Slucajnost i nuznost-Zan Mono.Izdavac Rad,1983 godine.Mek povez,229 str.Korice malo pohabane,manja fleka na samom dnu na nekoliko stranica,ostalo dobro ocuvano.

OCUVANA VRLO DOBRO 4- POTPIS NA PREDLISTU PRI POCETKU 10 AK STRANA PODVLACENA,,TEKSTOM POTPUNO CELOVITA B-3

Stanje : 4+/5-, bez ispisivanja i cepanja. Str: 228 Povez : mek Nikk2144

odlično stanje, 202str.,tvrdi povez,21cm, š m50

Mon tour de siècle en solitaire by Roger Garaudy veci format 510 strana,ilustrovana lepo ocuvana Témoin passionné, acteur et conscience critique du XXème siècle, il en dessine la trajectoire à travers une expérience vécue. Il évoque au fil des pages ceux qui ont façonné leur époque et qu`il a personnellement rencontrés: de Staline à Nasser, de De Gaulle à Fidel Castro, de Bachelard à Jean-Paul Sartre, de Pablo Néruda à Picasso, des `prêtres ouvriers` à Dom Helder Camara, et aux `théologiens de la libération`. Son livre se termine par un projet d`avenir fruit de ses expériences. L`Histoire jugera si sa version de la politique, de la religion et des arts, fut fondante ou nocive, et si sa prospective fut erronée ou prophétique... ABOUT ROGER GARAUDY 67024 روجيه جارودي French philosopher and former elected official in the National Assembly for the French Communist Party. Garaudy is controversial for his anti-zionist views. He converted to Islam in 1982.

Mono i Manjana 2006 250 strana odlična očuvanost

Marko Aurelije: MISLI Tvrd povez sa omotom, 138strana, izdavač: MONO I MANJANA - Beograd

Hose Ortega i Gaset - O LJUBAVI (Mono & Mañana, Beograd, 2006, tvrd povez, 250 str.)

U dobrom stanju Pozorišta / Paul Valéry ; priredio i preveo Kolja Mićević Ostali naslovi Moj Faust Mon Faust Vrsta građe drama Jezik hrvatski Godina 1989 Sarajevo : Svjetlost, 1989 (Banjaluka : Glas) Fizički opis 321 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Mićević, Kolja, 1941-2020 = Mićević, Kolјa, 1941-2020 Zbirka Biblioteka Djela Pola Valerija Sadrži i `Moj Faust`; Amfion; Semiramida; Kantata o Narcisu. Prevod dela: `Mon Faust`; Amphion; Sémiramis; Cantate du Narcisse / Paul Valéry Tiraž 3000 Slika autora na presavitku zadnjeg kor. lista

Mono i Manjana 2009. Broj strana: 146 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14x21 cm u odličnom stanju

Dodatne informacije Pisac STOJAN RISTIĆ Izdavač MONO i MANJANA – BEOGRAD Izdanje 2002 Povez TVRDI Strana 314 Stanje Dobro

ŽAOKE - misli poznatih ljudi i poslovice o nama 268 str, format 19cm, odlično očuvana blago mono manjana (u sobi ,gornja mala ladnica)

Format: 18x10 cm. Broj strana: 168 Izdavač i godina izdanja: Mono i Manana 2002 Tvrd povez Odlicno ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Izdavač: Mono & Mañana press Tvrd povez 168 strana Nova, nema tragova korišćenja. Slobodno pitajte sve što vas zanima pre kupovine. Za popust molim da pošaljete poruku pre kupovine kako bih mogla da promenim cenu. Plaćanje pouzećem moguće za cc paket ili Post Express. Za preporučenu pošiljku prvo uplata na račun.

