Knjiga je tvrdih korica i 128 strana. Daje odgovore na mnoga zanimljiva pitanja koja se tiču planete Zemlje, energije, zašto se stvari pomeraju, trenje, gravitacija, pritisak, mašine, svetlo, zvuk, zvuk putuje, slušanje zvuka, gledanje uz pomoć zvuka, atomi i molekuli, elektricitet, magneti i elektricitet, elektromagnetni spektar, stavranje električne struje, radio i televizija, kompjuterska tehnologija, vreme, elementi i jedinjenja, vatra, materijali, naučnici i pronalazači, grafikoni i tabele... Na kraju knjige nalaze se rečnik, indeks i odgovori. Najjeftinije Vam je da Vam knjigu pošaljem kao tiskovinu.

Opis proizvoda Teri i Endi su dodali novih 13 spratova na kućici na drvetu. Sada na 78 spratova, u šestoj knjizi serijala imaju: prolaznu auto-perionicu, škrabatorijum, mašinu za otkačene kombinacije, džumbus-stadion za sve sportove, Terigrad, Endilend, Džiloševac, skladište čipsa zaštićeno najmodernijim sigurnosnim sistemom i letnji bioskop. Snima se film. Ko je glavni junak, a ko izbačen sa seta? Ko krade ideje, ko čips, a ko snima sve isto, samo malo drugačije? Sjajne ilustracije, lako čitanje uz obilje smeha. Kao kad se gleda crtani film. Samo bolje. Vidi još informacija

Ilustrovana istorija transporta za sve radoznale dečake i devojčice. Svako od nas ponekad putuje – ali iako danas možemo da biramo između automobila, javnog prevoza ili aviona, to nije uvek bio slučaj. U ovoj knjizi s prelepim ilustracijama predstavljamo vam prekretnice u razvoju putovanja i prevoza – od malo zapaženih ideja koje su pokrenule tehnološku revoluciju, preko fantastičnih uspeha, pa do tragedija koje su zauvek okončale ogromne projekte. Upoznaćete se sa čuvenim izumiteljima i njihovim revolucionarnim idejama i provozati se najbržim, najvećim i najstrašnijim mašinama za koje se zaista može reći da su promenile svet. Autori: Štepanka Sekaninova i Tom Velčovski Ilustracije: Martin Sodomka

Opis proizvoda Kućica na drvetu je porasla. Do 65. sprata. Na njoj sada, pored onih krvožednih ajkula i pingvina i Terija i Endija žive i mravi, na farmi. I otvoren je salon za ulepšavanje kućnih ljubimaca, njega drži Džil. Postoji i sala za rođendanske žurke, u kojoj je uvek tvoj rođendan, čak i kad nije. I sala za antirođendanske žurke, u kojoj ne smeš dugo da se zadržavaš, jer ćeš se vratiti do bebe. I Kućica TV, televizijska stanica koja emituje vesti iz kućice na drvetu 24 sata dnevno. Jednog dana, dolazi inspektor za građevinske dozvole. Ispostaviće se da Teri nije nabavio dozvolu kad je trebalo, jer je novac dao ljubaznom patuljku za kikiriki od kog postaješ vidovit, koji je – zbog alergije na orašaste plodove – trampio za najbržeg konja na svetu, koji ipak nije bio dovoljjno brz, pa ga je trampio za kozu koja govori, koja je govorila samo francuski, pa ju je menjao za pevajućeg majmuna koji nije znao rođendansku pesmicu, pa ga je trampio za zlatnu ribicu od čistog zlata koja je bila preteška da bi mogla da pliva, pa ju je trampio za miša koji zna da računa, ali je izračunao da su dva i dva pet, pa ga je trampio za cirkusku buvu koja skače koja nije htela da skoči, pa ju je trampio za čarobni pasulj, pa je od silne trgovine ogladneo i pojeo čarobni pasulj. Zaboravivši da nije samo alergičan na orašaste plodove, nego i na pasulj, i bilo mu je lose i sve lošije i na kraju je eksplodirao. I nije nabavio dozvolu za gradnju. Ali nije eksplodirao. Gospodin Nosonja želi knjigu do podneva. Inspektor je pred vratima i konstatuje da je kuća nebezbedna. Rešenje je jednostavno: srećom postoji već konstruisana vremenska mašina, samo treba poći do trenutka pre kupovine kikirikija. Ali… dugme na vremenskoj mašini je zaglavljeno. Teri i Endi (i gospodin Pucketalo, inspektor koji je slučajno upao) putuju kroz vreme. Kome je namenjena: onima koji vole grafičke novele i specifičan humor prisutan u serijalu Kućica na drvetu Vidi još informacija

Opis proizvoda Ilustrovana istorija transporta za sve radoznale dečake i devojčice. Svako od nas ponekad putuje – ali iako danas možemo da biramo između automobila, javnog prevoza ili aviona, to nije uvek bio slučaj. U ovoj knjizi s prelepim ilustracijama predstavljamo vam prekretnice u razvoju putovanja i prevoza – od malo zapaženih ideja koje su pokrenule tehnološku revoluciju, preko fantastičnih uspeha, pa do tragedija koje su zauvek okončale ogromne projekte. Upoznaćete se sa čuvenim izumiteljima i njihovim revolucionarnim idejama i provozati se najbržim, najvećim i najstrašnijim mašinama za koje se zaista može reći da su promenile svet. Autori: Štepanka Sekaninova i Tom Velčovski Ilustracije: Martin Sodomka Vidi još informacija

Otkrij uzbudljiv i neverovatan svet! Brojne zabavne i poučne ilustracije. Prelepi i verodostojni crteži. Rudnik neobičnih podataka. Interaktivna enciklopedija koja će oduševiti decu uzrasta od 5 do 8 godina! Ova knjiga je zbirka neobičnih podataka, neverovatnih, verodostojnih i zabavnih crteža, sa brojnim animacijama i dodacima (među kojima su: džepići sa pisamcima, presavijeni papirići iza kojih se krije odgovor na gotovo svako pitanje, pitalice kao i nalepnice). Ova i još mnogo drugih odličnih rešenja kako deca mogu bolje da uče kroz igru približiće mališanima tajne ljudskog tela i pomoći im u razumevanju te čudesne mašine. Saznaće i: imaju li ljudi krzno, kako nastaje život, kako se krećemo, kako rade naša čula i još mnogo, mnogo toga... Odlicno stanje.

