Imena mi mog - Radmila Todorović Babić, pevana poezija Ima originalnu posvetu od autora! Radmila Todorović Babić (Niš, 14. februar 1949 — Beograd, 7. decembar 2006) bila je srpska pesnikinja i tekstopisac. Iako je završila medicinu, čitav svoj život bavila se isključivo pisanjem tekstova pesama narodne muzike, među kojima su Potražiću oči nešto zelenije, Luckasta si ti, Imena mi mog, Čaj za dvoje, Tebi za ljubav, Baš mi se ne da, Igraj, Boro, moje oro, Kazuj, krčmo, džerimo, Šuška se, šuška, Izvini, dušo, izvini, Šota (u narodu poznatija kao Šote mori, šote) i mnoge druge. Rođena je u Nišu. Završila je Medicinski fakultet u Nišu, ali se medicinom nije nikad bavila.[1] Udala se za Milana Babića sa kojim je u braku provela 20 godina.[2] Neki od izvođača za koje je pisila tekstove su: Milan Babić, Miroslav Ilić, Snežana Đurišić, Lepa Lukić, Marinko Rokvić, Lepa Brena, Usnija Redžepova, Biljana Jevtić i drugi. Napisala je neke od velikih hitova narodne muzike: Svađalice moja mala, Luckasta si ti, Joj Rado, joj Radmila, Čaj za dvoje, Baš mi se ne da, Imena mi mog, Mala soba tri sa tri, Potražiću oči nešto zelenije, Šuška se, šuška, Kazuj krčmo džerimo, Progovori, sliko, Imam samo pjesmu, Šota... Napisala je tekstove za veliki broj izvođača narodne muzike: Miroslav Ilić - Luckasta si ti, Joj Rado, joj Radmila, Najlepša si kad se smeješ, Shvatio sam, ne mogu bez tebe, Ova noć, Dajem reč, Otvori mi vrata raja Snežana Đurišić - Imena mi mog, Pričaj mi, pričaj, Mala soba, tri sa tri, Nema ćara od bećara, Mene nana neguje i gleda, Iznenadi me, Ti si meni bio sve, Puče jelek, puče bruka, Udario tuk na luk Marinko Rokvić - Potražiću oči nešto zelenije, Svađalice moja mala, Zamiriši na brazdu, I pijan i trezan za tebe sam vezan Usnija Redžepova - Kazuj krčmo džerimo, Zbog tebe mori, Leno, Vero, nevero, Kako kolan da se vijem, Rasule se kose moje, Šta hoćeš, Ja sa juga, ti sa severa Dobrivoje Topalović - Kad bih mog`o i umro bih za te, Progovori, sliko, Treća jesen zajesenila, Volim te, jedino moje, Hvala ti što postojiš Nada Topčagić - Izvini, dušo, izvini, Vragolanka, Na srcu mi ležiš Milan Babić - Baš mi se ne da, Samo da si rekla, Selo moje malo, Šana, Gospode dragi Lepa Lukić - Čaj za dvoje, Ej, što da ne Radiša Urošević - Tebi za ljubav, Šumadinac od glave do pete, Ja za tebe dišem, Zora zori Biljana Jevtić - Uđi mi u trag Vera Ivković - Šuška se, šuška Vasilija Radojčić - Džumbus, džumbus, mašala Lepa Brena - Igraj, Boro, moje oro Šota u izvođenju Nenada Jovanovića. Nedžad Salković: Imam samo pjesmu ... Vikipedija Izdavač: Autorsko izdanje, Beograd Godina: 1997 Broj strana: 140 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 2180 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

33 X KAKO POSTATI VODITELJ , Branislav Kovač Beograd 1999, mek povez,odlično očuvano,ilustrovano, ćirilica razgovori sa 33 najpoznatija srpska voditelja, između ostalih : Mića Orlović , Milovan Ilić Minimaks , Vanja Bulić , Marko Marković , Bane Vukašinović , Mira Adanja Polak , Ruška Jakić , Miroslav Lazanski , Minja Subota, Suzana Mančić... ,

Dobrica Erić Plači voljena zemljoMeki povezДобрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1]Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.БиографијаРођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.— Добрица ЕрићУ октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]ЗанимљивостМање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.ПризнањаГоранов вијенац 1974.Младо поколење 1977.Орден заслуга за народ 1977.Награда Змајевих дечјих игара 1982.Награда Вукове задужбине 1982.Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988.Велика базјашка повеља, 1997.Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001.Змајева наградаПовеља Змајевих дечјих игара, 2005.Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштвуЗлатни прстен фестивала БулкаЗлатна потковица и звање Витез чарапаније у КрушевцуЗлатни кључ СмедереваМатићева повељаНаграда Српске књигеЗлатни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децуНајвиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и КнићаДиплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14]Разапета земљаЗа књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992.Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994.Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.Октобарска награда Београда, 1995.Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996.Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.Златни беочуг града Београда, 2000.Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002.Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.Песничко успеније, Звечан, 2009.ДелаДео Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат”Књижевна делаСвет у Сунцокрету, (1959)Вашар у Тополи, (1965)Стари сељачки календар, (1966)Славуј и сунце, (1968)Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)Торта са пет спратова, (1973)Од рата до златара, (1973)Добрица чобанска торбица, (1973)Сишло буре у обруче, (1974)Песма о свицима, (1975)Долина сунцокрета, (1976)Река с ружом римована, (1976)Вечни кратковечници, (1977)Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)Башта са седам ружа, (1979)Читанка годишњих доба, (1979)Торбица чаробница, (1979)Срицање жене, (1980)Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)Чардак између четири јабуке, (1980)Доба дулека, (1980)Цар пчелар, (1981)Шеширић као булка, (1981)Прстен у извору, (1981)Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)Од азбуке до златне јабуке, (1982)Добро вече, добра зелена долино, (1984)Стабло твог тела, (1984)Сунчева вереница, (1985)Споменар на дар, (1986)Тако жубори река, (1987)Месечеви миљеници, (1987)Кад коњ зарже, (1987)Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)Вукова старинарница, (1988)Рождество ратарево, (1989)Крунисање, (1989)Бунар за пријатеље, (1990)Кокајте се кокице, (1990)Бал вампира, (1990)Пужева срма, (1991)Еколошки буквар, (1991)Плава месечина, (1991)Сан Гружанске летње ноћи, (1992)Језеро Јежева бара, (1993)У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)Плачи вољена земљо, (1993)Разапета земља, (1999)Вилина Долина, (1999)Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)Дечак са златом липе у коси, (2005)Пета страна света, Пчелица (2012)Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013)Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013)Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014)`Наша гошћа година`, Креативни центар (2019)`Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015)`Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008)СтриповиЕрић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар КласЗачарана шума, Дечје новине, Александар КласЗачарана труба, Дечје новине, Александар КласПлава праћка, Дечје новине, Александар КласПод зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој БогичевићТајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана ЈовановићСултанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг ЂурђићБраћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар РадичевићТопови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар РадичевићЗамке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир ФилиповскиТаковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана ЈовановићБубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко ПлавшићЗбирка књижевника Добрице ЕрићаДобрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.6/3

Dobrica Erić Plači voljena zemljo Meki povez Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1] Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића. Биографија Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1] Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2] Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3] Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4] Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10] Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године. — Добрица Ерић У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12] Занимљивост Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13] По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”. Признања Горанов вијенац 1974. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1977. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 1982. Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988. Велика базјашка повеља, 1997. Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001. Змајева награда Повеља Змајевих дечјих игара, 2005. Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву Златни прстен фестивала Булка Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу Златни кључ Смедерева Матићева повеља Награда Српске књиге Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012. Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14] Разапета земља За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда: Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992. Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994. Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995. Октобарска награда Београда, 1995. Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996. Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998. Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999. Златни беочуг града Београда, 2000. Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001. Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002. Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003. Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006. Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008. Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008. Песничко успеније, Звечан, 2009. Дела Део Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат” Књижевна дела Свет у Сунцокрету, (1959) Вашар у Тополи, (1965) Стари сељачки календар, (1966) Славуј и сунце, (1968) Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969) Торта са пет спратова, (1973) Од рата до златара, (1973) Добрица чобанска торбица, (1973) Сишло буре у обруче, (1974) Песма о свицима, (1975) Долина сунцокрета, (1976) Река с ружом римована, (1976) Вечни кратковечници, (1977) Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978) Башта са седам ружа, (1979) Читанка годишњих доба, (1979) Торбица чаробница, (1979) Срицање жене, (1980) Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980) Чардак између четири јабуке, (1980) Доба дулека, (1980) Цар пчелар, (1981) Шеширић као булка, (1981) Прстен у извору, (1981) Мој друг, Миливојчићев луг, (1982) Од азбуке до златне јабуке, (1982) Добро вече, добра зелена долино, (1984) Стабло твог тела, (1984) Сунчева вереница, (1985) Споменар на дар, (1986) Тако жубори река, (1987) Месечеви миљеници, (1987) Кад коњ зарже, (1987) Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988) Вукова старинарница, (1988) Рождество ратарево, (1989) Крунисање, (1989) Бунар за пријатеље, (1990) Кокајте се кокице, (1990) Бал вампира, (1990) Пужева срма, (1991) Еколошки буквар, (1991) Плава месечина, (1991) Сан Гружанске летње ноћи, (1992) Језеро Јежева бара, (1993) У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993) Плачи вољена земљо, (1993) Разапета земља, (1999) Вилина Долина, (1999) Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002) Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002) Дечак са златом липе у коси, (2005) Пета страна света, Пчелица (2012) Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013) Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013) Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014) `Наша гошћа година`, Креативни центар (2019) `Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015) `Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008) Стрипови Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица) Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић) Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић Збирка књижевника Добрице Ерића Добрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.

