Stara nemačka šivaća mašina `Pfaff` sa postoljem i zaštitnom kutijom preko. Mislim da je samo kaiš koji pokreće mašinu stradao tokom godina, ostalo je sve O.K. Broj 31 na mašini bi trebalo da označava da je napravljena 1931g. Dimenzije: dužina stola 91cm (sa dodatkom 116cm, sam dodatak je 25cm), širina 45cm, visina do stola 78cm. Lično preuzimanje samo u okolini Bačke Palanke.

Pozivnica za 19.međunarodni sajam tekstilnih mašina, koji je održan 30.09 - 07.10.1989 godine u Italiji,sa originalnom kovertom,u dobrom je stanju.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Stara mašina za mlevenje začinskog bilja, maka ... Očišćena unutra. Dimenzije: 31 cm visina 9 cm prečnik mesinganog levka. Trenutno stanje vidite na slikama.

Original Sivaca masina STOEWER stara preko 100 godina, antikvitet,ispravna,sa minimalnim znacima koriscenja,uglavnom na jednom delu gornje ploce.Dimenzije visina 102,dubina 45,sirina ploce 80.Predmet mozete preuzeti na adresi u Novom Sadu.Troskove prenosa i nosenja snosi kupac.

Masina je ocuvana,neznam dali fali neka sitnica sa nje, idu neke baterije koje nemam pa je nisam probao, ide kao neispravna!!!