Knjiga je nova nekoriscena, u toku transporta se na korici oštetila sto ne smeta za dalje korištenje Interaktivna enciklopedija koja će oduševiti decu uzrasta od 5 do 8 godina! Ova knjiga je zbirka neobičnih podataka, neverovatnih, verodostojnih i zabavnih crteža, sa brojnim animacijama i dodacima (među kojima su: džepići sa pisamcima, presavijeni papirići iza kojih se krije odgovor na gotovo svako pitanje, pitalice kao i nalepnice). Ova i još mnogo drugih odličnih rešenja kako deca mogu bolje da uče kroz igru približiće mališanima tajne ljudskog tela i pomoći im u razumevanju te čudesne mašine. Saznaće i: imaju li ljudi krzno, kako nastaje život, kako se krećemo, kako rade naša čula i još mnogo, mnogo toga... G1

KAO NOVO veliki format Povez:tvrd Broj strana:125 Kolor ilustracije, štampano na kvalitetnom papiru! `Bilo jednom` je čarobna formula koja je, umesto da nas prenese u prošlost, u stanju da prizove neku večnu, očaravajuću sadašnjost. Dva su elementa koja ostavljaju najjači utisak na dete koje sluša bajku: prvi, služeći se jednom filozofskom formulom, poziva na večno vraćanje istovetnog, odnosno na ponavljanje; drugi će jednostavno prizvati čarobnu misao, kadru da udahne životni sok imaginarnog u svakodnevni život. Uvek jednake same sebi, uvek drukčije, bajke su vremenske mašine koje stavljaju u pokret život pobuđujući ga novim odsjajima i bojama. Klasična bajka u isto vreme pomaže da se raste, zato što stalno nudi likove koji, zatekavši se u zbrci (bilo bi bolje reći `u konfliktnoj situaciji`), nastoje uvek da se izvuku na najbolji mogući način, verujući u same sebe i u uzajamnu pomoć i solidarnost. - Srećni princ - Čarobni svirač - Lepotica i zver - Zlatokosa i tri medveda - Đakomino i čarobni pasulj - Uspavana lepotica - Pepeljuga - Mačak u čizmama - Palčić - Palčica - Carevo novo ruho - Čuvar svinja - Mala sirena - Divlji labudovi - Carev slavuj - Olovni vojnik - Princeza na zrnu graška - Snežna kraljica - Jela - Zec i kornjača - Rikardin Čuperko

NOVO veliki format Povez:tvrd Broj strana:125 Kolor ilustracije, štampano na kvalitetnom papiru! `Bilo jednom` je čarobna formula koja je, umesto da nas prenese u prošlost, u stanju da prizove neku večnu, očaravajuću sadašnjost. Dva su elementa koja ostavljaju najjači utisak na dete koje sluša bajku: prvi, služeći se jednom filozofskom formulom, poziva na večno vraćanje istovetnog, odnosno na ponavljanje; drugi će jednostavno prizvati čarobnu misao, kadru da udahne životni sok imaginarnog u svakodnevni život. Uvek jednake same sebi, uvek drukčije, bajke su vremenske mašine koje stavljaju u pokret život pobuđujući ga novim odsjajima i bojama. Klasična bajka u isto vreme pomaže da se raste, zato što stalno nudi likove koji, zatekavši se u zbrci (bilo bi bolje reći `u konfliktnoj situaciji`), nastoje uvek da se izvuku na najbolji mogući način, verujući u same sebe i u uzajamnu pomoć i solidarnost. - Srećni princ - Čarobni svirač - Lepotica i zver - Zlatokosa i tri medveda - Đakomino i čarobni pasulj - Uspavana lepotica - Pepeljuga - Mačak u čizmama - Palčić - Palčica - Carevo novo ruho - Čuvar svinja - Mala sirena - Divlji labudovi - Carev slavuj - Olovni vojnik - Princeza na zrnu graška - Snežna kraljica - Jela - Zec i kornjača - Rikardin Čuperko