U dobrom / vrlo dobrom stanju Autor - osoba Kautsky, Karl, 1854-1938 = Kaucki, Karl, 1854-1938 Naslov Poreklo hrišćanstva / Karl Kaucki ; preveo Mihailo Smiljanić Jedinstveni naslov Der Ursprung des Christentums. srp Vrsta građe naučna monog. Jezik srpski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura, 1967 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 512 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Smiljanić, Mihailo = Smilјanić, Mihailo Zbirka Biblioteka Marksizam i njegovi izvori Napomene Prevod dela: Der Ursprung des Christentums / Karl Kautsky. Predmetne odrednice Hrišćanstvo – Istorija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jedan od nekoliko istinskih genija za sobom je ostavio mnoštvo rukopisa, često kriptovanih, koji otkrivaju dubine genijalnog duha. Ovde je manji izbor iz tog univerzuma moćnih i munjevitih analiza u kojima nema suvišnih reči, dovoljan da sa korišću uživamo u Leonardovoj krajnje ličnoj viziji sveta, podjednako dalekosežnoj danas kao i pre pola milenijuma. Leonardo di ser Pietro da Vinci, poznat kao Leonardo da Vinci (15. april 1452. — 2. maj 1519.), talijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, kipar i slikar. Bio je opisan kao ideal `renesansnog čovjeka` i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-djelima, kao što su `Posljednja večera` i Mona Lisa, a njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu bili primjenjivi u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva.[2][3] Njegove slike se danas smatraju vrhunskim djelima ovog `univerzalnoga genija` kako su ga često nazivali. Bio je fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja `pokreta duše` kroz pokrete i izraze lica. Leonardov portret žene fjorentinskog zvaničnika toga vremena `Mona Lisa` nadaleko je poznat po zagonetnom izrazu lica portretisane dame. Portret `Mona Lisa` je prvi psihološki portret napravljen u povijesti te se zato daje toliki značaj ovom djelu. Njegov život je prvi put opisan u biografiji Giorgia Vasarija „Le Vite de` più eccellenti pittori, scultori, ed architettori“ („Život slavnih slikara...“) Leonardo da Vinci je rođen u doba renesanse, 15. aprila 1452. na 3 km od Vincija na seoskom gospodarstvu, između naselja Anchiano i Faltognano. Leonardo je bio vanbračno dete. Njegov otac bio je mladi pravnik Pietro da Vinci a mati Katarina koja je bila verovatno seoska devojčica jer nema dokaza da je bila rob iz Srednjeg istoka koju je posedovao Pietro. Jedini pouzdani podatak o njoj jeste da se zvala Katarina. Leonarda je krstio paroh Pijero da Bartolomeo. Sa nepunih pet godina Leonardo je prešao da živi sa ocem i maćehom. Leonardo je išao u školu u Vinciju. Učitelji mladog Leonarda su bili zatečeni njegovim pitanjima i razmišljanjima. U školi je učio da čita, piše i računa. Takođe je učio geometriju i latinski. Kasnije je usavršavao znanje latinskog, jer je smatrao da nije dovoljno naučio u školi. Sa 14 godina preselio se u Firencu, gde je radio kao pomoćnik u jednoj radionici. Kako se rodio pre zavedene konvencije o imenima Leonardo se zvao imenom koje je značilo „Leonardo sin gospodara iz Vinče. Leonardo je sam potpisivao svoje radove kao „Leonardo“ ili „Ja Leonardo“ ( „Io Leonardo“). Mnogi autori njegove radove navode kao radovi Leonarda a ne radovi da Vincija. Ime svoga oca naravno nije upotrebljavao zbog svoga nelegitimnog postavljenja. Leonardo je rastao sa svojim ocem u Firenci. Ceo svoj život je bio vegetarijanac. Oko 1466. godine je postao učenik slikara Andreje del Verrocchia a kasnije je postao nezavisan slikar u Firenci. Leonardo uči zanat u umetničkoj radionici Verrocchia 1466. Verrocchio je bio vodeći firentinski kipar, zlatar i slikar. Verrocchio je oduševljen crtežima mladog Leonarda i prima ga u svoju radionicu, gde da Vinci počinje da radi sa mnogim poznatim umetnicima - Botticellijem, Peruginom, di Credijem. U junu 1472. Leonardo je postao član slikarske bratovštine, čime je završio školovanje. U knjizi upisanih u bratovštinu da Vinci je upisan pod imenom Lionardo. Prvo poznato Leonardovo delo je crtež Arnovaleja u mastilu - urađen 5. augusta 1473. Na njemu se vidi Leonardova darovitost, jer je ralistično naslikao pejzaž, što niko pre njega nije uradio. 