56583) BIBLIJA OPTIMALNE ISHRANE , Patrik Holford , Mono i Manana Beograd 1999 , Optimalna ishrana podrazumeva najbolji mogući način unošenja hranljivih sastojaka, kako biste svom organizmu obezbedili zdravlje i vitalnost. Mi verujemo da se uravnoteženo hranimo, ali više od 80% populacije ne unosi čak ni minimum preporučenih dnevnih potreba najvažnijih hranljivih sastojaka. U stvari, mi smo pothranjeni. Čak dve od tri osobe umru od bolesti koje su na ovaj ili onaj način povezane s ishranom. mek povez, format 15,5 x 23 cm , latinica, 440 strana

Pouzdan vodič kroz više od tri stotine simbola iz snova Izdavači: Mono i Manjana, Beograd / Alnari, Beograd Povez: broširan Broj strana: 400 Ilustrovano. Format: 14 x 16,5 cm Vrlo dobro očuvana. Snovi su sveobuhvatan vodič kroz univerzalne simbole i teme koje nam se javljaju u snovima. U ovom divno ilustrovanom priručniku leksikonskog tipa pronaći ćete određenu mentalnu predstavu brzo i lako i razumeti ličnu poruku koju vam podsvest šalje. U njemu ćete pronaći i ponešto o istoriji, tradiciji i tehnikama tumačenja snova. Uz ovaj vodič probudićete mudrost koju nosite duboko u sebi i ostvariti duhovni, emotivni i intuitivni razvoj. (K-103)

62417) MALI LEKSIKON LEKOVITOG BILJA sastojci lekovita svojstva primena , En Iburg , Mono i Manjana Beograd 2009 , Istorija prirodne medicine seže unazad do samog korena čovekovog postanja. Hiljadama godina ljudi širom sveta skupljali su biljke ne samo za hranu već i kao lekove za bolesti i povrede. Lečenje lekovitim biljem stimuliše telesni odbrambeni sistem tako da se telo, u suštini, samo bori protiv bolesti. Danas je korišćenje lekova na biljnoj bazi postalo dobro ustanovljeni deo savremene medicine. Ovaj priručnik vas vodi kroz svet lekovitog bilja od A do Z. On će vam pomoći da naučite koje su to korisne biljke, gde se nalaze, koji sastojci ih čine posebnim, kako se upotrebljavaju i koje efekte možete da očekujete. tvrd povez, format 15 x 17,5 cm , ilustrovano, latinica, 284 strane

41279) KREATIVNA VIZUALIZACIJA , Shakti Gawain , Mono i Manana Press Beograd 2000 , Kreativna vizualizacija je umetnost korišćenja mentalnih slika i afrmacija radi unošenja pozitivnih promena u vaš život. Kreativnu vizualizaciju uspešno možete primeniti na raznovrsnim poljima vašeg života kao što su: zdravlje, obrazovanje, posao, sport, umetnost... Međunarodni bestseler, sa preko pola miliona prodatih primeraka, Kreativna vizualizacija sadrži meditacije, vežbe i tehnike koje mogu postati deo vaše svakodnevnice i povećati moć upravljanja sopstvenim životom. Ovaj jasan, praktičan vodič sadrži lako primenljive tehnike koje će vam pomoći da: - budete opušteniji i popravite zdravlje - povećate vašu vitalnost i popravite zdravlje - razvijete vaše stvaralačke talente - stvorite više zadovoljstva u vašim odnosima - dostignete vaše ciljeve u karijeri - raspršite negativne šeme ponašanja - povećate vaš prosperitet i mnogo mnogo više! mek povez, format 11 x17 cm , latinica, 151 strana ,

Drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje Izdavač: Mono i Manjana, Beograd Povez: broširan Broj strana: 255 + XVI Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Odlčno očuvana. Priroda ima lek za sve! Biljke opisane u ovoj knjizi mogu se koristiti za lečenje ili ublažavanje simptoma velikog broja bolesti – čak i onih kod kojih je moderna medicina nemoćna. Napisana stručno ali razumljivo, idealna je i za stručnjake i za laike koji žele da saznaju šta je to, u stvari, fitoterapija i kako se primenjuje u određenim situacijama. ♦ Detaljan opis 32 lekovite biljne vrste sa naših prostora i kompletno uputstvo za njihovo korišćenje ♦ Stručno objašnjena lekovita dejstva biljaka, indikacije i kontraindikacije ♦ Posebno poglavlje posvećeno jednom od najlekovitijih korena na svetu - ginsengu ♦ Saznajte sve o brojnosti biljnih vrsta, osnovnim delovima biljke i njihovoj aktivnosti, branju, sušenju i čuvanju biljaka, štetnim delovanjima, načinu pripreme biljaka za korišćenje, neželjenim dejstvima, aktivnim principima... ♦ Knjiga sadrži kolor dodatak sa crtežima i fotografijama svih obrađenih biljaka (K-94)