Vatrogasna mašina je nova, neraspakovana. Vatrogasnu mašinu šaljem isključivo post expresom nakon uplate na tekući račun. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja Vatrogasne mašine. VATROGASNA MAŠINA SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLIKAMA, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vatrogasna mašina je nova, neraspakovana. Vatrogasnu mašinu šaljem isključivo post expresom nakon uplate na tekući račun. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja Vatrogasne mašine. VATROGASNA MAŠINA SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLIKAMA, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Pisaća mašina ADLER-TRIUMPH Contessa de luxe (1972) Proizvođač: `Triumph-Adler` Model “Contessa” dizajnirali su 1969. godine Gerhard Dietrich (Gerhart Ditrih) i Peterheinz Meyes (Peterhajnc Majs) za “Triumph Werke Nürnberg AG”, koja je već od 1957. godina bila deo “Triumph-Adler”. Model su proizvodile obe fabrike, “Triumph” od 1971. do 1977. godine a “Adler” od 1971. do 1979. godine. Iako su obe fabrike tesno sarađivale, “Contessa” je postala poznatija kao “Adler”. Tokom 1960-ih i 1970-tih godina modeli su dolazili u jarkim bojama kao što su narandžasta, žuta i crvena. Prema serijskom broju: 3064068 (nalazi se ispod desne strane kolica) mašina je proizvedena 1972. godine. Oznake: Contessa (sa krunom iznad slova C, na prednjem panelu) TRIUMPH (na levoj strani klizača hartije) Contessa (sa krunom iznad slova C) de luxe (na desnoj strani klizača hartije) T - A Vertiebs Gmbh (Ditribucija Triumph-Adler, na zadnjoj strani kolica) Dimenzije mašine: Visina: 10 cm (bez ručice sa vraćanje kolica) Dužina: 33 cm Širina: 32 cm Težina: 4,1 kg Tastatura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku širine 13 mm (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Poluga tipke za slovo Ä je bila iskrivljena - ispravljena je, ali je tipka ostala malo viša od ostalih. Funkcioniše ispravno. Ukrasna svetla traka oko panela mašine je mestimično potamnila, naročito na uglovima. Na plastičnim panelima u koji sitni tragovi upotrebe. Osnivač kompanije bio je Siegfried Bettmann (Zigfrid Betman), rođen 1863. godine u Nürmbergu (Nirnberg). Učio je jezike i sa 20 godina 1883. godine nastanio u Engleskoj. U početku, zahvaljujući svom poznavanju jezika, radio je za nekoliko kompanija.1885. godine, kada je jedna od tih firmi propala i on izgubio posao, pokrenuo je sopstveni agneciju za prodaju nemačkih mašina za šivenje u Britaniji i za izvoz britanskih bicikala u inostranstvo. Ime kompanije: “S.Bettmann and Company” promenjeno je u “Triumph Cycle Company Limited”. Deset godina kasnije, 1896. godine, kada je njegov britanski biznis procvetao, Bettmann se vratio u svoj rodni grad Nürnberg da bi osnovao nemačku filijalu, “Deutsche Triumph Fahrradverke Aktiengesellschaft”. 1900. godine Bettmann je otkupio poslovanje kompanije za proizvodnju pisaćih mašina “Kührt and Riegelman GmbH”, koja je proizvodila mašinu “Norica”. Nastavio je da pravi „Noricu“, ali je imao sreću da angažuje jednog od najvećih nemačkih dizajnera pisaćih mašina, Paula Grützmanna (Pol Gricman), koji je za Bettmanna dizajnirao novu mašinu, nazvanu „Triumph“. 1911. godine Bettmann je ponovo promenio ime kompanije, ovog puta u „Triumph Werke Nürnberg AG“, i počeo da izvozi u Rusiju, Italiju i Argentinu. Posle Prvog svetskog rata, „Triumph“ je nastavio da napreduje i do 1921. godine dotigao je proizvodnju od 3000 pisaćih mašina godišnje. 1929. godine fabrika je predstavila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu, „Klein Triumph“, čiji su razvoj, prodaja i marketing obavljen u koordinaciji sa tada jednako uspešnom kompanijom „Adler“. Kada je izbio Drugi svetski rat „Triumph“ je bio na vrhuncu moći, sa 1800 radnika i godišnjim obrtom od 15 miliona maraka. Tokom rata u fabriku su raspoređeni prinudni radnici i bila je primorana da proizvodi naoružanje. Proizvodnja pisaće mašine je obustavljena 1942. godine, a sledeće godine fabriku su teško oštetili saveznički bombarderi. Međutim, uspela je da preživi, jer su radnici odbili naređenja nacističkih vlasti da unište sve mašine i opremu pre nego što su američke trupe stigle 20. aprila 1945. godine. Proizvodnja je polako nastavljena sledećeg meseca, uključujući i pisaće mašine. „Triumph“ je brzo povratio izgubljeno tlo u periodu rekonstrukcije nakon rata. Prenosive pisaće mašine „Norm“ i „Perfekt“, proizvođene od 1935. godine, moderno su preuređene posle rata što je obezbedilo da „Triumph“ zadrži svoju veoma visoku reputaciju za dizajn i proizvodnju mašina najvišeg kvaliteta. Krajem 1957. proizvođač radio i televizijskih aparata Max Grundig (Maks Grundig) preuzeo je većinski udeo u velikoj mašinskoj kompaniji „Adler“, a kada je preuzeo i „Triumph“, one su spajene u „Triumph-Adler“. Zajedno, dve kompanije kontrolisale su preko 50 % nemačkog tržišta pisaćih mašina. 1968. godine Grundig je prodao „Triumph-Adler“ američkoj kompaniji „Litton Industries Inc.“ Deset godina nakon preuzimanja prodaja „Triumph-Adlera“ je porasla deset puta, naročito u području profesionalnih mikroračunara. 1979. godine kompaniju je preuzela „Volkswagen AG.“ Od tada kompanija počinje da pravi gubitke. Proizvodnja je restruktuirana a broj zaposlenih smanjen na polovinu. Većinu svojih akcija „Vokswagen“ je prodao 1986. godine „Olivetti“ grupi, jedna od najvećih evropskih konkurenata kompanije. Do 1993. godine kompanija se smanjila na četvrtinu svoje nekadašnje veličine. Ostala je, zapravo, samo proizvodnja pisaćih mašina u Frankfurtu na Majni. 1997. godine „Triumph-Adler“ je zatvorio i ovu fabriku: lični računari su pobedili u trci sa ograničenijim mogućnostima pisaće mašine, i proizvodnja više nije bila profitabilna. (123/30-I-kp/1450)

