Sa slike

Le Monde des religions Hors-Série N° 4 Maîtres spirituels Al-hallaj (858-922) Milarepa (1040-1123) Hildegarde de Bingen (1098-1179) Moïse Maïmonide (1135-1204) Ibn Arabî (1165-1240) Catherine de Sienne (1347-1380) Kabir (1440-1518) Thérèse d`Avila (1515-1582) Abd el-Kader (1808-1883) Râmakrishna (1836-1886) Gandhi (1869-1948) Tierno Bokar (1875-1939) Nicolas Berdiaev (1874-1948) Martin Buber (1878-1965) Mâ Ananda Moyî (1896-1982) Shunryû Suzuki (1905-1971) Abraham Heschel (1907-1972) Thomas merton (1915-1968) Le maître archétypal : Intrerview de Michel Meslin

SALMAN RUŽDI POLJA Broj 448 NOVEMBAR/DECEMBAR 2 o o 7 SALMAN RUŽDI Salman Ruždi: IMAGINARNI ZAVIČAJI; UTICAJ Filip Engblom: MNOGOSTRUKOST GLASOVA: KARNEVALIZACIJA I DIJALOGIČNOST U ROMANIMA SALMANA RUŽDIJA Ajelet Ben-Jišaji: DIJALEKTIKA SRAMOTE: PREDSTAVLJANJE U METANARACIJI SRAMOTE SALMANA RUŽDIJA Mona Narajin: DRUGAČIJE ZAMIŠLJENE ISTORIJE: PONOVNO PISANJE RANOG MODERNOG DOBA U `MAVROVOM POSLEDNJEM UZDAHU` SALMANA RUŽDIJA Arijana Luburić: KLOVN ŠALIMAR: TRAGEDIJA O IZGUBLJENOM RAJU ........................................................ Doris Lesing: A POSEBNO, MAČKE Broš Latinica 134 stranice NEKORIŠĆENO

Le Monde des religions Hors-Série N° 3 Spiritualites sans frontieres najveći mudri tekstovi čovečanstva

Le Monde des religions Hors-Série N° 16 L`Apocalypse Les religions et la fin du monde Apokalipsa Religije i smak sveta

Casopis Kultura - Dekodiranje slike Počeci popularne kulture/Erotska fotografija-avangarda odlicno stanje Редакција: др Дивна Вуксановић, др Веселин Кљајић, др Рада Дрезгић, др Весна Микић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић, др Зоран Јевтовић, др Александар Прњат, др Драган Ћаловић, мр Горана Петровић, Пеђа Пивљанин (секретар) Главни уредник: др Миланка Тодић Дизајн часописа: Боле Милорадовић Лектура и коректура: мр Љубинка Савчић Припрема за штампу: Светозар Станкић Илустрације: Ване Бор, Мони де Були, Милан Дединац, Марко Ристић, Бошко Токин Издавач: Завод за проучавање културног развитка Одговорни уредник: Александар Лазаревић Садржај Декодирање слике Миланка Тодић ДЕКОДИРАЊЕ СЛИКЕ - УВОД Марина Матић ПОЧЕЦИ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ Alen Mik BENJAMIN, TELEVIZUELNO I `FAŠIŠTIČKI SUBJEKT` Pavle Levi KINO/FANTAZAM Svetlana Marković EROTSKA FOTOGRAFIJA U DELIMA AVANGARDE Jovana Dukić ISTINA I/ILI IDENTITETI Bojana Videkanić POSTIDENTITY AND THE AESTHETICS OF AFFECT IN THE WORK OF TANJA OSTOJIĆ Predrag Terzić VIDLJIVOSTI SLIKE Iva Jestratijević ZAVODLJIVOST VIZUELNOG – EROTICIZAM U POSTMODERNOJ FOTOGRAFIJI Bojana Romić WIKIPEDIA I PROBLEM ELEKTRONSKE AGORE Jelena Matić FOTOGRAFIJA U “DRUŠTVU MREŽE” Slavica Radišić “OTAKU” SUBKULTURA Татјана Дадић Динуловић КУЋА КАО ЕКРАН: ТРАНСФОРМАЦИЈЕ МЕДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ Нада Торлак ЗЛОУПОТРЕБА ЖЕНА У ТЕЛЕВИЗИЈСКОМ И СПОЉНОМ ОГЛАШАВАЊУ Тијана Ђуричић БИЛБОРД КАО СРЕДСТВО УРБАНОГ СПЕКТАКЛА Истраживања Владимир Кривошејев ИСТРАЖИВАЊЕ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ У ГРАДОВИМА У СРБИЈИ Осврти Валтер Абел ПРЕМА ОБЈЕДИЊЕНОМ ПОДРУЧЈУ У ЕСТЕТИЦИ Прикази Јадранка Божић РИЗОМСКО РАЗГРАНАВАЊЕ И СРАСТАЊЕ Александра Ђуричић ЈЕДНА СЛИКА ИЗ ПОМПЕЈА Миља Вуковић ДАМА И ЈЕДНОРОГ У ЕЛЕКТРОНСКОМ ФОРМАТУ metiz

