Teorija i praksa na jednom mestu Odlicno i pdakticno primenljivo

60306) Sistem elektronskih mašina za obradu podataka tipa IBM 705 IBM ORDINATEURS : Prevod sa francuskog dopunjen tekstom iz engleskog originala Savezni zavod za statistiku Beograd avgust 1959 Kompjuter “IBM 705” je bio jedan od najmoćnijih sistema za obradu podataka sredinom 1950-ih. Dizajniran je prvenstveno za rukovanje poslovnim podacima. Bio je težak 10 t, imao je kapacitet centralne memorije od 40KB i koštao je 1.460.000 dolara. Taj računar je bio prvi koji je nabavljen u FNRJ, i to 1960. godine od strane tadašnjeg Saveznog zavoda za statistiku. Korišćen je pre svega za obradu popisa stanovništva 1961, a kasnije i za druga statistička istraživanja. Iz sadržaja : I: Karakteristike sistema IBM 705 ; Memorije, Kodiranje znakova , Ulazne i izlazne jedinice ; Unutarnji program ; Autokoder sistema IBM 705 ; II: Operacije prevođenja podataka ; Aritmetičke instrukcije ; Operacije prenošenja ; Operacije pri kraju ulaza i izlaza ; Ostale instrukcije ; Kontrolni postupci ; III: Grupni slogovi ; Konsultovanje tabele ; Komandni pult ; Metod unošenja programa i konstanta ; IV: Periferne jedinice ; Čitač kartica 714 ; Bušač kartica 722 ; Štampač 7171 ; Magnetni doboš 734 ; Jedinica magnetne trake ; Prevođenje sa kartica na traku ; .... priručnik , mek povez , format 20,5 x 28,5 cm , ilustrovano, latinica, 220 strana, RETKOST !

Mašine za brizganje pod pritiskom (МАШИНЫ ДЛЯ ЛИТЬЯ ПОДДАВЛЕНИЕМ),u dobrom je stanju. Autor:V.I.Sidorov. Izdavač:Državna Naučno-Tehnička Izdavačka Kuća Mašinogradnje,Moskva-Sverdlovsk 1961. Format:22cm x 15cm. Broj Strana:159 strana,ilustrovana,tvrd povez. Sedmogodišnji plan za razvoj nacionalne ekonomije SSSR-a predviđa povećanje proizvodnje mašinske tehnike za oko 2 puta. Uspesi mašinstva su neraskidivo povezani sa razvojem livenja, budući da se veliki broj livenih delova koristi za stvaranje mašina. Radnici u livnici suočeni su sa velikim i vrlo odgovornim zadacima: da proizvode takve odlivke koji uopšte ili gotovo uopšte ne zahtevaju mehaničku obradu, po obliku i veličini odgovaraju crtežu gotovog dela i imaju malu cenu. Takvi odlivci se mogu dobiti takozvanim metodama preciznog livenja: livenje u obliku ubrizgavanja, brizganje pod pritiskom, livenje u kalupe za ljuske. Govoreći na plenumu Centralnog komiteta CPSU u junu 1959. godine, NS Hruščov je istakao potrebu za ozbiljnim restrukturiranjem livačke proizvodnje i širokim razvojem preciznog livenja, posebno brizganja. Međutim, radnici fabrika često nailaze na veće poteškoće u postavljanju, održavanju i popravci mašina koje se koriste za brizganje pod pritiskom. Mašine za brizganje pod pritiskom imaju složenu strukturu i serviseri ih teško mogu naučiti. Nekvalifikovano održavanje i popravci smanjuju performanse mašina i smanjuju njihov vek trajanja. Obuka bravara za montažu, održavanje i popravku mašina vrši se direktno na radnom mestu. Nedostatak odgovarajuće literature za radnike komplikuje proces njihove obuke i smanjuje kvalitet održavanja mašina. Ova knjiga je prvi priručnik za obuku mehaničara servisa u radionicama i delovima brizganja pod pritiskom. Predstavlja uopštavanje podataka iz literature i lično iskustvo autora koji je dugi niz godina radio na ugradnji, popravci, održavanju i radu mašina za brizganje pod pritiskom “.

Jugoslovenska inžinjerska Akademija Beograd tiraž 300 primeraka kao nova nečitana sa posvetom autora O geologiji, rudarstvu i metalurgiji [Georgijusa Agrikole]: Georgii Agricolae De Re Metallica Libri XII : 1550 godina. Autor: Georgijus Agrikola. Priredili i izdali na srpskom jeziku: Zoran Petković, Nadežda Ćalić, Dejan Milovanović, Dušanka Simeunović, Branko Gluščević, Snežana Savković. Georgij Agrikola, lekar u Hemnicu i poznati filozof. O rudarstvu i metalurgiji u 12 knjiga u kojima su date dužnosti rudara, oruđa za rad, mašina i uopšte sve što se odnosi na rudarstvo...

Nikolaj Berđajev / Izabrana dela 1-10; Brimo; 2001/2002.god.; tvrd povez; 1.Nova religijska svest i društvena stvarnost (290 strana); 2.Smisao stvaralaštva (320 strana); 3.Filosofija nejednakosti (242 strane); 4.Ruska ideja (235 strana); 5.O čovekovom ropstvu i slobodi (232 strane); 6.Ja i svet objekata & Duh i realnost (282 strane); 7.Smisao istorije & Novo srednjovekovlje & Kraj renesanse (285 strana); 8.Čovek i mašina - izabrani eseji i članci (535 strana); 9.Aleksej Homjakov & Fjodor Dostojevski & Konstantin Leontjev (470 strana); 10.Carstvo duha i carstvo ćesara & Egzistencijalna dijalektika božanskog i ljudskog (270 strana);

Nikolaj Berđajev / Izabrana dela 1-10; Brimo; 2001/2002.god.; tvrd povez; 1.Nova religijska svest i društvena stvarnost (290 strana); 2.Smisao stvaralaštva (320 strana); 3.Filosofija nejednakosti (242 strane); 4.Ruska ideja (235 strana); 5.O čovekovom ropstvu i slobodi (232 strane); 6.Ja i svet objekata & Duh i realnost (282 strane); 7.Smisao istorije & Novo srednjovekovlje & Kraj renesanse (285 strana); 8.Čovek i mašina - izabrani eseji i članci (535 strana); 9.Aleksej Homjakov & Fjodor Dostojevski & Konstantin Leontjev (470 strana); 10.Carstvo duha i carstvo ćesara & Egzistencijalna dijalektika božanskog i ljudskog (270 strana);

tvrdokoričeno ilustrovano veliki format mladinska knjiga Sve što ste oduvek želeli znati o morima i okeanima naći ćete u ovoj sveobuhvatnoj ilustrovanoj enciklopediji. Najzanimljivije, najiscrpnije, najtačnije informacije sakupljene na jednom mestu. Oduvek ste želeli da budete deo pomorske istraživačke ekspedicije? Da plovite dalekim morima i beskrajnim okeanima? Da sa vašom posadom ulovite malog, ali izuzetno otrovnog, plavoprstenastog oktopoda? Da nakon dugog iščekivanja napokon ugledate kita-ajkulu, najveću ribu na svetu? Da krstarite po morskim bespućima u potrazi za morskim krokodilom, najvećim gmizavcem na svetu? Da osigurate svoj ulov godine? Zaboravili ste kako nastaju talasi? Interesuje vas kako izgledaju pravi morski đavoli? Želite da saznate koju životinju zovu mašina za ubijanje? Kad god poželite da proverite već poznate činjenice ili pronađete podatke koji će vašem školarcu pomoći u pisanju seminarskog rada ili domaćeg zadatka, u ovoj informativnoj i uzbudljivoj knjizi pronaći ćete pouzdane odgovore. izm c i l

Izdavač: Mladinska knjiga, Beograd Povez: tvrd Broj strana: 412 Bogato ilustrovano. Format: 26 x 31 cm Sitno zagrebana na hrbatu inače besprekorno očuvana. Sve što ste oduvek želeli znati o morima i okeanima naći ćete u ovoj sveobuhvatnoj ilustrovanoj enciklopediji. Najzanimljivije, najiscrpnije, najtačnije informacije sakupljene na jednom mestu. Oduvek ste želeli da budete deo pomorske istraživačke ekspedicije? Da plovite dalekim morima i beskrajnim okeanima? Da sa vašom posadom ulovite malog, ali izuzetno otrovnog, plavoprstenastog oktopoda? Da nakon dugog iščekivanja napokon ugledate kita-ajkulu, najveću ribu na svetu? Da krstarite po morskim bespućima u potrazi za morskim krokodilom, najvećim gmizavcem na svetu? Da osigurate svoj ulov godine? Zaboravili ste kako nastaju talasi? Interesuje vas kako izgledaju pravi morski đavoli? Želite da saznate koju životinju zovu mašina za ubijanje? Kad god poželite da proverite već poznate činjenice ili pronađete podatke koji će vašem školarcu pomoći u pisanju seminarskog rada ili domaćeg zadatka, u ovoj informativnoj i uzbudljivoj knjizi pronaći ćete pouzdane odgovore. (S-1)

Beograd 1985. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (29,5 cm). Knjige su odlično očuvane. ZEMLJA građa Zemlje • geografske karte • vreme • mora i okeani • geologija • bogatstva Zemlje • poljoprivreda • biljne kulture • meso, ribe i živina 272 strane, oko 1500 ilustracija i karata (900 u boji) PRIRODA kako je počeo život • biljke • životinje • niže životinje • insekti • ribe • vodozemci i gmizavci • sisari • praistorijske životinje i biljke • životinje i prirodna okolina • unštavanje prirode 272 strane, više od 1500 ilustracija (1200 u boji) MAŠINE razvoj tehnologije • materijali i tehnike • snaga • mašine • oružje • gradevinarstvo i arhitektura • komunikacije • industrijska hemija • mašine za svakodnevnu upotrebu 264 strane, oko 1500 ilustracija (900 u boji) NAUKA razvoj nauke • matematika • atomska teorija • statika i dinamika • zvuk • materija • toplota • svetlost • elektricitet i magnetizam • hemija • astronomija • Sunčev sistem • Sunce • zvezde • galaksije • karte neba • čovek u vasioni 304 strane, oko 1500 slika (900 u boji) ČOVEK razvoj čoveka • šta se dešava u telu • bolesti i zdravlje • duševno zdravlje • razvitak ličnosti • čovek i njegova božanstva • religija • filozofija • komunikacije • politika • zakonodavstvo • rad i igra • privreda 336 strana, oko 1500 ilustracija (1000 u boji) ISTORIJA 1, 2 razvoj arheologije • stare civilizacije • Rim i Grčka • srednji vek • novi vek • industrijska i gradanske revolucije • kolonijalizam • 19. i 20. vek • nesvrstani • istorijske tabele 770 strana, oko 2800 ilustracija (2300 u boji)

Knjiga sastavljena od 3 knjige: 1.Sastav zeleznickih kola I deo postolje sa donjim strojem 1929.god. 208 str. 2.Sastav železničkih kola II deo kolski sanduk 1930.god. 151 str. 3.Parne masine i turbine-gasni motori 1911.god. 210 str.

Knjiga sastavljena od 3 knjige o ex yu zeleznici: 1.Sastav zeleznickih kola I deo postolje sa donjim strojem 1929.god. 208 str. 2.Sastav železničkih kola II deo kolski sanduk 1930.god. 151 str. 3.Parne masine i turbine-gasni motori 1911.god. 210 str. Ukoriceno u 1 tvrdi povez.

