Vintage 1960`s Walt Disney ` MICKEY MOUSE ` MIKI MAUS`-ART. 155 *Miki.maus-1968.*10-2022 Stara igračka Miki Maus art 155, original Walt Disney u zelenom kratkom šortcu Biserka art 155 Walt Disney 1968 Mickey Mouse MICKEY MOUSE RUBBER TOY DOLL PUPPET YUGOSLAVIA BISERKA ART WALT DISNEY-ART 155 art 155 Toy Prod Biserka Zagreb 1968.g MIKI MAUS - BISERKA ZAGREB; WALT DISNEY, ART. 155 - 1968.g. - RARITET materijal: guma,visina: 22.cm,širina: 7.cm-raspon UŠI, težina 160.grama, ispravna psvirala Gumena igračka MIKI MAUS, u plavom kratkom šortcu i roze majici, koju je 1968.g., izrađivala biserka, Zagreb po licenci Walta Disneya. Odlično sačuvan raritetni primjerak, izuzetno tražen među kolekcionarima. Artikl br. 155. STANJE :VRLO DOBRO-pištaljka ispravna Za kolekcionare. IGRAČKA GUMENA - MIKI MAUS WALT DISNEY PROD. 1968.GODINA BISERKA ZAGREB ART. 155 DIMENZIJE cca- 22 X 12 cm (najveća širina kod ušiju) Get an ultra rare and vintage Mickey Mouse toy from 1968. Look at the ART number, which is lower than 100, its ART 155.

stampano na kartonu na 5 jezika prelom - 6 stranica 23 x 22 cm Kad čuješ zvona je jugoslovenski film iz 1969. godine. Režirao ga je Antun Vrdoljak, a scenario su pisali Ivan Šibl i Antun Vrdoljak. Prva godina rata. Tri sela u susedstvu i tri različite vere. Zvone tri zvona večernje i jutrenje u miru dok rat ne pretvori tri boga u tri noža. Uz unutrašnje otpore, zajednički neprijatelj će ujediniti ali i izbrisati predrasude. Pavle Vuisić Gara Boris Buzančić Vjeko Vanja Drah Maks Boris Dvornik Kubura Izet Hajdarhodžić Nikola Antun Nalis Čarls / Topnik Fabijan Šovagović Mićan Branko Špoljar Komandant Bataljona Ivica Vidović Meho Branka Vrdoljak Marija Mirko Boman Partizan Stevo Krnjajić Jokan Zvonimir Ferenčić Vozač nemačkog kamiona Nataša Maričić Devojka u crvenoj majici Minja Nikolić Žena kojoj je pobeglo dete Tihomir Polanec Stražar / ranjenik Zoran Tadić Vladimir Bačić Partizan s torogom kapom Marko Vrdoljak Partizan Antun Vrdoljak Zapovjednik ------------------------------ Centar Filmskih radnih zajednica (Centar FRZ) je producentska kuća koja je nastala 1970. godine iz prvobitnog Servisa Filmskih radnih zajednica (Servisa FRZ). U periodu do 1978. godine su proizveli dosta filmova koji su osvajali razne nagrade a u ovom periodu je dosta rađeno koprodukcija sa drugim filmskim studijima u bivšoj Jugoslaviji npr: Jadran film Zagreb (proizvedeni zajednički Atentat u Sarajevu i Seljačka buna 1573. iz 1975), Viba film Ljubljana (Crveno klasje iz 1970, Oksigen iz 1970, Begunac iz 1973) itd. Značajni rukovodioci u ovom periodu (koji su u tom periodu uradili najveći broj filmova kao direktori produkcije dotičnog filma u produkciji Centra FRZ su: Aleksandar Radulović, Dušan Perković, Radivoje Popović, Milenko Stanković, Aleksandar Stojanović i Milan Žmukić . 1978. godine menja se naziv u Centar film Beograd koji je ostao do dana današnjeg. ---------------------------------- Kad čuješ zvona Žanr: Ratni Režija: Antun Vrdoljak Kratak sadržaj: Prva godina rata. Tri sela u susedstvu, tri različite vere. Tri zvona zvone večernje i jutrenje u miru, dok rat ne pretvori tri boga u tri noža. Uz unutrašnje otpore, zajednički neprijatelj će ih najzad ujediniti i izbrisati predrasude. Producent: FRZ, Beograd, FRZ, Zagreb Scenario: Antun Vrdoljak Muzika: Anđelko Klobučar Snimatelj: Frano Vodopivec Scenografija: Željko Senečić Zemlja porekla: Jugoslavija, Srbija, Hrvatska Montaža: Radojka Ivančević-Tanhofer Trajanje: 92 minuta Tehnika: Widescreen, kolor Prvo prikazivanje: 5.2.1969.