POLJA-časopis za književnost i teoriju broj N-476 JUL/AVGUST MMXII Kulturni centar Novog Sada, 2012 Meke korice Format 16,5x23 cm 248 strana Časopis je nov i nekorišćen SADRŽAJ: GLASOVI: Jovica Aćin: JEVANĐELJE PO MAGARCU Jelena Lengold: HLADNOĆA Miloš Kordić: SREĆA Živko Nikolić: OBEĆANJE Silvija Monros Stojaković: ČAK I PER GINTA Mirjana Marinšek Nikolić: GRUPNI PORTRET S KLATNOM Mirjana Petrović: ARHITEKTONIKA ČUDA Lela Jovanović: TRIPTIH O NEDOŽIVLJENOJ LJUBAVI VRT: POLJSKA MEĐURATNA AVANGARDNA PROZA (priredila i prevela Biserka Rajčić) Biserka Rajčić: IZ ISTORIJE POLJSKE MEĐURATNE AVANGARDNE PROZE Karel Ižikovski: UTVARA Roman Javorski: MEDI Stanjislav Ignaci Vitkjevič: NEZASITOST Leon Hvistek: BOŽIJE PALATE Stefan Temerson: KARDINAL PELETIO ILUMINACIJE: Gordana Rajnjak: ESEJ O „ESEJU O ESEJU“ TEODORA ADORNA Ajla Terzić: O KAMILAMA I LJUDIMA ZLATNA GREDA: Časlav Đorđević: ROMAN-HRONIKA O TRANZICIJI ILI NOVOJ KONFIGURACIJI SVESTI I VAPAJ ZA ČOVEČNOŠĆU Kristijan Eker: NELIDA MILANI I TRAGEDIJA JEZIKA Rajko Lukač: VRŠNJACI KORE I ŽIVO IME RED VOŽNJE: Eni Pru: UMETNOST PRIPOVEDANJA Jani Virk: LJUBLJANSKO-NOVOSADSKI BLUZ ZA TREĆU EVROPU IME: BOB KAUFMAN Ivana Maksić: DA LI BI NOSIO MOJE OČI (?) Bob Kaufman: MOLBA LICE: MELINDA NAĐ ABONJI Melinda Nađ Abonji: SVETOVI Melinda Nađ Abonji: SNAGA PRIPOVEDANJA SUPROTSTAVLJENA JE DISKURSU MOĆI DOZIVI: Fabio Pusterla: GALERIJA EVOLUCIJE Erik Gotje: VARNICE Dan Lungu: ŽIVOT NA SELU. ŽIVOT U GRADU. POREĐENJE. RAZMENA DAROVA: Zdravko Petrović: MALI TOLNAIJEV LEKSIKON VELIKE PROZE (Oto Tolnai: Morska školjka, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2011) Dragana Beleslijin: SLUŠAJ TI, PESMO! (Jelena Lengold: Bunar teških reči, Arhipelag, Beograd, 2011) Žarka Svirčev: VARIJACIJE NA TEMU BIOGRAPHIA LITERARIA (Milisav Savić: Ljubavna pisma i druge lekcije, Agora, Zrenjanin, 2012) Branislav Živanović: „DOP“ JE BIO BEO (Vladimir Kecmanović: Sibir, Mono i Manjana, Beograd, 2011) Vesna Trijić: ISCELJENJE (Vesna Kapor: Tri samoće, Filip Višnjić, 2011) Andrea Beata Bicok: VERTIKALNA DIMENZIJA DUHA I LIRIČNOSTI (Nenad Grujičić: Vijadukt, Prometej, Novi Sad, 2011) Nikolina Tutuš: JUNACI NAŠEG DOBA (Lana Bastašić: Vatrometi, Udruženje građana Čekić, Beograd, 2011) Sara Kresojević: ADONISOV VRT SA RAČVASTIM STAZAMA (Vladimir Gvozden: Književnost, kultura, utopija, Adresa, Novi Sad, 2011) Svetlana Tomić: PRVO NOVIJE TEMELJNO ČITANJE PUTOPISA JELENE J. DIMITRIJEVIĆ (Jovana Reba Kulauzov: Ženski Istok i Zapad, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2010) SVETLA KOMORA: Miško Šuvaković: BOGDANKA I DEJAN POZNANOVIĆ: UMETNOST, MEDIJI I AKTIVIZAM NA KRAJU MODERNE

