Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Veliki Mon - Anri Alen-Furnije Izdavač: Logos Godina izdanja: 2013 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Briljantnim stilom napisana sentimentalno-biografska ljubavna priča obavijena velom tajne, puna simbolike i nove osećajnosti. Radnja romana počinje u malom mestu Sent Agata, gde u lokalnu školu, jednog dana, dolazi visoki đak, imenom Ogisten Mon. Ćutljiv je ali uvek spreman za akciju i avanturu. Ubrzo će ga u školi prozvati Veliki Mon, a učiteljev usamljeni i bolešljivi sin Fransoa Serel, pripovedač u romanu, dobiće u njemu drugara iz snova. Oko Božića hiljadu osamsto devedeset i neke Fransoa treba da ode na železničku stanicu, prilično udaljenu, i sačeka babu i dedu koji su dolazili u goste za praznik. Mon slučajno saznaje da je preko jedne susedne farme moguće znatno skratiti put i otići na drugu stanicu, u koju voz stiže ranije. I ne rekavši nikom ništa, polazi. Ali, sticajem okolnosti, na tom putu će se izgubiti i vratiti tek posle tri dana.

Moni de Buli - Zlatne bube Izdavac : Prosveta Beograd 1968, malo je podvlacena inace odlicno ocuvana POLICA 4

Autor: Mona Kasten Godina izdanja: 2020. Br. str.: 350 Povez: Mek Format: 150mm x 228mm Pismo: Latinica Opis Spasi me – autor Mona Kasten Njihovi su svjetovi potpuno različiti. A ipak se čini kao da su stvoreni jedno za drugo… Novac, glamur, luksuz, moć – Ruby to uopće ne zanima. Želi samo uspješno završiti školovanje u Maxton Hallu, jednoj od najskupljih privatnih škola u Engleskoj. A još više od toga želi držati se podalje od Jamesa Beauforta, tajnoga vođe škole. Previše je arogantan, previše je bogat i previše je seksi. Ruby sanja o studiju na Oxfordu, a James naizgled živi samo za iduću zabavu. A onda Ruby jednoga dana slučajno ugleda nešto što nikada nije smjela vidjeti – nešto što bi moglo upropastiti ugled Jamesove obitelji. James joj sada i predobro zna ime i više je ne ostavlja na miru. Iako nikada nije željela biti dijelom njegova svijeta, James – i njezino srce – ne ostavljaju joj izbora…

Knjiga je dobro očuvana,na francuskom .Spoljni omot malo okrzan i lepljen saunutrašnje strane. < Née au début de la Seconde Guerre mondiale, elle est la fille d`un comptable dans l`administration de l`Église et d`une mère qui avait suivi des études de biologie. Elle a une petite sœur, Ivanka. Elle étudie dans une école maternelle française religieuse, bientôt interdite par les autorités communistes, puis à l`école communale, tout en continuant de fréquenter l`Alliance française. Venant d`une famille non communiste, elle n`a pas le droit de porter le drapeau à l`école et doit renoncer aux études d`astronomie qu`elle envisageait à Moscou mais, puisqu`elle parlait français, elle sert comme interprète lors de la visite de dignitaires du PCF en Bulgarie, comme Waldeck Rochet. Comme tous les élèves, elle appartient aux Jeunesses communistes ; elle écrit par ailleurs dans le quotidien universitaire Jeunesse populaire1. Grâce à ses connaissances en littérature française, elle déménage à Paris en 1965 sur une bourse du gouvernement français2,1. En 1969, elle soutient une thèse sous la direction de Lucien Goldmann, publiée l`année suivante sous le titre Le Texte du roman. Approche sémiologique d`une structure discursive transformationnelle. En 1973, elle soutient un doctorat d`état, publlié l`année suivante sous le titre de La Révolution du langage poétique. Elle fait une carrière universitaire, devenant professeure à l`université Paris-Diderot et fondatrice du centre Roland Barthes. Elle est membre honoraire de l`Institut universitaire de France. Elle a donné des enseignements en sémiologie à l`université d`État de New York. Elle est psychanalyste, membre de la Société psychanalytique de Paris depuis 1987, puis membre titulaire depuis 1997. De 1971 à 1977, elle partage l`engagement maoïste de Philippe Sollers et de la revue Tel Quel. En février 1978, elle fait partie des membres fondateurs du Comité des intellectuels pour l`Europe des libertés3. En 2003, elle fonde avec le professeur Charles Gardou, le Conseil national du handicap (CNH) qui a pour but de sensibiliser, former et informer la population sur les différents handicaps et leurs prises en charge4. Le 20 mai 2005, seront organisés par le CNH les premiers États généraux du handicap à l`UNESCO5. Le but de cette journée qui a réuni plus de 1 800 personnes, était d`engager la société civile à trouver des solutions pour améliorer la vie et l`insertion des personnes en situation de handicap autour de 8 thématiques : vie autonome et citoyenne. Vie, santé, éthique et déontologie. Vie affective, familiale et sexuelle. Vie professionnelle. Vie scolaire. Vie artistique et culturelle. Vie sportive et loisirs. Vie et dignité et grande dépendance. Les résultats de cette journée seront publiés dans un livre blanc6. En 2008, elle a créé à l’occasion du 100e anniversaire de la naissance de Simone de Beauvoir, le prix Simone de Beauvoir pour la liberté des femmes, récompensant l’œuvre et l’action de personnes contribuent à promouvoir la liberté des femmes dans le monde. En 2011, Julia Kristeva est invitée par le pape Benoît XVI à la Journée de réflexion, de dialogue et de prière pour la paix et la justice dans le monde, à Assise, le 27 octobre 20117.<< `Julia Kristeva`s psychoanalytic investigation of love leads her to the extraordinary case of Teresa of Avila, and to the `inoperable` rapport of desire and the need to believe. Kristeva remains faithful to psychoanalysis and to non-belief while offering this thoroughly engaging `imagined life` of Saint Teresa. It is of the greatest pertinence in a world that seems to have revived the need to believe in aggressive forms.`

KRATKI I ČUDESNI ŽIVOT OSKARA VAA - Džuno Dijaz Izdavac: Mono i Manjana Mek povez 265 str. Zbog manjih tragova uprljanosti na rubu knjiznog bloka knjiga je pecatirana na prvom praznom listu knjige kao ostecen primerak.