str. 23 Petparačke priče (engl. Pulp Fiction) je američki neonoar kriminalistički film iz 1994. godine, u režiji Kventina Tarantina koji je i napisao film uz doprinos Rodžera Ejverija. Poznat je po nelinearnoj radnji, eklektičnom dijalogu, ironičnoj mešavini humora i nasilja i referenci iz drugih filmova i popularne kulture. Tematski je baziran na šund kriminalističkim romanima četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka i prati život nekoliko individualaca čiji su životi umešani u kriminalno podzemlje Los Anđelesa. Glumačku postavu čine Brus Vilis, Džon Travolta, Semjuel L. Džekson, Uma Terman i Ving Rejms. Nominovan je za sedam Oskara, uključujući najbolji film; Tarantino i Ejveri su osvojili nagradu Oskar za najbolji originalni scenario. Na Filmskom festivalu u Kanu je nagrađen Zlatnom palmom. Veliki komercijalni uspeh revitalizovao je karijeru glavnog glumca, Džona Travolte, koji je bio nominovan za Oskara, kao i Samjuel L. Džekson i Uma Terman. Kritičari su film zbog njegove samorefleksije i nekonvencionalne strukture nazvali prvim primerom postomodernog filma. Petparačke priče poslužile su kao inspiracija za mnoge kasnije filmove koji su preuzeli određene elemente njegovog stila. Priroda njegove produkcije, marketinga i distribucije i naknadne profitabilnosti snažno su uticali na područje nezavisne kinematografije. Film je uvršten u Nacionalni filmski registar Kongresne biblioteke kao `kulturološki, istorijski ili estetski značajan`. Radnja filma nije ispričana hronološkim redosledom, a prati tri glavne međusobno povezane priče: Plaćeni ubica Vinsent Vega je protagonista prve priče, bokser Buč Kulidž je glavni junak druge, a Vinsentov partner Džuls Vinfild je glavni junak treće.[1] Film počinje sa „Pampkinom” i „Hani Bani” koji pljačkaju restoran, a radnja zatim prelazi na priče o Vinsentu, Džulsu i Buču. Na kraju se vraća tamo gde je i započeo, u restoran. Postoji ukupno sedam narativnih nizova; trima osnovnim pričama prethode naslovi: Prolog − Restoran (I) Uvod u „Vinsent Vega i žena Marselusa Volasa” „Vinsent Vega i žena Marselusa Volasa” Uvod u „Zlatni sat” (a−flešbek, b−sadašnjost) „Zlatni sat” „Situacija sa Boni” Epilog − Restoran (II) Kad bi se sedam sekvenci poređalo hronološki, išle bi sledećim redosledom: 4a, 2, 6, 1, 7, 4b, 5. Sekvence 1 i 7 i 2 i 6 se delimično preklapaju, pa su prikazane iz različitih pogleda. Narativni redosled, sa svim svojim zaobilaženjima, je zapravo kružan, budući da se poslednja scena preklapa sa prvom. Govoreći o filmu, Tarantino je izjavio: „Super stvar je ta da se lomljenjem linearne strukture, kad gledam film sa publikom, lomi i stanje publike. To je kao ono, `Moram da vidim ovo... Moram obratiti pažnju`. Gotovo možete osetiti kako se svi pomiču u svojim sedištima. Zapravo je zabavno gledati publiku kako na neki način lovi film.” „Pampkin” (Tim Rot) i „Hani Bani” (Amanda Plamer) doručkuju u restoranu. Odlučuju da ga opljačkaju, shvativši da bi mogli da izvuku novac ne samo iz blagajne, nego i od mušterija, kao što su to učinili tokom njihove poslednje pljačke. Nekoliko trenutaka kasnije počinje pljačka, scena nestaje i počinje uvodna špica. Dok Džuls Vinfild (Samjuel L. Džekson) vozi, Vinsent Vega (Džon Travolta), priča o svojim iskustvima u Evropi, iz koje se upravo