izd 2012g, odlično očuvana radivoj Radić Nebojša Šuleić, Kolesijska eparhija Jelena Ilić Vladan Gavrilović Aleksandra Vuletić Miroslav Popović Radoš Ljušić ............. povodom stogodišnjice Balkanskih ratova

Povez: meki Izdavač: Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo Godina izdanja: 2003 Obim: 154 Stanje: odlično Autori: Mihajlo Pantić, Dejan Ilić, Milovan Marčetić, Marija Rakić, Silvija Monros-Stojaković, Laura Barna, Nataša Kovačević, Boško Tomašević, Radosav Stojanović, Miroslav Cera Mihailović, Ežen Gijvik, Hju Mekdermid, Milosav Tešić, Radovan Beli Marković, Aleksandar Gatalica...

MAGAZIN ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST I FILOZOFIJU - ZENIT 10 2009 Godina IV 138 strana 29 x 24 cm ISSN - 1452-5534 Uređivački odbor - Srđan Stanišić, Zoran Tucić, Jelena Mitrović, Miroslav Petrović, Rastko Stanišić SADRŽAJ: OGLED PETER SLOTERDAJK - Uopšteno o poslovanju gnevom BABET BABIČ - Parodija i bućkuriš GABRIJELE ŠUBERT - Zaborav i potiskivanje PITER BRUK - Sa Šekspirom (i bez njega) JASMINA AHMETAGIĆ - Je li bilo kneževe večere? NOVICA PETROVIĆ - Mizoginija bez granice ELIZABETA KLARK - Fuko, sveti oci i seks KOLUMNA UMBERTO EKO - Želja za smrću HEFE - Pronalaženje istine i pravednosti kroz konsenzus MIHAIL EPŠTEJN - Od zlatnog pravila ka dijamantskom RAZGOVOR Žak Atali Zoran Stanojević KRITIKA IVANA PERKOVIĆ - Kornelije Stanković: Sabrana dela VESELIN KLJAJIĆ - Vladimir Ilić: Imperija JOVAN JANIĆIJEVIĆ - Miloš Nemanjić: Na tragu porekla srpske inteligencije XIX veka KREJG R. DEJVIS - Brus Holsindžer: The Premodern Condition: Medievalism and the Making of Theory OGLEDI O POEZIJI DEJAN STOJANOVIĆ - Poezija ČABA BATORI - Igra s tamom LIDIJA GINZBURG - Posebno i opšte u lirskoj pesmi KARLOS FAHARDO - Pesnik suočen s globalnim teškoćama DONALD HOL - Smrt smrti poezije ADAM ZAGAJEVSKI - Protiv poezije U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja

Књига 501, свеска 1–2, јануар–фебруар 2018. Matica srpska, Novi Sad, 2018. 189 strana. Nova knjiga. ПОЕЗИЈА И ПРОЗА Владимир Конечни, Хуберове (II део) Борис Лазић, Годишњица Ајтана Дрековић, Говорим о води Владимир Набоков, Случај из живота Мирослав Брик, Могућности комуникације БЛОК: КОМПАРАТИВНО ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ Виолета Митровић, Српско-грчки песнички дијалози: Иван В. Лалић, Константин Кавафи, Одисеј Елити Дајана Милованов, Насиље и женски идентитет у „Малини” Ингеборг Бахман и „Пијанисткињи” Елфриде Јелинек Даница Трифуњагић, Милтон – Константин Маринковић – Његош: једна упоредна анализа ЕСЕЈИ Иван Негришорац, Успони и падови српске политичке самосвести: уједињење 1918. године и његове последице Миливој Ненин, О (необичном) присуству Светозара Ћоровића у „Књижевном Југу” СВEДOЧAНСТВA Владислава Гордић Петковић, 60 година Библиотеке „Прва књига” Матице српске КРИТИКА Марко Паовица, Избављење песмом (Ђорђо Сладоје, Певач у магли) Ђорђе Нешић, Лирске расправе и коментари (Ђорђо Сладоје, Певач у магли) Александар Б. Лаковић, О нестварнима који су међу нама (Саша Јеленковић, Сећања почињу после смрти) Катарина Пантовић, Збирка у збирци (Дејан Илић, Долина Плистос) Драгана Бошковић, De Profundis (Енес Халиловић, Ако дуго гледаш у понор) Биљана Мичић, О Сретену Марићу (Миливој Ненин, Сретен Марић) Светлана Милашиновић, Дневнички записи као аутобиографски путокази (Зорица Хаџић, Васа Стајић: прилози за аутобиографију).