Informacije SKU 9788610021493 Kategorije STRANI PISCI, ISTORIJA Težina 1.55 kg Proizvođač Vulkan izdavaštvo Broj strana 872 Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Rebeka Vest Godina izdanja knjige 2018 Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Format 17x24 cm Tagovi Mono i manjana Knjiga Alnari Knjizara Vulkan Vulkan izdavaštvo Crno jagnje i sivi soko Rebeka Vest Rebeka Vest

Autor: Candace Bushnell Godina izdanja: 2020. Br. str.: 296 Povez: Mek Format: 150mm x 228mm Pismo: Latinica Opis Ima li još seksa u gradu? – autor Candace Bushnell Dvadeset godina nakon što je svojom pronicljivom, poticajnom prvom knjigom Seks i grad preobrazila krajolik pop kulture i dejtanja s pomoću detaljnih opisa rituala parenja manhattanske elite, Candace Bushnell donosi nam novu knjigu o divljinama i opasnostima seksa i izlaženja nakon pedesete. Ima li još seksa u gradu? prati skupinu prijateljica koje se sele između Manhattana i ladanjske enklave zvane Village te se pokušavaju snaći usred suvremenog fenomena dejtanja nakon pedesete. Otkrivaju „mladunčenje“ (razumna starija žena odjednom ulazi u vezu s mnogo mlađim muškarcem), tretman „Mona Lisa“ (operacija vagine, česta preporuka starijim ženama) te što se uistinu događa kad putem Tindera dogovorite izlazak. Od uspona (Moj Novi Dečko ili MND) do padova (Ludilo Srednjih Godina ili LSG), Bushnell nam s mnogo humora i jasnoće pokazuje kako danas izgledaju veze. Temeljem vlastitih iskustava, autorica nam pripovijeda pametnu, satiričnu priču o ljubavi i životu, i to iz različitih aspekata – o braku i djeci, razvodu i gubitku – a jasno prikazuje i pritisak na žene koje bi izgledom trebale ostati vječno mlade i ujedno postići sve na svijetu. Ovo je neizostavan nastavak jedne od najrevolucionarnijih knjiga o vezama dvadesetog stoljeća iz pera svjetski poznate društvene komentatorice.

Informacije SKU 9788677108519 Kategorije STRANI PISCI Težina 0.87 kg Proizvođač Vulkan izdavaštvo Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Garet Hanrahan, Piter Makinstri Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Format / Tagovi Tolkin Mono i manjana Knjiga Alnari Knjizara Piter Makinstri Garet Hanrahan Novogodišnji popust Letnja akcija Vulkan Vulkan izdavaštvo Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Alnari knjige Vulkan izdavaštvo Alnari

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Usamljeni mamut - Ana Tereros Martin Godina izdanja: 2022 Broj strana: 32 Povez: Tvrd Svetlucava čarolija i mnogo snega preneće Monu i njenog prijatelja mamuta u ledeno doba.Tamo će njih dvoje istražiti svet kakav je nekada bio, upoznati životinje koje su odavno izumrle i naučiti da najbolji način da stekneš prijatelje jeste da ono što voliš, podeliš sa drugima.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Otmica Evrope - Lin H. Nikolas Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2011 Broj strana: 484 Format: 24 cm Povez: Broširani U raspodeli uloga učestvuju Adolf Hitler i Herman Gering, Gertruda Stajn i Mark Šagal, ali i umetnici, od Leonarda da Vinčija do Pabla Pikasa. A priča ispričana u ovoj impresivno dokumentovanoj knjizi, prožeta uzbudljivom neizvesnošću, tiče se rata Trećeg rajha protiv evropske kulture i herojskih napora Saveznika da je očuvaju. Od nacističkog istrebljenja „degenerisane umetnosti“ i Geringovih ekstravagantnih kupovina u okupiranom Parizu do gotovo pogibeljne evakuacije Mona Lize iz Pariza (pri čemu su se za njom i doslovno rušili mostovi) i neumornog spasavanja neprocenjivog blaga u oslobođenoj Italiji, Otmica Evrope je podrobna povest pohlepe i licemerja na jednoj strani i heroizma na drugoj, spoj izvanredne učenosti i vratolomnog tempa trilera. Lin H. Nikolas je stekla obrazovanje u Americi, Velikoj Britaniji i Španiji. Pošto je diplomirala na Oksfordu, nekoliko godina je radila u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu. Za vreme boravka u Belgiji, započela je desetogodišnji rad na knjizi Otmica Evrope, za koju će dobiti nagradu National Book Critics Circle. Francuska vlada odlikovala ju je Ordenom legije časti, a Poljska joj je dodelila titulu Amicus Poloniae. Lin Nikolas je 2005. objavila svoju drugu knjigu Surovi svet: Deca Evrope u nacističkoj paučini. Živi i radi sa mužem u Vašingtonu. Po knjizi Otmica Evrope 2006. godine snimljen je istoimeni film koji je Cehovsko udruženje američkih pisaca proglasilo dokumentarnim filmom s najboljim scenarijom, a na međunarodnom festivalu „River Run” taj film je osvojio nagradu publike.