Prva knjiga Zemaljskih hronika Izdavač: Mono i Manjana, Beograd Prevod: Tatjana Milosavljević Povez: broširan Broj strana: 453 Ilustrovano. Pečatirana, žućkaste flekice na potkoričnim stranama - u ostatku knjige nešto malo i uglavnom na marginama. Uz prethodne napomene knjiga je vrlo dobro očuvana. Zeharija Sičin, rođen u Rusiji, školovao se u Izraelu, gde je specijalizovao istoriju, arheologiju i lingvistiku Bliskog istoka. Doktorirao je na Univerzitetu u Londonu i jedan je od najvećih svetskih autoriteta na polju prevođenja i tumačenja starih sumerskih tekstova. U svojoj prvoj i najpoznatijoj knjizi, Dvanaesta planeta, nakon trideset godina intenzivnog naučnog istraživanja, ovaj istaknuti profesor će izneti revolucionarnu teoriju po kojoj su naši preci vanzemaljskog porekla! Teoriju po kojoj su naši preci vanzemaljskog porekla i posećuju nas svakih 3600 godina Sičin potkrepljuje brojnim sumerskim tekstovima, astronomskim merenjima i verifikovanim arheološkim nalazima. Tako je u energentima bogatoj oblasti Mesopotamije genetskim manipulacijama stvoren današnji čovek! Povezujući hrišćanstvo i Bibliju sa našim vanzemaljskim precima, autor uz obilje podataka, činjenica i stručnih objašnjenja čitaocu predočava nov pogled na korene naše civilizacije. (K-75)

40010) SUNČEVI ZNACI Linde Gudmen , L. P. Mono Beograd 1996 , U knjizi Sunčevi znaci najčuveniji američki astrolog otkriva tajne svakog zodijačkog znaka! `Jednog dana sigurno ćete željeti da znate kompletne detalje vaše lične natalne karte! U međuvremenu, budite sigurni da je proučavanje vašeg Sunčevog znaka važan prvi korak. Međutim, proučavanje vašeg Sunčevog znaka ne treba da pomiješate sa čitanjem predviđanja u časopisima i novinama koja se baziraju na vašem Sunčevom znaku. Ona su češće impresivno tačna nego pogrešna, ali daleko od toga da su pouzdana. Samo natalna karta izračunata za tačan čas i minut vašeg rođenja može biti kompletno pouzdana u tako specijalizovanoj oblasti. Počnite odmah sada da proučavate vaše Sunčeve znake, upotrijebite razuman oprez kada ih primjenjujete i ljudi će se pitati odakle vam sva vaša nova opažanja kada počnete da demaskirate njihove prave prirode. U suštini, poznavanje dvanaest Sunčevih znakova bukvalno će promijeniti vaš život. Na putu ste da razumijete ljude koje nikada niste sreli. Ubrzo ćete osjećati bliskost sa strancima kao i sa prijateljima, a nije li to zaista čudesno? Lijepo je poznavati vas...` - Linda Gudmen tvrd povez , format 12 x 16,5 cm , latinica , XVII + 549 strana , plastifikacija poveza se mestimično naborala , ivice stranica potamnele , unutrašnjost čista i kompletna ,

Autor - osoba Kartelj, Vasilije Naslov Roboti XX veka : (hiromatija čula) : hiromatija čula, magije, okultizam, filozofija, teorija cenzora, nauka / V. Kartelj Vrsta građe stručna monog. Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : V. Kartelj, 1978 (Beograd : `Jovan Popović`) Fizički opis 856 str. ; 24 cm ISBN (Karton) Napomene Bibliografija: str. 855-856. ROBOTI XX VEKA otkrivaju i tumače uzroke nastalih zabluda i obmana kod svetske filozofije, psihologije i psihoanalize. Samim tim, postaje jasno zbog čega se najveći svetski filozofi i vladari nisu mogli drukčije ponašati, mada je priroda čoveku darovala mnogo veću moć razuma od onoga šta su oni stvarali. Daje se jasan odgovor po pitanju dometa i kvaliteta razuma koga su posedovale ličnosti kao što su, na primer, Mojsije, Buda, Muhamed, Hristos, Hegel, Niče, Dekart, Frojd, Jung i drugi a zatim Napoleon, Hitler, Staljin, Mao Se Tung i drugi vladari. Strogim naučno-biološkim i biokemijskim kriterijumima je utvrđeno da je filozofski sistem razmišljanja jedno, a naučni sistem razmišljanja sasvim druga stvar. Takođe su data tumačenja o sistemima razmišljanja mnogih životinja. Na primer, dresirani pas poseduje neprirodni ili veštački sistem razmišljanja određenog profila. ROBOTI XX VEKA obrađuju biološku prirodu lingvistike i njeno dejstvo na povećanje ili smanjenje inteligencije čoveka. Biološki je utvrđeno da se lingvistika jedne nacije ne može držati samo poznatog principa „piši kao što govoriš“, nego i mnogo korisnijeg principa, a to je „govori kao što misliš“. ROBOTI XX VEKA detaljno i strogo naučno objašnjavaju mnoge duhovne fenomene kao što su: hipnoza, sugestije, autosugestije, magije, meditacije, strah, nadahnutost, verništvo, tiranstvo, voljnost, osećanje slobode, osećanje blaženstva, nirvana, reinkarnacije, inceliteljstvo, spasiteljstvo, fakirizam, dervišizam, jogizam, filozofizam, jednoumstvo, pluralizam mozga, čovek-dupliikat, čovek-dešnjak, čovek-levak, čovek-robot, humani zločinac, veštački čovek, Homo tehne, Homo filozofus, ljudska prava, papagajstvo razuma, imitiranje, goli razum, lingvistički logocentrizam, lingvistička alhemija, verbalizam, okultizam, misticizam, pećinski čarobnjak, simboli, cirkus-simboli, lažni simboli, apstraktizam, empirizam itd. ROBOTI XX VEKA detaljnije objašnjavaju postupak aktiviranja moždanih centara inteligencije, a zatim i njihovu upotrebu. Upotreba mozga slično upotrebi kompjutera ili upotrebi elektronskog „mozga“ od strane mašinskog robota, predstavlja najgori vid upotrebe, te se takvi ljudi moraju ponašati kao roboti. Oni su danas u XX veku najmasovniji i sa najsnažnijim robotoumstvom. MG118 (N)

U POTRAZI ZA ŽIVIM UČITELJEM Ošo. Za one koji ne znaju puno o njemu evo nekoliko biografskih podataka. On nije rođen, nije umro – samo je gostovao na ovoj planeti tokom šezdesetak godina. I eto čitave biografije… „Moj voljeni Ošo…“, tako bi Tvoji sanjasini započinjali pitanja na daršanima. U jednom trenutku sam poželeo da postanem Tvoj sanjasin, da sedim u dno Tvojih nogu i ispijam nektar Tvoje mudrosti, ali Ti si već bio otišao u neko drugo sazvežđe…* Nalazim se u Indiji, nedugo posle Tvog odlaska. Koračam Velikim drumom premišljajući da li da posetim Punu ili druge ašrame živih učitelja? Već tada mi je bilo jasno da je Rađnišašram bez Tebe samo dobro organizovana firma, poput neke američke kompanije – jedino što je malo zabavnija. Ako imaš dolare, sve može, šta god poželiš od brenda Ošo prodakšn kompani. Farewell Puna, odoh ja u Indiju! „Moj voljeni Ošo, zašto nisi obrazovao učenika kome bi preneo svoje duhovne moći?“ Ja neću da osnivam školu, neću da obrazujem učenike, sledbenike jer iz toga nastaje religija, iz toga nastaje sistem, dogma, a to su mrtve stvari! Dok hodam Velikim drumom Indije, susrećem Ramakrišnu i njegovog učenika Vivekanandu – dva duhovna gorostasa, svaki ponaosob jedinstven i nesamerljiv; susrećem, isto tako, Juktešvara i Joganandu, Šivanandu i Satjanandu, ali i madam Ani Besant i Krišnamurtija…Koliko bismo danas bili siromašniji da takvi Učitelji nisu iznedrili takve Učenike. „Moj voljeni Ošo, zar Tvoj učenik ne bi dovršio preobražaj sveta koji si Ti pokrenuo? Da li je Tvoje učenje mrtvo? Šta je sa pobunom, sa duhovnim probuđenjem čoveka? Da li je sve to iščezlo zajedno sa Tobom?“ ..