GROMA Modell N, Germany - Stara pisaća mašina (1939.) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. 1934. godine „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ stekla je prava na proizvodnju male pisaće mašine koju je dizajnirao Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer) i zaposlila ga kao glavnog dizajnera. Prema njegovoj zamisli, proizvodnja „GROMA Modell T“ (sa tabulatorom) i „GROMA Modell N“ (bez tabulatora) počela je 1938. godine. Oba modela karakterisala je posebna lakoća, jer je Pascher koristio lake metale i mašine su imale gornje panoe od bakelita, što je tada bila sasvim neuobičajeno. Od 1939. do 1945. godine napravljeno je oko 50.000 primeraka oba modela. Mnogi ove modele smatraju najlepšim od svih pisaćih mašina, pre svega zbog neobičnih paralelnih zakrivljenih linija, najočitije kod bočne stranice i poluge za vraćanje kolica. Nisu naročito brze, ali je pisanje lako i ne zahteva velik pritisak na tipke. Dakle, mašine više za ličnu upotrebu i uživanje u radu, nego za profesionalnu upotrebu. Proizvodnja oba modela završena je 1957. godine. Proizvođač: „G. F. Grosser Fabrik für Büromaschinen“, Markersdorf, Germany Prema serijskom broju: 209737 (ugraviran je na pločici iza desnog kotura sa trakom, i na donjoj strani okvira), mašina je proizvedena 1939. godine. Natpisi: - `GROMA` preko zlatnog trougla, na desnoj strani klizača za papir - identičan logo na levoj strani prednjeg panela - `MODELL N` na desnoj strani panela - `G. F. Grosser * Fabrik für Büromaschinen * Markersdorf/Chemnitztal` na sredini prednjeg panela Dimenzije mašine: Visina (ne računajući držač papira): 12,5 cm Dužina: 31,5 cm Širina: 30 cm Dimenzije kutije: Visina: 18,5 cm Dužina: 33,5 cm Širina (bez ručice za nošenje): 31,5 cm Težina (sa kutijom): 6,4 kg Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova, na originalne metalne koture, koje je danas teško naći). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve bitne funkcije rade ispravno. Ne radi dugme za vraćanje kolica za jedno mesto unazad (jedina crvena tipka) i zvono za kraj reda. Velika ručica za vraćanje kolica, prvobitno niklovana, naknadno je prebojena crnom bojom - boja je uklonjena, ali su ostaci vidljivi. Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju. Pohabana je na jednom mestu na zadnjem delu. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglvnom u unutrašnjosti. Gde je bilo moguće zalepljeno je, uočljiva mesta su zafarbana. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. 1820. godine vlasnik fabrike iz Burgstädta (Burgštet) Tetzner (Tecner) kupio je mlin pored mesta Markersdorf, u blizini nemačke granice sa Poljskom, i otvorio predionicu vune 1831. godine. Pod uticajem ekspanzije tekstilne industrije u Saksoniji, Gustav Friedrich Großer (Gustaf Fridrih Groser) je 1865. godine otkupio predionicu da bi na toj lokaciji otvrio fabriku mašina za pletenje. Fabrika je osnovana 1869. godine pod imenom „Bach & Grosser“, i proizvodnja mašina započela je 1875. godine. Posle samo dve godine osnivači kompanije su se razdvojili i od tada je Großer bio jedini vlasnik. Od 1878. godine fabrika je dobila naziv `Maschinenfabrik G. F. Großer ` i bila je prva mašinska radionica za specijalne mašine u industriji trikotaže. Konstantno ulažući profit u unapređenje i širenje proizvodnje, fabrika je stekla izvanrednu reputaciju i mašine su se izvozile u mnoge zemlje širom sveta. 1904. godine kompaniju je, kao jedini vlasnik, preuzeo Paul Großer (Paul Groser), sin Gustava Friedriha Großera. Tokom Prvog svetskog rata, od 1914. do 1918. godine, fabrika je uglavnom proizvodila mašine za pletenje, strugove i čaure. 