Informacije Kategorije EROTSKI ROMANI Težina 0.9 kg Proizvođač Vulkan izdavaštvo Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Dž. Kener Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Format / Tagovi Mono i manjana Knjiga Erotski romani Akcija Alnari Knjizara Novogodišnji popust Letnja akcija Bestseleri Komplet Vulkan Vulkan izdavaštvo Beletristika Erotski roman Alnari knjige Dž. Kener Erotske priče Knjiga za plažu Uzmi me Dž. Kener Uzmi me Oslobodi me Dž. Kener Voli me Dž. Kener Trilogija Dž. Kener Komplet Dž. Kener Trilogija Sajamski popust

MANJE OŠTEĆENJA NA KORICAMA RIKNE UNUTRAŠNJOST VRLO DOBRA Emil Marić(prevod) Izdavač: Mono & Manjana 2001; Tvrd povez; latinica; 21; 576 str.; Naslov originala: Es muss nicht immer Kaviar sein / Johannes Mario Simmel Roman o vrlo neobičnom obaveštajcu. Tomas Liven, najmlađi engleski bankar, na samom početku II svetskog rata prevarom je uvučen u igre i spletke tajnih službi. Veoma inteligentan, spretan i odvažen, uglađenih manira, prisiljen je da istovremeno radi za engleski Sikret servis, nemački Abver, francuski Duzijem biro - spasavajući sopstvenu kožu.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Na kafi kod Šekspira - Sanja Domazet Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2022 Broj strana: 247 Format: 21 cm Povez: Broširani Evo knjige o putovanjima koja, baš kao i sreća, nema svoju algebru, ali ima magiju – vrtoglavicu, poput ruleta. Danas, kada čovek dobija svet gotov za upotrebu, pred nama su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, bivali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja na ovoj grešnoj zemlji, spis o svetim domovima gde su živeli Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Hundertvaser, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, Ljuba Popović… Knjiga Na kafi kodŠekspira otkriva krvno srodstvo koje postoji između prostora, predmeta i duhova velikih ljudi što još uvek lutaju odajama svojih domova, odgonetajući saglasja između genija i mesta gde su sanjali odvažne snove. Na kafi kod Šekspira je delo napisano u slavu putovanja u dublje, eteričnije svetove kuća onih koji su promenili sudbinu sveta, ispili je do poslednje kapi, znajući da je „svaki protraćen trenutak, iscurela krv bogova“.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Turčin šahista - Aleksandar Šurbatović Izdavač: Blum izdavaštvo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 318 Format: 20 cm Povez: Broširani Godina je 1769, dvorac Šenbrun, kraljica Marija Terezija. U Dvorani ogledala okupio se krem habzburške aristokratije i svi s nestrpljenjem očekuju početak predstave koja je mesecima glavna tema vijenskih kuloara: Volfgang fon Kempelen, najveći pronalazač i inžinjer u carstvu, obećao je da će projektovati automat koji će moći ravnopravno da igra šah čak i sa vrhunskim igračima. Niko i ne sluti da prisustvuje događaju posle koga svet više nikada neće biti isti. Nakon velikog uspeha na premijeri, svaki evropski dvor želi da ugosti Turčina šahistu. Fon Kempelen okuplja trupu i kreće na veliku turneju koja bi trebalo da prikaže svu raskoš „tevtonskog genija”: Pariz, London, Lajpcig, Amsterdam, Njujork, Boston postaju pozornica ovog romana. Postavlja se samo jedno pitanje koje će narednih 85 godina intenzivno zaokupljati pažnju svetske naučne zajednice: da li je Turčin uzvišeno naučno dostignuće, neverovatno vešta prevara ili su možda neke druge sile tu na delu? Pouzdano znamo samo to da će famozni automat inspirisati neke od najvećih izuma koji će suštinski promeniti našu civilizaciju, od automatskog razboja do kompjutera. Aleksandar Šurbatović (1973) pesnik je, prozni pisac, prevodilac i urednik. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Autor je knjiga Mitologija spaljene zemlje (2010, poezija, Filip Višnjić), Upokojavanje prosektora Majerhofera (2011, roman, Mono i Manjana) i Priče o gospođi Kon (2015, poezija, Kontrast izdavaštvo). Uredio je više od trista naslova iz različitih oblasti, ali se najviše bavio svetskom književnošću XX i XXI veka. Takođe se bavi i prevodilačkim radom, a posebno treba izdvojiti prevode knjiga Ja sam niko! A ti, ko si? Emili Dikinson (2016, Mali vrt) kao i priča Vladimira Nabokova (2018, Dereta). Živi i radi u Beogradu.