Putovanje kroz vreme - Tajna Kleopatrinog ogledala - Džeronimo Stilton Džeronimo Stilton vas poziva na još jedno uzbudljivo putovanje kroz vreme! Ovoga puta, naš hrabri miš se upušta u avanture na Ostrvu miševa, gde žive samo glodari. Sa svojom porodicom i prijateljima, Džeronimo se često nađe uvučen u uzbudljive i zabavne dogodovštine. U novoj avanturi, Džeronimo dobija poziv u pomoć od svog prijatelja Volta iz prošlosti. Ne oklevajući, on se ukrcava na Tempiks, revolucionarnu mašinu za putovanje kroz vreme, kako bi pomogao svom prijatelju. Tako započinje nezaboravno putovanje kroz vreme koje će Džeronimo odvesti u Antički Egipat na dvor kraljice Kleopatre, zatim u Mongoliju za vreme vladavine velikog Džingis-kana, u Firencu četrnaestog veka u doba Dantea i Beatriče, i na kraju u London tokom vladavine Elizabete I. Dok Džeronimo putuje kroz vreme, susreće se sa poznatim istorijskim ličnostima poput Kleopatre, Džingis-kana, Dantea, Elizabete I i drugih. Uzbuđenje, avantura i mačkovišna frka su zagarantovani! Časnu reč vam daje Džeronimo Stilton da će ova avantura biti neverovatna, puna smeha i neočekivanih obrta. Pridružite se Džeronimu Stiltonu na ovom mišotastičnom putovanju kroz vreme i doživite nezaboravne trenutke sa poznatim istorijskim ličnostima. Sa svakom novom destinacijom, očekuje vas nova avantura i nova uzbuđenja. Spremite se za nezaboravno čitanje i provedite vreme sa najpoznatijim mišem u svetu knjiga! Knjiga "Tajna Kleopatrinog ogledala" je izrađena u tvrdom povezu, ima 384 strana, autor je Džeronimo Stilton . Težina je 0.74 kg. Tajna Kleopatrinog ogledala cena Cena knjige "Tajna Kleopatrinog ogledala" je 1574,00 dinara. Cena sa popustom je 1416.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

Opis proizvoda Serija knjiga Maleni Čupavko za decu uzrasta od 3-8 godina, konačno i u Srbiji. Svaka knjiga napravljena je u formi stripa sa bogatim ilustracijama koje ulepšavaju doživljaj čitanja po nizu slika i bavi se određenom temom od koje se „za dlaku“ poraste.Uz pomoć ovih knjiga deca će razviti govor i maštu, uživati uz Čupavkove avanture iz kojih ovaj mali snalažljivi drugar svaki put uspe da izađe.Maleni Čupavko je jedan mali radoznali drugar. Optimističan i hrabar, sklon izvanrednim avanturama iz kojih svaki put nauči nešto novo. Maleni Čupavko se suprotstavlja stereotipima i uči o životu kroz odnose sa ljudima.Ovog jutra pada kiša i Maleni Čupavko nosi svoj lepi kačket i veselo hoda kroz klasje zlatne pšenice. Ali buka jedne velike mašine kvari ovu šetnju. To je kombajn koji je pokosio Malenog Čupavka i pretvorio ga u plast sena. Jedan pokret vilama i Čupavko biva bačen u nepoznatu štalu, gde upoznaje nevaljalog mačora Kramika i pile Pupu. Maleni Čupavko odlučuje da pomogne Pupuu da pronađe svoje roditelje, međutim Kramik prepredeno ga ubeđuje da napravi nevolje na farmi. Ćurka, krava i zec postaju žrtve ovih trikova. Svinja Debelić odlučuje da reši problem na svoj način... Maleni Čupavko, sa šljivom na oku, je ljut zbog Kramikovog kukavičluka. Kramik je pobegao i sakrio se kada je Čupavku bila potrebna pomoć. On će se pridružiti Pupuu koji će konačno pronaći svoju mamu. To je razlog za slavlje. Pokušati „biti mali“ bez potčinjavanja drugima i podleganja manipulaciji. Naučite da pratite svoju intuiciju i nemojte biti previše pod uticajem onih koji su veći i snažniji od vas. Započnite diskusiju na ovu temu sa vašim detetom.