STANJE PREDMETA: Dobro očuvan. OPIS: UVODNIK dr Miroslav Pečuljić - Socijalni koreni nekih idejnih strujanja i naša naučna misao Vladimir Brener - Protiv formalizma u vaspitnom radu dr Zoran Pjanić - Jugoslovenski standardi u univerzitetskoj nastavi ANKETA Novi skupštinski sistem u svetlu jednogodišnjeg iskustva (Latinka Perović, Ilija Grba, Desa Romić, Aleksandar Magarašević i dr Hasan Hadžiomerović) Dušan Miljković - Metodološki problemi izrade društvenog plana opštine dr Mladen Zvonarević - Predmet socijalne psihologije DISKUSIJA Univerzitet danas (prof. dr Makso Šnuderl, H. M. R. Keyes, Sergej Tjulpanov i Alfred Sauvy) Luka Čelebić - Činjenice o javnim bibliotekama u Srbiji ZAPISI Profesor Fridman u `Gledištima` - Razgovor o samoupravljanju i mladima Božidar Božović - Uzgrednice Miladinka Veličković - Neki podaci o društvenom položaju žene DRUŠTVENA HRONIKA Balša Špadijer - Organizacija i metod rada opštinskih skupština dr Vladimir Jakovljević - VII internacionalni kongres antropoloških i etnoloških nauka Dragoslav Mladenović - Matematsko obrazovanje ekonomista OSVRTI Trivo Inđić - O Rajtu Milsu i `Eliti vlasti` Blaženka Lovrić Mimica - Max Horkheimer: `Pomračenje uma` PRIKAZI: Branislav Ilić - Izabrani spisi Moše Pijade dr Momir Stojković - Godišnjak instituta za izučavanje međunarodnog radničkog pokreta Rade Mihaljičić - Vizantijska civilizacija Stojan Jankov - `Voprosi ekonomiki` broj 7/64 e. m. - Časopisi u Francuskoj Bratislav Valčić - Časopisi u Engleskoj D. Kačarević - Bibliografija VINJETE Bole Miloradović NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

KRUŠEVAČKI ZBORNIK Izdavač - Narodni muzej Kruševac Broj 16 - 2014 364 strana 24 cm ISSN - 0352-7255 Uređivački odbor - Ljubiša Vasiljević, Dušica Bojić, Vujadin Ivanišević, Rodoljub Gajić, Angelina Milosavljević Ault, Radmila Zotović, Slavica Krunić, Ljubiša Vasiljević, Goran Vasić, Sanja Rutić, Marin Bugar, Zvezdana Lazarević SADRŽAJ: STUDIJE I ČLANCI SELENA VITEZOVIĆ - Predmeti od kostiju starčevačke kulture sa Tečića MILICA TAPAVIČKI ILIĆ - Fortifikacioni sistem Skordiska RADMILA ZOTOVIĆ - Dva rimska votivna spomenika i jedan fragmenat spomenika iz Bajine Bašte RADMILA ZOTOVIĆ, MIROSLAV SVIRČEVIĆ - Oslobođenici na teritoriji centralne Srbije u periodu rimske vladavine — arheologija kao izvor za rimsko pravo MARIJANA JOVELIĆ - Dihotomija u razvitku vojnog odela, ili psihološki aspekt uniforme u Srbiji od 1809. do 1941. godine ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ AULT - Kustos ili kurator za 21. vek. jedan pogled polemičkog tona ODELJENJA I ZBIRKE GORAN VASIĆ - Puške i karabini u zbirci Narodnog muzeja Kruševac MAJA ĆERANIĆ - Kopije i druge zamene za muzejski predmet u funkciji naracije stalne postavke BILJANA ANĐELKOVIĆ - Detinjstvo u Kruševcu i okolini krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka: analiza Etnološkog fonda Narodnog muzeja Kruševac ZVEZDANA LAZAREVIĆ - Dokumentacija u Narodnom muzeju Kruševac prikaz postojećeg stanja PRILOZI MARIN BUGAR - Ranovizantijska bazilika na lokalitetu Bedem MARINA ODAK MIHAILOVIĆ - Moć slike i jezik srednjovekovnog novca RANKO BARIŠIĆ - Pehar cara Dušana RANKO BARIŠIĆ - Hilandarske fotografije Svetozara Tomića MILAN RANĐELOVIĆ - Zapisi Varingtona Smita o pobuni vranjanskih Arnauta (1843) JELENA VUKČEVIĆ - Grnčarska porodica Stojanović IVAN M. BECIĆ - Kruševačka banka BRANISLAVA MILOŠEVIĆ, VLADAN LAZAREVIĆ - Stolarska radionica „Šumadija” u Kruševcu PRIKAZI GORDANA JOVANOVIĆ, LJUBIŠA VASILJEVIĆ, SANJA RUTIĆ - Srpsko jezero ALEKSANDRA SAVIĆ - Izložba „Staro i nestalo voće” SANJA RUTIĆ, LJUBIŠA VASILJEVIĆ - Međunarodni simpozijum „Archaeological Heritage - Its Role in Education, Presentation and Popularization of Science” (Arheološko nasleđe - njegova uloga u edukaciji, prezentaciji i popularizaciji nauke) Viminacijum, 5 - 8. oktobar 2012. godine GORDANA ČAĐENOVIĆ - Međunarodni naučni skup u Glamoču - u svetlu arheologije i istorije U dobrom stanju, tekst bez podvlačenja Časopis