KNJIGA PROCITANA SAMO JEDNOM. VULKAN IZDAVASTVO- MONO I MANJANA NEDOSTAJE BELA PREDSTRANICA NA KOJOJ JE PISALA POSVETA. IMA DVA PECATA BIBLIOTEKE KOJOJ JE PRIPADALA ( OTPIS ) IMA JEDNU MALU FLEKICU NA SPOLJASNJEM DELU STRANICA. Knjiga koja je prošla probu vremena! Roman dvostrukog dobitnika Gonkurove nagrade nas na nežan, ali i surov i ironičan način uvodi u svet malog Mome, baveći se filozofijom življenja, odnosima među različitim narodima, ljubavlju, prijateljstvom, siromaštvom, starošću i nadom, gledanim očima jednog desetogodišnjeg dečaka. Glavni junak, mali Arapin Momo, svoj “svesni” život započinje u prihvatilištu kod stare gospođe Roze. To nije obično prihvatilište jer se tu nalaze samo deca prostitutki, a gospođa Roza, stara Jevrejka, se nekada i sama bavila najstarijim zanatom na svetu. Ali bez obzira na nesrećne okolnosti mali Momo nas sa velikim optimizmom i objektivnošću upoznaje sa svojim prijateljima: gospođom Rozom, starim prodavcem ćilima, gospodinom Ćamilom, decom iz prihvatilišta i ostalim stanovnicima ne tako blistavog dela Pariza. Na isti način on priča o životu, sreći, Jevrejima, Arapima, Francuzima, crncima... Kroz Momino pripovedanje o stvarima i ljudima koji ga okružuju istovremo se provlači i filozofija, način razmišljanja ljudi sa margine, koji su od rođenja bili osuđeni na gubitke, patnju i težak život... Specifičan humor u određenim trenucima samo pojačava gorak ukus koji ova ispovest ostavlja na čitaoca. Prvobitno objavljen pod pseudonimom Emil Ažar, roman Život je pred tobom, je doneo Romenu Gariju drugog Gonkura, najprestižnije francusko priznanje za književnost koje se po pravilu dodeljuje samo jednom za života. „Ovo je priča i tužna i vedra, s nezaboravnim, slikovitim likovima, puna vere u dragocenost prijateljstva i ljubavi...“ Mond Roman je prvobitno objavljen pod pseudonimom Emil Azar. Zivot je pred tobom ekranizovao je Mose Mizrahi 1977. godine. Za glavnu ulogu Simon Sinjore je 1978. godine dobila nagradu Cezar. RASPRODATO IZDANJE! RETKO!!!!!!

Novo, nečitano, nema posvete. Fašizam i nacizam - Andrej Mitrović Izdavač: Čigoja štampa Godina izdanja: 2017 Broj strana: 110 Format: 20 cm Povez: Broširani Istraživanja totalitarnih ideologija u 20. veku spadaju u najteže i najkompleksnije istoriografske zadatke. Sintetizovati sopstvene bogate istraživačke rezultate sa onima velikog broja stranih i domaćih istoričara koji su se bavili ovim problemom, takođe je nezahvalan zadatak. Profesor dr Andrej Mitrović spada, svakako, u red onih evropskih poznavalaca nastanka, ideologije, organizacione strukture i brutalne prakse italijanskog fašizma i nemačkog nacionalsocijalizma, koji, zahvaljujući ogromnoj erudiciji i istraživačkom iskustvu i osobenom metodološkom pristupu s uspehom mogu da pruže odgovore na pitanja koja o ovim totalitarnim pokretima iznova postavlja svaka nova generacija studenata i svi koji žele da dobiju naučno relevantni sud o njima. U ovoj, obimom maloj knjizi, koja se prvi put pojavila pre tri decenije, Andrej Mitrović pokazuje veštinu uočavanja, izdvajanja i analize onih ključnih istorijskih procesa, društvenih, političkih i ideoloških uticaja koji su omogućili nastanak dve ekstremno desne totalitarne ideologije. Ukazuje na oblikovanje njihovog „pogleda na svet“ i analizira metodologiju uspona ka apsolutnoj moći sa svim njenim razarajućim posledicama. Knjiga nije protokom vremena izgubila na svežini i preciznosti zaključaka. Ona pruža neophodan, širok činjenički i anali-tički oslonac za svako dalje istraživanje fenomena fašizma. Andrej Mitrović (Kragujevac, 1937), redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, osnivač Katedre za Opštu savremenu istoriju (1985), na čijem se čelu nalazio do odlaska u penziju 2004. godine. Autor je dvadeset šest monografija i posebnih izdanja i velikog broja kraćih radova. Oktobarsku nagradu grada Beograda dobio je 1975. (za mono-grafiju Vreme netrpeljivih, Politička istorija velikih država Evrope 1919–1939), a Herderovu nagradu za doprinos istoriografiji 2004. Dopisni je član SANU (od 1988) i CANU (od 2006).

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Zanimanje oca - Sorž Šalandon Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2019 Broj strana: 232 Format: 20 cm Povez: Broširani Surova i potresna priča o razorenom, ali uzbudljivom detinjstvu dečaka Emila, zarobljenog u paranoična bunila svog oca koji regrutuje sina za svoje nerealne poduhvate. U Emilu, koji jedini kontakt sa ocem ima dok ga ovaj surovo prebija, povereni zadaci izazivaju strah i zebnju da li će oca zadovoljiti, ali istovremeno i ponos zbog važne uloge koju naizgled dobija. U ovoj svojoj najintimnijoj knjizi Šalandon slika jezivi portret jedne porodice, pri čemu smo užasnuti i duboko dirnuti nesrećom svakog njenog člana. “Moj otac je govorio da je bio pevač, fudbaler, trener džuda, pastor Pentekostne američke crkve i lični savetnik generala De Gola sve do 1958. Jednoga dana rekao mi je da ga je General izdao. Najbolji prijatelj postao mu je najgori neprijatelj. Tad mi je otac saopštio da će ubiti De Gola. I zatražio da mu pomognem. Nisam imao izbora. To je bilo naređenje. Bio sam ponosan. Ali sam se, isto tako, i plašio… Kad imate trinaest godina, pištolj je čudno težak.” – Sorž Šalandon Sorž Šalandon je francuski novinar i pisac, rođen 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za list Liberasion, gde je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr“ za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Potom je radio za list Kanar anšen. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medici“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga” (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon prvi je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019).