NOVA KNJIGA 384 strane DŽERONIMO STILTON - PUTOVANJE KROZ VREME – TAJNA KLEOPATRINOG OGLEDALA Nova edicija o Džeronimu Stiltonu prati sasvim nove avanture čuvenog miša! Iza sedam gora, iza sedam mora, iz dubokih voda Mišjeg okeana uzdiže se jedno čudnovato ostrvo na kojem žive samo glodari: Ostrvo miševa! Tamo živi Džeronimo Stilton sa porodicom i prijateljima, koji ga često uvaljuju u uzbudljive i uvek zabavne avanture… baš poput ove koju ćete sada pročitati! POĐITE SA MNOM NA JOŠ JEDNO NEVEROVATNO UZBUDLJIVO, MIŠOTASTIČNO PUTOVANJE KROZ VREME! ČASNU REČ VAM DAJE DŽERONIMO STILTON! Da li ste ikada primili poziv u pomoć iz prošlosti? Ja jesam, i to od svog prijatelja Volta! Odmah sam se ukrcao na Tempiks, najmoderniju mašinu za putovanje kroz vreme, kako bih mu što pre priskočio u pomoć! Tako sam i upoznao Kleopatru, kraljicu Egipta, velikog Džingis-kana, poetu Dantea Aligijerija, Elizabetu I od Engleske, Šekspira, pa čak i strašnog gusara Fransisa Drejka… Brrr, kakva mačkovišna frka! Dragi mišići, evo destinacija koje nas očekuju u ovom Putovanju kroz vreme: 1. Antički Egipat, na dvoru kraljice Kleopatre! 2. Mongolija velikog Džingis-kana! 3. Firenca četrnaestog veka, iz doba Dantea i Beatriče! 4. London pred kraj šesnaestog veka, tokom vladavine Elizabete I. Serijal knjiga o Džeronimu Stiltonu u izdanju Vulkančića donosi niz naslova do sada neobjavljenih na našem jeziku! Knjige o avanturama čuvenog miša i njegove družine prevedene su na 52 jezika, a prodate su u preko 187 miliona primeraka širom sveta! Džeronimo Stilton je urednik Mišjih novosti, najpoznatijih novina na Ostrvu miševa i „jedan vrlo zanimljiv tip, to jest miš.“ Uživa u pisanju knjiga o svojim pustolovinama, koje su propraćene smehom, šaljivim dosetkama i zabavnim preokretima. U njima ga prate sestra Tea, rođak Trapola i sestrić Bendžamin – likovi koji obogaćuju Stiltonov život i upotpunjuju zajedničke avanture.

NOVE KNJIGE KOMPLET ALIJANSA SVETLOSTI 1. DEO - ODLAZAK IZ VINDIGORA U Zelenoj dolini, u jednoj od sedam provincija, nalazi se zabačeno seoce po imenu Vindigor. Njegovi žitelji su hrabri, prekaljeni i snažni lovci i dečak Orlando pokušava da se dokaže kao jedan od njih. Međutim, posle najnovijeg razočaranja, on odlučuje da ode u svet i potraži sreću negde drugde. Potpuno sam, Orlando se upušta u avanturu koja će mu otvoriti oči i promeniti život. Ništa više neće biti isto. Pred njim se pružaju neistraženi predeli u kojima se kriju fantastična bića i raznorazni neobični likovi koji mu prenose misterioznu poruku: ti si taj. Šta to predstoji dečaku iz udaljenog seoceta i kakva mu je sudbina namenjena saznajte u ovoj priči o svetu iz mašte, tako poznatom, a tako drugačijem. 2. DEO - VATRENO KRŠTENJE Orlando je stigao u velegrad Juston, u kojem je sve različito od onoga na šta je navikao. Sa svih strana okružuju ga čudni izumi, nove naprave i aparati, letelice, mašine i sasvim drugačiji ljudi. Nadao se da će u velikom gradu otkriti kakva mu je to sudbina namenjena, međutim, njegove nade o uzbudljivijem životu polako se tope u vatrenom grotlu. Ipak, nije sve kao što izgleda i Orlandu se sprema otkriće života... Drugi nastavak Alijanse svetlosti otvara novu dimenziju ovog fantastičnog sveta i uz pregršt novih likova otkrićete tajne poznate samo odabranima. 3. DEO - OBRAČUN S VISLERIMA Članovi Alijanse svetlosti našli su se opkoljeni sa svih strana i prvi put život im je u ozbiljnoj opasnosti. Zarobili su ih Septilovi vojnici, nemilosrdni visleri, prepoznatljivi po melodijama koje zvižduću baš pre nego što se okome na svoj plen. Orlando i članovi družine shvataju da ovo više nije trening, i sada moraju da upotrebe svoje jedinstvene moći da bi se izbavili iz klopke. Međutim, slabiji su i u manjini, a ova bitka samo je uvod u ono što tek predstoji i od njenog ishoda zavisi budućnost svih provincija. Orlando i ostali odabrani članovi Alijanse moraju da polože prvi ispit zrelosti kako bi nastavili borbu protiv mračnih sila i oslobodili svoj svet od stalne pretnje i straha. 4. DEO - BITKA ZA JUSTON Oko grada se grupiše ogromna vojska i vazduh je naelektrisan od uzbuđenja. Sprema se velika borba, koja će presuditi – svetlost ili tama. Posle svih priprema, vežbi, isprobavanja novih i brušenja starih moći, Orlando i njegovi saborci su spremni. Septilove horde zla uništavaju sve pred sobom, ali osim gradskih bedema, treba da savladaju i malu ali odvažnu četu Alijanse svetlosti. Da li će to biti dovoljno da se odbrani Juston i kako će se Alijansa pokazati protiv svemoćnog neprijatelja čije sposobnosti nadmašuju sve što je dotad viđeno? Ko će se istaći, a ko će kapitulirati? Dok zidine gore, katapulti pucaju, konji njište, čelik seva i kamenje se ruši, sila svetlosti pokušava da se probije kroz mrak i svojom snagom rasprši tamne oblake. Finale Alijanse svetlosti donosi odgovore i rasplet fantastične priče o Orlandu i njegovim prijateljima. Vreme je za najveću akciju do sada!