Taschenbuch für den maschinenbau,13 auflage,u dobrom su stanju. Autori:Sass,F. ; Ch.Bouché ; A.Leitner. Izdavač:Heidelberg,Berlin ; Springer,New York,1974. Format:20cm x 13cm. Broj Strana:I-959,II-1061m5 strana,ilustrovane,tvrd povez. 13.izdanje, prošireno i temeljno revidirano izdanje predstavljeno je specijalističkom svetu. Urednici su nastojali da dalje razviju tradicionalni karakter mekog poveza da bude i referentno delo za praksu i udžbenik za nastavu. Činjenica da se u praksi i literaturi tehnički merni sistem i MKS sistem koriste uporedo dovela je do rešenja davanja važnih jednačina i primera u oba sistema. Još jedna inovacija je prilagođavanje DIN 1304 u pogledu simbola opšte formule. Svi odeljci su ažurirani, a neke su napisali novi autori. Relevantni standardi su uzeti u obzir i proširena je tabela kao dodatak u svesci I. Poglavlja „ Hidraulični i pneumatski pogoni kao i „ Analogni i digitalni računari za obradu podataka. DUBBEL je do sada distribuiran u skoro 600.000 primeraka, sa oko 3.000 tekstualnih figura u dva toma. Iz sadržaja: Deo 1: Matematika - Mehanika - Termodinamika - Gorivo i njegova tehnička upotreba - Sagorevanje, goriva i gasifikacija - Čvrstoća materijala - Nauka o materijalima - Zavarene konstrukcije - Mašinski delovi - Tehnologija zupčanika Brojne tabele. Deo 2:Sistemi za proizvodnju pare - Snažne i radne mašine sa klipom - Zamašnjaci, balans mase i kontroleri - Kondenzat - Rotacione snage i radne mašine - Iskorišćenje otpadne toplote - Cevi - Motorna vozila - Oprema za podizanje i transport - Mašine alatke - Elektrotehnika. [Dubel, Hajnrih, meki povez za mašinstvo, udžbenici, mašinski elementi, hemija, statika, čvrstoća materijala, fizika, nauka o materijalima, tabele, nauka o materijalima, merenje, toplota, voda, gvožđe, čelik, primena, efekat, napon, statika , zadaci.

Plansko odeljenje Jugoslovenskog avio transporta Preliminarni investicioni elaborat POVERLJIVO !!! Avioni Jat Boeing 737, 747 Izbor novog tipa aviona za kratke i srednje linije Na mašini iskucano 150+ strana elaborata plus skice, mnogo karata, planova, skica i grafikona. Retko u ponudi !!! Ne piše godina, ali je primena elaborata trebala da bude do 1969 što znači da je sastavljen pre te godine. Solidno očuvana, na nekim mestima nesto pisano ili podvlaceno kutija11

ИНДУСТРИЈСКИ РЕЧНИК НЕМАЧКО-СРПСКОХРВАТСКИ 1-10 Издавач: ИНТЕРПРЕС, Београд, 1970.год. Тврди повез, латиница. Одлично очувано. 1. РЕЧНИК ДИН НОРМИ - 590 страна 2. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКЕ ОПРЕМЕ (машине-апарати-уређаји) - 617 страна 3. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКЕ ОПРЕМЕ (машински елементи) - 214 страна 4. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКЕ ОПРЕМЕ (мотори и моторна возила) - 628 страна 5. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКЕ ХЕМИЈЕ - 612 страна 6. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКИХ МАТЕРИЈАЛА - 340 страна 7. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКИХ МАТЕРИЈАЛА - 305 страна 8. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - 426 страна 9. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ - 423 стране 9/1. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ - 448 страна 10. РЕЧНИК ИНДУСТРИЈСКОГ И ТРГОВИНСКОГ ПОСЛОВАЊА - 575 страна

Ganter Norm Katalog orginal nemački 18.0 ( engleski na upit ) dok traju zalihe Šaljem o svom trošku osigurano. OGRANIČENE ZALIHE ! ! ! Detalji vidi slike. + dodatak novi katalog ( dok traju zalihe ). Katalog 18.0 - Gesamtausgabe (2208 stranica) Каталог стандардних елемената Руковање ручкама и дугмадима Руковање ручкама машине Окретање ручним точковима и полугом Подешавање, закључавање са и без индикатора положаја Стезање, стезање, пребацивање помоћу полуга Стезање, стезање са ручкама Стезање са ексцентриком или клином Стезање са стезним механизмом Причвршћивање, закључавање, закључавање вијцима и куглицама Причвршћивање, позиционирање, нивелисање помоћу вијка, стезних и потпорних елемената Окретно, закључавање Поставите врата и клапне, имајте их. Пригушивање са подесивим ножицама, ременима Контролисање, одзрачивање, заптивање течности и гасова Померање, преношење осовинама и спојевима Повезивање, постављање помоћу стезних и спојних елемената Подешавање, померање помоћу вођица, вретена и ваљка Држање магнетима

KNJIGA JE NOVA ALI IMA PAR SITNIH OSTECENJA NA KORICI - NIŠTA STRAŠNO VELIKI ILUSTROVANI VODIC DATA STATUS 2016. Broj stranica 372 Format i dimenzije 263 x 309 mm, tvrdi povez + omot sa zlatotiskom Najsveobuhvatniji liustrovani istorijski vodič kroz Drugi svetski rat koji prikazuje ljude, politiku, događaje, mesta i tehnologije rata koji je zauvek promenio tok istorije. DOGAĐAJI: Od začetaka neprijateljstava u predratnim godinama, preko munjevitinh nemačkih pobeda, do početka globalnog sukoba, borbe za prevlast i konačnog sunovrata sila Osovine, knjiga pruža kompletnu sliku rata na svim poprištima u svetu. LJUDI: Od Hitlera do Čerčila i Staljina, i od Makartura do Romela, prikazani su profili najuticajnijih ličnosti, koji otkrivaju njihove ambicije, karakter i ključnu ulogu kojom su obeležili rat. OČEVICI: Dramatične epizode, poput, na primer, opsade Lenjingrada, iskrcavanja na plaži Omaha tokom Dana „D“, bombardovanja Drezdena i otkrića logora Belzen, oživljavaju se kroz snažna svedočanstva iznesena u prvom licu i citate političkih vođa, običnih boraca i civila. NAORUŽANJE I TEHNOLOGIJA: Predstavljene su tehnološke inovacije u sferi naoružanja – izrada aviona, tenkova, podmornica i drugih mašina za masovno uništenje, kao i napredak na polju kodova i razotkrivanja šifri, komunikacija i medicine. KLJUČNI DOGAĐAJI: Rasvetljeni su kritični momenti u periodu priprema za rat, samog rata i njegovih posledica – Kristalna noć, pad Singapura, nemačka predaja kod Staljingrada i podela Berlina. POVEZIVANJE: Na početku i kraju svakog poglavlja čitalac se upućuje na prethodna i potonja ratna zbivanja. Posebno su istaknuti uzroci i posledice događaja, bitaka i kampanja. Uvodne hronološke tablice i istorijske karte sveta pružaju jasan pregled dešavanja iz godine u godinu. Na stotine fotografija – među kojima su i retko viđene fotografije u boji – kao i karte i grafikoni koji su specijalno izrađeni za ovo izdanje, omogućavaju da ova knjiga bude jedinstvena u prikazu najrazornijeg rata svih vremena. Redaktor i stručni konsultant izdanja je vojni istoričar, dr Dalibor Denda (1975). Doktorsku disertaciju „Jugoslovenska vojska i Treći rajh 1933-1945“ odbranio je na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2016. godine. Od 1997. godine bio je stipendista Vojske Jugoslavije. Od 2002. godine radi kao istraživač u Vojnoistorijskom institutu Vojske Jugoslavije, a od 2006. godine je u Odeljenju za vojnu istoriju Instituta za strategijska istraživanja MO Republike Srbije. Autor je više od 40 naučnih radova iz istorije srpske i jugoslovenske vojske u XIX i XX veku. Aktivan je starešina Vojske Srbije u činu pešadijskog potpukovnika.

Nove knjige... Pretpostavlja se da je Leonardo da Vinči za života naslikao ukupno dvadeset pet slika, od čega je sačuvano svega dvanaestak - dovoljno da mu obezbede status jednog od najvećih slikara u istoriji čovečanstva. Ali, Leonardo je bio mnogo više od slikara - bio je ono što po njemu danas nazivamo renesansnom ličnošću. Naime, ne postoji oblast ljudskog duha u kojoj se on nije ogledao istražujući, posmatrajući, promišljajući najrazličitije fenomene umetnosti, nauke, pronalazaštva, prirode i svakodnevnog života. Sve svoje zaključke, otkrića, uvide i zamisli crtao je i zapisivao u sveskama koje su na kraju brojale tridesetak hiljada stranica. Od ove ogromne rukopisne ostavštine do nas stiglo je ne više od četvrtine. Konačno su u ovom izdanju, po prvi put u integralnom obliku, dostupni i ovdašnjim čitaocima. Čega sve u Leonardovim Sveskama nema - od aforizama, dosetki, zagonetki, basni, zabavnih pričica i duhovitih predskazanja, do podrobne analize pojedinih problema optike, anatomije, zoologije, akustike, oružarstva, fortifikacije, urbanistike, arhitekture, hidraulike, filozofije, fiziologije, astronomije, filozofije, slikarstva… On piše o letu ptica, vetrovima, senkama, razmerama, o svetlosti u sutonu i zori, mašinama za letenje, livenju bronze za spomenike, funkciji jetre, žuči i creva, ožiljcima na drveću, poreklu reka, prirodi užadi postavljenih na čekrke, brojaču koraka, prizivanju duhova, vazdušnoj perspektivi, ili o tome da li je bolje slikati u društvu ili ne. . . i u svakom Leonardovom zapisu nalazi se odblesak njegove jedinstvene poetske vizije sveta. Da Vinčijeve Sveske nalikuju čarobnoj i neiscrpnoj kutiji sa čudima - u kojima se iskazuje neverovatan Leonardov genije. K231

Vasilije Trbić - AUTOBIOGRAFIJA 1941-1946 (III) (Rim, 1946, tvrd povez, 347 str.) III deo Autobiografije četničkog vojvode Vasilija Trbića koji obuhvata period od 1941. do 1946. godine. Tekst je kucan na pisaćoj mašini i umnožen na geštetneru. VASILIJE TRBIĆ (1881-1962) Poreklom je bio Srbin iz Slavonije, rođen u Bijelom Brdu kod Dalja 1881. godine. Školovao se u rodnom kraju, zatim u Srbiji. Hteo je da bude monah u Hilandaru, gde se zaputio. Tamo su 1902. godine ubijeni neki egzarhijski kaluđeri, i on je morao da beži iz Svete gore. Napustio je monaštvo (raskaluđer) nameravajući da stigne u Srbiju. Dobio je u Solunu u unijatskom manastiru svetovno odelo i sa lažnim francuskim pasošem stigao do Atine. Kada je došao u Beograd tu se upoznao s Miloradom Gođevcem, Lukom Ćelovićem i Jovanom Atanackovićem i rešio da ode u Staru Srbiju kao četnik. Četovanje Izvršio je organizaciju Pčinje 1903. godine i tamo likvidirao lokalnog zulumćara Šerif bega kod Manastira Prohor Pčinjski. Biva uhapšen i osuđen na smrt ali ubrzo i pomilovan. Kao drugi četovođa krenuo je sa četvrtom komitskom četom iz Beograda ka Drimkolu. Godine 1904/1905. odlazi u Drimkol da smeni vojvodu Jovana Drimkolskog ali ubrzo, zbog ubistva četnika zbog nediscipline ulazi u sukob sa lokalnim četničkim odborima sa Anđelkom Krstićem između ostalih. Odlazi u veleški Azot gde postaje `veleški` vojvoda. Učestovao je u čuvenoj borbi u Čelopeku marta 1906. godine, kada je od mnogobrojnijeg turskog neprijate

