vrlo dobro stanje , 18 x 12 , 360 strana

58922) MAŠIN TRIPTIH , Radmila Konvalinka Filipović , Narodna biblioteka Vuk Karadžić Novi Beograd 2000 , Ovim romanom Radmila Konvalinka Filipović uvrstila se u značajne pisce. Radi se o zrelom romanu, koji prati život jedne osobe Maše, ali na način koji znači prelomne trenutke jugoslovenskog društva. To su Drugi svetski rat i Rezolucija Informcionog biroa radničkih i komunističkih partija juna 1948. godine protiv komunističke partije i naroda Jugoslavije. Ovim je pokazala da postoji stalna interakcija društva i ličnosti, sa promenama u društvu nužno se menja i ličnost. Istovremeno menjaju se i odnosi ličnosti među sobom i prema društvu. Stoga bi se moglo reći da opisujući Mašin život istovremeno nam daje vernu sliku društva u tom periodu. Možda je traganje za Mašinim životom trebalo početi od ranije, a ne sa događajem iz 1943. godine. Time bi dobili uvod u tragediju Kraljevine Jugoslavije i fašističku okupaciju, koja je dovela do raspada zemlje i do početka novih društvenih snaga za njeno oslobođenje. Nije htela da bude samo Mašin biograf nego da je locira iz porobljenosti u slobodu, a onda u život u slobodi kome se radovala i onda razočarenje u vreme zloglasne Rezolucije IB-oa. Zajedno sa praćenjem odnosa Maše i društvenog života autor nam na najlepši način prikazuje odnos čoveka i prirode. Opisi prirode su fantastični i govore da čovek se tu oseća daleko prijatnije nego, na žalost, u društvu. Prof. dr. Milan M. Miladinović mek povez, format 13 x 20,5 cm , latinica, 184 strane, tiraž 250 primeraka,

Dobro očuvano Tragovi korišćenja, posveta Tvrd povez 1969. 45 strana

PARTIJA ŠAHA SA MAŠINOM SUDNJEG DANA - Habib Ahmadzade kao nova, Geopoetika Radnja i vreme zbivanja u romanu smešteni su u iranski grad Abadan, poprište žestokih sukoba u doba iransko-iračkog rata (1980–1988). Iako je reč o verovatno najvažnijoj i najviše korišćenoj temi u savremenoj iranskoj književnosti, Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana sigurno je najumetničkija, a verovatno i najbolja, knjiga koja govori o ovom sukobu iz ugla njegovog učesnika. Zbog važnih iranskih izvorišta nafte u blizini Persijskog zaliva, Abadan je bio česta meta teških artiljerijskih napada iračke vojske. Upečatljive slike grada pod opsadom, a sa vrlo neobičnim likovima na sceni, od vojnika dobrovoljca – osmatrača neprijateljskih radara – do civila: dvojice jermenskih sveštenika, kapricioznog inženjera i prostitutke među ostalim, čine roman nekonvencionalnim štivom koje izbegava tradicionalni patriotizam, veličanje ideja ili žrtava (iz književnog perioda takozvane svete odbrane). Jedna od diskretnih tema knjige je veza između islama i hrišćanstva. Crni humor je katarzičan i asocira na ratne satire iz drugih kultura (Kvaka 22 Džozefa Helera, recimo). Slike same opsade su nadrealne: improvizovani akvarijum za ajkule, fabrički zamrzivač za sladoled koji služi kao mrtvačnica... Knjigu (nastalu 1996) adaptiralo je za dramsku postavku 2012. kanadsko pozorište Onelight iz Nove Škotske prikazujući je na engleskom i persijskom jeziku, ali i neverbalnim načinom na turneji od Kanade do Irana i nazad 2014. Ovaj roman osvojio je Književnu nagradu grada Isfahana, Nagradu Svete odbrane, Zlatno pero Irana, proglašen je knjigom godine Udruženja pisaca i kritičara, te knjigom godine Islamske Republike Iran. Ahmadzadeova dela prevođena su na engleski, ruski i albanski. - Vladislav Bajac