BALCANICA XLVI 2015, mek povez - udžbenički format, 461stana, izdavač: Balkanološki institut - Beograd, sitno oštećenje na rikni? BALCANICA - Annual of the Institute for Balkan Studies XLVI sadržaj: - Dragana Filipović, Crops and Wild Plants from Early Iron Age Kalakača, Northern Serbia: Comparing Old and New Archaeobotanical Data - Vladimir P. Petrović & Vojislav Filipović, The First Cohort of Cretans, a Roman Military Unit at Timacum Maius - Sanja Pilipović, Agriculture and Worship: A Contribution to the Study of Daily Life in - Roman Singidunum and its Environs MEDIEVAL STUDIES - Valentina Živković, Sentio me grauatum de malo ablato: Compensation for the Sin of Ill-gotten Gain in the Wills of Kotor (Cattaro) Citizens 1326–1337 MODERN AND CONTEMPORARY HISTORY - Radenko Šćekić, Žarko Leković & Marijan Premović, Political Developments and Unrests in Stara Raška (Old Rascia) and Old Herzegovina during Ottoman Rule - Dimitrije Djordjević, The Austro-Hungarian Occupation Regime in Serbia and Its Break-Down in 1918 - Rashid Subaev, Some Issues of Turkey’s Entry into the First World War - Bogdan Trifunović, Occupation, Repression and Resistance: Čačak District, Serbia, in 1915–1918 - Goran Latinović, Yugoslav-Italian Economic Relations (1918–1929): Main Aspects - Spyridon Sfetas, The Legacy of the Treaty of Lausanne in the Light of Greek-Turkish Relations in the Twentieth Century: Greek Perceptions of the Treaty of Lausanne - Dragan Bakić, Apis’s Men: the Black Hand Conspirators after the Great War - Jelena Milojković-Djurić, Great War Legacies in Serbian Culture - Zoran Milutinović, Europe in the Balkan Mirror - Slobodan G. Markovich, Anglo-American Views of Gavrilo Princip - Milan Koljanin, The Role of Concentration Camps in the Policies of the Independent State of Croatia (NDH) in 1941 REVIEW ESSAYS - Dragana Filipović, Rudna Glava in the Foreground of Recent Overviews of the Beginnings of Copper Mining in Europe and of the Development of Archaeometallurgy - Miloš Mišić, On a One-sided Interpretation of the Yugoslav Past: Marie-Janine Calic, Geschichte Jugoslawiens im 20. Jahrhundert IN MEMORIAM - Lidija Delić: Mirjana Detelić (1950–2014) - Veljko Stanić: Miroslav Svirčević (1970–2014) BOOK REVIEWS - Miloš Vojinović: V. Kostić, Britanija i Srbija: kontakti, veze i odnosi 1700–1860 - Ognjen Krešić: B. Çelik, İttihatçılar ve Arnavutlar. II. Meşrutiyet Döneminde Arnavut Ulusçuluğu ve Arnavutluk Sorunu - Jelena N. Radosavljević: K. Manchev, Sŭrbiia i sŭrbsko-bŭlgarskite otnosheniia 1804–2010 - Dušan Fundić: D. Berić, Hrvatsko pravaštvo i Srbi - Radmila Pejić: L. Hassiotis, Ελληνοσερβικές σχέσεις, 1913–1918. Συµµαχικές προτεραιότητες και πολιτικές αντιπαλότητες - Goran Latinović: D. Branković & Nikola B. Popović, eds. Prvi svjetski rat – uzroci i posljedice - Veljko Stanić: J.-P. Bled, L’Agonie d’une Monarchie. Autriche-Hongrie 1914–1920 - Miloš Vojinović: J. C. G. Röhl, Kaiser Wilhelm II 1859–1941: A Concise Life - Athanasios Loupas: S. Sfetas, Η διαµόρφωση της σλαβοµακεδονικής ταυτότητας. Μια επώδυνη διαδικασία - Miloš Živković: O. Delouis, A. Couderc & P. Guran, eds. Héritages de Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine - Dušan Fundić & Marija Vasiljević: S. Rohdewald, Götter der Nationen: Religiöse Erinnerungsfiguren in Serbien, Bulgarien und Makedonien bis 1944 - Dragan Bakić: S. Ramet, The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005 - Ognjen Krešić: B. Çelik, Dağılan Yugoslavya sonrası Kosova ve Makedonya Türkleri - Dragan Bakić: K. Nikolić, Mit o partizanskom jugoslovenstvu - Aleksandra Djurić Milovanović: M. Ilić, Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary - Annemarie Sorescu Marinković: A. M. Hein, Does Transnational Mobilization Work for Language Minorities? A Comparative Study on Romanians in Serbia, Bulgaria, Ukraine and Hungary