62375) ELECTRICAL MACHINES In three volumes, A. Ivanov - Smolensky , MIR Publishers Moscow 1982 ; Električne mašine The book is in three volumes as follows. Volume I: Preface. Introduction. Transformers. A General Theory of Electrical Machines. Volume II: Classification of Electrical Machines. Mechanical, Hydraulic and Thermal Analysis and Design. Induction Machi­nes. Synchronous Machines. Volume III: D.C. and Commutator Machines. Tran­sients in Electrical Machines. The book is intended for college and university students majoring in elec­trical-machine theory and design. It will also be useful to electrical power engineers. The subject matter in the text is presented in the sequence traditionally followed in the Soviet Union. It starts with transformers, passes on to induction and synchronous machines, d.c. machines, and concludes with a.c. commutator machines. Separate chapters are devoted to a general theory of electrical machines, machine design and engineerIng, and transients in electrical machinery. The electromagnetic processes that take place in electrical machines are examined from the view-point of electro-mechanical and mechanoelectrical energy conversion. With such an approach, it has been possible to extend the mathematics used to both conventional and any other conceivable types of electrical machines. In addition to electromagnetic processes, consideration is given to the thermal, aerodynamic, hydraulic and mechanical processes associated with electromechanical and mechanoelectric energy conversion. In view of the importance attached to the above accompanying processes, the text discusses general aspects of machine design and engineering. tri knjige , engleski jezik , tvrd povez, format 13 x 20,5 cm , zaštitni omot ( prvi tom nema zaštitni omot ) , ilustrovano, 400 + 464 + 280 strana

LA MUERTE DE LA NINA Mihailo Šaškević - Ubistvo Dragiše Kašikovića i Ivanke Milošević - Autorsko izdanje iz 2002. godine, 248 strana, tvrd povez, prošiveno. Knjiga je NEKORIŠĆENA. Dragiša Kašiković (Hadžići, 9. avgust 1932 — Čikago, 19. jun 1977) je bio jedan od vođa srpske političke emigracije u Sjedinjenim Američkim Državama. Kašikovići potiču iz Trebinja, iz Hercegovine. Bio je novinar i publicista. Rođen je u imućnoj srpskoj porodici poreklom iz Trebinja, Istočna Hercegovina. Njegov deda je bio Nikola Kašiković, urednik `Bosanske vile`, jednog od najpoznatijih srpskih listova toga doba, koji je izlazio od 1885. do 1914. godine i u kome su sarađivala i najznačajnija pera srpske pismenosti i kulture, kao što su Jovan Dučić, Aleksa Šantić i Jovan Skerlić. Po završetku srednje škole, Dragiša Kašiković upisuje studije prava, ali zbog svojih antikomunističkih i antirežimskih uverenja, biva izbačen sa fakulteta. U Ljubljani naknadno uspeva da nastavi studije prava, a u međuvremenu piše knjige za decu i objavljuje svoja dva prva naslova `Priče iz zoološkog vrta` i `Nasradin hodža`. U posleratnom periodu, Okružni sud u Dubrovniku osudio ga je, kao studenta Pravnog fakulteta, 1952. godine na osam meseci strogog zatvora zbog pokušaja ilegalnog napuštanja Jugoslavije. Kašiković, posle više pokušaja, uspeva da pređe granicu Jugoslavije 1955. godine i domogne se Austrije, gde ostaje dve godine. Posle teške borbe za opstanak, sa sedam dolara u džepu, stiže u SAD. Tamo se, kako su zapisali hroničari iz dijaspore „bori protiv komunizma u otadžbini i snaži srpski duh u izgnanstvu verom pradedovskom i brigom ljudskom“. Po dolasku u Čikago, postaje urednik emigrantskog lista „Sloboda“, glasila Srpske narodne odbrane, koji je bio tada pred gašenjem, ali joj Kašiković, veoma brzo vraća ugled, stvarajući sadržajno bogatu i aktuelnu novinu. Godine 1963. Kašiković pokreće književni list „Danas“ i satirični list „Čičak“ i uspešno vodi radio program Srpske narodne odbrane. Za našu crkvu u Americi prevodi na srpski jezik na hiljade stranica teksta sa engleskog, a i sve značajnije institucije srpske emigracije su se oslanjale na njegovo sjajno obrazovanje, patriotizam, entuzijazam i organizatorske sposobnosti. Dragiša Kašiković je u SAD završio fakultet i perfektno ovladao engleskim, nemačkim i francuskim jezikom. Imao je 45 godina kada je u noći između 18. i 19. juna 1977. godine, zajedno sa devetogodišnjom poćerkom Ivankom Milošević, mučki ubijen za pisaćom mašinom u Čikagu, u redakciji lista „Sloboda“. Izboden je oštrim predmetom tačno šezdesetčetiri puta a poćerka Ivanka sa pedesetčetiri uboda. Izvor: Wikipedia. O autoru ima malo podataka, doduše, nisam puno ni pretraživala. Verujem da oni koje zanima ova oblast, znaju daleko više od mene. istorija, srpska istorija, novija politička istorija, zločini # 33

Retko! Jako lepo očuvano Format 17 × 24 cm Autor J. H. Brennan Izdavač Thornpress Beograd Godina 1990 Astralna projekcija (ili astralno putovanje) je interpretacija bilo kog oblika vantelesnog iskustva koje pretpostavlja postojanje astralnog tela odvojenog od fizičkog tela i sposobnog da putuje izvan njega.[1] Ideja o astralnom putovanju je drevna i javlja se u više kultura. Savremenu terminologiju „astralne projekcije“ skovali su i promovisali teozofi iz 19. veka.[2] Ponekad se navodi u vezi sa snovima i oblicima meditacije.[3] „Razdvajanje duhovnog tela“ iz Tajne zlatnog cveta, kineskog priručnika o alhemiji i meditaciji. Neki pojedinci su prijavili percepcije slične opisima astralne projekcije koje su izazvane raznim halucinogenim i hipnotičkim sredstvima (uključujući samohipnozu). Ne postoje naučni dokazi da postoji svest čije su otelotvorene funkcije odvojene od normalne neuronske aktivnosti ili da se može svesno napustiti telo i vršiti opservacije fizičkog univerzuma, a astralna projekcija je okarakterisana kao pseudonauka.[4][5][6] Zapad Уреди Prema klasičnom, srednjovekovnom, renesansnom hermetizmu, neoplatonizmu, a kasnije teozofskoj i rozenkrojcerskoj misli, astralno telo je srednje telo svetlosti koje povezuje racionalnu dušu sa fizičkim telom, dok je astralna ravan posredni svet svetlosti između Neba i Zemlje. Smatralo se da su ove astralne sfere naseljene anđelima, demonima i duhovima.[7] Suptilna tela, i njihovi povezani nivoi postojanja, čine suštinski deo ezoteričnih sistema koji se bave astralnim fenomenima. U neoplatonizmu Plotina, na primer, pojedinac je mikrokosmos („mali svet“) univerzuma (makrokosmos ili „veliki svet“). „Racionalna duša... je srodna velikoj Duši sveta“, dok je „materijalni univerzum, kao i telo, napravljen kao izbledela slika Razumljivog“. Svaka naredna ravan ispoljavanja je kauzalna za sledeću, pogled na svet poznat kao emanacionizam; „iz Jednog proizilazi Intelekt, iz Intelekta Duša, a iz Duše – u njenoj nižoj fazi, ili onoj Prirode – materijalni univerzum“.[8] Često se ova tela i njihove ravni postojanja prikazuju kao niz koncentričnih krugova ili ugnežđenih sfera, sa posebnim telom koje prolazi kroz svako carstvo.[9] Ideja o astralu bila je istaknuta u delu francuskog okultiste iz devetnaestog veka Elifasa Levija, odakle ju je usvojila i dalje razvila teozofija, a potom koristili i drugi ezoterični pokreti. Biblijski i mitski Уреди Karington, Maldun, Peterson i Vilijams tvrde da je suptilno telo vezano za fizičko telo pomoću psihičke srebrne vrpce.[10] Završno poglavlje Propovednikove knjige često se citira u vezi s tim: „Pre nego što se srebrna vrpca odveže, ili zlatna posuda razbije, ili pre nego što se razbije krčag na izvoru, ili pre nego što se točak razbije kod čamca.“[11] Šerman, međutim, tvrdi da kontekst ukazuje na to da je ovo samo metafora, upoređivanje tela sa mašinom, a srebrna vrpca se odnosi na kičmu.[12] Uopšte se slaže da se Pavlova Druga poslanica Korinćanima odnosi na astralne planove:[13] „Znam čoveka u Hristu koji je pre četrnaest godina bio uznesen do trećeg neba. Bilo u telu ili van tela Ne znam — Bog zna.“[14] Ova izjava je dovela do Visio Paulija, traktata koji nudi viziju raja i pakla, preteču vizija pripisanih Adomnanu i Tnugdalu, kao i Danteove Božanstvene komedije. Stari Egipat Taoizam Hinduizam Japan Inuit Amazon Tags: Ezoterija astrologija magija okultizam

Vasilije Trbić - AUTOBIOGRAFIJA 1941-1946 (III) (Rim, 1946, tvrd povez, 347 str.) III deo Autobiografije četničkog vojvode Vasilija Trbića koji obuhvata period od 1941. do 1946. godine. Tekst je kucan na pisaćoj mašini i umnožen na geštetneru. VASILIJE TRBIĆ (1881-1962) Poreklom je bio Srbin iz Slavonije, rođen u Bijelom Brdu kod Dalja 1881. godine. Školovao se u rodnom kraju, zatim u Srbiji. Hteo je da bude monah u Hilandaru, gde se zaputio. Tamo su 1902. godine ubijeni neki egzarhijski kaluđeri, i on je morao da beži iz Svete gore. Napustio je monaštvo (raskaluđer) nameravajući da stigne u Srbiju. Dobio je u Solunu u unijatskom manastiru svetovno odelo i sa lažnim francuskim pasošem stigao do Atine. Kada je došao u Beograd tu se upoznao s Miloradom Gođevcem, Lukom Ćelovićem i Jovanom Atanackovićem i rešio da ode u Staru Srbiju kao četnik. Četovanje Izvršio je organizaciju Pčinje 1903. godine i tamo likvidirao lokalnog zulumćara Šerif bega kod Manastira Prohor Pčinjski. Biva uhapšen i osuđen na smrt ali ubrzo i pomilovan. Kao drugi četovođa krenuo je sa četvrtom komitskom četom iz Beograda ka Drimkolu. Godine 1904/1905. odlazi u Drimkol da smeni vojvodu Jovana Drimkolskog ali ubrzo, zbog ubistva četnika zbog nediscipline ulazi u sukob sa lokalnim četničkim odborima sa Anđelkom Krstićem između ostalih. Odlazi u veleški Azot gde postaje `veleški` vojvoda. Učestovao je u čuvenoj borbi u Čelopeku marta 1906. godine, kada je od mnogobrojnijeg turskog neprijatelja poginulo dvadesetak srpskih komita. Vodio je borbe na smilevskom visu kod Nebregova, ali najznačajniju borbu je vodio kod sela Drenova na Vardaru 1907, gde je sa vojvodom Jovanom Babunskim uništio četu bugarskog vojvode Stevana Dimitrova. Ovom bitkom i uvođenjem Drenova spojene su u okviru srpske organizacije dve obale Vardara. Pobeda je smatrana konačnom iako to nije bila, pa je ovekovečena pesmom Sprem`te se, sprem`te, četnici. Oslobodilački ratovi U Prvom balkanskom ratu borio se u odredu Vojvode Vuka, koji je delovao ispred fronta srpske Prve armije. Borili su se kod Kumanova i Ovčjeg Polja. Izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Kod Kumanova je njegova četa učinila veliko junaštvo a on bio ranjen. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima. Kasniji život Posle Balkanskih ratova, naselio se u Velesu i za vreme bugarske vlade (1915-1918) Bugari su mu ubili oca. Njegovo ime se u međuratnom periodu sreće nekoliko puta u vezi sa nečasnim poslovima i sudom. Svedočio je 1917. godine u Solunskom procesu, protiv Bogdana Radenkovića i ostalih optuženika. Kasnije je bio narodni poslanik i direktor jednog lista u jugoslovenskoj državi. Svedočio je 1929. godine tokom suđenja atentatoru Puniši Račiću, zbog napada na hrvatske vođe Stjepana Radića i drugove. Suđeno mu je jula 1936. godine kao saučesniku u grupi atentatora (Arnautović i drugi), koji su pokušali napad na predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića, osuđen je na četiri godine robije i isto toliko gubitka časnih prava.