1919. godine kompanija je počela da razvija pisaće mašine. 1924. godine naziv je promenjen u „G.F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ i počela je proizvodnja pisaće mašine „GROMA“ (od početnih slova GROßer i MArkersdorf) koju je dizajnirao Max Pfau (Maks Pfau), dizajner iz fabrike „Wanderer-Werke“ u Chemnitzu (Hemnic). Za razliku od drugih proizvođača, mašine „GROMA“su bile u potpunosti napravljene od čelika tako da su bile posebno robusne i stekle su veoma dobru reputaciju u to vreme. Globalna ekonomska kriza krajem 1920-ih izazvala pad prodaje i fabrika je morala da otpušta radnike. Broj zaposlenih dostigao je najnižu tačku 1932. godine i samo je polako rastao narednih godina. Ipak, kompanija nije mirovala i počela je da proizvodi nove modele pisaćih mašina u narednim godinama: 1934. godine kao glavnog dizajnera angažovan je Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer), talentovani dizajner. Pascher je razvio projekat minijaturne pisaće mašine, takozvane mašine za aktovke, ali proizvodnja tada nije započeta zbog početka rata. 1937. godine upravljanje fabrikom preuzeo je Erich Großer (Erih Chemnitz), sin Paula Großera, koji je vodio fabriku kao jedini vlasnik do 1945. godine. Nakon što je već 1936. godine ušla u posao sa naoružanjem, kompanija je ponovo pokrenula u ratnu i proizvodnju 1939. godine. Za to vreme smanjena je i proizvodnja standardnih i malih pisaćih mašina, kao i mašina za pletenje i namotavanje. Od 1943. godine GROMA je proizvodila i upravljačke delove za bombe i rakete V1 i V2. Posle rata, iako su sovjetske trupe skoro potpuno demontirale fabriku u septembru 1945. godine, odmah je započeta rekonstrukcija i obnavljanje proizvodnje sa 19 zaposlenih. Fabrika je i dalje bila u porodičnom vlasništvu do 1946. godine, ali je potom, zbog proizvodnje naoružanja u prethodnom periodu, 1948. godine, nacionalizovana i nastavila da radi kao `VEB Mechanik GROMA Markersdorf/Chemnitzthal`. Pokrenuta je proizvodnja malih pisaćih mašina prema predratnom Pascherovom projektu, pod nazivom „Gromina“. Istovremeno, proizvodnja tekstilnih mašina je obustavljena 1950. godine. Proizvodnja mašina bila je sve uspešnija, i do 1952. godine radna snaga se desetostruko povećala. Skoro sva proizvodnje fabrike izvožena je u 85 zemalja, između ostalih u Zapadnu Nemačku, Belgiju, Holandiju, Francusku, Italiju, Dansku, Finsku, Poljsku i Kinu. Međutim, era čisto mehaničkih pisaćih mašina koje ja proizvodila GROMA bližila se kraju. Tehnički napredak je ubrzao prelazak na elektromehaničke pisaće mašine i pisaće mašine proizvedene u Markersdorfu više nisu mogle da se prodaju. Inovativna snaga i kapacitet fabrike u Markersdorfu jednostavno su bili premali da bi se takmičili sa velikim igračima u kancelarijskoj industriji. 1962. godine napuštena je proizvodnja pisaćih mašina i još su se proizvodili delovi za računovodstvene i balansne mašine. 1969. godine kompanija je kao pogon uključena u fabriku „VEB Robotron“ a kasnije se pridružila kombinatu „Zentronik“. Elektromehaničke pisaće mašine su se proizvodile u Markersdorfu do 1990. godine, prvo po licenci za italijansku kompaniju „Olivetti“ do 1985. godine, a zatim pod brendom „GDR Erika. Posle 1990. godine fabrika je privatizovana kao „Ascota AG, Schreibmaschinenfabrik Markersdorf“. Međutim, njeni proizvedeni proizvodi više nisu bili konkurentni. Nakon ponovnog ujedinjenja dve nemačke države, kompanija je banrotirala i zatvorena je 1992. godine. Zgrade fabrike su potpuno srušene do 2013. godine. (124/31-I-kp/1493)