1476. Leonardo i Verrocchio po narudžbini su naslikali sliku Hristovog krštenja. Leonardo je naslikao prednjeg anđela i pejzaž. Razlika između ova dva umetnika vidi se u izradi anđela. 1476. godine je bio anonimno optužen za homoseksualni odnos sa 17 godišnjim poznanikom prostitutkom Jacopom Saltarelijem koji mu je bio model. Skupa sa nekolicinom mladih muškaraca je bio optužen za homoseksualnost. Usled nedostatka dokaza bio je proglašen nevinim. U sledećim godinama je bio pod prismotrom „Noćnih stražara“ - u renesansno doba moralna policija. Tvrdnja da je Leonardo da Vinci bio homoseksualac se javno akceptira. Najduži odnos je imao sa lepim delikventom Gian Giacomom Caprottijem zvanim Salaì i koji je u njegovu službu stupio kada je imao 10 godina kao njegov asistent. On je ovog mladića pomagao i posle smrti mu je ostavio svojim testamentom polovinu svojih vinograda. Oko 1482. godine do 1499. godine je radio za Ludovica Sforzu, milanskog vojvodu u Milanu gde je osnovao i vlastiti atelje sa učenicima. Tad je upotrebljeno 70 tona bronce za izradu oružja, koje je inače bilo namjenjeno za izradu velikog Sforzina konjaničkog spomenika - u neuspjelom Sforzinom pokušaju da odbrani Milansko Vojvodstvo od vojske francuskog kralja Luja XII. Milano se predao bez otpora i 1498. Sforza je bio svrgnut. Leonardo je ostao u Milanu sve do vremena kada je video kako francuski strelci lukovima treniraju na njegovom modelu skulpture „Gran Cavalo“ u polovičnoj veličini i otišao je onda najpre u Mantovu pa zatim u Veneciju. U Firencu se vratio aprila 1500. godine. U Firenci je stupio u službu Cesare Borgija sina pape Aleksandra VI. kojega su zvali „Vojvoda Valentino“ kao vojni arhitekta i graditelj. 1506. godine se vratio u Milano koje ja tada bilo u rukama Maksimiliana Sforze od kako su isterani Francuzi. 1507. godine se susreo sa lepim 15 godišnjim aristokratom, grofom Francescom Melzijem koji je postao njegov učenik životni drug i naslednik. Od 1513. – 1516. živeo je u Rimu gde je u to vreme delovao slikar Raffaello Santi i Michelangelo iako sa njima nije održavao kontakte, smatra se da je izvršio odlučujući uticaj na preseljenje skulpture Davida – majstorskog dela Michelangela. Zbog toga Michelangelo nije bio po svemu oduševljen. 1515. godine je Milano opet bio okupiran i Leonardu je bilo povereno stvaranje dekoracije za mirovne pregovore u Bologni između francuskog kralja François I. i pape Lava X. kada je prvi put morao da se susretne sa kraljem. 1516. godine je stupio u službu kralja Françoisa I. i upotrebljavao je zamak odmah pored kraljeve rezidencije, dobijao je velika primanja i postao kraljev prijatelj. Umro je u Francuskoj u gradu Amboaz u zamku Klo-Lise i u skladu sa njegovom poslednjom željom njegov kovčeg je pratilo 60 prosjaka. Sahranjen je u kapeli zamka Amboaz. Leonardo da Vinči je imao mnogo prijatelja. Slikar „Slikarstvo je poezija, koja je vidljiva i ne da se čuti a poezija je slikarstvo koje se sluša i nevidljivo je“ Posljednja večera (1498.) Leonardo je jako poznat zahvaljujući svojim slikama i majstorskom slikom kao što je Posljednja večera koja je naslikana 1498. godine i „Mona Liza“ (koja je poznata i kao „La Gioconda “ na italijanskom ili „La Joconde “ na francuskom jeziku) koja se nalazi u Luvru u Parizu i naslikana je 1503 – 1506-ih godina i ako se vode polemike da li je ovu sliku napravio sam ili zajedno sa nekim od njegovih učenika. Do današnjih dana je sačuvano njegovih sedamdeset slika ali ni jedna njegova skulptura. Leonardo je često planirao velike slike sa velikim brojem projekata, nacrta i skica ali nisu bile završene. Godine 1481. bilo mu je povereno da napravi sliku „Klanjanje tri kralja“ ali sliku nije završio kada odlazi u Milano. U Firenci mu je bilo povereno da napravi veliku i opsežnu sliku „Bitka kod Angiarija“, dok je njegov rival Michelangelo trebao da napravi sliku na suprotnij strani zida. Posle razrade u nebrojanim skicama on je napustio slikanje iz tehničkih razloga. Koristio je novi kompozicijski pristup - centralna figura se nalazi napred i sve je podređeno njoj, dok su ostale figure i predmeti u pozadini, grupisani tako da još više ističu centralnu figuru. Njegove stilske inovacije su još uočljivije u Tajnoj večeri, gde je jednu ustaljenu temu prikazao na sasvim drugačiji način. Umesto da 12 apostola predstavi kao individualne figure, on ih grupiše u grupe koje okružuju Hrista kao centralnu figuru. Sasvim pozadi, kroz prozor je prikazan pejzaž. Da Vinči apostole i Hrista prikazuje u momentu kad Hrist objavljuje Judinu izdaju, i na gotovo realistički način prikazuje različite emocije apostola, zaprepašćenih ovom vešću. Mona Liza (1503–1505 /1506) Mona Liza, Leonardovo najpoznatije delo, jednako je poznato po inovacijama koje koristi u slikarskoj tehnici, kao i po misterioznom osmehu subjekta koji Leonardo prikazuje. Ovo delo je kohezija dve tehnike koje je on ustanovio - sfumata i kjaroskura. Da Vinci je uticao na skoro sve kasnije umetnike visoke renesanse, a pre svega na Rafaela. U potpunosti je izmenio milansku školu, a uticao je i na škole u Parmi, Firenci i drugim renesansnim centrima. Iako je Leonardo stvorio relativno mali broj slika (od kojih je veliki broj nedovršen), on je ipak jedan od najuticajnijih i najinovativnijih umetnika Renesanse. U njegovom ranom periodu, slikarski pravac koji je sledio nije se mnogo razlikovao od stila njegovih učitelja, da bi sazrevajući, da Vinči vešto odbacio rigidan način tretiranja figura i objekata, i praktično ih oživeo, koristeći sfumato, svoju nadaleko popularnu tehniku. Spisak slika Primedba: Podaci o godinama nastanka slika u raznim izvorima se u većini slučajeva znatno razlikuju. Madona sa jabukom („Dreyfusova Madona“) (~1469.) - National Gallery of Art, Vašington, SAD*Portret Ginevre de Benči (~1475.) – National Gallery of Art, Vašington, SAD Krštenje Krista skupa Verokiom (oko 1475. - 1478.) – „Galleria degli Uffizi“, Firenca, Italija Madona sa cvećem (1478. - 1480.) – „Ermitaž“, Petrograd, Rusija Madona sa karanfilom (1478. - 1481.) – „Alte Pinakothek“, Minhen, Nemačka Sveti Jeronim (oko 1480.) – „Pinacoteca Vaticana“, Vatikan Klanjanje tri kralja (1481.) – „Galleria degli Uffizi“, Firenca, Italija Muzičar (Portret muzičara Frankina Gafuria) (~1490.) - „Pinacoteca Ambrosiana“, Milano, Italija Portret dame (1495. - 1498.) – „Louvre“, Pariz, Francuska Posljednja večera - (1498.) crkva „Santa Maria delle Grazie“, Milano, Italija* Madona u stenama (prva verzija) (1483. - 1486.) – „Luvr“, Pariz, Francuska Serija grotesknih karikatura (1490. - 1505.) Bitka kod Angiarija (1503.), danas izgubljeni karton za zidnu sliku u firentinskoj skupštini Mona Liza (1503. - 1505./1506.) – „Louvre“, Pariz, Francuska Leda i labud (1508.) - (sačuvane su samo kopije) Sveti Ivan Krstitelj (~1514.) – „Louvre“, Pariz, Francuska Bahus (1515.) – „Louvre“, Pariz, Francuska Bahus Naučni rad 1483. godine Leonardo se seli u Milano da bi radio kao civilni i vojni inženjer za `Duke` a posao slikara i skulptora mu postaje sporedno zanimanje. Leonardo je radio i kao dizajner i direktor dvorskih festivala. Tu započinje svoje prve sistematske naučne studije bazirane na praktičnim iskustvima iz anatomije, botanike, matematike, fizike i mehanike. 1499. godine Leonardo se ponovo vraća u Firencu. Naredne godine stupa u službu francuskog kralja, ostavši u njoj do 1506. godine. nakon čega se vraća u Firencu do 1507. Iz Firence nastavlja put za Milano gde će živeti narednih pet godina. Od 1516. godine pa do svoje smrt i živeo je u Francuskoj sa svojim učenikom i naslednikom Francescom Melzijem (1491 -1568) Leonardo je najslavniji intelektualac renesansnog perioda zahvaljujući mnoštvu njegovih interesovanja: od vojne arhitekture, preko anatomije, geometrije, astronomije, građevinarstva, hidraulike, fizike do opšte tehnike. Iako su ga za njegova života patroni angažovali za najrazličitije poslove - od planiranja utvrđenja, zamkova i kanala, do kreiranja balskih odora - on je do današnjeg dana ostao poznat kao jedan od najvažnijih slikara . Da Vinci je celoga života crtao, pravio je skice i nacrte, mastilom ili olovkom. Sačuvano je 4 000 