Knjige (poezija) Više različitih knjiga, književnih časopisa i zbornika, uglavnom poezija. Cena iz oglasa je za jednu knjigu. Napomena: kada se neke od knjiga sa priloženih fotografija prodaju, spisak će biti ažuriran. Pre kupovine pošaljite poruku sa naslovima za koje ste zainteresovani, a ja ću odgovoriti da li su još uvek dostupne. Spisak dostupnih knjiga: Antologija slovačke poezije XX veka Jovan Zivlak - Večernja škola Najlepše ljubavne pesme sveta Radivoje Rale Damjanović - Triptih o povratku Milutin Lujo Danojlić - Plamičak na sveći Oskar Davičo - Zrenjanin / Višnja za zidom Petar Petrović Njegoš - Gorski vijenac Vito Marković - Pohvala ludilu Vito Marković - Pustoš i smrt Tiodor Rosić - Odbrana od vlasti Aleksandar Paunović - Čaj od zove Aleksandar Puškin - Selo (predgovor: Milorad Pavić) Ana Dumović - Antička opklada Ana Dumović - Plus, minus, beskonačno Anetta Milano - Prah trave Andrej Voznesenski - Trougaona kruška Blaže Koneski - Crkva Bogdan Mrvoš - Smrt u kući Božidar Milidragović - Carinik Božidar Milidragović - Izabrane pesme Dejan Bogojević - Nasmejane svetlosti Dejan Bogojević - Nenapisane pesme Dejan Bogojević - Tiranski zapisi Dejan Bogojević - Tompusi točkovi Dejvid Gaskojn - Pesme (prevod: Ivan V. Lalić) Dobrica Gajić - Vodeni znaci Dragan Pavlović - Nitroglicerin Dragan Pop Dragan - Utopija entropija dagerotipija Dragoslav Lacković - Zarobljena svetlost Dušan Čolović - Svetlosne dveri Dušan Čolović - U ikoni duše Dušan Kostić - Dnevi između nas Dušan Stanković - Stihovanje govor bez suvišnih reči Dušan Stanković - Stihovano u Niškoj Banji Dušan Stanković - Stihovi šta ako (Gde je pravda) Dušica Grujić Stanković - Zidovi ćute Duško Novaković - Nadzornik kvarta Đuro Stanojević - Kulturno mi se uzdiže Eli Skopetea - Pesme Goran Babić - Tri poeme Goran Ibrajter - Stihije Grozdana Crepajac - Obala nespokoja Grozdana Crepajac - Oseka i plima Grozdana Crepajac - Zašto Huan Liskano - Novi svet Orinoko Jasminka Nadaškić - Vreme kopriva Jelena Stanković Gavrilović - Pogašene voštanice Jovo Marić - Knjiga smrti i razonode Julian Pšiboš - Naslov večeri Jovan Dunđin - Sebi drugom Kočo Racin - Beli mugri Korponai Ivan - Nemirna su bila vremena... Latinka Đorđević - Kozaračka 39 Luiđi Fiorentino - Bazalt Ljiljana Lazić - Lutka učaurene duše Ljiljana J. Simić - Vila Jaseničarka Ljubica Zlatović - Bdenja Marija Tanackov - Stakleno more Marko Vranješević - Čujem vojsku Milan Nenadić / Ileana Ursu - Pesme Milan B. Popović - Bolji od svog života Milka Tomić - Nikad nije kasno Milka Vojinović - Običan život++-- Milorad Ilić Prika - Katalčica Miloš Brkić - Drugi cvet Mirjana Novokmet - Izazov nepoznatog Mirko Obradović - Maske Miroslava Todorović - Misija ljubavi Nevenka Vuković - Apsurdni jezik Nikolaj Kančev - Vreme podeljeno svima Nikolaj Velimirović - Pesme molitvene monaha Tadije Ognjen Petrović - Kečevi & osmice Ognjen Petrović - Prekid prenosa Predrag Čudić - Drug đavo Rade Đokanović - Apsolutno poslušan Rade Tomić - Vulkan moj brat Radiša Marinković - Dodir vremena Radmila Bošković - Samotno ogledalo Radomir Stojanović - Drugo nebo Ružica Tenkeš - Senke prošlosti Sandra Nešović - Apnea Saša Janković - Vetrovi sa vešala Slavica Ćirić - Kuća iza mosta na Batlaku Slobodan Jevtić - Fragmenti ljubavi Slobodan Kostić - Obračun sa anđelom Slobodan Suvajdžić - Anđeli i heruvimi Snežana Radojević - Vremenski palindrom Svetozar Baltić - Balade o očevini Štefanija Saša Kobula - Aelita Tanja Lazarević - Rascep Tijana Komnenić - Ko će promeniti zvuke V. A. Hronjec - Suvom iglom Vladimir Milojković - Razgovor sa Hertom Vuk Milatović - Večerammo spram zvezda Zlatko Tomić - Vražje oko Zoran M. Mandić - Kafkina fontana Zoran Milić - Kroćenje zmija Zoran Milisavljević - Prepirka sa telom Zoran Milisavljević - Ukus gorčine Zou Difan - Oda miru Izvornik 3 (zbornik poezije KK 21, S. Palanka, 2012) Izvornik 4 (zbornik poezije KK 21, S. Palanka, 2013) Kvartet 2012: Spasoje Ž. Milovanović / Predrag Jakšić / Jelena M. Ćirić / Tanja Milojević - Ja, ti, on i ona Kvartet 2015: Marija Nedeljković / Borislav Kosanović / Sandra Dobrašinović / Duško Bajić Kosanović - Četiri nijanse ljubavi Šraf (list za kulturu i društvena pitanja) br. 2: Dža ili bu, Josif Brodski (Violeta Bjelogrlić), Dijego Rivera (Vladimir Majakovski), Bertolt Breht, Danilo Kiš... Šumadijske metafore 2011 (zbornik poezije) Šumadijske metafore 2012 (zbornik poezije) Šumadijske metafore 2014 (zbornik poezije) Svitak (književne novine) br. 70 Trinaesti god (zbornik poezije KD `Zapis`, G. Milanovac, 2013)