br. 191 (januar 1975) Srba Ignjatović: GLOBALNI SIMBOL: NIŠČI Radoman Kordić: SMRT JE MOJ CILJ Momčilo Grubač: KULTURA I PRAVOSUĐE David Kecman Dako: JA, IĆENTIJE ČARUGA Kolja Mićević: TRI BAROKNA PESNIKA; Žan-Batist Šasinje: PREZIRANJE ŽIVOTA I UTEHA OD SMRTI; Klod Opil: TRINAESTI SPIRITUALNI SONET; Fransoa Menar: SONET Radmila Lazić: TAJNA VRATA Ljubica Miletić: NIKAD ONO VAŽNO Bela Balint: PA I NE DNEVNIK VODITI Pierre Daix: MODERNA UMJETNOST I STRUKTURALNA KRITIKA Miodrag Pavlović: MENTALNE SLIKE LJUBE RAJČEVIĆA Zorica Stojanović (Branimir Šćepanović: USTA PUNA ZEMLJE) Mirjana D. Stefanović (Tomislav Marjan Bilosnić: PRED ZAVJESAMA) Nedeljko Kravljača (Dragoljub Jeknić: OPET ME EVO SEJAČA) Nedeljko Kravljača (Radojica Tautović: HEFEST U SVEMIRU) HRONIKA: Jaroslav Turčan: NOVI PUTEVI ZA SARADNJU KNJIŽEVNIH STVARALACA MAKEDONIJE I VOJVODINE; Kolja Mićević: NEOBJAŠNJIVA NEOBAVEŠTENOST ILI IRONIJA BEZ KONCENTRACIJE Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Drugi trijenale keramike; Pejsaž u savremenoj umetnosti Jugoslavije) Milan Dunđerski: PRAZAN SPOMENIK br. 192 (februar 1975) Laslo Vegel: RAZOTKRIVANJE PESME Sergej Flere: NEKOLIKO FILOZOFSKIH PRISTUPA OBRAZOVANJU Džems Kolins: STVARI I IDEJE Gabor Filer: DESET PESAMA Slavko Gordić: KNJIŽEVNO VREME PROŠLO I VREME SADAŠNJE Marko Nedeljković: KRITIČKE PREMISE I RAZGRANIČENJA Jovan Zivlak: DVE PESME Ljubiša Jocić: SALDO Moris Blanšo: ZVER IZ LASKOA Novica Tadić: SVEKOLIKA Jovica Aćin (Oldos Haksli: ESEJI) Jovica Aćin (Žorž Pule: ČOVEK, VREME, KNJIŽEVNOST) Dragoljub Jeknić (Izet Sarajlić: PISMA) Petar Cvetković (Goran Babić: VJETRENJAČE TRULO SRCE) HRONIKA: Borislav Anđelić: TRAGANJA I STRANPUTICE; Miloš Arsić: KOMPJUTERSKA I LASERSKA GRAFIKA; PLATNO U POSTKONCEPTUALNOJ UMETNOSTI Žil Sipervjel: PORTRET br. 193 (mart 1975) Moma Dimić: POEZIJA JE MAGIJA Milan Mitrović: ČOVEK I VREDNOST Dražen Mazur: TRI PESME Ištvan Erkenj: JEDNOMINUTNE NOVELE Živorad Đorđević: OPISIVATI NJEGA 15 MLADIH BRITANSKIH PESNIKA: Dejv Kanlif, Tom Rejvert, Li Harvud i dr. Adem Gajtani: UZALUD JE VOLIM Simon Grabovac: ČETIRI PESME Rade Tomić: PREOSTALI DEO SLIKE Ješa Denegri: BRACO DIMITRIJEVIĆ Naum Gabo: SKULPTURA: KLESANJE I KONSTRUKCIJA U PROSTORU Jovica Aćin (Solomon Markus: MATEMATIČKA POETIKA) Petko Vojnić Purčar (Boško Petrović: RAZGOVOR O TAJNAMA) Dragoljub Jeknić (Eduardas Meželajtis: PLAVA ZVEZDA VELIČINE ZRNA) Petko Vojnić Purčar (Brašnjo Ištvan: NOSE LI GA SPALITI; SOCIOGRAFIJA) HRONIKA: IZVEŠTAJ O RADU DRUŠTVA KNJIŽEVNIKA VOJVODINE (Radmila Gikić); OSAMNAESTO LITERARNO SAVETOVANJE VOJVOĐANSKIH SLOVAKA Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Stevan Knežević, grafike i crteži; Deset plus - izložba skulptura; Nusret Salihamidžić, tempere) Gertrude Stein: PICASSO (1909) br. 194 (april 1975) Veljko Vlahović: REVOLUCIJA I STVARALAŠTVO I. Černov: TRI MODELA KULTURE Jovica Aćin: RAZNO I JOŠ Goran Babić: ZNAM JA NJIH SVE Vladimir F. Reinhofer: TAJ PRAZNI PROSTOR NOVI RUMUNSKI PESNICI: A. E. Bakonski: MOLITVA JEDNOG DAČANINA; Petre Stojka: ČAS JE BLAŽENSTVA; Aurel Rau: IGRA; Nikita Stanesku: RASPINJANJE HOREE NA TOČKU U ALBA JULIJI, GODINE 1785.; Angel Dumbraveanu: U KNJIZI ČETVRTOJ; Marin Soresku: KAMILA Damnjan Antonijević: NOJEV KOVČEG POEZIJE Miroljub Todorović: TELEZUR ZA TRAKANJE Srba Mitrović: RITUAL Dragiša Drašković: SLEPILO Uroš Martinović: VRAĆANJE SINTEZI Vera Vasić: KULTURA, ČASOPIS ZA TEORIJU I SOCIOLOGIJU KULTURE I KULTURNU POLITIKU (1974) Dragoljub Jeknić (Josip Osti: SALTO MORTALE) Srba Ignjatović (Gojko Đogo: MODRICA) HRONIKA: Radmila Gikić: KNJIŽEVNA OMLADINA VOJVODINE; EDICIJA PRVA KNJIGA; Nedeljko Kravljača: ZNAČAJAN LIKOVNI PODUHVAT Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Dragoljub Adžić, keramika; Edin Numankadić, slike) GOVOR IVE ANDRIĆA PRILIKOM DODELJIVANJA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST (STOKHOLM, 1961) br. 195 (maj 1975) Zorica Jevremović-Mutinić: KODEKS I DRAMA (`Hasanaginica` Ljubomira Simovića, 75. Sterijino pozorje) Radivoje Mikić: FUNKCIJA PRIPOVEDAČKIH GLASOVA U ROMANU Jorij Lotman: SEMIOTIKA FILMA Petko Vojnić Purčar: OTOCI Zbignjev Herbert: GOSPODIN KOGITO Sonja Manojlović: PUTOVANJA Saša Hadži Tančić: SKLAPAJUĆE OČI Zoran Vragolov: TRI PESME Nandor Gion: VOJNIK SA CVETOM Janoš Banjai: O NANDORU GIONU Aleksandar Nejgebauer: TRI TEME SA VARIJACIJAMA Damnjan Antonijević: ESEJI PESNIKA ZA PESNIKE Đorđe Sudarski Red: GRAD Ješa Denegri: JULIJE KNIFER Radomir Putnik: KRETANJE TV DRAMATURGIJE (Antologija TV drame 3) Nedeljko Kravljača: IZMEĐU PODUHVATA I REALIZACIJE (Savremena književnost u BiH) Eftim Kletnikov (Blaže Koneski: ZAPISI) Zvonimir Kostić (Fernando Pesoa: POSLEDNJA ČAROLIJA, pesme) Jovan Zivlak: RAZGOVOR SA ŽORŽOM PAROOM, VOĐEN ZA VREME STERIJINOG POZORJA U NOVOM SADU Miloš Arsić: LIKOVNI NOTES (Mladen Marinkov, skulpture; Milan Milić Jagodinski, prostorne grafike) Slobodan Zubanović: PESME SE OGLEDAJU br. 196-197 (jun-jul 1975) Borislav Dimković: FRIDRIH ENGELS Srba Ignjatović: POETIZAM STRIPA Wilhelm Worringer: APSTRAKCIJA I UOSEĆAVANJE POEZIJA: Raša Perić: KLIMAKTERIČNO DOBA; Katalin Ladik: CONCERTO; Pero Kvesić: JEDNOGA DANA; Mirko Žarić: KUTIJA KOJU PAMTIM; Ambro Marošević: U VISOKOJ KUĆI Goran Tribuson: MADRIGALI ILl PROFESIONALAC PROTIV VELIKOG GAZDE MLAĐI MAĐARSKI PESNICI: Deže Tandori: STEPENICE NI NAVIŠE NI NANIŽE; Mikloš Erdej: NASLUĆIVANJA II Jasna Tijardović: IDEOLOGIJA NEW YORK-a Momir M. Vojvodić: UVRH GORE IZVOR Ješa Denegri: DAMNJAN, TODOSIJEVIĆ, URKOM Manojle Gavrilović: VEČE S PRECIMA Eftim Kletnikov (Ljupčo Siljanovski: UNUTRAŠNJA OGLEDALA) Radivoj Šajtinac (Zoran Slavić: PRIVID SREBRA) Zvonimir Kostić (Srba Ignjatović: SALOMINA ČINIJA II) Radivoj Stepanov (Ivan Maksimović: TEORIJSKE OSNOVE DRUŠTVENE SVOJINE) NOVE KNJIGE U FRANCUSKOJ (pripremio Rože Ludvig) HRONIKA: »POLJA«, ČASOPIS ZA KULTURU, UMETNOST I DRUŠTVENA PITANJA POKRENUTA SU JULA 1955. GODINE. OVE GODINE POLJA SLAVE DVADESETOGODIŠNJICU SVOGA POSTOJANJA. (Florika Štefan, Mileta Radovanović, Petar Milosavljević, Pero Zubac, Boško Ivkov - dosadašnji urednici); Jaroslav Turčan: KONFERENCIJA »JEZIK I DRUŠTVO«; XVIII ZMAJEVE DEČJE IGRE LIKOVNI NOTES: Milan Milić Jagodinski: UMETNICI NOVOG SADA - POZORJU; GRAFIČKI DIZAJN VIĐEN ISKOSA Vićazoslav Hronjec: GRANICA br. 198-199 (avgust-septembar 1975) Radoman Kordić: DEMANTI TELA Damnjan Antonijević: PRISUSTVA I PROMENE (Poezija Novice Tadića) Abraham Mol: TEATARSKA PORUKA Slobodan Bošković: KRUGOVI Oto Tolnai: SA SEDIŠTEM U ROBNOJ KUĆI NOVI SAD ČEKAO SAM DALJI RAZVOJ DOGAĐAJA Saša Meršinjak: OBITELJ Vuk Milatović: DVOJNICE Radivoj Šajtinac: DVE PESME Blaž Ogorevc: ŽALOSNA PRIČICA MALE CRVENE VIOLlNE; Matjaž Hanžek: *** /Vraćaš ljubav.../ Srboljub Mitić: PESME Artur Rembo: MOJA LUTNJA; Pol Verlen: ZABORAVLJENI NAPEV Milosav Slavko Pešić: MIRIS JESENI Fehim Kajević: LJUBAV Julijan Tamaš: KRITIČKI METOD MlLANA BOGDANOVIĆA Marija Šimoković: ČETIRI PESME Mišel Bitor: KNJIŽEVNOST, OKO I UHO (Za Žana Bofrea) Slobodan Stojadinović: ČELO DO POJASA Anđelko Erdeljanin: PANTOLOGIJA Raša Todosijević: NAZIV PESME Petko Vojnić Purčar: IZVORIŠTE, RAVNICA ILI POEZIJA TIHE MEDITACIJE (Radomir Mićunović: »Dan i bezdan«) Tomislav Marjan Bilosnić (Zvonimir Buljević: OD SNA I NATRAG) Dragoljub Jeknić (Ranko Risojević: BOSANSKE ELEGIJE) Zorica Stojanović (Miomir Nešić: IGRA PREDSKAZANJA) HRONIKA: Borislav Anđelić: XXII FESTIVAL JUGOSLOVENSKOG IGRANOG FILMA; Mirjana Radojčić: OSAM DECENIJA JUGOSLOVENSKE SKULPTURE; Jovan Zivlak: RAZGOVOR SA IVICOM BOBAN, REDITELJEM, POVODOM PREDSTAVE »POZDRAVI« E. JONESKA U IZVODENJU TEATRA ITD IZ ZAGREBA; Tomislav Marijan Bilosnić: NOSTALGIČNI LJUBAVNIK LIRIKE LIKOVNI NOTES (Miloš Arsić: BORIS JESIH, CRTEŽI I GRAFIKE; NOVE FRANGOVSKI, SLIKE) Rade Tomić: NEKUDA SMO PUTOVALI br. 200 (oktobar 1975) Milan Damnjanović: KONCEPTUALNA ESTETIKA I KONKRETNA UMETNOST Jovica Aćin: PRISTRASTNOST RETORICI (nešto od razloga za univerzalnost) Žilber Diran: REDUKTIVNE HERMENEUTIKE Dragi Bugarčić: SEDAM ZAPISA O VRŠCU Miroslav Antić: SVITAC Ištvan Konc: BALADA O SUŠTINI Kristijan Valner: DOKAZ NAŠE VAŽNOSTI Franci Zagoričnik: HAPPY PILAD Ješa Denegri: UMETNOST I SISTEM UMETNOSTI Jovica Aćin (Srba Mitrović: OPKORAČENJA) Damnjan Antonijević (Boško Ivkov: DOREĆI MORE) Aldo Kliman (Zoran Kovačeski: OHRIDSKE PRIČE) Damnjan Antonijević (Bogdan Čiplič: VRŠAČKE EVENKE) Zvonimir Kostić (Pablo Neruda: ISLA NEGRA) HRONIKA: Jovan Zivlak: RAZGOVOR SA BRANKOM BOŠNJAKOM, KNJIŽEVNIM KRITIČAREM IZ ZAGREBA; Radmila Gikić: PRVI FRUŠKOGORSKI KNJIŽEVNI SUSRET LIKOVNI NOTES: Milan Milić Jagodinski: SONJA LAMUT, GRAFIKE; VLADIMIR VUJKOV, SLIKE Pal Bender: SKRENEŠ KOD PARKA DESNO br. 210 (novembar 1975) Josip Vidmar: LITERATURA, POLITIKA I KULTURA Petko Vojnić Purčar: PREDAK Slavko Gordić: PRAVO LICE ,,METAKRITIKE` Đuro Damjanović: JOJA KRSTANOVA Ivan Krtalić: POETIKA TITA BILOPAVLOVIĆA Ljubiša Jocić: NAGO TELO KAO SAVREMENI MASMEDIJUM Milan Nenadić: ALI ŠTA SE MOŽE Moma Dimić: DŽEMS TEJT Džems Tejt: NESTALI PILOT; Miroslav Demak: DVE PESME Milovan Vržina Turčinhodžić: VATRA; Bora Milić: SILAZAK; Tomislav Marijan Bilosnić: HAMLET; Maleš Branko: BOTANIKA Damnjan Antonijević: LIRSKA KANTILENA FLORIKE ŠTEFAN Anto Gardaš: PAO SI NA OBALI Žan-Pol Veber: TEMATSKI DOMENI Simon Grabovac: KONSTRUKCIJA GLAVE Vladimir Kopicl: D. B. Simon Simonović (Ratko Božović: ISKUŠENJA SLOBODNOG VREMENA) SAOPŠTENJE LASLA VEGELA NA SAVETOVANJU O KULTURNOJ SARADNJI NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE U SKOPLJU Dragoljub Jeknić (Zoran M. Jovanović: KAVEZ SLOBODE) Radmila Gikić: NOVA NOLITOVA EDICIJA »RASPUST« Vojislav Bekvalac: IN MEMORIAM (Pjer-Paolo Pazolini) Jaroslav Turčan: ŽENE - LINGVISTI JUGOSLAVIJE Milorad Vučelić: BIFET 9. Ivan Gađanski: PUT U JAŠA TOMIĆ br. 202 (decembar 1975) Slobodan Jovanović: ARHITEKTONSKI SPOMENICI VOJVODINE Vojislav Despotov: SVETSKI WEEKEND; Zvonimir Kostić: SASVIM OBIČNE STVARI Ferenc Vesteg: HETERO Radmila Lazić: ČITAOCU; Milorad Grujić: ŠTA JE U MENI; Milisav Krsmanović: POSLEDICE Tadeuš Ruževič: VIDEO SAM ČUDESNOG MONSTRUMA Vićazoslav Hronjec: POEZIJA VJERE BENKOVE POPITOVE; Vjera Benkova Popitova: IZ STAROG VOJVOĐANSKOG KALENDARA Jorge Luis Borges: O STROGOSTI ZNANOSTI Jovan Delić: PISAC, LIK I LIČNOST U MIGELA DE UNAMUNA Paul Valery: POVRATAK IZ HOLANDIJE Dušan Radak: DOKONOST CVETA; Milan Živanović: EVO GOSPODARA Jasna Tijardović: ART - LANGUAGE GRUPA INDEKS KNJIGA: Radmila Gikić: NAGRADA KNJIZI ZAMKA KULTURE; Krstivoje Ilić (Manojle Gavrilović: ZAČARANO OGNJILO); Dragoljub Jeknić (Dragoslav Vuković: PEPELIŠTA); Nedeljko Kravljača: SAVREMENA KNJiŽEVNOST U BOSNI I HERCEGOVINI; Anto Gardaš (Milivoj Polić: OKRENUT GRAD U SVITANJE); Milan Pražić: PRIKAZ KNJIGE KOJA NE POSTOJI; Slobodan Sv. Miletić (Đorđe Sudarski Red: POLONIA-EXPRESS) HRONIKA: Žarko Papić: REVOLUCIJA I INTELIGENCIJA KC

BUKTINJA - Broj 31 Buktinja - časopis za književnost, umetnost i kulturu Broj 31 Mek povez 99 str. SATIRA IZ NAŠEG SOKAKA Otkako je sveta i veka, mnogobrojne bolesti tište ljudsku zajednicu. Lečimo se na različite načine: buntom, bunom, ratovima, izborima, žalbama, molbama, jadikovanjem i drugim lekovima koji svi zajedno nemaju snagu, prodornost, dalekosežnost i univerzalnost koju sa sobom nosi podsmeh oblikovan u satiričnu književnu formu. Pre 220 godina objavljeno je prvo satirično delo u srpskoj književnosti naslovljeno kao Mali bukvar za veliku decu, autora Mihaila Maksimovića. Ova knjižica, izdata još daleke 1792. godine, kritikuje sve nivoe srpskog malograđanskog društva XVIII veka, a njena sadržina je aktuelna i do današnjih dana. Na ovim prostorima, na sreću ili nesreću, postoji veoma plodno tle za ovakvu vrstu stvaralaštva, pa je zato kratak put od činije pune raznovrsnog voća do najboljih satiričnih dela, u ovom vremenu, a po svemu sudeći, i u budućim vremenima. SATIRA Satira je u doslovnom značenju reči žrtvena činija puna raznog voća, a u prenesenom — pesma ili neko drugo književno delo sastavljeno od raznih elemenata. Pod satirom je, zapravo, moguće podrazumevati: (1) kraću ili dužu pesmu u kojoj se na podrugljiv način ukazuje na štetne pojave u društvu ili na negativne osobine pojedinaca; (2) književno delo bilo kog žanra; (3) satiričnu književnost u širem smislu. Tako se može govoriti o satiračnoj pesmi, satiračnom epu/spevu, satiračnoj poemi, satiračnoj prapoveci/prači, satiračnom romanu, satiračnoj drami (komedija) aforizmu (koji u novije vreme postaje isključivo satirični žanr). Satira se, tradicionalno, određuje kao viši, oštriji vid komike u odnosu na humor — humor, naime, ima za cilj da samo nasmeje čitaoca ukazujući na negativne pojave, a satira da osudi te pojave i osobine i potpomogne njihovom iskorenjivanju. Neke od najčešćih osobina koje bivaju predmet satirične oštrice su: tvrdičluk, pomodarstvo, samohvalisanje, dvoličnost, servilnost, nemoral... U tom smislu, satira se služi i određenim (standardnim) stilskim sredstvima — haperbolom, ironijom, a naročito alegorijom. U velikom broju slučajeva se satira, parodija i šaljiva književnost uopšte vezuju i za druge