NARODNA KNJIGA - 1995 - 528 STRANA, MEK POVEZ. 2024-02 Ostrvo dana pređašnjeg, kao i prethodna dva dela Umberta Eka Ime ruže i Fukoovo klatno, predstavlja lingvistički i filozofski zamah. To je pomorska avantura iz XVII veka, koja se događa u Italiji, Francuskoj i usred okeana, prepuna neizvesnosti, romantike i intelektualnih zagonetki. Ovaj sjajan roman, kao i samo srce neke lavirintske biblioteke, ima mnoštvo skrivenih prolaza i tajnih prostorija. Roberto, mladić plemenitog roda, preživljava rat, Bastilju i brodolom, sreće pronalazače mašina, povređenog psa, ludog Jezuita, nedostižnu i obožavanu Lidiju dok plovi prema pacifičkom ostrvu koje preseca vremenski meridijan, ostrvo dana pređašnjeg. Uzbudljiv zaplet, predivno pisan, zanosan, duhovit i dirljiv. Ovo je Eko u svom najboljem izdanju.

KVALITILEND , Mark Uve Kling , Laguna Beograd 2017 , drama, fantastika Šta ako savršena zemlja nije stvorena za vas? Prodato u više od pola miliona primeraka širom sveta Urnebesna futuristička satira o obećanjima i zamkama digitalizacije U budućnosti se sve odvija na najbolji način: algoritmi su optimizovali rad, slobodno vreme, veze i odnose. Agencija za automatsko pronalaženje partnera zna ko vam savršeno odgovara: zaljubićete se na prvi klik. Samovozni automobil zna kuda želite da stignete. A onaj ko se prijavi kao mušterija Šopa, pouzećem će primiti sve proizvode koje želi pre nego što ih i poželi a kamoli naruči. Superpraktično. Niko više nije prinuđen da donosi teške odluke, jer u Kvalitilendu odgovor na sva pitanja glasi: OK. Uprkos tome, uništavaoca nesavršenih mašina Petera sve više obuzima osećaj da s njegovim životom nešto nije kako treba. Ako je sistem zaista savršen, zašto uopšte postoje dronovi koji pate od straha od letenja ili borbeni roboti s posttraumatskim stresnim poremećajem? Zašto mašine postaju sve ljudskije, a ljudi sve više podsećaju na mašine? „Luda vožnja kroz apsurdnu hiperkapitalističku distopiju.“ Publishers Weekly „Klingova oštroumna zapažanja usmerena su na ekonomiju, zakon, ksenofobiju, ljudske odnose, bezbednost i vladu. On ne štedi nikoga i sa divnom brutalnošću otkriva koliko je Kvalitilend blizu našoj stvarnosti.“ Booklist mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 340 strana

Secikesa Gedeon - Linda Bakli - Arčer Izdavač - Laguna, Beograd, 2009.god. Broširan povez, latinica, 336. strana. Dobro očuvana knjiga. Kad mi je Piter rekao da su ovamo stigli iz budućnosti, obuze me čuđenje i divljenje. Potom, kad ugledah strah na njegovom licu, shvatih da je zbog tog putovanja kroz vekove postao siroče upravo kao i ja zbog groznice. Život i doba Gedeona Simora, secikese i gospodina, 1792. Susret s antigravitacionom mašinom šalje Pitera Šoka i Kejt Dajer u osamnaesti vek i pokreće razvoj opasnih događaja. Dok u dvadeset prvom veku traje velika potraga za decom – u osamnaestom okoreli kriminalac Katrani krade antigravitacionu mašinu i nestaje u londonskom podzemlju. Nasukani u drugom vremenu i prinuđeni da jure Katranog do njegove jazbine, Piter i Kejt pronalaze prijatelja i vodiča u bivšem secikesi Gedeonu Simoru. Gedeon čini sve da im pomogne, no da li će ga mračna prošlost sustići pre no što povrate mašinu?