vratio; o hašiš-baru u Amsterdamu, o francuskom Mekdonaldsu i njihovom burgeru sa sirom („Rojal sa sirom”). Dvojac odeven u odela je na putu da uzmu aktovku od Breta (Frenk Vejli), koji se ogrešio kod njihova šefa, gangstera Marselusa Volasa. Džuls govori Vinsentu kako je Marselus bacio nekoga sa četvrtog sprata jer je njegovoj ženi izmasirao stopala. Vinsent odvraća da ga je Marselus zamolio da prati njegovu suprugu dok je izvan grada. Nakon šaljivog, filozofskog podbadanja, vraćaju se svojim pravim ulogama i ubijaju Breta na dramatičan način nakon što Džuls izrecituje zlokobno „biblijsko” proročanstvo. U gotovo praznom koktel-baru, bokser Buč Kulidž (Brus Vilis) prihvata veliku sumu novca od Marselusa Volasa (Ving Rejms), dogovorivši se da će pasti u petoj rundi sledećeg meča. Buč i Vinsent kratko se susreću, dok Vinsent i Džuls - sada neobjašnjivo odeveni u majice i šorceve - dolaze u Marselusov klub kako bi dostavili aktovku. Sledećeg dana, Vinsent svraća kod Lensa (Erik Stolc) i Džodi (Rozana Arket) kako bi kupio malo heroina visokog kvaliteta. Nafiksavši se pre susreta sa Mijom Volas (Uma Terman), izvodi je napolje. Njih dvoje odlaze u dopadljivi restoran tematski uređen u stilu pedesetih u kojem su službenici prerušeni u pop ikone te decenije. Mija se priseća svog glumačkog iskustva u propaloj pilot epizodi TV serije „Foks Fors Fajv”. Nakon učešća u plesnom takmičenju, vraćaju se u kuću Volasovih sa trofejom. Dok Vinsent u kupatilu sam sebe uverava da se ne spetlja sa šefovom ženom, Mija pronalazi Vinsentov heroin u džepu negova sakoa. Zamenivši ga sa kokainom, ušmrče ga i predozira se. Vinsent je pronalazi i prestrašen odjuri u Lensovu kuću po pomoć. Tamo ubrizgava injekciju adrenalina u njeno srce, oživevši je. Pre nego što se par rastao, Mija i Vinsent se dogovaraju da ne govore Marselusu o incidentu, bojeći se onoga što bi mogao da im učini. Mladi Buč gleda televiziju, kada u sobu uđe vijetnamski veteran, kapetan Kuns (Kristofer Voken). Kuns objašnjava da mu je doneo zlatni sat, koji se prenosio generacijama među muškim članovima porodice Kulidž. Bučov otac je umro u logoru za ratne zarobljenike, a na njegovu posljednju želju Kuns je sakrio sat u svoj rektum i čuvao ga dve godine kako bi ga donio Buču. Zazvoni zvono, preplašivši odraslog Buča iz njegova sna. On je u bokserskoj opremi i vreme mu je za borbu za koju je plaćen da padne. Buč beži iz arene nakon pobede u borbi. Pobegavši taksijem, od svoje vozačice opsednute smrću, Esmeralde Viljalobos (Andžela Džouns) saznaje da je ubio svog protivnika. Buč je prevario Marselusa, opkladivši se na sebe na vrlo povoljan koeficijent. Sledećeg jutra u motelu, Buč otkriva je njegova devojka, Fabijen (Marija de Medeiros), zaboravila da spakuje njegov nezamenljivi sat. Vraća se u svoj stan kako bi ga pokupio, iako ga gotovo sigurno traže Marselusovi ljudi. Buč brzo pronalazi sat, ali misleći da je sam, zastaje kako bi ispekao tost. Tada na kuhinjskom stolu opaža automatski pištolj. Začuvši puštanje vode u toaletu, Buč uzima pištolj i ubija Vinsenta Vegu koji izlazi iz kupatila. Vozeći se iz stana, Buč slučajno naleće na Marselusa. Udara ga autom, ali sudara se sa drugim vozilom. Počinje potera peške, a dvojica muškaraca završavaju u zalagaonici. Buč podiže pištolj kako bi ubio