odrednice, recimo za erotiku, pa se tako, primera radi, Rableov Gargantua a Pantagruel svrstava i u erotske i u satirične romane. Katkad književna dela erotske provenijencije potpuno prerastu u satiru, za šta kao tipičan primer možemo navesti Gomnaidu Dubrovačanina Junija (Džona) Palmotića. Početke satiračne književnosti je teško odrediti. U starogrčkoj književnosti za istaknute satiričare važe Simonid, Arhiloh, Folkidid, komediograf Aristofan. U književnosti starog Rima su se u oblasti satire istakli Horacije, Juvenal (čije glavno i jedino delo ima naslov Satire), Apulej, Petronije Arbiter. U novijoj (evropskoj) književnosti se kao izraziti satiričari navode: Miguel Servantes (autor čuvenog Don Kihota), Fransoa Rable, Volter (sa svojim romanom Kandid), Džonatan Svift (najpoznatij i po romanu Gulaverova putovanja, koji docnije postaje omiljeno dečje štivo), Džordž Gordon Bajron, Džordž Bernard Šo, Nikolaj Vasiljevič Gogolj (čije je glavno delo roman Mrtve duše). Najiscrpniji pregled satiričnih vidova u početnim fazama novije srpske književnosti dao je, po našem mišljenju, Stanislav Vinaver u svom eseju (javnom predavanju održanom na Kolarčevom narodnom univerzitetu) Srpski humoristi i satiričari. U ovom tekstu on tvrdi da se u `najvažnijem pesničkom dokumentu srpskog naroda`, u Gorskom vijencu Petra Petrovića Njegoša, `nalazi (...) i jedna komična i satirična epizoda od monumentalne vrednosti`. Reč je o onom čuvenom mestu iz Njegoševog dela gde Vojvoda Draško saopštava svoje utiske o boravku u Mlecima. Vinaverova je ocena da ova epizoda `u neku ruku ima programski karakter` i da je ona, zapravo, `okvir u kome se ima kretati srpska satira, srpska komika, srpski humor...` Naravno, počeci srpske satirične književnosti dosežu do nešto dalje prošlosti... U istom eseju Stanislav Vinaver ističe da se Dositej Obradović `služi (...) najradije u svojoj didaktici, komikom, blagom šalom`. (Ova konstatacija bi bila samo jedan u nizu dokaza da je u nekim slučajevima teško razlučiti humorističko od satiričnog!). Kao najznačajnijeg, pak, Dositejevog sledbenika Vinaver navodi Jovana Steriju Popovića, jednog od najvećih i žanrovski najraznovrsnijih srpskih pisaca XIX veka. Osim njega, u periodu klasicizma i predromantizma satiru su negovali i manje poznati pisci Mihailo Maksimović i Konstantin Bogdanović. Svoj doprinos srpskoj satiri dali su, posle Njegoša, i drugi romantičari. U najbolja obimnija pesnička ostvarenja Branka Radičevića se, osim Đačkog rastanka i Tuge i opomene, ubraja i satirični spev Put, u kojem je pesnik ismejao protivnike Vukove jezičke reforme. Uobičajena podela koja obuhvata najveći deo originalnog pesničkog stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja jeste na intimnu liriku i poeziju kolektivne inspiracije (koja je najobimnija od svega što je Zmaj stvorio), u čijem sklopu najznačajnije mesto zauzimaju satirične pesme, `lepe satirice`, kako ih je nazvao Miodrag Popović (Bildung, Jututunska juhahaha, Jututunska narodna himna...). Za negovanje satire u epohi srpskog realizma znatne zasluge pripadaju Svetozaru Markoviću, koji se, pod vidnim uticajem ruskih revolucionarnih demokrata (najviše Pisarova), zalagao za stvaranje društveno angažovane literature, odnosnoza`uništenje estetike`, kako je to imenovao jedan od njegovih sledbenika, Pera Todorović. Markovićeve ideje je, inače, prihvatio i veliki srpski romantičar (jedini među njima!), Đura Jakšić, a njegova satirična oštrica najubojitija je u pesmi Otac i sin i kratkoj priči Komadić švajcarskog sira. Kod Milovana Glišića, jednog od začetnika srpskog realizma, nailazimo i na onaj tip priča koje su neposredno najavljivale Radoja Domanovića. Najpoznatije od njih su, svakako: Šta čoveku neće pasti na um!, Novi Mesija, Čist vazduh, Sigurna većina, Molepstvo. U tom smislu, treba, kada je reč o Glišiću, veću pažnju posvetiti njegovom ranom stvaralaštvu (onom pre 1873. godine) — saradnji u satiričnom listu Vragolan. I najveći među, inače, malobrojnim liričarima iz vremena realizma, Vojislav Ilić, nije odoleo `izazovu satire`. Takvim svojim pesmama (od kojih je, svakako, najpoznatija Maskenbal na Rudniku) on je, po rečima Jovana Deretića, `stao