odlično očuvana kao nova Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti. Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom. U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice…

60936) KVALITILEND , Mark Uve Kling , Laguna Beograd 2017 , drama, fantastika Šta ako savršena zemlja nije stvorena za vas? Prodato u više od pola miliona primeraka širom sveta Urnebesna futuristička satira o obećanjima i zamkama digitalizacije U budućnosti se sve odvija na najbolji način: algoritmi su optimizovali rad, slobodno vreme, veze i odnose. Agencija za automatsko pronalaženje partnera zna ko vam savršeno odgovara: zaljubićete se na prvi klik. Samovozni automobil zna kuda želite da stignete. A onaj ko se prijavi kao mušterija Šopa, pouzećem će primiti sve proizvode koje želi pre nego što ih i poželi a kamoli naruči. Superpraktično. Niko više nije prinuđen da donosi teške odluke, jer u Kvalitilendu odgovor na sva pitanja glasi: OK. Uprkos tome, uništavaoca nesavršenih mašina Petera sve više obuzima osećaj da s njegovim životom nešto nije kako treba. Ako je sistem zaista savršen, zašto uopšte postoje dronovi koji pate od straha od letenja ili borbeni roboti s posttraumatskim stresnim poremećajem? Zašto mašine postaju sve ljudskije, a ljudi sve više podsećaju na mašine? „Luda vožnja kroz apsurdnu hiperkapitalističku distopiju.“ Publishers Weekly „Klingova oštroumna zapažanja usmerena su na ekonomiju, zakon, ksenofobiju, ljudske odnose, bezbednost i vladu. On ne štedi nikoga i sa divnom brutalnošću otkriva koliko je Kvalitilend blizu našoj stvarnosti.“ Booklist mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 340 strana

Žoze Saramago Sedam sunaca i sedam mesečinaMeki povezDobitnik Nobelove nagrade!Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti.Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom.U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice…„Čudesan manastirski letopis u kojem je veliki portugalski pisac ispoljio svoj raskošni talenat.“– Publishers Weekly„Posle čitanja ovog očaravajućeg romana mnogo toga se ureže u pamćenje, a najviše ljubavna priča koja se u radnji romana ističe kao zvuk flaute u velikom orkestru.“– The New York Times Book Review6/14

Arnold Benet : POVEST DVEJU ŽENA 1 - 2, Matica srpska 1964, tvrdi povez, omot, str. 348 + 272. Engleski roman. Očuvanost 4-. Enoh Arnold Benet (engl. Enoch Arnold Bennett; Stouk na Trentu, 27. maj 1867 — London, 27. mart 1931) bio je engleski književnik. Smatra se jednim od značajnijih proznih pisaca edvardijanskog doba. Pisao je drame, eseje, književnu kritiku, novinarske feljtone i dnevnik, a slavu je prevashodno stekao romanima. Benet je napisao tridesetak romana, među kojima su najpoznatiji „Ana iz pet gradova” (1902), „Priča starih žena” (1908) i „Klejhengerovi” (1910). Romane je pisao pod uticajem francuskog romana realizma, pre svega Balzaka, Flobera i Mopasana, te je velika pažnja u njima posvećena detaljnim opisima eksterijera, enterijera i portretima likova.[2] Manje je bio uspešan u pisanju drama, s izuzetkom komada „Prekretnice” (1912), koji se dugo i sa relativno velikim uspehom izvodio na pozorišnoj sceni Londona. Pisao je i knjige samopomoći: „Književni ukus”, „Kako živeti 24 sata na dan”, „Ljudska mašina”, itd. „Dnevnici Arnolda Beneta 1896–1928” objavljeni su u tri toma (1932–1933). Iako se ostvario kao uspešan pisac, već sledeća generacija britanskih književnika, poput Virdžinije Vulf i drugih intelektualaca okupljenih u Krugu Blumsberi, bila je kritična prema umetničkim kvalitetima Benetove proze, smatrajući je staromodnom i neinventivnom.[3][4] Ove kritike su negativno uticale na njegovu kasniju recepciju. Od devedesetih godina dvadesetog veka ponovo počinje da se ceni estetski kvalitet njegove proze.