GROZDANA OLUJIĆ OLDANINI VRTOVI Tvrdi povez Izdavač Bookland Гроздана Олујић (Ердевик, 30. август 1934 — Београд, 16. март 2019) била је српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка.[1] Легат Гроздане Олујић налази се у Адлигату. Као романсијер, објавила је шест романа: Излет у небо (1957), Гласам за љубав (1962), Не буди заспале псе (1964), Дивље семе (1967), Гласови у ветру (2009) и Преживети до сутра (2017).[2] Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона. Такође, као бајкописац, објавила је велики број бајки и збирки бајки. Међу њима посебно се истичу 10 збирки: Седефна ружа и друге бајке (1979), Небеска река и друге бајке (1984), Дечак и принцеза (1990), Принц облака (1990), Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни свет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007). Њена дела доживела су бројна издања у земљи, а преведена су на чак 36 светских језика. Добитница је многобројних књижевних награда и признања, како домаћих, тако и страних — Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2004), НИН-ова награда за најбољи роман (2009), награда Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара, повеља Змајевих дечјих игара (2001), награда Народне просвјете, награда Телеграма, награда Златни лептир и Стара маслина (2002), награда Бора Станковић (2018), награда за најбољу светску причу и награда за најбољу модерну бајку света (1994). Додељен јој је витешки орден Dannebrog, 31. августа 1977. Била је почасни члан Универзитета у Ајови (САД) од 1970. и почасни грађанин града Осла.[1] Биографија Основну школу завршила је у родном месту, а гимназију у Бечеју. Дипломирала је и магистрирала на Групи за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[3] Током студија радила је као новинарка за неколико омладинских листова.[4] Књижевним радом почела је да се бави веома рано, још у средњој школи. Своја дела објављивала је у листовима Стражилово и Млада култура. Добила је награду за најбољу причу на конкурсу који је организовала Борба 1953. године.[5] Тада јој је штампана прва приповетка, те је тако, са само 19 година, закорачила у свет књижевности. Важан део своје заоставштине (део своје библиотеке, збирку књига са посветама и својих личних предмета) поклонила је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чија је била чланица.[6] Преминула је 16. марта 2019. године, у 85. години, у Београду, након дуже болести.[7][8] Ту вест саопштио је Адлигат, дан после њене смрти.[9] Сахрањена је 21. марта 2019. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду у 12 часова.[10][11][12] Два сата раније у Удружењу књижевника Србије био је приређен комеморативни скуп на ком су говорили књижевници и критичари: Александар Јовановић, Драган Лакићевић, Радивоје Микић, Зорана Опачић и Петар Пијановић.[13] Каријера Гроздана Олујић, аутор фотографије: Бранко Белић Романсијер Први роман o младима и за младе Излет у небо објавила је у 22. години.[14] Штампан 1957. године, доживео је и успех и оспоравање, односно и позитивне и негативне реакције. Био је и цензурисан због аморалности.[15] Превођен је на неколико језика и прилагођен за извођење у позоришту. По њему је снимљен и филм Чудна девојка у режији Јована Живановића.[16][17] Сценарио је, осим књижевнице, писао и Југ Гризељ, југословенски новинар. Главне улоге додељене су Шпели Рогозин, Воји Мирићу и Зорану Радмиловићу.[18] Филм је рађен у продукцији „Авала филма”,[19] а премијерно је приказан 1962. године.[20] У међувремену, 1959. године, издавачка кућа „Младо поколење” објављује књигу Писци о себи, збирку књижевних разговора са савременим југословенским писцима, у којој се нашла и млада Гроздана.[21] Три године касније, 1962, београдско издавачко предузеће „Просвета” објавило је њен роман Гласам за љубав. Загребачки часопис за политику и културу Телеграф доделио јој је 1963. године награду за најбољи кратки роман. И ово дело доживело је своју позоришну и филмску адаптацију. Филм је био у режији Томе Јанића, који је заједно са књижевницом написао сценарио. Продуцент филма је Хидајет Чалкић, а објављен је 1965. године у продукцији „Босна филма”. Главне улоге поверене су Вукосави Крунић, Слободанки Марковић, Браниславу Миладиновићу, Драги Митровићу и Хермини Пипинић. У наредним годинама, Просвета јој је објавила омладинске романе Не буди заспале псе, 1964, и Дивље семе, 1967. године. Овај други је ушао у ужи избор за НИН-ову награду. Енглеска верзија те књиге под насловом Wild Seed постала је и обавезна лектира појединих универзитета у Америци. У његовом фокусу је урбани живот младих људи, њихови проблеми, љубави и недоумице, што представља прекретницу у савременој књижевности за омладину. Од тада се окреће писању бајки и збирки бајки. Године 2009, Српска књижевна задруга јој је објавила породични, емигрантски роман[22] Гласови у ветру. Он говори о једној српској грађанској породици, породици Арацки.