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Povratak u Kilibegz - Sorž Šalandon Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2013 Broj strana: 304 Format: 20 cm Povez: Broširani Tajron Mihen odrasta u brojnoj porodici u siromašnom irskom selu, pored nasilnog oca, veterana Irskog rata za nezavisnost, u paklu fizičkog zlostavljanja i jada nemaštine i gladi, ali u vatrenom zanosu istorijskih sukoba sa Britancima. Njegovi su idoli mladići iz redova radikalnih irskih nacionalista, ulicama svakodnevno odjekuju pesme o napaćenoj zemlji u kojoj živi, a jedini dostojanstveni smisao života koji poznaje ogleda se u borbi za oslobođenje Republike. Životne okolnosti utabale su jedan jedini put za ovog dečaka – život aktiviste Šin fejna, političkog krila IRA. Ali, kako neko ko je osvedočeni patriota, neko ko je gledao svoje najbliže prijatelje i saborce kako ginu od britanskih metaka, postaje plaćeni doušnik omražene MI-5, britanske tajne službe? Francuski novinar Sorž Šalandon trideset godina prati događaje o kojima je kao izveštač svojevremeno sam pisao i sa dubokim razumevanjem i iskrenim saosećanjem, kao da ispisuje sopstvenu povest u žaru dešavanja, pripoveda ispovest srčanog Irca. Povratak u Kilibegz strukturiran je tako da paralelno prati Tajronovo mladalačko veličanje pobune i patriotizma i njegove bolne nedoumice, sumnju u čistotu ideologije i životni zamor čoveka koji je dao sve i, naposletku, izgubio sve. Upravo u ovom sukobu leže čar i moć ovog romana – Šalandon relativizuje ono što društvo doživljava kao herojstvo i dovodi u pitanje ono što se često olako označava kao kukavičluk. Možda je samo stranac mogao tako spretno da napiše roman koji beskompromisno raspliće duševno klupko jednog irskog revolucionara – heroja i izdajnika – jer zaviruje u mračne hodnike kojima njegov junak luta, ali u koje nikada ne bi imao hrabrosti nikog drugog da pozove. Sorž Šalandon je francuski novinar i pisac, rođen 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za list Liberasion, gde je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr“ za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Potom je radio za list Kanar anšen. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obecanje, 2006) dobio je Nagradu „Medici“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije , potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga” (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon prvi je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019).