Marselusa, ali tada ih vlasnik zalagaonice, Mejnard (Duan Vitaker), zarobljava puškom. Mejnard i njegov ortak, Zed (Piter Grin), odvode Marselusa u sobu pozadi i siluju ga, ostavljajući maskiranog čoveka da nadgleda Buča. Buč se oslobađa i ubija tog čoveka. Namerava da pobegne, ali ipak odlučuje da spasi Marselusa. Dok Zed siluje Marselusa, Buč katanom ubija Mejnarda. Marselus uzima Mejnardovu sačmaricu i pogađa Zeda u prepone. Govori Buču da su kvit, ako nikome ne spomene silovanje i zauvek napusti Los Anđeles. Buč pristaje i odlazi iz grada na Zedovom motoru sa Fabijen. Priča se vraća na Vinsenta i Džulsa u Bretovom stanu. Nakon što su ga ubili, drugi muškarac izlazi iz kupatila i počinje da divljački puca na njih, ali svaki metak ih promašuje, a zaprepašćeni Džuls i Vinsent ne uspevaju ni da uzvrate vatru. Džuls tvrdi da je to čudo i Božji signal njemu da se penzioniše kao plaćeni ubica, iako se Vinsent ne slaže. Odlaze sa jednim od Bretovih saradnika, Marvinom (Fil Lamar), njihovim doušnikom. Vinsent upita Marvina za mišljenje o „čudu” i slučajno ga upucava u glavu dok je neoprezno mahao pištoljem. Prisiljen da sklone svoj krvavi automobil sa ulice, Džuls poziva svog prijatelja Džimija (Kventin Tarantino). Džimijeva žena, Boni, ubrzo dolazi sa posla, a on je zabrinut da ih ne sretne. Na Džulsov zahtev, Marselus zatraži pomoć od Vinstona Vulfa (Harvi Kajtel). Vulf uzima stvari u svoje ruke, naređujući Džulsu i Vinsentu da očiste auto, sakriju telo u prtljažniku, reše se svoje krvave odeće i presvuku se u majice i šorceve koje im daje Džimi. Osim toga, plaća Džimiju za njegovu posteljinu koje će poslužiti da se sakriju krvava sedišta dok se voze do otpada gde radi Vulfova devojka, Rakel (Džulija Svini). Vuk i Rakel odlaze da doručkuju, a Džuls i Vinsent odlučuju da učine isto. Džuls i Vinsent doručkuju, a razgovor se vraća na Džulsovu odluku da se penzioniše. U kratkom preseku, vidimo „Pampkina” i „Hani Bani” malo pre nego što odlučuju da opljačkaju restoran, iz uvodne scene filma. Dok je Vinsent u toaletu, počinje pljačka. „Pampkin” zahteva sve dragocenosti, uključujući Džulsovu misterioznu aktovku. Džuls iznenađuje „Pampkina”, držeći ga na nišanu. „Hani Bani”, histerična, poteže pištolj na Džulsa. Vinsent izlazi iz toaleta sa pištoljem uperenim u nju. Nastaje Meksički obračun. Džuls objašnjava svoju ambivalentnost prema svom kriminalnom životu, a kao svoj prvi čin iskupljenja nagovara dvoje pljačkaša da odnesu novac koji su pokupili i odu, zaključivši mudro kako su pošteđeni, ostavivši aktovku koja će biti vraćena svom vlasniku. Film je osvojio ukupno 43 nagrade i 40 nominacija. Dobio je nagradu Oskar za najbolji scenario, 1995, a nominovan je za još šest oskara; između ostalih, Travolta je bio nominovan za najbolju mušku ulogu, Džekson i Terman za sporedne, a sam Tarantino za najboljeg režisera. Iste godine, film je osvojio nagradu Saturn za najbolji film Udruženja za SF, fantaziju i horor filmove u SAD, BAFTA nagrade za najbolji scenario i epizodnu mušku ulogu (Džekson) u Ujedinjenom Kraljevstvu, Globus za najbolji scenario, kao i MTV nagrade za najbolji film i najbolju scenu plesa, koju su odigrali Uma Terman i Džon Travolta. Godinu dana pre toga, film je osvojio i Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu.