FABRIKA MAŠINA IVO LOLA RIBAR-BEOGRAD-ŽELEZNIK-PRIVEZAK ZA KLJUČEVE. Stanje kao na slikama Retko..

Parna masina - stari podrezac za olovke - Made in Hong Kong . Visina podrezaca je oko 8 cm .

STARO UPUTSTVO ALBALUX MAŠINA ZA PRANJE VEŠA IZ 1967 GODINE SA UVOZNOM DEKLARACIJOM IZ RUMUNIJE UVOZNIK JUGOELEKTRO BEOGRAD.GARANCIJSKI LIST ATEST ,RAČUN I UPUTSTVO.MEĐU PRVIM VEŠ MAŠINAMA KOJI SU SE MOGLI KUPITI U STAROJ JUGOSLAVIJI.ZA SKUPLJAČE JAKO REDAK DOKUMENAT.

DM 4 (Olympia Simplex) - Stara pisaća mašina (1936.) U originalnom zaštitnom koferu. „Deutschen Mechanikers“ (DM) je brend koji je “Olympia Schreibmaschinenwerke AG” u nemačkom mestu Erfurtu koristila pre i izvesno vreme posle II Svetskog rata. `DM Model 4` je identičan modelu `Oliympia Simplex` koji se proizvodio od 1933. do 1948. godine. Mašinu je dizajnirao Johannes Krüger (Johanes Kruger), tadašnji vodeći inženjer i dizajner fabrike „Olympia“ i jedan od najuticajnijih nemačkih dizajnera pisaćih mašina. Njegovi dizajni iz ovog perioda postavili su standard za nemačke portabl pisaće mašine sve do pred kraj 20. veka. Prema serijskom broju: 091863 (ugraviran je na zadnoj donjoj strani okvira i donjem klizaču kolica), mašina je proizvedena 1936. godine. Natpisi (svi zlatnom bojom): - na desnoj strani predneg panela: `DM 4` (u krugu), `Mascine des deutschen Mechanikers` (u pestenu oko kruga) - na zadnjem klizaču papira: `DM` (između dve munje) - na zadnjem panelu, identićan kao prethodni - tekst na okviru ispod razmaknice najvećim delom nije čitljiv Dimenzije mašine: Visina: 12,5 cm Dužina: 31 cm Širina: 29,5 cm Dimenzije kofera: Visina: 14,5 cm Dužina: 34,5 cm Širina (bez ručice za nošenje): 33 cm Težina (sa koferom): 6,7 kg Tastarura je nemačka latinica. QWERTZ-raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve bitne funkcije rade ispravno. Neko je obrusio polugu za kontinuirano pisanje velikim slovima, ali je dodat deo koji nedostaje i sada funkcioniše normalno. Donja šipka u prednjem delu kolica i desno dugme za okretanje valjka su delom zarđali, jedan gornji gumeni pritiskač papira je bio oštećen, popravljen je koliko je bilo moguće - sve je vidljivo na posebnoj slici. Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju, okrnjena je na nekoliko mesta. uglavnom na obodu prednjeg panela. Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglavnom po obodima i u unutrašnjosti. Zalepljeno je, oštećenja uglavnom nisu upadljiva. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. U avgustu 1903. godine Dr. Friedrich von Hefner-Alteneck (Fridrih fon Hefner-Altenek), pod pokroviteljstvom „European General Electric” (AEG), konstruisao je u Berlinu pisaću mašinu „Mignon” (Minjon), koja u prodaji nije dobro prošla jer je bila preskupa za mnoge potencijalne kupce. AEG je na neko vreme odustao od sličnih ideja, međutim 1912. godine počela je prodaja poboljšanje „Mignon AA“ varijante. Devet godina kasnije pojavila se i prva uspešna „Olympia”, Model 3, a dve godine kasnije, 1923. godine, kompanija je otvorila i prodavnicu u Erfurtu. Kasniji prototipovi bili su jedostavniji i jeftiniji, i dalje su proizvođeni pod imemom „AEG Dutsche Werke AG” do 1930. godine, zatim „Europa Schreibmaschinnen AG” od 1031. do 1936. godine, i konačno „Olympia Schreibmaschinenwerke AG” od 1937. do 1946. godine. Do 1943. godine prodaja je išla odlično, a kompanija