Knjiga je kao nova. Virus u tekstu - Ivan Čolović Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 203 Format: 17 cm Povez: Broširani Iz Predgovora: Neki događaji koji su me podstakli da napišem tekstove koji čine ovu knjigu, kao što su litije i kriza vlasti u Crnoj Gori ili epidemija virusa korona, bili su i još su u žiži javnosti u Srbiji i nekim susednim zemljama. Drugim događajima inspirativnim za pisca ovih tekstova javnost se bavila manje i kraće. Ko se još seća upisa srpskih gusala na Uneskovu listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva, ili uzbune zbog navodne zamene reči majka i otac u rečniku školske administracije terminima roditelj 1 i roditelj 2, ili napada desničarskih ekstremista na pekaru Albanca Mona Ðuraja u Borči? Najzad, podstrek za pisanje ovde objavljenih tekstova našao sam i u događajima koji su ostali izvan pažnje javnosti. Takvi su bili, na primer, promocija izabranih dela mitropolita Amfilohija (Radovića) u Beogradu ili “kulturalni rat” koji je Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, objavio kolegama Hrvatima. U nekim slučajevima podsticajan događaj za mene bila je pojava nekog teksta, neke pesme, nekog članka. Međutim, i kad je reč o događajima druge vrste, kakvi su ulične demonstracije, politički skupovi, komemoracije ili vojne parade, za mene je u njima bio interesantan pre svega, ako ne i isključivo, tekst, ono što govore učesnici takvih događaja, a zatim ono što u medijima kažu njihovi komentatori i tumači. Dakle, ovu knjigu čine tekstovi o tekstovima ili, može se i tako reći, o tekstovima kao događajima. Da bih to istakao, izabrao sam naslov Virus u tekstu, a čitalac će razumeti da su, pored virusa korona, i druge stvari o kojima se ovde govori nađene u tekstu, kao i to da i te druge stvari imaju nešto virulentno. U tekstovima koje ovde komentarišem govori se o raznim temama, a povezuje ih nekoliko toposa koji čine njihovu zajedničku narativnu matricu. Na jedan od njih svode se priče o ugroženosti takozvanog “nacionalnog identiteta” i navodno odsudnoj (biti ili ne biti!) borbi da se on zaštiti. Oživljen u vreme raspada Jugoslavije i ratova devedesetih, ovaj topos je odmah dobio centralno mesto u nacionalističkom političkom imaginarijumu na Zapadnom Balkanu, generator nacionalističkih mitova i gral oko koga se otimaju, glože i (zasad samo) mentalno ratuju ovdašnje političke i kulturne elite. S toposom “nacionalnog identiteta” čvrsto je povezan drugi važan topos u ovim tekstovima, topos “nacionalnog prostora”, koji se u primerima koje ovde navodim najčešće javlja kao naracija o prostoru koji navodno pripada srpskoj naciji. Najpre se pojavila priča o “velikoj Srbiji”, kasnije se prešlo na dočaravanje srpskog “duhovnog i kulturnog prostora”, da bi pre izvesnog vremena ovaj topos bio obnovljen i osnažen novom figurom – “srpski svet”, skovanom po uzoru na “ruski svet”, jednu od ključnih figura savremenog ruskog političkog imaginarijuma. Jer, ako već postoje srpski identitet, srpski kulturni prostor i srpske zemlje, zašto onda njih ne smestiti u poseban, od drugih svetova odvojen, srpski univerzum? Važno mesto u tekstovima koje ovde komentarišem ima i topos “naroda mučenika i žrtve”. U primerima koje nalazim u današnjoj Srbiji primetno je nastojanje da se uloga ovog toposa ograniči tako što će se u kazivanju o srpskom narodu u ratovima devedesetih godina više mesta dati komplemenarnom toposu, toposu “herojskog i pobedničkog naroda”. Nećemo se više stideti naših pobeda i naših junaka, govori danas predsednik Srbije Vučić. Na ovaj način je uspostavljena narativna ravnoteža između srpske nacionalne viktimizacije i heroizacije. Tako su, na primer, mladi regruti JNA, koji su poginuli u leto 1999. godine u rejonu karaule Košare na granici sa Albanijom, boreći se protiv OVK, i zatim zaboravljeni, pre nekoliko godina proizvedeni u nove kosovske junake. Priznanje za herojske podvige nije mimoišlo ni druge srpske vojnike koji su učestvovali u ratovima devedesetih, uključujući tu i one osuđene zbog ratnih zločina, pa su u knjigu slavnih srpskih ratnika “upisani” i oni koji su rušili Vukovar i opsedali Sarajevo i tako u zvaničnoj politici sećanja izjednačeni sa srpskim oficirima i vojnicima koji su se borili u ustancima za vreme Turaka i u Prvom svetskom ratu. Topos izabranog naroda, “božjeg naroda”, poslednjih godina oživljen najviše u Crnoj Gori, samo na prvi pogled stoji nezavisno od drugih toposa nacionalističkog imaginarijuma koje nalazim u osnovi ovde komentarisanih tekstova. Njega modelira ista matrica. Bog koji se “dogodio” u Crnoj Gori i božanskim dahom zapahnuo Srbiju je bog srpskog “identiteta”, bog srpskog nacionalnog prostora, srpske pasije, srpskog junaštva, zaštitnik i čuvar “srpskog sveta”. On je, kao i ostala metafizička uporišta srpskog nacionalizma u srpskoj kulturi, u službi naroda. Pomislili biste da srpski rod, srpske gusle i druga srpska poezija i proza, uključujući i onu koju neguju neki najviši velikodostojnici SPC, slave Boga. Ne, razmislite malo, pročitajte i ponešto od ovoga što ovde pišem, i videćete da srpski nacionalisti Boga pozivaju da prizna jedno od njega važnije božanstvo – obogotvorenu naciju. Koncentrišem se na tekst – ne samo u ovoj knjizi – zato što on zaslužuje punu pažnju, ali ne mislim, kao neki radikalni konstrukcionisti, da izvan teksta nema ničega. Pri tom želim da istaknem da pažnju zaslužuje ne samo značenjska sadržina teksta, koja se može “izvući” iz jednog i preneti u drugi tekst, nego i njegova forma, njegove figure, njegova retorička i poetička sredstva. Objašnjavajući kako treba shvatiti podnaslov njegove knjige o Hitlerovom Mein Kampfu, koji glasi – “Ka poetici nacionalsocijalizma”, Albreht Košorke kaže da se radi o tome “da se predoči blizina između jedne u najširem smislu ʼpoetskeʼ imaginacije i razularenog političkog nasilja”.1 I u tekstovima koje ovde čitam i komentarišem često nalazim tu blizinu, tesnu vezu između tekstova s karakteristikama književne naracije i najgoreg političkog nasilja, i fizičkog i mentalnog. Zbog toga radije govorim o figurama, simbolima i toposima nacionalističkog imaginarijuma nego o ideologiji i kolektivnim verovanjima, jer na taj način mogu bolje da istaknem naizgled nevažnu činjenicu da politika voli da priča i peva. Što je gora to je pričljivija i raspevanija. Zbog toga što se uverljivost tekstova koje ovde komentarišem zasniva pre svega na pretpostavci o neupitnoj istinitosti i emotivnoj nosivosti toposa koji se u njima variraju, a samo u neznatnoj meri na argumentaciji, u mom čitanju ovih tekstova ima manje osporavanja iznetih tvrdnji a više raščaravanja, ako tako mogu da nazovem nastojanje da sredstvima ironije i humora dovedem u pitanje opsene političke magije kojoj pribegava savremeni nacionalizam u Srbiji. Ovako zamišljen obračun sa nacionalizmom praktikovali su – jer, razume se, nisam ga ja prvi započeo – i danas praktikuju i mnogi njegovi kritičari u Srbiji i izvan Srbije, svuda gde su čudesne i očaravajuće nacionalističke priče moćno oružje politike. Na žalost, malo gde nisu. U takvim okolnostima raščaravati i dekontaminirati nacionalističke svetinje svuda nosi sa sobom veći ili manji rizik, svuda vladajuće elite to nazivaju otpadništvom i izdajom. Ali i za ovu vrstu kritike – koja je kritika politike pretvorene u magiju – važi ono što je za književnu kritiku rekao T. S. Eliot, a rekao je, u eseju “Tradicija i individualni talenat”, da je kritika neophodna književnosti kao što je ljudima neophodno disanje. Ivan Čolović (Beograd, 1938) je politički antropolog i pisac. Njegove najpoznatije knjige su: Divlja književnost (1985), Bordel ratnika (1993), Politika simbola (1997), Balkan – teror kulture (2008), Rastanak s identitetom (2014), Smrt na Kosovu polju (2016) i Slike i prilike (2018). Neke od ovih knjiga prevedene su na engleski, francuski, grčki, italijanski, makedonski, nemački, poljski i slovenački jezik. Čolović je osnivač i urednik (1971), a od 1989. godine i izdavač serije knjiga Biblioteka XX vek. Dobio je nekoliko priznanja, među kojim Herderovu nagradu (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagradu „Konstantin Obradović“ (2006), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagradu „Vitez poziva“ (2010) medalju „Konstantin Jireček“(2012). Za knjigu Smrt na Kosovu polju dobio je nagradu “Mirko Kovač” (2017), a za knjigu Slike i prilike nagradu DK Studentski grad za najbolje delo nefikcijske književnosti (2019). Ova knjiga objavljena je u saradnji sa portalom Peščanik. Čine je trinaest ogleda objavljenih na ovom portalu 2019. i 2020. godine. U njima autor nastavlja – knjigom Bordel ratnika. Folklor politika i rat započeta – istraživanja odnosa između politike i kulture u postkomunističkoj Srbiji i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.