Živi Učitelj daje živi primer; Njegova reč deluje magijski i ona smesta preobražava neznanje u znanje, avidju u vidju. Hej, Veliki drume, dušo Indije, da li je monsun Njegovog učenja natopio tvoje plodno tlo? Da li su tvoja deca kušala plodove Njegove mudrosti? Hoću li naći živog Ošoa u Tebi!?* Stigao sam u Kaši. „Idi na Gangu narednog jutra i učestvuj u ceremoniji pozdrava Suncu…“, reče mi bezimeni. Hoću. Sledećeg jutra, pre nego što se razdanilo, bio sam na svetoj reci. Tmina je još uvek zastirala kolorit indijskog podneblja tako da su se videli samo obrisi zgrada i hramova, i siluete ljudi koji su ulazili u čamce. Otisnuli smo se na vodu. Malo po malo dan je izgonio noć, poneki pramenovi tame mogli su se videti tek tu i tamo. Bruj mantre dopirao je iz nekog hrama sa obale i razlegao se niz reku u nedoćuj. Kako se zastor tame podizao, tako se na sceni dana pojavljivao igrokaz života: hiljade ljudi se tiskalo na Gangi, muških i ženskih, mladih i starih – obredno kupanje, molitva Suncu, lomača za mrtve, mantra; bolesni i zdravi, sveti i profani, svi behu u naručju Svete Majke. Jer onaj koji želi, gordosti lišen, Ne potcenjujući ni čoveka ni zver, Dušu cele Indije osetiti može Ovde u Varanasiju. Najzad se pojavio i Surja, neodoljiv u svojoj muževnoj lepoti, i prosuo svetlost i toplotu po tom igrokazu. Sav kolorit indijskog podneblja, koji je do tog trenutka bio zagasit i potmuo, najednom se premetnuo u blještavilo i raskoš. Oblici kao da su gubili linije, dok su boje razuzdano titrale prelivajući se jedna u drugu. Milioni Surja se sjaktalo u talasima Gange i sred sve te razigranosti postojanja čovek nije mogao da ne oseti da je i on deo tog plesa – da je on u svemu i da je sve u njemu. A onda sam ugledao nju, Parvati, u stavu lotosa. Kao kip izvajan od večnosti meditirala je na krovu priobalne zgrade. Nešto tako otmeno i čudesno nikad ranije nisam video. Moćni Surja se pojavio samo zbog nje. Ipak, sumnja je podrivala um: da li je to prikaza ili živi stvor? „Joga mister…“, presudio je mudri čamdžija, a zatim počeo da objašnjava… meni, kralju svih jogina! Hoću da uradim to isto, ovog trenutka! Pokrenuh svu magiju joge u sebi i u sledećem trenutku se nađoh na krovu susedne zgrade. Još jednom pogledah u Parvati, majku svih mističnih moći: čisti izraz slobode i besmrtnosti zračio je iz nje. Potom sam zašao u stanje ne-uma, o Učitelju. To su ti živi primeri koji nam otkrivaju našu skrivenu suštinu, otkrivaju nam puteve ka slobodi. Evo još jednog primera, koji je sam po sebi čista naiva, ali je u okvirima svojih kondicionala istoznačan sa prethodnim. Bilo je divno majsko popodne, osunčano i puno blagosti, u večnosti Agarte. Moja devojka i ja sedeli smo na prozoru trećeg sprata Filozofskog fakulteta; zajahali smo ragastol tako da smo sa spoljne strane prozora nehajno klatarali nogama nad ambisom i zaljubljeno čavrljali ko zna o čemu. Kada bi nas ugledao, koje-koji prolaznik bi se osmehnuo sa simpatijama, ali kad nas je uočio par zaljubljenih, beskrajno milih srednjoškolaca, zastali su prosto očarani tim prizorom: „Možemo li i mi da uradimo to isto!?“ „Zašto da ne; učinite to!“ U sledećem trenutku oni su isto tako sedeli na prozoru do nas i bili neizmerno srećni. U bezazlenim srcima te dece naš primer je izgledao kao najviši izraz slobode i ona su poželela da dožive to isto. Naš primer otkrio im je jedan od puteva koji vode do slobode. To je bio izazov koji je nagonio duh da nadmaši svoja ograničenja, da ide iznad svojih trenutnih datosti, a da pritom ne ugrozi druge. Danas se izazov slobode ogleda uglavnom u tome da su nam drugi smetnja, te da bismo ostvarili svoju slobodu, moramo da uklonimo smetnju. Nalazim se u Hare Rama gest hausu (kultnom