Kao na slikama Vrlo dobro očuvano Jako retko u ponudi First edition. Collection de `l Espirit Nouveau`. Large 8vo. (4) + v + (1) + 284 + (2) + (8)pp appendix + (3)pp. With illustrations in text throughout & 1 large folding plate ( une ville contemporain ). First edition. Le Corbusier s innovative ideas for the contemporary city using modern technology to bring efficiency and fulfillment to work, recreation and movement within the urban environment. Le Korbizje (franc. Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier) ili samo Korbizje je pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (franc. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (franc. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj i postao francuski građanin 1930. godine, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao saosnivač purizma. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere dizajnirao je zgrade u Evropi, Japanu, Indiji, i Severnoj i Južnoj Americi. Posvećen pružanju boljih uslova za život stanovnicima preopterećenih gradova, Le Korbizje je bio uticajan u oblasti urbanističkog planiranja, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). Le Korbizje je pripremio glavni plan grada Čandigar u Indiji, i doprineo je specifičnim dizajnerskim projektima za više zgrada u tom gradu. Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja je upisano u Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu.[1] Biografski podaci[uredi | uredi izvor] Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima,[2] a mati muzičarka. Njegov stariji brat Albert je bio amaterski violinista.[2] Počeo je rano da slika i uči graverski zanat.[3][4][5] Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu,[2] ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje da proučava armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte.[6] Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.[7] Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje saosnivač časopisa za estetska pitanja. Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ). Le Korbizje, april 1965. U prisilnoj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu „Atinsku povelju“ a 1944. ` Tri ljudska uređenja“. Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965. Izbor iz dela[uredi | uredi izvor] Muzej u Tokiju od Le Korbizjea Administrativna zgrada od Le Korbizjea u Čandigaru-Indija Objekat Le Poème Électronique ispred Tehničkog univerziteta u Aidhovenu Dvostruka kuća od Le Korbizijea i Pjera Žanrea u Štutgartu kao primer za primenu pet principa nove arhitekture Dom-ino (njegov prvi projekat) Prvi Le Korbizijeov projekat koji generalizuje promišljene crte i principe kao i metode konstrukcije zgrada, je iz 1914. godine i inspirisan je Garnierovim industrijskim gradom u kome još možemo naslućivati kompozicione nedoslednosti razmeštanja reprodukovanog modula i ipak tu ne spaja pojedine elemente u organizovani gradski organizam i celine. Vila na morskoj obali Ovo je projekat iz 1916. koji jasno ukazuje na nerešene protivrečnosti dve kompozicione osnove; tradicionalne srednjomorske, koja se karakteriše lukovima i lođama i druge dinamičke koja se karakteriše slobodnom volumetrijom što se može smatrati približavanjem preloma u njegovom stvaralaštvu i shvatanju prostora. Serijska stambena jedinica Dom Citrohan Ovo je projekat iz vremena 1920—1922. godine u kojem je rešio probleme serijske gradnje stambene jedinice. Slobodnim rasporedom površina i unutrašnjeg prostora pojedinih prostorija omogućava čoveku da u principu vodi bolji život i ima bolje uslove za rad. U ovom se projektu manifestuje njegov princip koji je proizveo veliki skandal u umetnosti „Stan je mašina za stanovanje“. Stambena jedinica za Blistavi grad Izgrađena je u godinama 1947—1952. u skladu sa svojim predstavama o stanu kao mašini za stanovanje. Stanovi su opremljeni otvorenim terasama i arhitekta je tu primenio svoj „Modulator“ koji je sam stvorio i to je sistem proporcija ljudskog tela u koncepciji ljudskog merila kao čoveka koji je merilo stvari. U planu Marseljskog blistavog grada Le Korbizije je definisao pet tačaka arhitekture odnosno pet njegovih principa: Stubovi: zgrada je na stubovima. Zgrada sa osnovama u zemlji - tamni i često vlažni prostori. Armirani beton je omogućio da zgrada lebdi u vazduhu, a komad zemlje ispod nje je bašta koja se nalazi i na krovu objekta. Krovne bašte... Armirani beton je novo sredstvo za homogenizaciju pokrivanja objekata. Razlozi tehnički, ekonomski i čežnja za savremenim komforom, razlozi osećajni - sve to nam nudi da se odlučujemo za terase na krovovima. Slobodna kompozicija. Stalno se grade noseći zidovi od čega zavisi projekat. Armirani beton je dao slobodan prostor i po posebnim spratovima se ne moraju ponavljati iste osnove i projektovati isti prostor, spratovi su nezavisni i to se ogleda u uštedama u prostoru i investicijama. Uzdužni prozori. Prozor je osnovni elemenat u arhitekturi i projektu zgrade. Armirani beton znači revoluciju za istoriju prozorskih otvora. Prozori se sada mogu projektovati kao odnosi punog-praznog i uzduž cele fasade. Slobodna fasada. Stupovi iza fasada unutar objekata. Fasade su tanke membrane odnosno opne koje se sastoje od prozora i ispune od izolujućeg materijala koji se nosi na armirano-betonskim konstrukcijama. Fasada je slobodna. Vila Štajn i Garhes Osnovna je osnova horizontalnih elemenata koje određuju kompoziciju fasade, terasa je na krovu. Slobodne osnove ove koncepcije su nagovestili potencijal plastične energije koja će doći do izražaja u njegovim nerednim projektima. Predlog palate UN u Ženevi Le Korbizije je predložio praktičnu zgradu koja je u duhu savremene arhitekture i prema „Novoj estetici“. Njegov projekat nije pobedio i kako tvrdi: `- diplomatija ima neprimerene simpatije prema pozlaćenim prostorima mrtvih kraljeva“. Vila Savoja u Poisi Realizovana 1929—1932. To je projekat koji se zasniva na njegovih „pet principa“ i zgrada oslonjena na stubovima lebdi u prostoru kao bela svemirska lađa koja kao da nije od ovoga sveta Kapela Notr-dam u Ronšanu Simbol je savremene arhitekture inspiracije iz primitivne umetnosti i ekspresivnog spoljašnjeg izgleda koja je u kontrastima sa spiritualnim duhom unutrašnjeg prostora. Mali prozori na snažnim zidovima pripomenuće nam gotiku i njene katedrale i tvrđave a vizuelno je u suštoj suprotnosti gotskih katedrala i prava je oprečnost lake i visoko stilizovane gotike. Manastir U la Turete Realizovan je 1959. i koristi formalni jezik objašnjavajući dinamički prostor, i u naponu je između unutrašnjeg prostora i spoljašnjeg prostora. Ovde nalazimo rad na svetlosti i svetlosnim efektima koji obogaćuju unutrašnji prostor oživljavajući ga i uklanjaju njegovu monotoniju u njegovoj funkcionalnosti. Portret Le Korbizjea na novčanici od 10 švajcarskih franaka iz 1996. Velika dela arhitekture i urbanizma[uredi | uredi izvor] Plata Gustava Kapaneme, Rio de Žaneiro (Brazil) Ozarenigrad u Marselju Urbanistički planovi za Sent-Die Planovi za La Rošel Plan zgrade OUN Plan urbanizacije Bogote Rošanska kapela Manastir u La Turetu Stambeni kompleks u Nant-Rezeu Urbanizacija u Meuksu i Firmini Strazburški konkurs Brazilski paviljon univerzitetskog grada Meandralni grad u Tokiju Čandigar Radovi u umetnosti[uredi | uredi izvor] Više od 400 uljanih slika ili murala 44 skulpture 27 predloga za goblene litografije i crteži Nameštaj[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Le Korbizjeov nameštaj Okvir LC4 stolice koju su dizajnirali Le Korbizje i Perjand (1927–28) u Muzeju dekorativnih umetnosti, Pariz Le Korbizje je bio elokventni kritičar fino dizajniranog ručno izrađenog nameštaja, napravljenog od retkog i egzotičnog drveta, sa umecima i pokrivačima, predstavljenoj na Izložbi dekorativne umetnosti 1925. godine. Sledeći svoj uobičajeni metod Le Korbizje je prvo napisao knjigu sa svojim teorijama o nameštaju, sve zajedno sa nezaboravnim sloganima. U njegovoj knjizi iz 1925. godine L`Art Décoratif d`aujourd`hui, on se zalagao za nameštaj za čiju izradu bi bili korišteni jeftini materijali i koji bi se mogao se masovno proizvoditi. Le Korbizje je opisao tri različita tipa nameštaja: tip potreba, tip nameštaja, i objekti ljudskih udova. On je definisao objekte ljudskih udova kao: „... produžetke naših udova i adaptirane na ljudske funkcije, koje su tipa potreba i tipa funkcija, i stoga tipa objekata i tipa nameštaja. Objekat ljudskog uda je poslušni sluga. Dobar sluga je diskretan i skroman, kako bi pružio slobodu svom gospodaru. Svakako, umetnički radovi su oruđa, lepa oruđa. I dugo živeo dobar ukus manifestovan izborom, suptilnošću, proporcionalnošću i harmonijom.” On je dalje deklarisao, „Stolice su arhitektura, sofe su buržoazija”. Le Korbizje se prvi oslanjao na gotov industrijski nameštaj iz Tonetovih fabrika da ispuni svoje projekte, kao što je njegov paviljon na Ekspoziciji iz 1925. Godine 1928, nakon objavljivanja njegovih teorija, on je počeo da eksperimentiše u oblasti dizajna nameštaja. Godine 1928, on je pozvao arhitektu Šarlot Perjand, da se pridruži njegovom studiju kao dizajner nameštaja. Njegov rođak, Pjer Žanere, isto tako je sarađivao na mnogim njegovim dizajnima. Za proizvodnju njegovog nameštaja on je izabrao nemačku firmu Gebruder Tonet, koja je počela sa pravljenjem stolica od cevastog čelika, materijala koji je originalno korišten za izradu biciklova, u ranim 1920-tim. Le Korbizje je cenio dizajnerske radove Marsela Brojera i Bauhausa, koji je 1925. godine započeo sa pravljenjem elegantnih modernih cevastih klubskih stolica. Ludvig Mis van der Roe je započeo sa proizvodnjom po svojoj sopstvenoj verziji skulpturne zakrivljene forme sa sedištem od trske 1927. godine.[8] Prvi rezultati kolaboracije između Le Korbizja i Perjand su bila tri tipa stolica napravljena sa okvirima od hromiranog cevastog čelika; LC4 ležaljka (1927–28) sa pokrivačem od kravlje kože, što joj je davalo osećaj egzotičnosti; udobni naslonjač (LC3) (1928–29), klupska stolica sa cevastim okvirom koji je podsećao na udobne Art Deko klupske stolice koje su postale popularne tokom 1920-ih; i naslonjač za ljuljanje (LC4) (1928–29), nisko sedište suspendovano u cevastom čeličnom ramu, takođe sa tapaciranje od kravlje kože. Ove stolice su bile specifično dizajnirane za dva njegova projekta, Kuća la Roš u Parizu i paviljon za Barbaru i Henrija Čerča. Sve tri su jasno pokazale uticaj Mis van der Roea i Marsela Brojera. Linija nameštaja je proširena dodatnim dizajnima za Le Korbizjeovu postavku Jesenji salon iz 1929. godine, `Oprema za kuću`. Uprkos namere Le Korbizjea da njegov nameštaj treba da ima pristupačne cene i da bude industrijski proizvođen njegovi komadi su originalno bili skupi za izradu i nisu ušli u masovnu proizvodnju dogo godina, do vremena kad je on postao poznat. [9] Politika[uredi | uredi izvor] Politički stavovi Le Korbizjea su prilično nejasni i promenljivi tokom vremena. Tokom 1920-ih, on je nakratko pisao članke o urbanizmu za sindikalističke žurnale Plans, Prélude i L`homme reel.[10] Između 1925. i 1928, Le Korbizje je sarađivao sa Le Faisceau, francuskom fašističkom partijom kratkog veka koju je predvodio Žorž Valo. Valo je kasnije postao antifašista.[11] Le Korbizje je poznavao još jednog bivšeg člana te partije, Ibera Lagardela, bivšeg radničkog lidera i sindikaliste, koji je postao nezadovoljan političkom levicom. Godine 1934, nakon što je Lagardel dobio poziciju u francuskoj ambasadi u Rimu, on je organizovao da Le Korbizje predaje arhitekturu u Italiji. Lagardel je kasnije služio kao ministar rada u pro-osovinskom Višijevskog režimu. Le Korbizje je u nekoliko navrata neuspešno tražio angažmane od Višijevskog režima, ali jedino imenovanje koje je dobio je bilo članstvo u komitetu koji je proučavao urbanizam. Le Korbizje je bio optužen za antisemitističke stavove. On je pisao svojoj majci u oktobru 1940, pre referenduma koji je organizovala Višijevska vlada: „Jevreji loše prolaze. Povremeno mi ih je žao. Ali izgleda da je njihova slepa požuda za novcem uništila zemlju.” On je isto tako bio optužen za omalovažavanje muslimanskog življa u Alžiru, u to vreme delu Francuske. Kad je Le Korbizje predložio plan za obnovu Alžira, on je osudio postojeći način stanovanja evropskih Alžiraca, žaleći se da je inferioran onom u kojem žive autohtoni Alžirci: „civilizovani žive kao pacovi u rupama”, dok „varvari žive u usamljenosti, u dobrostanju”.[12] Njegov plan za obnovu Alžira je odbijen, i nakon toga je Le Korbizje uglavnom izbegavao politiku.[13] Kritike[uredi | uredi izvor] Mali broj arhitekata 20. veka je bio hvaljen, ili kritikovan, u istoj meri kao i Le Korbizje. U svom posmrtnom slovu Le Korbizjea na memorijalnoj ceremoniji za arhitektu u dvorištu Luvra 1. septembra 1965. godine, francuski ministar kulture Andre Malro je izjavio, „Le Korbizje je imao velike rivale, ali ni jedan od njih nije imao isti značaj u revoluciji arhitekture, jer ni jedan nije podnosio uvrede tako strpljivo i tako dugo.”[14] Kasnije kritike Le Korbizjea su bile usmerene na njegove ideje o urbanističkom planiranju.[15] Prema nekim kritičarima, Le Korbizjeov urbanizam je bio modelovan na fašističkoj državi.[16] Ti kritičari navode da je sam Le Korbizje pisao da „svi građani ne mogu da postanu lideri. Tehnokratska elita, industrijalci, finansijeri, inženjeri, i umetnici bi bili locirani u gradskom centru, dok bi radnici obitavali u gradskim predgrađima.”[17] Uticaj[uredi | uredi izvor] Le Korbizje je revolucionisao urbanističko planiranje, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). On je bio jedan od prvih koji je realizovao kako će automobil promeniti ljudsko društvo. Le Korvizje je zamislio grad budućnosti sa velikim stambenim zgradama izolovanim u parkovskom okruženju. Planove Le Korbizjea prihvatili su graditelji javnih građevina u Evropi i Sjedinjenim Državama. U Velikoj Britaniji urbanisti su poprimali Le Korbizjeove „gradove na nebu” kao jeftiniji pristup javnom stanovanju krajem pedesetih godina 20. veka.[18] Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Godine 1910. godine, putujući na istok, Le Korbizje je posetio Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca, koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.[19]