ŽOZE SARAMAGO SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA Meki povez Dobitnik Nobelove nagrade! Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti. Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom. U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice… „Čudesan manastirski letopis u kojem je veliki portugalski pisac ispoljio svoj raskošni talenat.“ – Publishers Weekly „Posle čitanja ovog očaravajućeg romana mnogo toga se ureže u pamćenje, a najviše ljubavna priča koja se u radnji romana ističe kao zvuk flaute u velikom orkestru.“ – The New York Times Book Review

„Čist suštinski život koji sija u najsitnijem detalju.“ – Klaudio Magris NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 2019. Mislite šta god hoćete. Što više budete imali da kažete o meni, to ću biti slobodnija od vas. Ponekad mi se čini kao da ono novo što smo saznali o nekome istog trena i prestaje da važi. Ako ubuduće neko krene da mi objašnjava kakva sam – čak i ako želi da mi laska ili da me ohrabri – neću dozvoliti tu drskost. Bez očiglednog razloga, a pod uticajem „prosvetljenja“ koje ne želi da objašnjava, Marijana traži od svog muža da je napusti, da ode i ostavi je samu sa osmogodišnjim detetom. I evo je, konačno „slobodne“, kako najpre proživljava trenutke panike nemirno tumarajući po sobama koje počinju da je guše. Vraća se i na stari posao prevoditeljke s francuskog, ali dok sedi u kući za pisaćom mašinom, nije u stanju da kuca. Tišina u stanu je iscrpljuje, pa izlazi u šetnje, posećuje svoju prijateljicu Francisku. I tako dan za danom, iz časa u čas, ono što je počelo kao bekstvo od zastrašujuće praznine života postepeno postaje istinsko oslobođenje. Odbacujući prestupničke forme šezdesetih, Handkeova nemilosrdna ali delikatna pripovedačka mašina usvojila je objektivan i ravnodušan pogled filmske kamere. Priča o Marijani i Brunu u celosti je sastavljena od golim okom neprimetnih prizora suptilnosti, koje bi mnogi otpisali kao nebitne a koji, umesto toga, određuju više od svega sreću ili nesreću pojedinca: sitni pokreti, pogledi, tonovi glasa iz stranice u stranicu integrišu se u nezaboravan portret žene na pragu „dugog perioda samoće“.

Opis "Levoruka žena - Peter Handke" „Čist suštinski život koji sija u najsitnijem detalju.“ – Klaudio Magris NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 2019. Mislite šta god hoćete. Što više budete imali da kažete o meni, to ću biti slobodnija od vas. Ponekad mi se čini kao da ono novo što smo saznali o nekome istog trena i prestaje da važi. Ako ubuduće neko krene da mi objašnjava kakva sam – čak i ako želi da mi laska ili da me ohrabri – neću dozvoliti tu drskost. Bez očiglednog razloga, a pod uticajem „prosvetljenja“ koje ne želi da objašnjava, Marijana traži od svog muža da je napusti, da ode i ostavi je samu sa osmogodišnjim detetom. I evo je, konačno „slobodne“, kako najpre proživljava trenutke panike nemirno tumarajući po sobama koje počinju da je guše. Vraća se i na stari posao prevoditeljke s francuskog, ali dok sedi u kući za pisaćom mašinom, nije u stanju da kuca. Tišina u stanu je iscrpljuje, pa izlazi u šetnje, posećuje svoju prijateljicu Francisku. I tako dan za danom, iz časa u čas, ono što je počelo kao bekstvo od zastrašujuće praznine života postepeno postaje istinsko oslobođenje. Odbacujući prestupničke forme šezdesetih, Handkeova nemilosrdna ali delikatna pripovedačka mašina usvojila je objektivan i ravnodušan pogled filmske kamere. Priča o Marijani i Brunu u celosti je sastavljena od golim okom neprimetnih prizora suptilnosti, koje bi mnogi otpisali kao nebitne a koji, umesto toga, određuju više od svega sreću ili nesreću pojedinca: sitni pokreti, pogledi, tonovi glasa iz stranice u stranicu integrišu se u nezaboravan portret žene na pragu „dugog perioda samoće“.