hostelu hipi vagabunda sedamdesetih godina), na Paharganđu, Nju Delhi. U holu, jedna šarmantna Amerikanka, lejdi u dostojanstvenim godinama, tanka i živahna da sva treperi, razgovara sa recepcionarem, ali tako teatralno da zapravo svima prisutnima saopštava da sutra putuje na Aručanalu, u Ramanašram. Mora da je dražesna lejdi čitala Pola Brantona i poželela da doživi spiritualnu avanturu u tajnoj Indiji. Život je zaista prelep! Razgovaram sa mladim menadžerom gest hausa. On čita Tvoja predavanja Philosophia ultima. Pričamo o Tebi i o Indiji… Ošo, kaže on, to je savremena Indija; to su mladi, obrazovani ljudi iz gradova koji nose duh promene u sebi. Ošovo učenje duboko ih je proželo. Oni su već sada šampioni u mnogim oblastima savremenog načina življenja… * Putovao sam iz Rišikeša u Nju Delhi. Kad onaj koji poznaje Indiju čuje da sam putovao autobusom, razvučiće lice u šeretski osmeh i pomisliti da sam uistinu velika naivčina. Bože blagi, zaista nikada neću zaboraviti to putovanje… Rišikeš je od Delhija udaljen svega stotinak kilometara, a zver od autobusa je tu razdaljinu pregazila za nepunih šest sati! Avaj, Indija i drumovi – to je urnebesna komedija. Čitalac koji je gledao Šijanov film Ko to tamo peva, znače dobro o čemu govorim. Elem, stajao sam tako na zadnjoj platformi prepunog autobusa, bezazleno očekujući da ću za nepunih sat vremena biti u Delhiju. No, posle sat ipo vožnje, otprilike, Delhi je još uvek bio veoma daleko, a ja veoma umoran. Naizgled nehajno, tek da bih s nekim zapodenuo razgovor, upitao sam jednog učtivog gospodina, koji je sedeo tik pored mene, koliko ima do Delhija? „Five over, mista!“ Nisam najbolje razumeo, pa mu se izvinih: „Skjuz mi, s’r…“ „ Five over!“, zapečatio je temu učtivi gospodin. Mora da sam izgubio svu boju u licu, jer mi je taj kindly gentleman saosećajno ponudio svoje mesto. Odbio sam, svakako, uz pregršt reči zahvalnosti. Onda smo ipak zapodenuli razgovor, na rđavom engleskom, razume se. „Indija, mista’, to je selo a ne grad. Grad je samo dvadeset pet odsto Indije, a selo sedamdeset pet. Urbana Indija je isuviše vesternizovana. Ona je u kandžama transnacionalnih kompanija koje joj sisaju krv, ju andastend mi? Gavamant je korumpiran, sve je u vlasti monija. Moni je bog. U gradovima caruje pokvarenost; nema vere, nema morala, nema čovečnosti. U selima je duša Indije. Dođite kod mene, mista’. Budite gost u mojoj kući i videćete pravu dušu Indije. Deca na selu se i danas igraju sa malim Krišnom i viđaju ga kako jaše na svom voljenom biku Nandiju. Srešćete tamo ljude koji naizust znaju ceo Šrimad Bagavatam, kao i Tulasidasovu Ramajanu…“ Čuo sam puno lepih stvari od tog učtivog gospodina, ali nisam mogao da prihvatim njegov poziv – moj boravak u Indiji bližio se kraju. Ipak, i u tim rečima prepoznao sam Tvoju Indiju, voljeni Učitelju, te suprotnosti koje idu do krajnosti, te protivrečnosti koje Ti toliko voliš da ističeš. „Moj voljeni Ošo, pronašao sam Te u Varanasiju, pronašao sam Te u Delhiju, Kalkuti, ali pronašao sam Te i u Vrindavani, Maturi, Buda Gaji, na obalama Jamune i Gange (sa čijeg izvora sam doneo čudotvorni kamen i poklonio ga mojoj kumi). Tvoj živi duh pronašao sam duž čitavog Velikog druma i moje suze sreće ostavile su trag na njemu. Ali Tvoj duh je raspršen. On je rasut po prašini Velikog druma; nije celovit kao kad si Ti hodao njime. Ipak, ko zna – možda će se iz toga, iz prašine Velikog druma roditi Tvoj učenik, Tvoja reinkarnacija: živa reč, živi primer, koji će svojom magijom preobraziti inertnu stvarnost u večno živu istinu.