je napravila čak i model za jednoručnu upotrebu, za korisnike s invaliditetom. Tokom rata, Erfurt je pretrpeo znatnu štetu. Broj radnika se smanio na svega 11 do 1945. godine, ali je fabrika ipak preživela bombardovanje pred ulazak savezničkih snaga u grad. Istočnonemačka vlada preuzela je potpunu kontrolu u Erfurtu, uključujući i fabriku, koja je preimenovana u „Optima”. Nekoliko bivših radnika prebeglo je u Zapadnu Nemačku, i otvorilo pogon u Wilhelmshavenu (Vilhelmsafn), gde je 1948. godine nastavljena proizvodnja. 1949. godine, Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je u korist Zapadne Nemačke, u sporu sa Istočnom Nemačkom, oko prava na marku Olympia, nakon čega su vlasnici fabrike u Wilhelmshavenu zvanično promenili ime u „Olympia Werke”. Do 1961. godine oko polovine pisaćih mašina u upotrebi u Nemačkoj bile su Olympia portabl mašine. Od popularnih modela, kao što su „Progress”, „Simplex” i „Elite” , do SM2, SM3 I SF Poratble, ove mašine kontinuirano su proizvođene od 1950. do 1970-ih godina. Bile su poznate po finoći izrade, dopadljivom dizajnu i stalnim poboljšavanjima, zbog čega su dobile naziv „Merzedes-Benz među pisaćim mašinama”. Dobro su prodavane, uprkos relativno visokoj ceni: 1974. godine „Olympia SM7” koštala je 142.50 $, što odgovara sumi od 1.000 $ prema današnjoj vrednosti. Do 1970-ih godina, proizvođači pisaćih mašina postali su svesni pretnje koju je predstavljao razvoj računara. Kompanija je pokušala sa raznim inovacijama i poboljšanjima postojećih proizvoda kao i proizvodnjom električnih pisaćih mašina. Ipak, nijedan od novih modela se nije dugo održao u proizvodnji, a potražnja je naglo opadala tokom 1980-ih godina. Nakon svih pokušaja da se spase kompanija, „Olympia” je konačno bila prinuđena da prekine proizvodnju 1992. godine. JOHANNES KRÜGER (Johanes Kruger), nemački inženjer, jedan od najuticajnijih ali i nedovoljno priznat dizajner pisaćih mašina 20. veka. Rođen je 1898. godine u Stettinu (Štetin, tada u Nemačkoj, danas Szczecin, Ščećin, u Poljskoj). Studirao mašinstvo ali je 1915. godine, sa 17 godina, započeo četvorogodišnju službu kao inženjer na ratnom brodu. Posle sklapanja mira završio je dvogodišnje šegrtovanje za mehaničara pisaćih mašina. 1921. otišao je da radi za fabriku “Stoever”(Štover) u Stettinu, gde je imao prilike da uči od nemačkog dizajnerskog genija Paula Grützmanna (Paul Grucman, 1871-1953). 1926. godine Krüger je dizajnirao prvu mašinu za ovu fabriku, koja je postala standard za skoro sve naredne nemačke prenosne mašine ove veličine. Sredinom 1920-ih godina “Stoever” je zapao u finansijske teškoće i u avgustru 1930. godine fabrika je prestala sa radom, a Krüger se preselio u Erfurt da bi se pridružio fabrici “Europa”, koja je 1937. godine promenila ime u “Olympia”. Do početka II Svetskog rata postao je vodeći inženjer i dizajner fabrike i dizajnirao je najznačajnije portabl pisaće mašine tog vremena: “Progress” (1931), “Simplex” (1931), “Elite” (1932.), “Filia” (1934.), “Robusta” (1935). Mašine njegovog dizajna nastavile su da se proizvode sve do početka 1960-ih godina, a pod njegovim uticajem stvarali su najznačajniji dizajneri pisaćih mašina 20. veka: Carl W. Sundberg (Karl V. Sandberg, Remington), Eliot Noyes (Eliot Nojz, IBM), Giuseppe Beccio (Đuzepe Bećo, Olivetti), Anton Demmel (Anton Demel, Olympia). (124/36-I-kp/1498)