[23] Већинском одлуком жирија за доделу НИН-ове награде, роман је проглашен за најбољи роман исте године.[24] Породични роман Преживети до сутра, завршен 1962. године, објављен је тек 2017. године у издању Српске књижевне задруге.[25] Разлог због ког је роман касно објављен јесте цензура и жестоко оспоравање њеног првог романа (Излет у небо), као и то да он није приказан из идеолошки обојеног дискурса социјалистичке епохе.[26] Због те чињенице списатељица је сматрала да није време за његово објављивање и завршени рукопис није ником показивала.[27] Уопштено, он говори о Другом светском рату у војвођанској равници.[28] Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона.[29] Њена сабрана дела у 14 књига објавила је Српска књижевна задруга.[30] Бајкописац Године 1979, загребачка издавачка кућа „Младост” објављује јој збирку бајки Седефна ружа и друге бајке, која је доживела велики успех и за коју је Гроздана добила награду Политикиног забавника.[31] Прича Варалица и смрт из ове збирке освојила је награду на конкурсу за најбољу модерну бајку света у организацији Светског конгреса за уметност и културу (World Congress for Art and Culture) 1994. године у Сједињеним Америчким Државама.[32][33] По бајкама Гроздане Олујић снимљене су плоча и касета Седефна ружа у интерпретацији Мије Алексића,[34] уз музичку пратњу Лазе Ристовског и телевизијска серија (девет наставака од по тридесет минута). Сценарио за серију написала је Татјана Павишић, а режирала Вера Белогрлић. Главне улоге тумачили су глумци Радмила Савићевић и Жика Миленковић, те деца из дечје радио групе Радио-телевизије Србије. Пет година касније, 1984. године, објављена је збирка Небеска река и друге бајке, такође у издању издавачког предузећа Младост. Исте године, издавачка кућа „Народна књига” објављује јој збирку Афричка љубичица, чије су приче укључене у низ светских антологија у Немачкој, САД, Русији, Израелу, Индији, Енглеској и Француској.[35] Прича Игра из ове књиге награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у Арнсбергу, у Немачкој. Роман-бајка Звездане луталице, објављен 1987. године у издању Просвете, имао је добар пријем публике, а критичари су га врло добро оценили. Шест година касније, 1990. године, излази збирка Дечак и принцеза, као и збирка Принц облака. Потом су уследиле збирке: Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни цвет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007).[36] Есејисткиња, преводитељка и антологичарка Посвета Десанке Максимовић Гроздани Олујић. Налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат` Поред бајки и романа, Гроздана Олујић је објавила и бројне есеје о књижевницима Францу Кафки, Томасу Вулфу и Марселу Прусту, као и делу Поетика Бајке.[37] Објавила је и студију Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф.[38] Бавила се и преводилачким радом. Превела је драме енглеског писца Арнолда Вескера, јапанског књижевника Јукија Мишиме и америчког нобеловца Сола Белоуа, романе савремене индијске књижевнице Амрите Притам (Тај човек и Костур),[39] дело добитника Пулицерове награде — Вилијема Кенедија (Коров) и приредила и превела песме за антологију савремене индијске поезије Призивање светлости коју је 1980. године објавило издавачко предузеће „Рад”.[40] У издању Српске књижевне задруге 2001. године објављено је дело Антологија љубавних бајки света, прво ове врсте у свету, у ком су се на око петсто страна, нашле најлепше кинеске, руске, српске, хавајске, шкотске, индијске, бразилске, естонске, јапанске, аљаске народне бајке, као и низ ауторских уметничких бајки Ханса Кристијана Андерсена, браће Грим, Шарла Пероа итд.[41] Легат Гроздане Олујић Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” баштини легат Гроздане Олујић. Књижевница је Удружењу Адлигат поклонила део личне библиотеке, збирку књига са посветама, награде и личне предмете. У легату се налазе две писаће машине, укључујући књижевницину омиљену писаћу машину „Олимпија” коју је користила деценијама и мању портабилну коју је носила на летовања.