturing Company”, sa postojećim patentima i fabrikom, i prenela sedište u Torino. Jedno vreme proizvodile su se i plasirale na tržište mašine proizvedene prema patentima Thomasa Olivera. Od 1938. ili 1939. godine kompanija je počela mašine da označava svojim brendom „S.I.M.“, iako su to bili u osnovi Oliver modeli sa malim modifikacijama u izgledu. Između 1935. i 1936. godine po licenci švajcarskog „Paillard”-a i dizajnu „Hermes Baby” proizveli su prvo model „Ala” a kasnije i „Simtype Baby”. 1950. godine naziv kompanije je promenjen u „Montana S.p.A.” sa sedištem u Torinu. I narednih godina proizvodila je razne modele, i svi su bili klonovi novog dizajna „Hermes Baby”. U prvim godinama proizvodnje mašine su bile visokog kvaliteta, a zatim, kako su se sve više udaljavale od originalnog dizajna „Hermes Baby”, i kvalitet je opadao. Kompanija je prestala sa radom 1968. godine. (124/37-I-kp/1499)

Bagat šivaća mašina 2500din

Prodajem polovnu sivacu mašinu iz 1950 godine USHEU dobrom stanjuOcuvana