Ракија: укус историје, вештина прављења, уметност испијања Аутори: Илија Маловић, Зоран Радоман, Владимир Дуловић Наслов: Ракија: укус историје, вештина прављења, уметност испијања Издавач: Mladinska knjiga Страна: 383 повез: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 x 29 cm Година издања: 2022 NOVO prosireno izdanje iz 2022. godine ( prvo izdanje iz 2017. godine rasprodato ). NOVA knjiga!!! U CELOFANU, slike koje sam postavio su preuzete sa interneta. Znaci slike prikazuju knjigu koju cete dobiti, ali ce vam stici u celofanu, potpuno nekoriscena! Садржај УВОД, 13 РАКИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ, 17 ОД АЛКОХОЛА ДО РАКИЈЕ, 19 Алхемија запаљиве воде, или: почеци дестилације алкохола, 20 Алкохол осваја свет (али се још увек не пије!), 22 Од лека до ужитка и добитка, 24 ВАТРЕНА ВОДА СТИЖЕ МЕЂУ СРБЕ, 27 Рођење и крштење ракије, 28 Од турског воћњака до српског казана, 30 БУРНО ПИЋЕ ЗА БУРНА ВРЕМЕНА (XVIII ВЕК), 33 РАКИЈА У СВОЈОЈ ДРЖАВИ (1804-1878), 39 ДОБА РАКИЈЕ (1878-1914), 45 РАКИЈА НА МУКАМА (1918-1945), 53 У МАШИНИ СОЦИЈАЛИЗМА, 59 ТЕХНОЛОГИЈА, 67 ШТА ЈЕ ТО РАКИЈА, 69 Квалитет ракије, 70 Ракија као симбол пркоса, 71 НАЧИНИ ДЕСТИЛАЦИЈЕ РАКИЈЕ, 73 Печење ракије на стари начин, 74 Како се ракија пече данас, 86 Фракциона дестилациј а, 86 Једноставни апарати за прекидну дестилацију, 89 Делови апарата за дестилацију (казана), 90 Мерни инструменти, 92 Апарати за сложену једнократну дестилацију, 94 Дефлегмација и рекгификација, 96 ОДЛЕЖАВАЊЕ РАКИЈЕ И ПОПРАВЉАЊЕ ЊЕНОГ КВАЛИТЕТА, 99 Најчешће мане ракија и њихово поправл»ање, 101 САЗРЕВАЊЕ (СТАРЕЊЕ) РАКИЈЕ, 105 Арома алкохолних пића, 107 Врсте дрвета у коме стари ракија, 108 Винска бурад и ракија, 116 Убрзано старење ракије, 117 ВРСТЕ РАКИЈА, 119 ШЉИВА И ШЉИВОВИЦА, 121 Шлљива у обичајима и традицији, 127 Аутохтоне и ракијске сорте шлљива, 128 Припрема и печење ракије од шлљиве, 140 Са којом се храном слаже шљивовица, 142 ШТА СВЕ МОЖЕМО ДА ОСЕТИМО У ЧАШИ ШЉИВОВИЦЕ, 145 Како се пије ракија, 146 Фазе дегустације, 150 МОЋ УКУСА, 153 Точак укуса код ракије шљивовице, 154 ЈАБУКА И ЈАБУКОВАЧА, 161 Старе и аутохтоне сорте јабука, 164 Новије сорте јабука, 166 Како се пече јабуковача, 171 Како се производи Његово величанство калвадос, 172 Како се производи амерички епл-џек, 172 Како се пије јабуковача, 174 КРУШКА И КРУШКОВАЧА, 177 Старе и аутохтоне сорте крушака, 180 Модерне сорте крушака, 182 Како се пече крушковача, 184 Како се пиј е крушковача, 187 ДУЊА И ДУЊЕВАЧА, 189 Сорте дуња, 191 Како се пече дуњевача, 192 Како се пиј е дуњевача, 193 КАЈСИЈА И КАЈСИЈЕВАЧА, 195 Сорте кајсија, 197 Како се пече кајсијевача, 200 Како се пије кајсијевача, 202 БРЕСКВА И БРЕСКОВАЧА, 205 Сорте бресака, 206 Како се пече бресковача, 208 Како се пије бресковача, 208 ГРОЖЂЕ И РАКИЈЕ ОД ГРОЖЂА, 211 Сорте грожђа за ракију, 214 Како се пече лозова ракија, 218 Берба грожђа, 218 Муљање грожђа, 218 Укомљавање, 218 Како се пече комовица, 220 Како се користи комовица, 220 Како се пије лозова ракија, 222 ВИЊАК, 225 Како је све почело, 226 Производња вињака, 229 Како се пије вињак, 230 ВИШЊЕВАЧА И ТРЕШЊЕВАЧА, 235 Сорте вишања, 236 Сорте трешања, 237 Како се производе, 238 Ликери од вишања и трешања, 240 Како се пију, 242 МАЛИНА И МАЛИНОВАЧА, 245 Сорте малине, 246 Како се пече малиновача, 248 Како се пије малиновача, 248 МЕД И МЕДОВАЧА, 251 Медовача, медовина или медица?, 252 Како се производи права медовача, 254 Како се пије медовача, 254 СРПСКА КЛЕКОВАЧА, 257 Српска верзија џина или нешто више, 259 Историјат клековаче у Србији, 260 Ужичке клековаче, 262 Бајинобаштанска клековача, 263 Клековача са планине Таре, 263 Како се добија српска клековача, 263 Како се пије клековача, 266 ТРАВАРИЦА, 269 Лечење уз помоћ ракије, 270 Кад је ракија делотворнија од чајева, 272 Како се праве траварице, 273 Врсте траварица, 274 НЕСТАЛЕ И РЕТКЕ ВРСТЕ РАКИЈА, 281 Нестале ракије, 282 Ретке ракије, 288 КУВАНА РАКИЈА И КОКТЕЛИ С РАКИЈОМ, 293 Коктели, 295 Све је у рецептури, 296 Рецепти за ракијске коктеле, 297 ДЕСТИЛЕРИЈЕ, 309 РАКИЈСКИ КОМБИНАТИ, 311 Навип, 312 Прокупац, 316 Рубин, 317 Таково, 319 МАНАСТИРСКЕ ДЕСТИЛЕРИЈЕ, 321 Манастир Буково, 322 Манастир Ковиљ, 322 Манастир Лелић, 323 ПРИВАТНЕ ДЕСТИЛЕРИЈЕ, 325 ББ Клековача д.о.о., 326 Бојковчанка, 327 Р. Б. Глобал, 328 Дестилерија Зарић, 329 Promont Group d.о.о., 330 Флорес, 331 МАЛИ РАКИЈСКИ ПОДРУМИ, 333 Аламбик Арт д.о.о., 334 Алексић Први д.о.о., 335 Виница Антић, 336 Атлић, СЗР Радовача, 336 033 Бенишек-Веселиновић, 337 Дестилерија Богдановић, 338 СЗТР Бонитас, 338 Мали подрум Гајић, 338 Гегула, 339 Дибонис, 340 СЗР Златна долина, 340 Урбана дестилерија, 342 Ракија Јараковић, 343 ПодрумЈеша, 343 Подрум Лукић, 344 Подрум Марић, 345 Вељко и синови, Подрум Миловановић-Шкорић, 345 Минићева кућа ракије, 346 Подрум Новићевић, 346 Газдинство Павле Паунић, 347 ЗР Воћне ракије Плазинић, 348 Винарија Познанић, 348 Подрум „ПП”, 349 Примагд.о.о., 349 БГ Рабел д.о.о., 350 Дестилерија Српско звоно, 350 Подрум Стојана Тасића, 351 Тим д.о.о., 352 Тим, 352 Браћа Томашевић д.о.о., 353 Токд. д.о.о., 353 Дестилерија Хуберт 1924, 354 Пољопривредно газдинство Читаковић, 355 ПОСЕБАН ДОДАТАК, 357 РАКИЈСКИ ФЕСТИВАЛИ, 359 Ракијада у Прањанима, 360 Фестивал српске ракије, 360 Парастос дуду, 362 Шљивовачки сајам домаће ракије, 362 Шумадијска краљица, 364 Дани шљиве, 364 Сајам шљиве, 365 Гледићка ракијада, 366 Жестивал, 367 Дани ракије, 368 Смотра ракије шљивовице Ибарске долине, 368 Фестивал младе ракије, 368 Ракијада у Баљевцу, 369 Никољдански фестивал ракије, 369 Ракија фест - Balkan Urban Experience 370 ОСТАЛИ ФЕСТИВАЛИ, 373 КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ СРПСКЕ РАКИЈЕ, 375 Препознавање и брендирање традиције, 376 Препознавање и пласирање квалитета 377 Однос према традицији, 378 Будућност српске ракије, 379 РАКИЈУ НЕ МОРАТЕ ДА ПИЈЕТЕ, АЛИ МОРАТЕ ДА ЈЕ ИМАТЕ! Ракија је одувек у нашем народу важила за лек, а ми као народ смо се дичили својом вештином да „печемо” савршену домаћу шљивовицу, али и лозовачу, јабуковачу, дудовачу, дуњевачу, крушковачу и ракију од сваког другог воћа или меда, а некада и од кукурузног брашна, тикве, жита, кромпира или хлеба. Дакле, што у уста то у ракију! Сада имате прилику да у новој књизи РАКИЈА сазнате све о историји, производњи и технологији, врстама ракије, дестилеријама и фестивалима као и како да конзумирате и препознате добру ракију – традиционално пиће у Срба. Аутори ове књиге (Зоран Радоман, Владимир Дуловић и Илија Маловић) упустили су се у вишегодишње истраживање историје, традиције и културе производње ракије и уживања у њој. Књига је написана на занимљив и приступачан начин и обогаћена је са више од 400 сјајних фотографија које је већим делом усликао фотограф Драган Боснић. Сазнајте све о РАКИЈИ на једном месту! Да ли знате да је... ... 1921. године у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у Управи за заштиту индустријске својине казан за печење ракије уписан као патент под редним бројем један (осмислио 1909. године Јовановић Милан, казанџија из Новог Сада) ... Србија крајем XИX века била највећи светски произвођач шљива и шљивовице ... просечан губитак у запремини течности код шљивовице 4% годишње (такозвани анђеоски део – нуспојава старења у дрвеном суду) ... за арому и укус ракије заслужно и дрво од кога је суд за чување направљен као и време које ракија проведе у истом ... млада јабуковача често основа за специјалне ракије – траварице ... комовица (ракија од грожђа) наша најстарија ракија ... за литар малиноваче јачине 40% алкохола потребно 1,2 килограма смрзнуте малине (савремени технолошки поступак) или 16 кг свеже малине (класичан поступак ферментације и дестилације) ... израз „медени месец” (време испуњено љубављу, здрављем и безбрижношћу) повезан са медовином или вином од меда (током првог месеца брака младенци би, по обичају, испијали велике количине медовине за коју се веровало да има афродизијачка својства) ... биљка жута линцура због неконтролисаног брања добила статус угрожене врсте и законом је заштићена ... чокањ (фраклић, фићок) данас симбол за домаћу ракију, некада служио искључиво за испијање меке ракије која није имала нарочито леп мирис Значајно место у нашој традицији има ракија – понос сваког домаћина из Србије, а ово је књига која заслужује почасно место у библиотеци сваке породице.