[33] У збирци књига са посветама је и посвета Добрице Ћосића (који пише: „Мојој милој првој саговорници, књижевници Гроздани Олујић са љубављу”). Друго писци који су написали посвете Гроздани Олујић су: Душан Матић, Света Лукић, Божидар Шујица, Драган Колунџија, али и страни писци, Марко Смит, бестселер аутор Њујорк Тајмса са писмом заосталим у књизи, индијски писци Шрикант Варма и Ситакант Махапатре, аустријски аутор Херберт Кунера, бугарски аутор Ефтима Клетниоква и други.[33] Легат се налази у Музеју српске књижевности. У мају 2022. установљена је награда „Гроздана Олујић“ намењена књижевницима до 35 година.[42][43] Награде Награђени роман Гласови у ветру, аутор фотографије: Бранко Белић Добитница је Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2004). Поред тога, добитница је НИН-ове награде за најбољи роман (Гласови у ветру) у 2009. години,[44] прве награде Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара,[45][46][47] награде Народне просвјете за роман Излет у небо, награде Телеграма за роман Гласам за љубав,[48] награда Златни лептир и Стара маслина (2002), те награде Бора Станковић (2018) за целокупно дело са посебним освртом на роман Преживети до сутра.[49] Освојила је награду за најбољу модерну бајку света коју додељује Светски конгрес за уметност и културу (1994) за причу Варалица, објављена у збирци Седефна ружа.[26] Одликована је данским витешким орденом Данеборг за заслуге на пољу књижевности, а почасни је грађанин града Осла, главног града Норвешке.[50] Критика О значају Гроздане Олујић за српску, југословенску, али и светску књижевност писали су бројни књижевни критичари попут Александра Јовановића, Ивана В. Лалића, Драгана Лакићевића и Слободана Ж. Марковића, Зоране Опачић, Марка Недића, Петра Пијановића итд. Многе њене бајке врло дискретно критикују дешавања у свету у којем је живела и многе њене бајке подстичу младог човека да буде пркосан да буде свој. — Зорана Опачић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Београду.[51][52] Гроздана Олујић је била слободна као личност, неконвенционална. Све је то онда преносила у своје ликове, а њени ликови су млади људи, девојке, младићи, савременог ондашњег града и она је творац урбане прозе у послератној српској књижевности — Марко Недић, српски књижевник и књижевни критичар[53] Сазнање да је бајка лековита, а бајковитост неопходна помаже Гроздани Олујић да гради своју поетску визију на темама и мотивима уроњеним у савременост, модерним изразом и новим стиловима, ослањајући се на стваралачко искуство својих претходника, а нарочито на богатство и разуђеност наше народне бајке. — Слободан Ж. Марковић, српски професор књижевности и књижевни критичар[54] Гроздана Олујић остаје међу млађим читаоцима позната и вољена као бајкописац, али су њени ауторски почеци, средином протеклог вијека, у знаку романа који су освајали дотад неосвојене слободе младих у идеолошки оклопљеном друштву. Роману се у завршном периоду и вратила, да би код зналаца и читалаца изнова потврдила своју књижевну вишестраност и вриједност. — Владан Вукосављевић, српски политичар и Министар културе и информисања Републике Србије[55] Дела Олујић, Гроздана (1957). Излет у небо. Београд: Народна књига. Олујић, Гроздана (1962). Гласам за љубав. Београд: Просвета. Олујић, Гроздана (1964). Не буди заспале псе. Београд: Просвета. Олујић, Гроздана (1967). Дивље семе. Београд: Просвета. Олујић, Гроздана (1979). Седефна ружа и друге бајке. Загреб: Младост. Олујић, Гроздана (1984). Небеска река и друге бајке. Загреб: Младост. Олујић, Гроздана (1984). Афричка љубичица. Београд: Народна књига. Олујић, Гроздана (1987). Звездане луталице. Београд: Просвете. Олујић, Гроздана (1990). Дечак и принцеза. Олујић, Гроздана (1990). Принц облака. Олујић, Гроздана (1998). Златни тањир и друге бајке. Олујић, Гроздана (1998). Месечев цвет. Олујић, Гроздана (2002). Светлосна врата. Олујић, Гроздана (2002). Камен који је летео и друге бајке. Олујић, Гроздана (2004). Снежни цвет и друге бајке. Олујић, Гроздана (2007). Јастук који је памтио снове и друге бајке. Олујић, Гроздана (2009). Гласови у ветру. Београд: Српска књижевна задруга. Олујић, Гроздана (2017). Преживети до сутра. Београд: Српска књижевна задруга. Олујић, Гроздана (2017). Били су деца као и ти. Београд: Букланд.