* Dok sam koračao ulicama Delhija, razmišljao sam o Tvom oregonskom eksperimentu. Nesumnjivo da je to najznačajniji eksperiment koji je ikada načinjen. Ti si njime dokazao da je utopija ostvarljiva; dokazao si da mrtvo može postati živo, da ružno može da se preobrazi u lepo, da je alhemija postojanja realnost. To je blistavi primer za sva vremena. Ako je mrtva oregonska pustinja mogla da se transformiše u živi raj, onda to može i čitava planeta. Samo, tada si Ti bio tamo, Tvoja živa reč, Tvoj živi primer pokrenuli su preobražaj, pokrenuli su pobunu, duhovno probuđenje… Ko će od nas, običnih, neprosvetljenih bića, probuditi Ošoa u sebi? Ukrcavam se u avion za Rim. Napuštam Indiju, a u ruci nosim poklon knjigu od mog mladog indijskog prijatelja – Philosophia ultima, u kojoj je napisana posveta: Love is God’s gift to us, Those who posses it are beautiful. Čitaj dalje

Odlično očuvano! Autor - osoba Milovanović, Dragiša, 1943- = Milovanović, Dragiša, 1943- Naslov Atlas lekovitog bilja / Dragiša Milovanović Vrsta građe stručna monog. Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1975 Izdavanje i proizvodnja Beograd : D. Milovanović, 1975 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 186 str. : ilustr. ; 24 cm Napomene Bibliografija: str. 177. Predmetne odrednice Lekovite biljke MG76 (N) Biljni svijet, kao dio života na Zemlji, nalazi se gotovo na svakom koraku i čovjek je unatoč golemom napretku ovisan o tom biljnom svijetu. Upravo je biljni svijet najvažniji dio čovjekove hrane pa prema tome i temelj njegova održanja. Čovjek je odavno spoznao da je određenom biljnom hranom primao u tijelo i one tvari koje su ga održavale zdravim, pa je došao do saznanja da su i ljekovite. Posezao je za tim biljkama i svoju spoznaju prenosio novim generacijama usmenom, a kasnije i pismenom predajom. Iz ovakve predaje, protkane često mistikom i praznovjerjem, nastala je i izgrađena pučka medicina mnogih naroda. Odbacujući postepeno mistiku i praznovjerje, uvođenjem naučnog promatranja prirode i razvojem prirodnih nauka, proučavalo se i ljekovito bilje i njegovo djelovanje na ljudski organizam. Proučavanje ljekovitog bilja sa stajališta medicine dovelo je do izbacivanja iz upotrebe mnogih ljekovitih biljki, koje je u svom popisu za liječenje zadržala pučka medicina, pa su u službenoj medicini ostale samo one ljekovite biljke koje su uvrštene u službeni popis lijekova, tj. u farmakopeju. Usporedo s ispitivanjem utjecaja ljekovitog bilja na ljudski organizam, prišlo se kemijskom ispitivanju onih djelotvornih tvari u biljci, za koje se smatralo da određuju ljekovitost pojedine biljke. Posljedica je ovakvih kemijskih ispitivanja nastojanje da se sintetskim putem proizvodu iste ili slične tvari koje bi u liječenju čovjeka i održavanju njegova zdravlja zamijenile prirodne proizvode biljnog svijeta, pa je i moderna medicina sve većom upotrebom sintetskih lijekova zanemarila ljekovitu vrijednost mnogih biljaka. No, unatoč ovom zanemarivanju, uz pronalazak djelotvornih prirodnih biljnih spojeva, sve su veće težnje da se u liječenju raznih bolesti ponovo uvrste u upotrebu lijekovi biljnog porijekla koji se u potpunosti ne mogu zamijeniti sintetski proizvedenim kemijskim spojevima. Danas se znanje o ljekovitosti određenih biljaka znatno proširilo njihovim opširnim ispitivanjima pa i ova knjiga, u inače brojnoj literaturi o ljekovitom bilju, ima za cilj da čitaoce upozna s praktičnom vrijednošću onog ljekovitog bilja s kojim se čovjek i najčešće susreće u prirodi. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične,[4] pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni beraši zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak[8] Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova (jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“. MG147 (N)