329 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekoliko listova se odvojilo od tabaka, znaci nije pocepano samo se odvojilo. Simpsonovi (engl. The Simpsons) je američka je animirana komedija situacije tvorca Meta Grejninga za mrežu Fox Broadcasting Company. Postala jedna od prvih uspešnih serija ove kuće, a takođe i jedna od najuspešnijih i najcenjenijih u istoriji medija. „Simpsonovi“ su u stvari spin-of serije kratkih animiranih filmova prvobitno emitovanih u emisiji „Trejsi Ulman šou“[1]. Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život porodice iz naslova. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije, a najpoznatija je po samokritičkom humoru te po metareferencama. I sama porodica iz serije imala je značajan upliv u pop-kulturu, pa su u svakodnevnu upotrebu ušle razne fraze iz serije, a uzvik nezadovoljstva „dou!“ (d`oh!) uvršten je i u rečnik engleskog jezika. Navodi se da je nastanak mnogih animiranih serija za odrasle bio pod uticajem „Simpsonovih“, pri čemu se naročito misli na serije „Kralj brda“, „Saut Park“ i „Porodični čovek“. Iako je tokom poslednjih nekoliko godina, po nekima, došlo do pada kvaliteta, serija je još uvek veoma gledana i dalje dobija pozitivne kritike. „Simpsonovi“ su do danas najdugotrajniji američki sitkom i najdugotrajnija animirana serija uopšte. Od dana emitovanja prve epizode (17. decembra 1989) pa do kraja 33. sezone proizvedeno je i emitovano 707 epizoda. Dana 27. jula 2007. bila je premijera dugometražnog filma Simpsonovih. Nastanak Grejning je ideju za Simpsonove dobio u hodniku kancelarije Džejmsa Bruksa. Bruks ga je pozvao na dogovor o stvaranju kratke animirane serije, a Grejning je došao s idejom da predstavi svoj strip „Život u paklu“ (engl. Life in Hell). Kada je shvatio da bi animiranje njegovog stripa zahtevalo da se odrekne autorskog prava nad svojim životnim delom, Grejning je odlučio da krene u drugom smeru[2]. Na brzinu je skicirao svoju verziju disfunkcionalne porodice. Likove je oblikovao po članovima vlastite porodice, zamenivši svoje ime sa „Bart“ Simpsonovi su se prvi put pojavili u nizu kratkih animiranih filmova u emisiji „Trejsi Ulman šou“, a prva epizoda „Laku noć“ emitovana je 19. aprila. 1987[1]. Porodica je bila prilično grubo nacrtana budući da je Grejning animatorima predao samo skice verujući da će ih oni doraditi, međutim, animatori su te skice samo precrtali[2]. Simpsonovi su 1989. prilagođeni u niz polučasovnih epizoda za TV kuću Foks. Prva emitovana epizoda bila je „Simpsons Roasting on an Open Fire“ umesto planirane prve epizode „Baš začarano veče“. Ta je epizoda morala biti ponovno nacrtana nakon što su autori