„PLAVA PTICA“ Knj. 2–3. ODLIČNO OČUVANO! Karl Maj BLAGO U SREBRNOM JEZERU Autor - osoba Maj, Karl Naslov Blago u srebrnom jezeru : roman sa divljeg zapada / napisao Karl Maj ; [preveo V. F. Zebić ; ilustracije I. Šenšin] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1981 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1985 Fizički opis 2 knj. (314; 306 str.) : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Zebić, V. F. Šenšin, I. Zbirka Plava ptica : knjige za mlade i stare ; knj. 2, 3 Napomene Prevod dela: Der Schatz im Silbersee. Pozornica na koju Karl Maj smešta radnju svojih romana – i mitska i istorijska u ista mah – bez sumnje predstavlja čvrstu, punokrvnu osnovu, ali, istovremeno, samo polaznu tačku. Kao takva, ona je, bez sumnje, puna obećanja. Međutim, ono što u očima niza čitalačkih generacija daje romanima Karla Maja onaj njihov neodoljivi šarm, ono što čini njihovu nepresušnu privlačnost i za mlade i za stare, jesu njegovi snažno, živopisno i maštovito izvajani karakteri. Istina je da im se može prigovoriti zbog jednosmernosti, jednoznačnosti, pa čak i jednoličnosti; međutim, njihova vrednost je u postojanosti, uverenosti i doslednosti s kojom zastupaju stvar Vrline, suprotstavljajući se, bez ostatka i bez oklevanja, motivima i manifestacijama Zla. Velikim ciklusom Karla Maja o Divljem zapadu dominiraju plemeniti i vrli junaci poput Old Šeterhenda, Vinetua, Old Fajerhenda, koji, po pravilu, za sebe zadržavaju glavne uloge, pored niza drugih, u sporednim rolama. Lako je primetiti kako romani Karla Maja – a Blago u Srebrnom jezeru jedan je, u tom pogledu, od najuspelijih – sa samom pojavom ovih junaka dobijaju u dramatici, u čvrstini, pa čak i u smislu: gotovo kao da samo njihovo prisustvo, njihova delatnost, daju ton i opravdanje svemu što se zbiva. Blago u Srebrnom Jezeru, u tom smislu zaista je po svemu izuzetno delo: kao da je pisac želeo da jednom, na jednom mestu, i sa jednim ciljem, okupi sve svoje najživopisnije ličnosti, kako bi im omogućio da, na najbolji način, ispolje sve bogatstvo koje u sebi nose! Karl Maj (1842–1912), bio je nemački pisac koji je živeo svoju maštu tako što je bio šta god poželi: policajac, doktor, poznavalac Divljeg zapada. U javnom životu kada je postao u tom trenutku najčitaniji pisac (Vinetu, Na dalekom zapadu, Blago u srebrnom jezeru, U Balkanskim gudurama), imao je puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu niko ne može oduzeti jeste činjenicu da je milionima svojih čitatelja uneo saosećanje prema Indijancima, naterao ih da osete njihov senzibilitet i da ih posmatraju kao heroje, on je i prvi uveo bitku protiv rasne i verske netolerancije. Izgleda da ga je zapravo život u bedi i po zatvorima naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, o Indijancima, dok je razmišljao o smislu svog života. Rodio se u porodici od 14 dece i čim je postao svesno biće, počeo je da pravi gluposti. Prvo je bio izbačen iz škole u Valdenburgu zbog krađe sveća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je isterao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u zanatskoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest nedelja zatvora. Ali bio je to tek početak Karlovog zatvorskog života. Kako sad već kao mladić s dosijeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čije je vreme ispunjeno novim šarmantnim prevarama i provalama koje je u mladosti pravio jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmenile. Jer čim je skinuo prugastu odeću, navukao je lažno policijsko odelo. Posetio je tako obučen jednog sitnog trgovca u jednom nemačkom gradiću i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za falsifikovanim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatorom. I naravno – zaplenio. Nastavio je da krade tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (pre bi se reklo ragu), dečja kolica, naočare, biljarske kugle... Čoveku zaista nije jasno šta mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je pre toga ukrao drugi, spretniji lopov. Ali šta će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio „demone koji su ga opseli kako bi se osvetio ljudima“. Ponovno je dobio četiri godine zatvora. Taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl Maj tada naprosto doživeo preokret. Zatvorskom se svešteniku jedne noći ispovedio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Sveštenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Svolov o kojem je maštao uskoro će jahati Old Šaterhend. Tako je Karl Maj ušao u legendu... Pisao je, a reči su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste... Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogami i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima. Njegovi junaci su imali ogromne mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Šaterhend je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka. Međutim, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl Maj nije bio. On je, zapravo, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštenog čoveka, da bude poštovan. Zato je, kako bi bar u svojim očima bio veći, sebi dodelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl Maj, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorečivo opisivao. Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emom kupio je kuću koju je nazvao Vila Šaterhend. Uredio ju je krznima divljih zveri i tvrdio da ih je sam pobio. Pored njegovog stola s pisaćom mašinom stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim poduhvatima. Publika je hipnotisano slušala ne sluteći da Karl Maj zapravo nikada nije ni uzjahao konja. Novinari su govorili da je lažov i lešinar, i da iskorišćava lakomislenost dece. Međutim on je zbog svega toga otputovao u Severnu Ameriku pred kraj života prvi put, a deca su ga obožavala, kao i Indijanci.