NEPREKIDNA NESANICA POEZIJE - antologija francuske / frankofone nadrealističke poezije Priredio i preveo - Dušan Stojković Izdavač - Društvo za afirmaciju kulture Presing, Mladenovac Godina - 2020 896 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Antologije ISBN - 978-86-6341-499-0 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U ZBIRCI: Danijel Abel, Marsel Avren, Artur Adamov, Maksim Aleksandr, Pjer Alešinski, Moris Anri, Fernando Arabal, Luj Aragon, Noel Arno, Žan Arp, Antonen Arto Andre Baltazar, Žan Klod Barbe, Žak Baron, Žorž Bataj, Iv Batistini, Marsel Beali, Žan Luj Beduen, Hans Belmer, Rober Benaion, Moris Blanšar, Žak-Andre Buafar, Iv Bonfoa, Alen Born, Viktor Brauner, Ramon Brea, Andre Breton, Simon Breton, Žak-B. Brinius, Luj Brokije, Moni De Buli, Luis Bunjuel, Vinsent Bunur, Pol Burguonji, Žoe Buske Mariana Van Irtum, Žan Venturini, Boris Vijan, Rože Vitrak, Ilarie Voronka Andre Gajar, Tom Git, Klod Govro, Kamil Goemans, Ivan Gol, Žorž Goldfejn, Žilijen Grak, Leon Gabrijel Gros, Žan Mišel Gutije Salvador Dali, Leon-Gontran Dama, Liza Dearm, Lik Dekon, Delkur Leona, Andre Delon Žozef Deltel, Pjer Deno, Gabrijel Der, Rober Desnos, Moamed Dib, Fernan Dimon, Žan Pjer Dipre, Marsel Dišan, Fransoa Doda, Rene Domal, Oskar Dominge, Kristijan Dotremon, Šarl Dits Alberto Đakometi, Đovana Emanuel Ejdu, Iv Eleue, Pol Elijar, Žorž Enen, Žil Eno, Maks Ernst, Žak Erold Eduar Žagije, Ernet Ženženbaš, Rolan Žiger, Rože Žilber Lekont, Alen Žufroa, Pjer Žan Žuv Mišel Zimbaka, Unika Zirn Radomir Ivšić, Pjer Inik, Žorž Inje, Tikaia I`tam`si, Lorens Iše Gi Kabanel, Moamed Kair-Edin, Rože Kajoa, Leonora Karington, Jasin Kateb, Rejmon Keno, Đorđo De Kiriko, Greta Knutson, Pol Koline, Petr Kral, Rene Krevel Žak Lakomble, Pol-Mari Lapuant, Ani Lebren, Žerar Legran, Marel Lekont, Žilber Leli, Mišel Leris, Etijen Lero, Žorž Lembur, Meri Lou, Gerasim Luka Kleman Maglior-Sent-Od, Rene Magrit, Žean Maiu, Leo Male, Žan Malrije, Žorž Malkin, Bona De Mandijarg, Mansur Žojs, Marsel Marien, Andre Mason, Pjer De Maso, Roberto Mata, E. L. T.. Mesens, Pjer Mine, Žuan Miro, Nora Mitrani, Anri Mišo, Maks Moris, Sezar Moro Pjer Navil, Žerald Neve, Madlen Novarina, Pol Nuže Pjer Odar, Žak Odiberti, Gabrijel Odizio, Mere Openhajm, Žak Orize Oktavio Paz, Anri Pasturo, Mark Paten, Žoašin Paulin, Valentina Penroz, Benžamen Pere, Andre Pjer De Mandijarg, Fransis Pikabija, Pablo Pikaso, Anri Pišet, Žizela Prasinos, Žak Prever Žan-Žozef Rabearivelo, Alisa Raon, Man Rej, Andre Rolan De Renevil, Žorž Ribmon Desenj, Žak Rigo, Rober Ris, Marko Ristić, Andre De Rišo, Arman Roben, Stanislas Rodanski, Gi Roze Alberto Savinio, Eme Sezer, Kej Sejdž, Žan Senak, Ektor De Sen Deni Garno, Leoold Sedar Sengor, Klod Serne, Žan Klod Silberman, Luj Skitener, Rene De Solije, Filip Supo Žan Tardije, Klod Tarno, Žan Tierselen, Andre Tirion, Žilijen Torma, Frederik Tristran, Aleksandar Turski Visente Uidobro Alber Fanžo, Mišel Farduslis-Lagranž, Leo Fere, Eli Šarl Flaman, Benžamen Fondan, Andre Frederik Jindrih Hajsler Tristran Cara Žan Fransoa Šabren, Ašil Šave, Malkolm De Šazal, Rene Šar, Žorž Šeade, Andre Šedid, Žan Šuster `Antologija sadrži poeziju 191 pesnika, njihove biografije, ilustracije i fotografije. Antologija koja je pred vama pruža maksimalno širok uvid u nadrealističku poeziju napisanu na francuskom jeziku. Njeni tvorci, njih sto devedeset jedan, rođeni su, osim u Francuskoj, još u trideset dve zemlje. Unutar Neprekidne nesanice poezije nalazi se bonus-antologija pesništva belgijskog nadrealizma koja obuhvata devetnaest pesnika i šezdeset pet pesme, kao i mini antologija nadrealističke kanadske poezije sa pet pesnika i devetnaest pesama. Tu je, takođe, i antologija pesništva pesnika koji su pripadali grupi Le Grand Jeu. Jedanaest ih je (Anri, de Buli, Delon, Domal, Žilber-Lekont, Mine, Odar, de