uočili loš kvalitet animacije i bila je emitovana kao poslednja epizoda prve sezone. Simpsonovi je bila prva Foksova serija koja je dospela među trideset najgledanijih u sezoni[3]. Trejsi Ulman podnela je tužbu protiv Foksa, tvrdeći da je njena emisija razlog uspeha Simpsonovih i da joj stoga sleduje deo zarade serije. Slučaj je na kraju završen u korist TV kuće[4]. Serija je od samog početka izazivala kontroverzu - Bart Simpson je bio buntovnik i često se izvlačio bez posledica, što je dovelo do toga da ga neka roditeljska udruženja i konzervativni glasnogovornici smatraju lošim uzorom deci. Džordž H. V. Buš je jednom prilikom rekao: „Nastavićemo da se trudimo da osnažimo američku porodicu. Da učinimo da bude više nalik porodici Volton, a manje porodici Simpson“. Majice sa likovima iz serije, kao i druga roba sa Simpsonima kao zaštitnim znakom su zabranjeni u nekim školama u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. Međutim, proizvodi su se i dalje odlično prodavali. U prvih 14 meseci prodaje ukupna zarada širom sveta je iznosila oko dve milijarde dolara... Panini je italijansko preduzeće sa sedištem u Modeni, nazvano po braći Panini koja su ga osnovala 1961. godine.[1] Proizvodi knjige, stripove, časopise, nalepnice, sličice i druge artikle preko svojih kolekcionarskih i izdavačkih podružnica.[2][3] Distribuira sopstvene proizvode i proizvode trećih dobavljača. Održava Odeljenje za licenciranje za kupovinu i preprodaju licenci i pružanje agencija za pojedince i novine koji žele da kupe prava i licence za strip.[4] Preko svoje podružnice, preduzeće koristi softver koji se aktivira glasom za snimanje fudbalske statistike, koja se zatim prodaje agentima, timovima, medijskim kućama i proizvođačima video-igara.[5] New Media upravlja aplikacijama na internetu ovog preduzeća i ostvaruje prihod od prodaje sadržaja i podataka.[6] Udruživši se sa FIFA-om 1970. godine, Panini je objavio svoj prvi album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstvo u fudbalu za Svetsko prvenstvo 1970. godine.[7] Od tada, prikupljanje i razmena sličica i nalepnica postalo je deo iskustva Svetskog prvenstva, posebno za mlađe generacije. Godine 2017. album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstv iz 1970. koji je potpisao Pele prodat je za rekordnih 10.450 funti.[8][9] Panini je do 2015. proizvodio sličice i nalepnice za UEFA Ligu šampiona. Od 2019. ima licencna prava za međunarodna takmičenja u fudbalu kao što su FIFA Svetsko prvenstvo, UEFA Liga nacija i Kopa Amerika, kao i domaće lige uključujući Premijer ligu (od sezone 2019/2020), špansku La ligu,[10] italijansku Seriju A[11] i argentinsku prvu ligu....