biblioteka PROSVETA serija `Naučna fantastika` 1989. god Mek povez, 20 cm, 179 str. Priča započinje kao varijacija prepoznatljivog obrasca: krstarica „Nepobedivi“ sleće na planetu Rigas III kako bi istražila šta se desilo sa krstaricom „Kondor“ koja se nije vratila sa zadatka. Kontinenti na planeti nemaju ni vegetacije ni životinjskog sveta dok u okeanima ima riba i algi; istraživači će pronaći geološke slojeve sa ostacima mašina kao i ruine veštačkih tvorevina nalik na ljudske gradove. Otkriće „Kondora“ biće poražavajuće: nema tragova velikog sukoba ali nema ni preživelih a unutrašnjost broda je neobjašnjivo demolirana… Potraga za odgovorima i objašnjenjima se nastavlja sve dok se ne iskristališe bizarna teorija: planeta je nastanjena ali ne biološkim nego mašinskim „životom“ odnosno minijaturnim „insektima“ „kristalićima“ koji formiraju oblake sposobne da „izbrišu“ pamćenje životinjama i ljudima i da unište elektronske mozgove robota, eliminišući tako pretnje svom postojanju. Oni su proizvod „mrtve evolucije“ koja je na planeti uništila kopneni biološki život ali i velike, specijalizovane mašine sa svog matičnog broda. Odbrana od napada oblaka odnosi ljudske žrtve a stradaće i „Kiklop“ najjače samohodno oružje koje krstarica ima. Da bi, uprkos nespornom porazu, koliko-toliko sačuvali svoj ponos, ljudi sa broda, pre nego što će odleteti u svoju bazu, čine očajnički pokušaj da pronađu izgubljene-beslovesne saborce, u skladu sa parolom da niko neće biti ostavljen na bojištu. Ipak, ime „Nepobedivi“ ukaljano je i obesmišljeno. Roman je bogat tehničkim (i pseudo tehničkim) terminima i detaljima koji potkrepljuju njegovu uverljivost. S druge strane, opisi su uzdržano-škrti što pojačava atmosferu „suve racionalnosti“ koja ne dozvoljava poetske „uzlete“ ali, sveukupno, gradi ubedljiv ambijent. c5

Šarl Bodler: CVEĆE ZLA - prevod, predgovor i beleške: Nikola Bertolino, B.I.G.Z. Beograd Tvrdi povez, zaštitni omot stanje vrlo dobro Vino ubojice Mrtva je! No to sam htio. Mogu piti dokle hocu. Koliko je puta nocu Njezin glas me otrijeznio. Ko pravi kralj se osjecam! Zrak me moze ponijeti... Zaljubili smo se ljeti. Tko kaze da se ne sjecam?! Zedjanje me rastrgalo. Toliko mi treba vina Kolika je i dubina Njena groba. - Nije malo. Lezi na dnu jedne jame I jos sam je zatrpao Kamenjem, kako sam znao. - Mozda je i nema za me! U ime svih zaklinjanja Danih dok smo se grlili, Da bismo se pomirili, Ispunili obecanja, Jos sastanak muz joj nudi, Na cesti, kad noc je pala, I dosla je! - Luda mala! - Svi smo vise-manje Ostala joj je ljepota, Al je umor vec bolio. Previse sam je volio: `Spasi se od toga zivota!` Tko od ljudi da me shvati? Tko od glupih pijanica Bolesna i gnjila lica Zna od vina pokrov tkati? Olos sav u smradu, gubav, Ko masina od celika Ne zna koliko je velika Jedna ziva, prava ljubav Puna crnih opojnosti, S uzbudjenjem samog pakla, S otrovom i sjajem stakla, S lancima i lupom kosti! Slobodan sam! O divota! Nocas bit ce opijanja I bez straha i kajanja Tu cu leci pokraj plota I spavati kao pseto! Kola s teskim tovarima I kamenje sve u njima Moze bijesno doci, eto, I smrviti moju glavu Ili me raspoloviti Stalo ce mi, bome, biti Koliko za Bozju Slavu! Sarl Bodler K.D.S. O.3. + P. 1