Pisaća mašina - Mercedes Modell 4 iz 1925. godine Proizvođač: Mercedes Bueromaschinenwerke A.G., Zella-Mehlis, Germany Prema serijskom broju: 118434, mašina je proizvedena 1925. godine. Postoje još dva broja utisnuta na drugim mestima: S270 i neko slovo (možda H) i 13547. Tastatura: ćirilična Dimenzije mašine: Visina: oko 24 cm Dužina: oko 31,5 cm Širina: oko 38,5 cm Težina: oko 14 kg Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati i dodatno po zahtevu.

Nisam je ispitao Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate ne šaljem u inostranstvo, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Fairy Embroidery Machine - stara masina za vez - RETKO

Olympia International sa dužim valjkom Potpuno ispravna i servisirana U super stanju

Radi, što se može videti po slikama. Ima kabl. Made in Italy. 220 V 75 W 50/60 Hz BC.110077500 TL.00 M.3180103743 085-MT.8055175

Prodajem pisaću mašinu Tops S-3, ćiriličnu, za A3 format Korišćena, ispravna, u solidnom stanju prikazanom na fotografijama, poželjno je očistiti mašinu pre upotrebe Dužina dela za kucanje - 46 cm, za A3 format Težina mašine je oko 17 kilograma Zbog gabarita, težine a i same provere mašine - isključivo lično preuzimanje - Čačak, Avenija II, kod Dis-a

Maketa Sd.Kfz. 250-1942 - Kolekcija vojnih mašina 1 Novo, neotpakovano. dimenzije: dužina 7cm ; visina 3cm ; širina 2,5cm Težina makete 65 grama

Ispravna.

zarezač Play Me MAŠINA ZA ŠIVENJE Made in Espana Pogledajte slike. Za kolekcionare. RARE

Vintage Brother model 3800 Correct-o-Riter elektricna pisaca masina Made in Japan. Nemam kabl za nju. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor goblena,lutki barbika,motora za biciklu,punilica za kobasice,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,biciklistickih pantalona,biciklistickih majica,etno predmeta,albuma,slicica,albuma za fotografije,razglednica,duboreza,brosura,knjiga,romana,filmova,serija, flasa,limenih kutija,intex,kombinezona za surf i ronjenje,steznika,lovackih sesira,ortoza,ploca,semena,znacki i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