Renevil, Ribmon-Desenj, Serne i Šabren) a prevedene su trideset tri njihove pesme. Mogla bi se oformiti mala antologija od priloga onih pesnika koji su sarađivali unutar Pokreta otpora u časopisu La Main à plume. Dovoljno je i pesnikinja da bi se od njihovih pesama dala skladati antologija ženskog nadrealističkog pesništva. Veliki broj zastupljenih pesnika su slikari (mnogi su mnogo poznatiji i cenjeniji kao takvi). Termin nadrealizam uzet je od Gijoma Apolinera koji je kao nadrealističku odredio svoju dramu Tiresijine dojke (napisana 1916, igrana 1917). U isto vreme istu reč je koristio i u programu za mjuzikl Parada Žana Koktoa i Erika Satija. Pamtimo i njegovu rečenicu: „Kada je čovek odlučio da oponaša hod izmislio je točak koji ne naliči nozi. Tako je, i ne znajući, stvorio nadrealizam.“ ` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Daniel Marcel Havrenne Arthur Maxime Alexandre Pierre Alechinsky Maurice Henry Fernando Enrico - Arrabal Louis Aragon Noël Arnaud Jean Arp Antonin Artaud Balthazar Jean-Claude Barbier Jacques Baron Georges Bataille Yves Battistini Marcel Bealu Jean-Louis Bédouin Hans Bellmer Robert Benayoun Maurice Blanchard Jacques-André Boiffard Yves Bonnefoy Alain Borne Victor Brauner Juan Ramon Brea Andre Breton Simone Breton Jacques Brunius Jacques Henri Cottance Louis Brauquier Luis Bunuel Vincent Bounoure Bourgoin Joe Bousquet Marianne Van Hirtum Jean Venturini Boirs Vian Roger Vitrac Ilarie Voronca Andre Gaillard Tom Gutt Claude Gauvreau Camille Goemans Ivan Goll Goldfein Julien Gracq Leon Gabriel Gros Jean-Michel Goutier Léon Gontran Damas Lisa Deharme Luc Decaunes Léona Delcourt André Delons Joseph Delteil Pierre Dhainaut Gabriel Dheur Robert Desnos Mohammad Dib Fernand Dumont Jean Pierre Duprey Marcel Duchamp Francois Dodat Rene Daumal Oscar Dominguez Christian Dotremont Charles Duits Alberto Giacometti Giovanna Anna Voggi Emmanuel Eydoux Yves Elléouët Paul Eluard Georges Henein Gilles Hénault Max Ernst Jacques Herold Édouard Jaguer Gengenbach Roland Giguère Roger Gilbert Lecomte Alain Jouffroy Pierre Jean Jouve Michel Zimbacca Unica Zürn Pierre Unik Georges Hugnet Tchicaya U Tam`Si Laurence Iché Guy Cabanel Mohammed Khaïr-Eddine Roger Caillois Leonora Carrington Kateb Yacine Raymond Queneau Giorgio De Chirico Greta Knutson Paul Colinet Petr Kral Rene Crevel Krevel Jacques Lacomblez Paul-Marie Lapointe Annie Le Brun Gérard Legrand Marcel Lecomte Gilbert Lely Michel Leiris Etienne Lero Georges Limbour Mary Low Gherasim Luca Clement Magloire Saint Aude Rene Magritte Jehan Mayoux Leo Malet Jean Malrieu Georges Malkine Bona De Mandiargues Joyce Mansour Marcel Marien Pierre De Massot Roberto Matta Édouard Léon Théodore Mesens Pierre Minet Joan Miró Nora Mitrani Henri Michaux Max Morise César Moro Pierre Naville Gérald Neveu Madeleine Novarina Paul Nouge Pierre Odar Jacques Audiberti Gabriel Audisio Meret Oppenheim Jean Orizet Octavio Paz Henri Pastoureau Marc Patin Paulin Joachim Valentine Penrose Benjamin Péret André Pieyre De Mandiargues Francis Picabia Pablo Picasso Henri Pichette Gisèle Prassinos Jacques Prévert Jean-Joseph Rabéarivelo Alice Rahon Man Ray Rolland De Renéville Georges Ribemont-Dessaignes Jacques Rigaut Robert Rius André De Richaud Armand Robin Stanislas Rodanski Guy Rosey Alberto Savinio Aimé Césaire Kay Sage Jean Senac Hector De Saint-Denys Garneau Léopold Sédar Senghor Claude Sernet Jean Claude Silbermann Louis Scutenaire Rene De Solier Philippe Soupault Jean Tardieu Claude Tarnaud Jean Thiercelin André Thirion Julien Torma Frederick Tristan Alexandre Toursky Vicente Huidobro Albert Fanjeaux Michel Fardoulis-Lagrange Leo Ferre Élie-Charles Flamand Benjamin Fondane André Frédérique Jindřich Heisler Tristan Tzara Jean-François Chabrun Achille Chavée Malcolm De Chazal René Char Georges Schéhadé Andrée Chedid Jean Schuster