Kad mi je Piter rekao da su ovamo stigli iz budućnosti, obuze me čuđenje i divljenje. Potom, kad ugledah strah na njegovom licu, shvatih da je zbog tog putovanja kroz vekove postao siroče upravo kao i ja zbog groznice. Život i doba Gedeona Simora, secikese i gospodina, 1792. Susret s antigravitacionom mašinom šalje Pitera Šoka i Kejt Dajer u osamnaesti vek i pokreće razvoj opasnih događaja. Dok u dvadeset prvom veku traje velika potraga za decom.

60093) UBICA , Andrea Gali , Laguna Beograd 2021 , Istinita priča o najopasnijem čoveku evropskog podzemlja. Koliko vredi život jednog čoveka? Više od svega, ništa. Julijan Sinanaj to dobro zna, jer on donosi smrt. Rođen u Albaniji tokom diktature Envera Hodže, posle pada režima se još kao dete krio po šumama i planinama na granici sa Grčkom. Naučio je tada da si plen sve dok ne postaneš lovac, naučio je da kontroliše strah da se ne bi razboleo od užasa, da oslobodi bes koji mu teče venama. Na periferiji Soluna gruzijska mafija će u njemu prepoznati talenat i hladnokrvnost plaćenog ubice. Obuka kojoj je bio podvrgnut, izvanredna inicijacija u umeće ratovanja, neće izneveriti očekivanja: Julijan je savršeno podešena i podmazana mašina za ubijanje, nemilosrdno efikasna, bez ikakvih emocija. Za njega je ubijanje običan posao, u kojem nema ničeg ličnog. On voli red i mrzi haos, opsednut je velikim ruskim romanima, vlada svojim strastima, ume da protumači mesto zločina bolje od svakog policajca, puca iz svih oružja, umetnik je ubistva po narudžbini. Kao najamnik različitih kriminalnih formacija potpisuje niz zločina čije je naličje povezano sa međunarodnim intrigama i zapletima, teroristima i tajnim službama. Na granici između trilera i biografije, oslanjajući se na poverljive izvore, Andrea Gali rekonstruiše život čoveka programiranog da ubija, istovremeno nudeći čitaocu istinitu priču o tragici jedne duše prisiljene da vrši teror kako mu ne bi podlegla. „Sinanajeva priča je jedna od onih kojima nema potrebe dodati ništa, nema potrebe ni za kakvim uveličavanjem, samoj sebi je i više nego dovoljna.“ Corriere della Sera „Stranice Ubice prave istu buku kao kada eksplodira čist nitroglicerin.“ Repubblica mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 355 strana

Opis Srce tame je roman tematski posvećen plovidbi rekom i upoznavanju nedirnutih kutaka Afrike, dok je njegov bitan smisaoni supstrat usmeren na nepromenljivost zova sudbine i smrt. Mornar Marlo kao veoma mlad biva nepopravljivo privučen vijugom reke – kao hipnotisan zagonetkom zmije. Njegova priča na početku opisuje putovanje rekom koje je, u biti, put duž obale smrti. Mrtvi ljudi, predmeti, čak i mrtve mašine tek su uvod koji postepeno odvodi do narativne srži dela, do individualne smrti i jedne neponovljive sudbine…