Izdavač: Književno društvo Pismo, Zemun Godina izdanja: proleće 1987. Broj: 9 Povez: broširan Format: 24 cm Broj stranica: 270 Stanje: odlično očuvano Dž. M. KUCI: U srcu zemlje / prevela Ksenija Todorović MARIN SORESKU: Pesme / preveo Adam Puslojić ROLAN DIBIJAR: Da me Kamij vidi / preveo Miroslav Karaulac ANDREJ PLATONOV: Juvenilno more (Mors mladosti) / preveo Milan Čolić MILAN ČOLIĆ: Voland je ipak bio u pravu: „Rukopisi ne gore` SERGEJ ZALIGIN: Čudnojezični Platonov / preveo Milan Čolić GIJOM APOLINER: Bestijarij ili Orfejeva pratnja / preveo Kolja Mićević / drvorezi Raula Difija KOLJA MIĆEVIĆ: Apolinerov opus 1 IVANA HADŽI POPOVIĆ: Šta je novo danas u francuskom romanu  MIHAJLO PANTIĆ: Beket, beskrajna aporija BRANKO ANĐIĆ: Tajni život posle smrti DRAGAN VELIKIĆ: Život u pismima; Neki drugi život BRANKA KRILOVIĆ: Lori i klovnovi KSENIJA JOVANOVIĆ: Francuska književna jesen 1986 SIGNALI VESTI PISMA / SVETLANA SLAPŠAK: Pismo iz Atine TOMISLAV LONGINOVIĆ: Pismo iz Amerike GABOR ČORDAŠ: Pismo iz Budimpešte ZABAVNIK / LAURA BOHANAN: Šekspir u džungli Dž. M. KUCI, ROLAN DIBIJER, ANDREJ PLATONOV, GIJOM APOLINER, MARIN SORESKU Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee) jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujuci profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafrickoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, kada se u Kejptaunu pojavila njegova prva knjiga Zemlje sumraka, objavio je niz kritički visoko vrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Najpoznatiji su: Iščekujući varvare, Život i vremena Majkla K (Buker, 1983) i Sramota. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja. Andrej Platonov (1899–1951) je izuzetna pojava u književnosti dvadesetog veka, pisac posebne i vrlo samosvojne poetike koga su nazivali i „ruskim Orvelom“. Uz Bulgakova, Harmsa, Šalamova i Babelja, jedan je od najvećih i najoriginalnijih pisaca sovjetske Rusije. Platonov je rođen u oblasti Voronjež u Rusiji. Veoma rano je počeo da radi, već nakon osnovne škole, između ostalog kao kancelarijski službenik, fizički radnik, pomoćnik bravara i livac. Po izbijanju Oktobarske revolucije 1917. upisuje studije elektrotehnike, aktivira se u novinarstvu, intenzivno piše i objavljuje poeziju, kratku prozu, kao i eseje i članke na najrazličitije teme. Posle kratkog oduševljenja komunističkom partijom, brzo se iz nje ispisuje, a s pojavom staljinizma njegovo stvaralaštvo proglašeno je za anarhističko i antikomunističko. Počev od druge polovine dvadesetih godina Platonovu postaje najpre sve teže, a na kraju potpuno onemogućeno da objavljuje, a deceniju kasnije hapse njegovog petnaestogodišnjeg sina pod optužbom da je „terorista“ i „špijun“ i odvode ga u radni logor, gde dobija tuberkulozu. Na intervenciju