S.I.M. Model 6 - Stara italijanska pisaća mašina (1946) Kompanija „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) iz počela je da proizvodi Model 6 1939. godine. 1931. godine kompanija je otkupila „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu sa postojećim patentima i fabrikom. Nastavila je da proizvodi prenosive pisaće mašine pod brendom „Oliver”, koje su sve izvedene iz patenta Otta Haasa za “Europa Typewriters AG”, koji je nasledila „AEG Deutsche Werke” a zatim „Olympia Werke”. Isti dizajn korisio je „Oliver Typewriter Co. ” iz Čikaga, i, kasnije, „British Oliver Typewriter Co. ” “S.I.M.” je mašine proizvodio pod različitim brendovima: Oliver Portable, Ardita, Astoria, Augusta, Imperia, Littoria, Mas, Nuova-Levi Patria, sve sa skoro identičnim mehanizmom i malim izmenama u spoljnom izgledu. Nisu korišćeni posebni serijski brojevi, već jedna lista, a kako su se pojedini brendovi proizvodili i prodavali u isto vreme, praktično je nemoguće utvrditi vreme proizvodnje za određeni brend. Od 1939. godine „M.A.S. je počeo da korist i sopstveni brend, što je samo povećalo zbrku. Prozvodnja svih ovih brendova prestala je 1952. Ili 1953. godine. Ovaj primerak Modela 6 je donekle pojednostavljena varijanta, bez poluge za slobodno okretanje valjka i bez mogućnosti pisanja u dve boje, što je možda rezultat teške situacije u posleratnoj Italiji. Proizvođač: „Società Industriale Meccanica”, Torino, Italy Prem serijskom broju: 172805 (utisnut je na klizaču kolica sa leve strane) mašina je proizvedena 1946. godine. Natpis: M.A.S. na desnoj strani klizača za papir. Dimenzije mašine: Visina: 13 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 30 cm Širina: 31 cm Težina: 4,8 kg Tastarura je francuska latinica (samo mala francuska slova!), sa ostatkom tri nemačka slova. QWERTZ raspored sa 43 tipke u četiri reda (11+11+11+10) i 86 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku. Postavljena je nova. ali su zadržane stare metalne rolne. Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkcije rade ispravno. Prvobitna mat crna boja skoro je potpuno očuvana - oštećena na nekoliko sitnih mesta. Jedino je crna boja razmaknice većim delom oljuštena. Istorijski podaci o fabrici „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) u znatnoj meri su nepotpuni, nejasni i protivrečni. Ono što se zna jeste da su kompaniju osnovali Domenico Rossi (Domeniko Rosi) I njegov sin Gino (Đino). Sve ostalo, od tačnog datuma osnivanja, mesta gde je registrovano sedište kompanije, i, što je najgore, do datuma početka proizvodnje određenih modela i njihovih serijskih brojeva, krajnje je nepouzdano. Kompanija je verovatno osnovana 1930. ili 1931. godine u mestu Magliano Alpi (Maljano Alpi). Iste godine otkupila je „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu, filijalu američke „Oliver Typewriter Manufacturing Company”, sa postojećim patentima i fabrikom, i prenela sedište u Torino. Jedno vreme proizvodile su se i plasirale na tržište mašine proizvedene prema patentima Thomasa Olivera. Od 1938. ili 1939. godine kompanija je počela mašine da označava svojim brendom „S.I.M.“, iako su to bili u osnovi Oliver modeli sa malim modifikacijama u izgledu. Između 1935. i 1936. godine po licenci švajcarskog „Paillard”-a i dizajnu „Hermes Baby” proizveli su prvo model „Ala” a kasnije i „Simtype Baby”. 1950. godine naziv kompanije je promenjen u „Montana S.p.A.” sa sedištem u Torinu. I narednih godina proizvodila je razne modele, i svi su bili klonovi novog dizajna „Hermes Baby”. U prvim godinama proizvodnje mašine su bile visokog kvaliteta, a zatim, kako su se sve više udaljavale od originalnog dizajna „Hermes Baby”, i kvalitet je opadao. Kompanija je prestala sa radom 1968. godine. (124/37-I-kp/1499)

Sd.Kfz. 234/2 - Puma - 1944 - Kolekcija vojnih masina 6