Istina o Bijelom dugmetu Danilo Štrbac Prva, izuzetno retka, knjiga o Bijelom Beograd 1977. knjiga je veoma dobro očuvana kao na slikama, vidi se da je malo čitana ili listana, znači nije baš kao nova, ali nema cepanja stranica i podvlačenja. Na jednom mestu ispod teksta na dnu stranice ima mala zuta fleka kao da je kapnuo čaj ili kafa, zanemarljivo ali čisto da navedem. RETKO U PONUDI sve u svemu lepo očuvano za ovaj tip knjige (kompletna i kompaktna) potpis uslikan grafička oprema Ljubiša Stojanović ilustrovano fotografijama Bijelog dugmeta Bijelo dugme, najpoznatija jugoslovenska rok grupa, osnovana u Sarajevu 1973. godine. Izdala je devet albuma u periodu od 1973. do 1989. godine. Bijelo dugme je nastalo iz grupe Jutro, a novo ime je usvojilo 1. januara 1974. Vođa i jedini stalni član grupe bio je gitarista Goran Bregović, dok su se na mestu pevača menjali Željko Bebek, Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović. U grupu su dolazili i iz nje odlazili iz različitih razloga basisti Zoran Redžić, Jadranko Stanković, Sanin Karić i Ljubiša Racić, bubnjari Goran Ivandić, Milić Vukašinović i Dragan Jankelić i klavijaturisti Vlado Pravdić i Laza Ristovski. Grupa se raspala zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, a ponovo se okupila na oproštajnoj turneji 2005. u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Besplatni koncert kod Hajdučke česme 1977. i oproštajni koncert u Beogradu 2005. su jedni od najposećenijih koncerata na ovim prostorima. Istorija Uredi Nastanak Uredi Goran Bregović u detinjstvu nije pokazivao posebno zanimanje za muziku, pa je izbačen iz niže muzičke škole kao lenština i netalentovan violinista. Međutim, nakon što mu je majka kupila prvu gitaru, počeo je naporno vežbati, i osnovao je prvi sastav u osnovnoj školi. Željko Bebek je pevao je u grupi Kodeksi, jednom od poznatijih sarajevskih sastava tog vremena. Na jednom koncertu Bebek je zapazio Bregovića i preporučio ga kolegama iz grupe. U leto 1969. godine Kodeksi su otišli na tezgu u dubrovački Splendid bar gde su svirali klasičan letnji repertoar za turiste. Tu su od od Italijana Renata Pacifika dobili ponudu da sviraju u njegovom klubu u Napulju. Uoči isteka prvog dvomesečnog ugovora, Bregović je prvi put prešao na solo gitaru. Kao basista angažovan je Zoran Redžić koji je u to vreme svirao u sastavu Čičci. Zoran je doveo i kolegu iz grupe, bubnjara Milića Vukašinovića. Kodeksi su do tog trenutka svirali u dva kluba, držali se komercijalnog repertoara i stekli redovnu publiku. Milić Vukašinović je u grupu doneo uticaj grupa Led zepelin i Blek sabat, pa su dve sedmice po njegovom dolasku dobili otkaz na svim mestima na kojima su svirali. Posle otkaza u Napulju su jedva preživljavali, a Bebek se nakon svađe s ostatkom grupe vratio u Sarajevo. Ostala trojica su nastavila nastupati pod imenom Mića, Goran i Zoran. Krajem godine po njih su u Italiju došli Goranova majka i Zoranov brat Fadil i vratili ih kući. Bregović se upisao na Filozofski fakultet, a u jesen 1971. godine gitarista Ismet Arnautalić ga je pozvao da formiraju grupu Jutro u kojoj su se našli i Zoran Redžić, bubnjar Gordan Matrak i pevač Zlatko Hodnik. U Jutru se Bregović prvi put ogledao kao kompozitor. Iako godinu dana nije razgovarao s Bebekom, ipak ga je pozvao kada su početkom 1972. godine dobili termine u studiju. Snimili su „Patim, evo deset dana“ koja se pojavila na B-strani singla grupe Jutro, dok je A-stranu zauzela pesma „Ostajem tebi“. Pesmu „Patim evo deset dana“ Bregović je kasnije uvrstio na debi album Bijelog dugmeta. Odmah po snimanju singla, Bebek je otišao na odsluženje vojnog roka, ali su ostali čekali njegov povratak. Tokom Bebekovog boravka na odsustvu snimili su još četiri pesme: „Kad bi` bio bijelo dugme“, „U subotu mala“, „Na vrh brda vrba mrda“ i „Hop-cup“ od kojih su se prve dve, početkom 1973. godine pojavile na singlu u izdanju Radio Kruševca. Nezadovoljan pravcem kojim se Jutro kretalo, Ismet Arnautalić ih je napustio krajem 1972. godine i sa sobom odneo pravo na ime grupe. Oko tog autorstva su se natezali tokom 1973. godine, a tada su grupi pristupili bubnjar Goran „Ipe“ Ivandić, koji je pre toga svirao u sastavu Rok i klavijaturista Vlado Pravdić, koji je stigao iz Indeksa. Sredinom godine, posle svađe, Jutro je napustio Zoran Redžić, a njega je zamenio Jadranko Stanković. Budući da je u Ljubljani već delovao sastav pod imenom Jutro, a publika ih je znala po pesmi „Kad bi` bio bijelo dugme“, grupa je 1. januara 1974. godine službeno nazvana Bijelo dugme. U to vreme su u studiju sarađivali sa Batom Kostićem, gitaristom YU grupe. Bregović je kasnije isticao kako je ta saradnja puno uticala na njegovu dalju muzičku orijentaciju, posebno kada je upotreba folka bila u pitanju.[1] 1974—1977 Uredi Novi snimci „Top“ i „Ove ću noći naći bluz“ ponudili su tek osnovanoj sarajevskoj izdavačkoj kući Diskoton. Tadašnji muzički urednik Diskotona Slobodan Vujović ih je odbio uz objašnjenje da su pretrpani i da će morati čekati bar pola godine do objavljivanja singla. Nestrpljivi, članovi Bijelog dugmeta su istog dana potpisali petogodišnji ugovor sa Jugotonom. Kada su shvatili da basista Jadranko Stanković ne odgovara, otpustili su ga i marta 1974. godine pozvali nazad Zorana Redžića. Sledeći singl s pesmama „Glavni junak jedne knjige“ i „Bila mama Kukunka, bio tata Taranta“ gotovo istovremeno su te 1974. godine objavili Jugoton i Diskoton, jer je Bregović, suprotno uobičajenim pravilima poslovanja, potpisao i sa Diskotonom ugovor za singl. Prvi veći nastup imali su na festivalu „BOOM“ u Ljubljani 10. maja 1974. godine kada su predstavljeni kao nove nade. Tog leta su svirali u hotelu „Kroacija“ u Cavtatu i pripremili materijal za prvi album. Treći singl, sa pesmama „Da sam pekar“ i „Selma“, objavili su 30. avgusta 1974. godine; on je predstavljao prelomni trenutak njihove karijere. Obe ih pesme izbacuju u prvi plan i predstavljaju istinski početak onog što će kasnije postati „dugm(et)omanija“. Tokom septembra sviraju kao predgrupa Jugoslovenskoj pop selekciji Tihomira Asanovića, a sledećeg meseca ljubljanskom studiju „Akademik“ za dvadesetak dana snimaju debi album „Kad bi` bio bijelo dugme“ koji je objavljen već krajem novembra. Pre toga, 9. novembra učestvuju na Skopskom festivalu, gde izvode pesmu Grigora Koprova. U želji da se uoči ploče što više pojavljuju u medijima, pretrpeli su „najveću bruku u karijeri“, kako je kasnije objašnjavao Bregović.[1] Bebek je nevešto pevao na makedonskom, a sindikalni festival nikako nije bio okruženje za njih. Sledeće večeri nastupili su u beogradskom Domu sindikata na rođendanskoj proslavi tada legendarne emisije Radio Beograda „Veče uz radio“, gde su uz Pop mašinu, Smak i Crne bisere, brzo osvojili publiku. Zagrebački menadžer Vladimir Mihaljek im je organizovao nastup u Sarajevu na oproštajnom koncertu Korni grupe 16. novembra 1974.[1] Debitantski album od samog je početka imao odličnu prodaju. Bio je zapakovan u provokativan omot Dragana S. Stefanovića koji će i ubuduće dizajnirati omote njihovih ploča. Album je doneo seriju pesama koje je zagrebački novinar Dražen Vrdoljak nazvao „pastirski rok“.[1] U pesmi „Ne spavaj mala moja muzika dok svira“ je početak priča o Bregovićevoj sklonosti plagijatima, jer je u njoj primetan uticaj pesme Čaka Berija „Rock n roll music“. Mihaljek je krajem februara 1975. godine organizovao Kongres rok majstora na kome su predstavljena četvorica najboljih domaćih gitarista. Budući da je iza svega stajao Jugoton i Mihaljekova želja da progura Bijelo dugme, cela akcija je bila tome podređena. Nezvanično, na takmičenju je pobedio Radomir Mihajlović Točak, ali kako on nije bio Jugotonov izvođač, nije uvršćen u četvorku najboljih. Tu su se našli Vedran Božić iz sastava Tajm, Josip Boček (eks Korni grupa), Bata Kostić i Goran Bregović. Svako od njih je snimio jednu stranu na duplom albumu „Kongres rok majstora“ (Jugoton 1975). Bregović se opredelio da radi sa svojom grupom, a pratio ga je i Zagrebački gudački kvartet. Tu su se našle pesme „Ima neka tajna veza“ (na tekst Duška Trifunovića), „I kad prođe sve, pjevaću i tad“, „Znam za jedno tiho mjesto“ i instrumental „Minijatura za moju majku“. Četvorka je krenula i na turneju, a pratili su ih članovi JU grupe, bez gitariste Dragog Jelića koji je tada bio u JNA. U to vreme Dugme je objavilo singl sa pesmom „Da mi je znati koji joj je vrag“, a zatim su krenuli na iscrpljujući jugoslovensku turneju. Već u proleće 1975. godine važili su za najpopularniji jugoslovenski sastav.