Šolohova, sin je posle nekog vremena pušten iz zatvora, ali negujući ga Platonov i sam dobija tuberkulozu od koje kasnije i umire. Delo ovog pisca još uvek je nedovoljno istraženo područje, jer je u celini štampano tek pre tridesetak godina. Specifična Platonovljeva antiutopija u velikoj meri obojena je hrišćanskim simbolizmom, kao i uticajima Berđajeva i Dostojevskog, a među značajnije knjige spadaju romani Džan, More mladosti, Iskop i Čevengur, nedovršeni roman Srećna Moskva, kao i novela Skriveni čovek. Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (franc. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880. – Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla. Apoliner je rođen u Rimu. O ocu se zna samo da je bio italijansko-švajcarski diplomata. Više se ne zna jer ga je on napustio odmah nakon rođenja. Majka mu je bila poljska grofica i avanturistkinja Agnes de Kostrovicki. Kao dete, često ga je vodila u Belgiju, Italiju i Monako. Ova kulturna raznolikost uticala je na pesnika čiji je rad uticao na tok 20. veka i početak skoro svakog trenda. Išao je u najbolje škole na Azurnoj obali i na drugim mestima. Nakon završetka školovanja uputio se u Pariz, gde je postao ugledni član zajednice boema na Monparnasu. Postao je vrlo popularan i među njegovim prijateljima i saradnicima u ovom periodu kao što su: Pablo Pikaso, Mari Lorensen, Gertruda Stajn, Mark Šagal, Marsel Dišan, Erik Sati, Žan Kokto, Andre Breton, Andre Lot, i drugi. Mari Lorensen mu je bila i ljubavnica, a često ju je nazivao i svojom muzom. Krajem 1909. ili početkom 1910. Metzinger je naslikao kubistički portret Apolinera. U svom Vie anecdotique, 16. oktobra 1911., pesnik je ponosno napisao: „Čast mi je da budem prvi model kubističkog slikara, Žana Metzingera, za portret izložen u Salonu nezavisnosti (Salon des Indépendants)“. Po Apolineru, to nije bio samo prvi kubistički portret, već i prvi veliki portret pesnika javno izložen. Dana 7. septembra 1911. godine policija ga je uhapsila zbog sumnje da je učestvovao u krađi Mona Lize, ali je pušten nedelju dana kasnije. Borio se i u Prvom svetskom ratu, a 1916. godine zadobio je tešku povredu glave, nakon koje se nikad u potpunosti nije oporavio. Za vreme oporavka napisao je svoju dramu „Sisa Tiresijina“. Tokom ovog perioda skovao je i reč nadrealizam u programu napomena za mjuzikl „Parada“ Žana Koktoa i Erika Satija. Napisao je: Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnoosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija. On je takođe objavio i umetnički manifest, L`Esprit nouveau et les poètes. Apolinerov status književnog kritičara je najpoznatiji i najuticajniji u svom priznanju Markiza de Sada, čiji radovi su dugo bili nejasni, ali u to vreme postaju popularni pod uticajem dadaističkih i nadrealističkih dešavanja u Monparnasu početkom 20. veka, kao „najslobodnijeg duha koji je ikad postojao“. Pisao je pesme i prozu. Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke „Alkohol“ i posthumno objavljeni „Kaligrami“ gde tekst pravi sliku onog što je tema pesme), a takođe i kao autor erotskih romana „Jedanaest hiljada buzdovana“ (Les onzes milles verges), u kojem se nekoliko puta pojavljuju Srbi (oba pola) kao sporedni karakteri sa kojima junak ima seks, i „Iskustva mladog Don Žuana“. Prvom do smrti nije hteo da prizna autorstvo. Voleo je da se elegantno oblači. Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata, sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice. Naslednici su mu Dejvid Herbert Lorens i Henri Miler. Dela Poezija Le Bestiaire ou Cortège d`Orphée, 1911 Alkoholi, 1913 Vitam impendere amori, 1917 Kaligrami, poèmes de la paix et de la guerre 1913–1916, 1918 (objavljeno neposredno nakon njegove smrti) Il y a..., Albert Messein, 1925 Julie ou la rose, 1927 Ombre de mon amour, 1947 Poèmes secrets à Madeleine, piratsko izdanjen, 1949 Le Guetteur mélancolique, ranije objavljeni radovi, 1952 Poèmes à Lou, 1955 Soldes, ranije neobjavljeni radovi, 1985 Et moi aussi je suis peintre, album drteža za Kaligrame, iz privatne kolekcije, objavljeno 2006 Fikcija Mirely ou le Petit Trou pas cher (Mirely, or The Cheap Little Hole) (roman), 1900 (neobjavljeno) `Que faire?` (What to Do?) (roman), 1900 (neobjavljen) Les Onze Mille Verges ou les amours d`un hospodar (The 11 Thousand Rods [Penises], or The Loves of a Hospodar) (roman), 1907 L`enchanteur pourrissant (The Enchanter Rotting) (roman), 1909 L`Hérèsiarque et Cie (The Heretic & Co.) (kolekcija kratkih priča), 1910 Les exploits d`un jeune Don Juan (The Adventures of Young Don Juan) (roman), 1911 La Rome des Borgia (The Rome of the Borgias) (roman), 1914 La Fin de Babylone (The Fall of Babylon) (roman) – L`Histoire romanesque 1/3, 1914 Les Trois Don Juan (The Three Don Juans) (roman) – L`Histoire romanesque 2/3, 1915 Le poète assassiné (The Murdered Poet) (pripovetke), 1916 La femme assise (The Sitting Woman) (roman), 1920 Les Épingles (The Pins) (kolekcija kratkih priča), 1928 Drame Farsa Tiresijine dojke / Sisa Tiresijina, 1917 La Bréhatine, screenplay (kolaboracija sa Andre Bilom), 1917 Couleurs du temps, 1918 Casanova, published 1952 Članci Le Théâtre Italien, ilustrvana enciklopedija, 1910 Preface, Catalogue of 8th Salon annuel du Cercle d`art Les Indépendants, Musée moderne de Bruxelles, 1911. La Vie anecdotique, Chroniques dans Le Mercure de France, 1911–1918 Pages d`histoire, chronique des grands siècles de France, hronika, 1912 Les Peintres Cubistes, Méditations Esthétiques, 1913 La Peinture moderne, 1913 L`Antitradition futuriste, manifeste synthèse, 1913 Jean Metzinger à la Galerie Weill, Chroniques d`art de Guillaume Apollinaire, L`Intransigeant, Paris Journal, 27 May 1914 Case d`Armons, 1915 L`esprit nouveau et les poètes, 1918 Le Flâneur des Deux Rives, chronicles, 1918 MG47 (K)