Sekira najveceg strip junaka Zagora. Napravljena od prirodnog kamena, sa drvenom drskom. Retko , kolekcionarsko Zagor je stripski junak autora Serđa Bonelija (scenario) i Galijena Ferija (crtež) koji je nastao 1961. godine u Italiji. Na prostorima bivše SFRJ prvi put se pojavio 1968. godine, u stripu pod naslovom „Nasilje u Darkvudu“. Puno ime Zagora je Zagor Te-Nej, što na jeziku Algonkin Indijanaca znači „duh sa sekirom“. Pravo ime ovog strip heroja je Patrik Vajlding. Prvobitno, Zagoru je bilo nadenuto ime Ajaks, ali se Boneli predomislio kad je čuo da postoji deterdžent istog imena. Radnja stripa se dešava u Darkvudskoj šumi u Severnoj Americi. Zagor je predstavljen kao lik atletske građe sa prepoznatljivim kostimom čiji je osnovni deo crvena majica sa žutim krugom u sredini, u kojem je nacrtana slika orla raširenih krila. Njegov verni pomoćnik i saputnik u brojnim avanturama je simpatični debeli Meksikanac Čiko. Tu su još i Tonka, poglavica Mohavka i Zagorov krvni brat, Dok Lester, indijanski vrač Mnogooki itd. Jedan od njegovih legendarnih neprijatelja je ludi naučnik po imenu Helingen. Zagorovo pravo ime je Patrik Vajlding, a rođen je u kolibi kod Klir Votera (Darkvud). Roditelju su mu se zvali Beti i Majk Vajlding i bili su irskog porekla. Kada je bio dečak, roditelje su mu ubili Indijanci Abenake koje je predvodio belac Solomon Kinski. Zagora je spasao otac bacivši ga u reku pre nego što je zajedno sa njegovom majkom nastradao u zapaljenoj kući koju su zapalili Indijanci. Nakon toga ga iz reke spašava lutalica Fici, čovek koji je bio bogati trgovac u Bostonu i koji se toga odrekao da bi došao da živi u divljini. Fici ga je naučio da rukuje kamenom sekirom. Tokom odrastanja, Patrik traži Solomona Kinskog da mu se osveti zbog smrti svojih roditelja. Jednog dana saznaje gde se on nalazi i sprema osvetu. Dolazi u selo Indijanaca Abenaka kojima je Kinski bio neka vrsta poglavice i ubija nekoliko Indijanaca iz zasede. Nakon toga Indijance hvata panika i većina napušta selo, dok manji broj ostaje uz Kinskog. Nakon toga ulazi u selo i ubija ostatak Indijanaca i bori se sa Kinskim i savlada ga. Tada mu Kinski govori da je njegov otac bio bivši vojni oficir koji je izvršio zločin nad indijancima i da je to razlog zašto su ubili njegove roditelje. Patrik ne može da veruje, ali kada vidi članak u novinama da je njegov otac proglašen krivim za taj zločin, pada na kolena i očajava. Tada Kinski uzima pištolj i nišani u Patrika. U tom trenutku se pojavljuje Fici i pogađa Kinskog sekirom i ubija ga. Ipak i Kinski je stigao da puca i pogađa Ficija, koji nakon nekoliko trenutaka umire na Patrikovim rukama. Posle tih događaja, Patrik odlazi razočaran, tužan i tada donosi odluku: „Ubuduće ću raditi samo na miru! Pokušaću izmiriti Indijance i belce, uneti više razumevanja za njih. Pomagaću onima koje ocenim pravednima, bez razmišljanja o tome ko kojoj rasi pripada“. Tako je počeo svoj put borbe protiv nepravde. Jednog dana je naišao na grupu Indijanaca koji su napali grupu glumaca sa kočijama. Savladao ih je i ubio njihovog poglavicu. Glumci koje je spasao su bili porodica Salivan koji će kasnije postati njegovi veliki prijatelji. Tokom upoznavanja sa njima, ispričao im je svoju tužnu priču i oni mu prave crveni kostim sa orlom na grudima, a Patrik daje sebi ime „Duh sa sekirom“ (indijanski naziv Za-gor Te-Nej). Kasnije tokom skupa indijanskih poglavica Darkvuda pojavljuje se u plamenom krugu na jednom proplanku. Indijanci videvši to pomisliše da je to duh i da ga je Manitu poslao. Tada Zagor govori: „Izbacite strah iz srca sinovi Manitua! Veliki Duh me nije poslao na zemlju da bih vas kaznio, nego da bih vam pokazao pravi put, kako bih vam ukazao na mudre odluke. Za-gor Te-Nej je moje ime, a ova sekira je moj znak! Ne zaboravite to“. Sve poglavice su prihvatile Zagora za svog zaštitnika, osim jednog koje se zvao Oga-Ito i koji je mrzeo belce. On Zagora izaziva na dvoboj u kojem ga Zagor pobeđuje i ubija.