[1] Uoči snimanja druge ploče povukli su se u selo Borike u Podrinju i počeli pripremati ploču koja je morala potvrditi kako početni uspeh nije bio slučajan. Album „Šta bi dao da si na mom mjestu“ sniman je tokom novembra 1975. godine u londonskom Er Rikording Studiju sa engleskim producentom Nilom Harisonom. Bas gitaru je svirao Željko Bebek pošto je Zoran Redžić uoči snimanja teško povredio prst leve ruke. Tekst za naslovnu pesmu napisao je Duško Trifunović, a autor ostalog materijala bio je Bregović. Veliki je hit bila pesma „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, a sjajno su prošle i „Došao sam da ti kažem da odlazim“, „Ne gledaj me tako i ne ljubi me više“, te naslovna pesma. Ploča izrazito raskošnog pakovanja prodala se u tiražu većem od 200.000 primeraka, pa su u Jugotonu izmislili naziv „dijamantska ploča“ (pošto se, do tog trenutka, nijedan album nije prodao u tolikom tiražu). Odmah po objavljivanju ploče, Bijelo dugme je otišlo na turneju po Kosovu i Makedoniji. Umesto Zorana Redžića, bas je svirao Mustafa Kurtalić. Najavljen je bio veliki koncert za Novu godinu u beogradskoj Hali sportova uz Pop mašinu, Buldožer i Kod. Iako se intenzivno reklamirao, koncert je bez objašnjenja otkazan. Grupa je bila pozvana da za Novu godinu svira predsedniku Titu u Hrvatskom narodnom kazalištu. Dežurni iz protokola prekinuli su njihov nastup posle nekoliko minuta jer su se preplašili glasne muzike.[1] Budući da je Zoran Redžić otišao u JNA, u grupu je stigao Ljubiša Racić, gitarista i vođa grupe Formula 4. Racić je dobio ulogu privremenog basiste, a prvi zadatak mu je bila jugoslovenska turneja. U Sarajevu ih je gledalo 15.000 ljudi, a u Beogradu su tri puta prodali dvoranu Pionir što pre njih nikom nije pošlo za rukom.[1] Dugme(to)manija je uzela pun zamah, a po novinama su se rasplamsale polemike. Marta 1976. godine PGP RTB objavljuje retrospektivni album Gorana Bregovića na kom su se našli prvi snimci grupe Jutro, ali i pesme koje je uradio za Zdenku Kovačiček, Biseru Veletanlić i Jadranku Stojaković. Početkom aprila 1976. godine članovi grupe su se spremali da sviraju jugoslovenskim iseljenicima u SAD. Međutim, posumnjali su da je u tu organizaciju umešana i hrvatska emigracija pa su odustali od koncerata, ali su ipak otišli u Ameriku. Tamo su snimili Ivandićev singl s pesmama „Džambo“ i „Vatra“ i Bebekov s pesmama „Milovan“ i „Goodbye, America“. U junu članovi grupe odlaze na radnu akciju Kozara 76 što je bio vešt Bregovićev odgovor na sve kritike o prozapadnoj orijentaciji. Bregović, Bebek i Racić su se sa radne akcije vratili odlikovani udarničkim značkama. Početkom jeseni u JNA su otišli Ipe Ivandić i Vlado Pravdić, a na njihova mesta su regrutovani Milić Vukašinović iz Indeksa, dok je prelazak Laze Ristovskog iz grupe Smak odjeknuo kao fudbalski transfer. Treći su album opet pripremali u Borikama. Ploča se trebala zvati „Sve se dijeli na dvoje, na tvoje i moje“ po pesmi Duška Trifunovića koju je svojevremeno izvodila Jadranka Stojaković. Bregović nije stigao napraviti muziku, pa je smislio naslov „Hoću bar jednom da budem blesav“. To nije odgovaralo Jugotonu pa je nađena kompromisna varijanta „Eto baš hoću“. Album je opet sniman u Londonu, producent je opet bio Nil Harison, a bas gitaru još je jednom svirao Bebek. Album je objavljen 20. decembra 1976. godine. Na ploči se našla ambiciozna (pretenciozna) balada „Sanjao sam noćas da te nemam“, kao i „Loše vino“ iz repertoara Zdravka Čolića (za koju je svojevremeno muziku napisao Bregović, a tekst Arsen Dedić), jednostavna „Ništa mudro“ koja je mnoge podsetila na „It`s Only Rock `N Roll“ Rolingstonsa, te folklorom inspirisane „Slatko li je ljubit tajno“ i „Dede, bona, sjeti se, de, tako ti svega“. U međuvremenu je Ljubiši Raciću dozlogrdilo da svira velike koncerte za mali honorar, pa je tražio povišicu - a dobio otkaz. Zamenio ga je Sanin Karić (eks Teška industrija). U aprilu 1977. njih trojica odlaze na turneju po Poljskoj gde održavaju devet koncerata. Najavljivani kao „Vodeća jugoslovenska grupa mladog pokolenja“ izazvali su oduševljenje publike nenaviknute na glamurozni rok. Po povratku, grupi su se priključili Zoran Redžić, koji je odslužio vojsku i Ipe Ivandić, koji je proglašen privremeno nesposobnim za služenje vojske. Jugoslovenska turneja nije tekla glatko. Koncerte su pratili mnogi tehnički problemi, odziv publike bio je manji, a svađe unutar benda žestoke. Nakon prekida turneje po jadranskoj obali izgledalo je kako su pred raspadom. Otkazani su koncerti u Zagrebu i Ljubljani na kojima su trebali snimati živi album. Kritike koncerata su bile suzdržane i grupi je prvi put posle četiri godine krenulo slabije. Po ideji novinara Petra Popovića odlučeno je da 28. avgusta 1977. godine, kao oproštaj pred Bregovićev odlazak u JNA, održe besplatan koncert kod beogradske Hajdučke česme. Poseta je nadmašila sve planove organizatora. Procene su se kretale od 70.000 do 100.000, no to je u svakom slučaju bio najveći skup poklonika u dotadašnjoj istoriji domaće rok muzike. Posle predgrupa Zdravo, Tako i Leb i sol, na pozornicu je izašlo Bijelo dugme, odsviralo uspešan koncert i izašlo iz krize. Deo te atmosfere zabeležen je u filmu Nije nego reditelja Miće Miloševića. Kasnije se pokazalo da snimak nastupa tehnički nije dobar, pa su 25. oktobra iste godine u sali „Đuro Đaković“ u Sarajevu odradili još jedan nastup. Ti su snimci uvršteni na album „Koncert kod Hajdučke česme“. Naslov je delimično opravdan jer su za ploču koristili reakciju publike kod Hajdučke česme. Po završetku miksovanja koncertne ploče, Bregović je otišao u vojsku u Niš. Bila je to pauza za grupu ali ne i za njene članove. Željko Bebek je objavio solo album „Skoro da smo isti“ i naišao na loše kritike i slab prijem publike. Laza i Ipe su snimili u Londonu album „Stižemo“ koji se pojavio 10. septembra 1978. godine. Poneseni svojim radom, uz dosta teških reči po štampi, oprostili su se od Bijelog dugmeta. Upravo zbog toga Dugme nije sviralo na rok večeri tradicionalnog susreta jugoslovenskog stvaralaštva mladih „Mladost Sutjeske“ 11. juna iste godine. Uz obrazloženje da Bregovića nisu pustile vojne vlasti, na Tjentištu su se kao posmatrači pojavili samo Bebek i Redžić. Zato je Bregović stigao u Sarajevo nekoliko dana kasnije, da na Devetom kongresu Saveza socijalističke omladine Bosne i Hercegovine primi plaketu u ime grupe. Uoči objavljivanja albuma „Stižemo“ uhapšen je Ipe Ivandić zbog posedovanja 3 kg hašiša. Zbog specifičnog psihičkog stanja, Ivandić je na izdržavanje kazne otišao tek početkom 1981. godine. 1978—1983 Uredi Bijelo dugme se okupilo u jesen 1978. godine sa novim bubnjarom Điđijem Jankelićem i povratnikom Vladom Pravdićem. Okuplja se u Niškoj Banji, gde započinje pripreme za novu ploču. U Studio V Radio Beograda ušli su početkom januara sledeće godine. Objavljivanje albuma „Bitanga i princeza“ pratio je niz cenzorskih intervencija Jugotona. Omot Dragana S. Stefanovića na kojem ženska noga udara muško međunožje ocenjen je vulgarnim i odbijen. Iz pesme „Ala je glupo zaboravit` njen broj“ izbačena je psovka „Koji mi je moj“, dok je iz balade „Sve će to, mila moja, prekriti ružmarin, snjegovi i šaš“, stih „a Hrist je bio kopile i jad“ promenjen je u „A on je bio kopile i jad“. Aranžman za „Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“ napisao je Ranko Rihtman, a za „Kad zaboraviš juli“ Vojkan Borisavljević. Na ploči se se pored pored navedenih našle i pesme „Na zadnjem sjedištu moga auta“, „Bitanga i princeza“, i emotivne balade „Kad zaboraviš juli“ i „Ipak poželim neko pismo“ u kojima su ih pratili simfonijski orkestar i hor. Produkciju je opet radio Nil Harison. Unakažena bezličnim omotom Jugotonovog dizajnera Ivana Ivezića, ploča se pojavila sredinom marta 1979. godine i doživela jednoglasne ovacije publike i kritike. Ploča je tiražno oborila prethodne rekorde, a kritičari lista „Zdravo“ proglasili su je pločom godine. „Bitanga i princeza“ je bila uvod u spektakularnu turneju sa simfonijskim orkestrom i horom. U Beogradu su pet puta rasprodali halu Pionir, a sav prihod su uplatili postradalima od zemljotresa u Crnoj Gori. Na velikim koncertima ih je pratio hor „Branko Krsmanović“ i simfonijski orkestar. Na stadionu JNA 22. septembra organizovali su koncert pod nazivom Rok spektakl ’79. Uz brojne predgrupe: Opus, Suncokret, Siluete, Parni valjak, Generacija 5, Kako (kasnije Piloti), Prljavo kazalište, JU grupu, Revolver, Metak, Bumerang, okupili su oko 70.000 posetilaca. U to vreme Bregović je prvi put radio muziku za film i to za Lične stvari Aleksandra Mandića. Pesme „Pristao sam biću sve što hoće“ (na tekst Duška Trifunovića) i „Šta je, tu je“ objavljene su i na singlu. Tokom 1980. godine novi val je uzdrmao jugoslovensku rok scenu. Bregovićev odgovor na novi val je bila ploča „Doživjeti stotu“. U pesmama „Ha ha ha“ i „Tramvaj kreće“ Bregović prvi put postaje politički angažovan i do neprepoznatljivosti menja aranžmane starih pesmama i nastoji da zvuče modernije. Bebek je obrijao svoje čuvene brkove, a čitav bend je skratio kosu na „propisanu“ pank dužinu. Turneja započinje u Sarajevu, a završava u zagrebačkom klubu Kulušić gde snimaju drugi koncertni album. LP je pod nazivom „5. april ’81“ štampan u ograničenom tiražu od 20.000 primeraka. Sem starih pesama, tu se našla obrada hita Indeksa „Sve ove godine“. U Beogradu su te godine svirali u više navrata. Pored dva promotivna koncerta u Pioniru, početkom septembra su se pojavili na rok festivalu na Hipodromu (na kojoj im je predgrupa bila tada slabo poznata engleska grupa Ajron mejden)[2], a odsvirali su tri nastupa uoči i posle Nove godine u hali Pinki. Početkom 1982. godine svirali su u Austriji, u Insbruku u okviru manifestacije na kojoj je budući domaćin zimskih olimpijskih igara bio u poseti bivšem. Na povratku su im na carini zaplenili opremu i odrezali prilično visoku kaznu. Da bi se finansijski potkrpili, tokom jula i avgusta 1982. godine održali su turneju po Bugarskoj na kojoj su odsvirali četrdeset jedan koncert. Procenjuje se da ih je tokom tih mesec i po dana videlo preko 120.000 ljudi. Budući da je Điđi Jankelić aprila meseca otišao u JNA, na turneji je za bubnjevima sedeo Garabet Tavitjan, bivši član grupe Leb i sol. Po izlasku iz zatvora, grupi se krajem 1982. godine pridružio Ipe Ivandić. Početkom 1983. godine Bregović je uz Dugme i pesnika Duška Trifunovića snimio ploču za decu „A milicija trenira strogoću“. Prvobitno je bilo zamišljeno da na njoj peva Seid Memić Vajta, ali kako je on bio zauzet, tu ulogu je obavio dečak Ratimir Boršić Rača. U februaru 1983. godine grupa je objavila album „Uspavanka za Radmilu M.