Istinita i potresna prica iz zemaljkog pakla. Rene Belbenoa zatocenik zloglasnog zatvora u Francuskoj Gvajani, jedan je od retkih koji je uspeo da pobegne, opisuje nam do detalja zivot u ovoj masini za lagano ubijanje. Nije bilo osudjenika u kaznjenickoj koloniji koji u glavi nije imao samo jednu misao: POBECI Izdavac Usce Povez Bros Strana 245 Godina 2006 MOJ DUĆAN http://s.javorina.kupindo.com/kupindo Pogledajte moje ostale predmete `ALBUMI I SLICICE` https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=995 STRIPOVI i CASOPISI https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=

Priredili: Dejan D. Marković i Vladimir Đurić Đura Izdavač: Mono & Manana Press, Beograd, 2000. Mek povez, latinica, ilustrovano, 132 strane. Edicija Dobre vibracije 1. Vladimir Đurić Đura: Trust me. I know what I am doing 2. Dejan D. Marković: Kiberpank! 3. Larry McCaffery: Pustinja stvarnog: Kratka istorija postmodernog univerzuma 4. Larry McCaffery: Isecanje: Kiberpank, Pank muzika i urbana dekontekstualizacija 5. Scott Bukatman: Terminalni prostor Proizvodnja kiberprostora Elektronski nervni sistem 6. Timothy Leary: Večna filozofija haosa 7. Douglas Rushkoff: Kiberija: Život u rovovima hiperprostora 8. Chris Molnar: Kiberseks 9. Larry Wendt: Naracija i svetska mreža 10. Jeffrey Deitch: Post-čovek 11. James O`Barr: Šema Knjiga `Gurui digitalne pustinje` koju su priredili Vladimir Đurić Đura i Dejan D. Marković predstavlja prvu i za sada jedinu knjigu na temu kiberpanka i postmodernih kontrakulturnih pojava kod nas. Zastupljeni autori, od Timoti Lirija do nešto mlađih pisaca, Larija Mekaferija ili Skota Bukatmana, bave se novim svetom komunikacije i percepcije koji je stvorila sofisticirana tehnika, a Dejan D. Marković kaže: - Kiberpank predstavlja svojevrstan `pogled na svet` koji sjedinjuje zanesenost dostignućima haj-tek doba, ali i prezir i borbu protiv njihovog konvencionalnog korišćenja. Prvobitno se odnosio na školu pisaca `tvrde` naučne fantastike, da bi se kasnije preselio u zatvoreni svet hakera… Danas već pokriva i one profitabilnije oblasti: muziku, film, strip... Neki teoretičari je opisuju kao `tehnologiju sa stavom` ili `bezbožničkim savezom sveta tehnike sa podzemljem pop kulture i ulične anarhije`, u ekstremnim slučajevima čak i `fuzijom ljudi i mašina`. S pojavom globalne mreže i interneta kiberprostor postao je realnost, a SF pisci neka vrsta proroka ne tako svetle budućnosti. Iz istraživanja autora zastupljenih u knjizi proizlazi da je status individue, usled napretka tehnologije, postao virtuelan.

ŽIVOTINJA SRCA - HERTA MILER Herta Miler Godina izdanja: 2017 Izdavač: Laguna 252 str. Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestane pretnje smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što je uglavnom uletanje smrti u zagrljaj. Iako se ispostavlja da pipci straha i stvarne pretnje dopiru vrlo daleko. Spoljašnje bekstvo samo je iluzija, strah je neophodno pobediti u sopstvenoj životinji srca. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Prijateljstvo stvara privid izbavljenja, ali u svetu neprijateljskom u odnosu na život, bez prijateljstva izbavljenje postaje nemoguće, kaže Herta Miler o knjizi Životinja srca. Ruminski neologizam inimal objedinjuje reč inima (srce) i animal (životinja), životinju srca svako nosi u sebi, ona određuje ko smo, a time i našu sudbinu. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i pripovedačica koja nam se u romanu obraća u prvom licu su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Roman o strahu koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvu kao jedinom istinskom bekstvu. Stanje odlično , mali potpis na predlistu L.1 O.4.P.1.