naporedo s predstavnicima satire u drugim žanrovima` ove epohe. Iz tog vremena potiča i jedna od naj poznatijih naših satiričnih pesama svih vremena - Svinja reformator Milorada Mitrovića. Za razliku od većine ostalih realista, Stevan Sremac je bio monarhista i protivnik Svetozara Markovića. On je, međutim, poput svoje književne sabraće, `više voleo staro nego novo, bliži mu je bio starovremenski, patrijarhalni nego moderni, građanski svet`. Takva Sremčeva shvatanja uticala su na to da on podvrgne `oštrom satiričnom peru` sve ono evropsko, zapadnjačko što je prodiralo u Srbiju. Naj veći domet, što se satire tiče, kod Sremca je ostvaren u Vukadinu i `Limunaciji` na selu, a njima uz bok ide i kraća pripovetka `Česna starina!... `. U ovim i nekim drugim delima, ipak, nisu pošteđeni ni sledbenici pokreta Svetozara Markovića. Sremac se, inače, kao pisac u znatnoj meri oslanja na svoje prethodnike — Jovana Steriju Popovića i Jakova Ignjatovića, a donekle i na Milovana Glišića. Jedan od najviših dometa srpske satire ostvaren je u književnom delu Branislava Nušića, drugog našeg velikog komediografa posle Jovana Sterije Popovića, na čije se stvaralaštvo on, u velikoj meri, nadovezuje. Nušićev prethodnik je, međutim, i Kosta Trifković, koji predstavlja svojevrsnu `kopču` između ova dva velikana. Premda je Nušić sam sebe smatrao više humoristom nego satiričarem, a svoje komedije manje cenio od ostalih drama (i drugih žanrova), one su najvredniji deo njegovog stvaralaštva, a njihov satirični naboj je neporeciv. B. Nušić je, inače, svoje književno stvaralaštvo otpočeo u periodu realizma (i to satiričnom pesmom Dva raba, komedijom Narodni poslanik i drugim ranim delima), a nastavio je da piše i docnije, u vreme moderne, kao i u periodu između dva svetska rata. Humorističko-satirična tradicija srpskog realizma svoj vrhunac doživlja sa Radojem Domanovićem. On je svoj književni talenat najbolje iskazao u satiričnim pripovetkama, koje se obično dele u nekoliko grupa: humoristčko-satirične ili anegdotsko-satirične (Ne razumem, Glasam za slepce, Demon, Mitropolitov mačor i druge), humorističko-satirične sa elementima groteskne fantastike (Kraljević Marko po drugi put među Srbima, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola), parodično-satirične (Ozbiljne naučne stvari, Hajduk Stanko po kritičarskom receptu g. Momčila Ivanića) i (najbolje!) alegorično-satirične, čiji je on i tvorac (Ukidanje strasti, Danga, Vođa, Mrtvo more, Stradija). Poslednjih godina Radoje Domanović više nego možda ijedan pisac zaokuplja pažnju izučavalaca književnosti, tako da se pojavio veliki broj tekstova i zasebnih knjiga. U Domanovićevom delu se otkrivaju nova značenja, nove vrednosti, a na svetlo dana izbijaju i manje poznati ili do sada nepoznati tekstovi ovog književnog velikana. Dragana Vukićević, primera radi, u Domanovićevom (inače, fikcionalnom) stvaralaštvu uočava i prisustvo književnokritičkih tema. Putem Radoja Domanović pošli su mnogi kasniji srpski pisci, tako da je `stvoreno` čitavo Domanovićevo pleme, kako ga je nazvao Miroslav Egerić, jedan od najprilježnijih izučavalaca srpske satire. Tom `plemenu` pripadaju, između ostalih, i ovi pisci: Erih Koš, Branko Ćopić (onim delom svog stvaralaštva koje ga određuje kao jeretičkog Ćopića, po rečima Vladimira Bunjca), Vasa Popović, Dušan Radović, Vladimir Bulatović Vib, Branislav Crnčević, Matija Bećković, Milovan Vitezović, Aleksandar Baljak i niz drugih pisaca, naročito onih koji važe za aforističare. Svoj već pominjani tekst Stanislav Vinaver završava osvrtom na satirične elemente u delu Petra Kočića, jednog od naših lirskih realista. Ovde se Kočićevi stavovi sravnjuju sa stavovima Vuka Karadžića — Vukova sumnja u `prosveščenije` (zbog kvarenja narodnih vrednosti) kod Kočića prelazi u mržnju, ali samo zato što ono dolazi od tuđinske, okupatorske austrougarske vlasti. Na udaru Kočićevog satiričnog pera najviše se našlo kvarenje jedne od najvećih i najsvetijih vrednosti jednog naroda - jezika. Vinaver se posebno bavi manje poznatim Kočićevim tekstom — dužom pripovetkom Sudanija. Najpopularnije Kočićevo delo je, inače, satira u dramskom obliku Jazavac pred sudom. Branimir V. Branković