“ kojim je Bregović planirao oproštaj od publike i da posle turneje rasformira grupu. Kao gost, na snimanju je učestvovao Vlatko Stefanovski. Politički angažman nije izostao ni na ovoj ploči. Opšta situacija na Kosovu je bila loša, a Dugme je snimilo „Kosovsku“, pesmu koju Bebek pevao na albanskom. „Uspavanka za Radmilu M.“ uključuje nekoliko klasičnih Bregovićevih poskočica, te seriju predivnih balada - „Ako možeš zaboravi“, „Ne plači“, „U vrijeme otkazanih letova“ i izvrstan instrumental u naslovnoj pesmi. Planirano je bilo da koncert na Beogradskom sajmu 24. aprila bude poslednji, ali je odziv publike ubedio Bregovića da odustane od prekida rada. Bebek je međutim, snimio drugi solo album „Mene tjera neki vrag“ i definitivno napustio grupu 23. aprila 1984. 1984—1989 Uredi Novi pevač postao je mladi Sarajlija Mladen Vojičić Tifa. Bregović je upražnjeno mesto ponudio i Alenu Islamoviću, ali je on, strahujući da bi se Bebek ipak mogao vratiti u Bijelo dugme, ostao sa Divljim jagodama. Dugme je s Tifom provelo leto u Rovinju gde su uvežbavali novi materijal, a album se pojavio u decembru 1984. godine. Bregović je u to vreme sa Zdravkom Čolićem osnovao izdavačku kuću Kamarad, a za distributera nove ploče angažovan je Diskoton. Album je jednostavno nazvan „Bijelo dugme“, a na omotu je objavljena reprodukcija Kosovke devojke Uroša Predića. Ploča opet predstavlja folku sklonog Bregovića, a gosti su Orkestar narodnih instrumenata RTV Skoplje, Ladarice, ali i Bora Đorđević koji s Bregovićem i Tifom peva u „Pediculis Pubis“ i koautor je teksta. Laza Ristovski je ponovo postao punopravni član grupe. Bregović je na album uvrstio i obradu himne Hej, Sloveni. Preradio je i svoju staru pesmu „Šta ću, nano, dragi mi je ljut“ koju je svojevremeno snimila Bisera Veletanlić uz pratnju JU grupe. Uz novi tekst i aranžman pesma je, pod nazivom „Lipe cvatu“, postala najveći hit s nove ploče. Odličan prijem kod publike imale su i „Padaju zvijezde“ (koja podseća na pesmu „Jump“ grupe Van Hejlen), „Lažeš“, „Da te bogdo ne volim“ i „Jer kad ostariš“. Publika tokom turneje slabo prihvata novog pevača, a zbog problema sa alkoholizmom i drogama i svađe sa Bregovićem, Tifa napušta Dugme. Poslednji nastup sa grupom je imao 2. avgusta na koncertu u Moskvi kada su Bijelo dugme i Bajaga i instruktori predstavljali Jugoslaviju na Svetskom festivalu omladine i studenata. Tifa je otišao na dosluženje vojnog roka, a kasnije je uhapšen zbog posedovanja droge. Novi pevač je postao Alen Islamović koji je u međuvremenu napustio Divlje jagode, razočaran njihovim neuspesima u Engleskoj. Nova ploča trebala je biti najprovokativnija u diskografiji grupe, ali ne samo zbog naslova „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“. U intervjuu Petru Popoviću 1994. godine Bregović govori o tome kako je zamislio ovu ploču. Wikiquote „Cijela ploča „Pljuni i zapjevaj, Jugoslavijo“ imala je taj neki mali koncept koji je trebalo da bude zaokružen, međutim, nije se mogao ostvariti. Bilo je zamišljeno da se pojave svi državni neprijatelji na jednom mjestu. Pisao sam „Ružica si bila“ za Vicu Vukova, mislio sam da stavim na omot Miću Popovića, htio sam da pjeva Tempo. Ali, čim smo krenuli u kontakt sa Vicom Vukovom, Udba je odmah počela da prati menadžera Raku; nakon sastanka sa Vicom u Zagrebu njega su uhapsili na aerodromu u Sarajevu. Ja sam išao na sastanak sa Mićom Popovićem, a onda me molio direktor Diskotona, pošto je on znao da me prate, da se ne upuštam u to. Niko nije htio da štampa ploču na kojoj pjeva Vice Vukov, a na omotu ima Miću Popovića.“ (―) [3] Na omotu se konačno našla kineska propagandna slika koja prikazuje moderni revolucionarni ples. Uvodna pesma na ploči je snimana sa partizanom i narodnim herojem Svetozarom Vukmanovićem Tempom u pratnji Gorana Bregovića i štićenika doma za napuštenu decu Ljubica Ivezić iz Sarajeva, koji peva staru revolucionarnu temu „Padaj silo i nepravdo“. Osim politički obojenih, tu se našao i instant hit „Hajdemo u planine“ i „ A i ti me iznevjeri“ kao i balade „Noćas je k’o lubenica pun mjesec iznad Bosne“, „Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude“, „Ružica si bila, sada više nisi“. Iako su ove pesme postigle veliki uspeh kod široke publike, stariji obožavaoci Bijelog dugmeta nisu bili zadovoljni glasovnim mogućnostima Alena Islamovića, te su tražili povratak Željka Bebeka. Dvostruki živi album „Mramor, kamen i željezo“, snimljen na turneji, pojavio se krajem 1987. godine. Naslovna pesma obrada je starog hita zagrebačke grupe Roboti, a na ploči se našlo šesnaest pesama koje daju uvid u biografiju grupe: od prvih singlova do poslednjeg studijskog albuma. Posle turneje grupu je tiho napustio Vlado Pravdić i posvetio se poslu s računarima. Krajem 1988. godine izašao je album „Ćiribiribela“ s „Đurđevdanom“ kao mega-hitom. Iskoristivši stih Đorđa Balaševića A ja nisam s onom koju volim i staru romsku temu, Bregović je uz pratnju orkestra Feata Sejdića, napravio pesmu koja će postati najveći hit Bijelog dugmeta. Na snimanju ploče, kao gosti su se pojavili Hor srpske pravoslavne crkve, Prvo beogradsko pevačko društvo, klapa Trogir, bubnjar Vlada Golubović (iz Bajage i instruktora) i basista Nenad Stefanović Japanac. Političke teme su bile pristune i na ovom albumu u vidu spajanja himne Lijepa naša i pesme Tamo daleko. Publika u Hrvatskoj i Srbiji loše je primila ovaj miks i žestoko zviždala tokom njegovog izvođenja na koncertima. Ostatak albuma čine pesme „Nakon svih ovih godina“, „Evo zakleću se“, „Napile se ulice“, „Ako ima Boga“, „Šta ima novo“. Početkom 1988. godine Bijelo dugme polazi na dvomesečnu turneju, ali posle koncerta u Derventi, Alen Islamović mučen bolovima u bubrezima napušta grupu i odlazi kući u Bihać. Turneja se naglo prekida, otkazuju se koncerti u Kini i Sovjetskom Savezu, a Bregović odlazi u Pariz. Niko tada nije pomislio da će do sledećeg koncerta najpopularnije grupe bivše Jugoslavije proći čak šesnaest godina. Pravi razlozi za raspad grupe nisu nikada otkriveni, ali većina ljudi misli da je raspad SFRJ izazvao raspad grupe, jer je grupa često smatrana za simbol jedinstva naroda Jugoslavije. Posle Dugmeta Uredi Po napuštanju grupe, Alen Islamović je objavio solo album „Haj, nek se čuje, haj nek se zna“. U proleće 1990. godine izlazi kompilacija balada „Nakon svih ovih godina“ nastalih u periodu od 1983. do 1988. godine. Željko Bebek se po izbijanju rata preselio u Zagreb i nastavio karijeru, Zoran Redžić je otišao u Finsku, a Mladen Vojičić Tifa je tek 1995. napustio Sarajevo i otišao u Nemačku. Ipe Ivandić se po izbijanju rata preselio u Beograd gde je tragično nastradao 13. januara 1994. godine. Bregović je nastavio uspešnu karijeru kompozitora filmske muzike koju je započeo radovima na filmovima Kuduz i Dom za vešanje. Tokom devedesetih postaje jedan od najpoznatijih evropskih etno kompozitora, potpisuje ugovor s velikom izdavačkom kućom Univerzal, te sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane nastupa u elitnim koncertnim dvoranama. U bazilici Sen Deni, na festivalu nazvanom Od Baha do Bregovića, premijerno izvodi svoj oratorijum Moje je srce postalo tolerantno. Bregović je odbijao ideju o ponovnom okupljanju Bijelog dugmeta. U mnogim intervjuima izričito je odbijao svaku mogućnost da ikad više izađe na pozornicu kao rok gitarista. Dolazak novog milenijuma i gotovo svetski uspeh samo ga je učvrstio u takvom stavu. Ipak, pod sponzorstvom moćne Koka-Kole Bregović je ponovo okupio grupu koja tokom juna 2005. održala spektakularne oproštajne koncerte u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. tags: DZUBOKS DZU BOKS časopis ex yu rock Goran Bregović rok muzika jugoslovenski bendovi d. štrbac