Format: 13x20 cm Broj strana: 258 Pismo: Latinica Povez: Mek Prevodilac: Nebojša Barać Opis: Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestane pretnje smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što je uglavnom uletanje smrti u zagrljaj. Iako se ispostavlja da pipci straha i stvarne pretnje dopiru vrlo daleko. Spoljašnje bekstvo samo je iluzija, strah je neophodno pobediti u sopstvenoj životinji srca. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Prijateljstvo stvara privid izbavljenja, ali u svetu neprijateljskom u odnosu na život, bez prijateljstva izbavljenje postaje nemoguće, kaže Herta Miler o knjizi Životinja srca. Ruminski neologizam inimal objedinjuje reč inima (srce) i animal (životinja), životinju srca svako nosi u sebi, ona određuje ko smo, a time i našu sudbinu. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i pripovedačica koja nam se u romanu obraća u prvom licu su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Roman o strahu koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvu kao jedinom istinskom bekstvu.

Laguna, 2019. Ko je ko u samoći starog stana? Mladi samozvani pesnik Nikola Nikolajević bez prihoda je i bez krova nad glavom. Njegova sestra mu pronalazi stan u drugom gradu i ubrzo posle preseljenja nestaje bez traga. Samome u ogromnom stanu koji kao da je zaboravljen od sveta, prelivajući se kroz njegove prostore, u Nikolajeviću se bude strahovi koje uzavrela mašta samo uvećava. Da stvar bude gora, čudna porodica kojoj stan pripada stanuje na istom spratu. Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Sluteći da prezime vlasnika na pločici ulaznih vrata predstavlja upozorenje, ispunjen strepnjom da sam stan povlači konce njegove sudbine, neočekivano dobija priliku da otkrije izlaz iz sveta u kojem lebdi između sna i stvarnosti. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi. Nikola Lekić, rođen 1989. u Beogradu, detinjstvo i prvu mladost proveo u Kruševcu i Somboru. Studirao Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno živi i radi na relaciji Novi Sad-Beograd. Piše kratke, srednje i duge forme, sa rimom i bez rime. Objavljivan u književnim časopisima i nekoliko zbornika kratkih priča. 2014. godine fotokopir mašinom štampao svoj prvi roman Žbun u pedeset primeraka. 2016. kao samizdat objavio roman u pričama Trafika, u tiražu od 500 primeraka, sa kojim je uspeo dopreti do nešto šire čitalačke publike. 2018. godine fotokopir mašinom štampao roman Persson u pedeset primeraka rasprodatih u nekoliko dana nakon prvog predstavljanja knjige. Persson u izdanju Lagune njegov je prvi zvanično objavljeni roman.

Proces je okoncan pre nego što je poceo! Jozef K je unapred kriv i samim tim osuden! Život mu je odreden, dani odbrojani i sati i ta nevidljiva mašinerija zna i cas njegove likvidacije. Javljaju se dva gospodina bledog ugojenog lica kao stari glumci koji igraju sporednu ulogu da bi na kraju procesa vodeci ga brižno i pažljivo do kamenoloma da bi izvršili kaznu. Čitava mracna atmosfera u delu podseca na atmosferu Danteovog pakla zbog terora nad jednom dušom i savešcu čoveka u tom paklu. Tema Kafkinog dela je upravo pakao čovekove intelektualne svesti, pobuna protiv civilizovano organizovanog pakla koji stvara sistem terora mašine vlasti. Povez knjige : tvrd Strana : 204 Format : 18 cm Pismo : ćirilica