njegovih crteža, često malih dimenzija. Leonardo je pisao u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu, zdesna na levo. Uz njih su crteži biljaka i šeme zupčanika i točkova. Čitave stranice posvečene su oružju, kopljima, buzdovanima, mačevima egzotičnog oblika. Tu su zatim, skice za pravljenje utvrđenja i sheme artiljerijskog oružja, crteži letećih mašina, tenkova, opreme za ronjenje i drugih fantastičnih stvari, vekovima pre nego što su napravljene. Čak je dizajnirao i robota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati glavom dok bi otvarao i zatvarao anatomski vernu vilicu. ` Mogu da pravim topove, malo oružje, korisno i veoma lepih oblika, različito od onog koje se koristi.` pisao je umetnik. Da Vinči je crtao i različite životinje: pse, mačke, medvede, konje, pa čak i zmaja. Bez znanja detalja o anatomiji osim onih koje je mogao da vidi golim okom, nacrtao je `Drvo žila` na kome je prikazao položaj srca, pluća i glavnih arterija u ljudskom telu. Vajar Mnogo godina je proveo stvaranjem monumentalnih planova na izradi velike skulpture konjanika od bronze („Gran Cavalo“) koje je trebala da stoji u gradu Milanu ali rat sa Francuskom nije dozvolila da se ovaj projekat realizuje. Na osnovu privatne inicijative je u New Yorku izrađena skulptura po ovim nacrtima i 1999 godine je poklonjana gradu Milanu. Huntov muzej u gradu Limerik u Irskoj navodno poseduje kopiju malog bronzanog konja u bronzi koja je rad Leonardovog učenika na osnovu majstorovog projekta. Osim ovog on je sam ostvario i mnoge druge radove u vajarstvu od kojih su najpoznatiji oni najstariji radovi. Arhitekta Mnogo zapisa od Leonarda se odnosilo na građenje i planiranje najme katedrala. Njegove studije su počinjale ispitivanjem raznih građevinskih alata i pomoćnih sredstava za gradnju. Nadalje on je nastavio u oblasti koja do tada nije bila ispitivana u nosivosti stubova i podvlaka kao i svodova i lukova. Arhitektonska studija Eksperti su saglasni da je većina njegovih arhitektonskih studija bio teoriski rad. Njegovi radovi su suđeni kao „kako projektovati konstrukciju na dekoraciju fasade“ ili „kako dekorisati ravan napravljenu za proslave“. Na drugoj strani neki nacrti su interesantni u svojoj ambiciji da se predstave ogromne građevine, kružna stepeništa, ulice sa mnogostrukim saobraćajem za pešake i komercialni saobraćaj. Ni jedan od ovih planova nije ostvaren. Kao svoj arhitektonski rad Leonardo je prezentirao model „idealnog grada“ za Ludovica Sforzu. To je zahtevalo potpuno preuređenje grada Milana što se naravno nikada nije ostvarilo. Samo mali broj Leonardovih radova u arhitekturi je ugledalo svetlo dana. Verovatno je sarađivao i sa drugim arhitektama kao i Bramanteom 1492 godine kod pregradnje trga Vigevano i nekim profanim objektima. Znamo da je predložio projekat centralne kule Milanske katedrale i 10. maja 1490 godine iako je odbijen bio je predložen da radi novi koji nikada nije završio. Godine 1502 on je stvorio crtež visećeg mosta sa dužinom od 720. stopa u jednom segmentu (240 m) kao deo građevinskog projekta za sultana Bajazida II. iz Konstantinopolja. Most je trebao da bude izgrađen na ušću Bospora poznatog kao Zlatni rog. Nikada nije bio izgrađen ali je njegova verzija obnovljena 2001 godine kada je na osnovu njegovog projekta postavljen manji most u Norveškoj. Na sklonu svog života je radio na projektima dvora kraljeve majke u Romorantinu u Francuskoj i kao po običaju ni ovaj projekat se nije realizovao. Nauka i konstrukcija mašina Uverljive i upečatljive su njegove studije koje su ubeležene u dnevnike koji sadrže 6.000 stranica primedaba i crteža u kojima se nalate prelazi između nauke i umetnosti.Bio je levak i celog života je upotrebljavao ogledalsko pisanje jer se ovako lakše pisalo pomoću pera levom rukom. Za vreme celoga života trudio se da sastavi veliku enciklopediju koja bi sadržala sve sa detaljnim crtežima. Od vremena kako je napustio svoje studije latinskog i matemtike Leonarda su tadašnji naučnici u većini ignorisali kao naučnika. Leonardo nikada nije publikovao i ni na koji drugi način nije račirivao sadržaje svojih dnevnika. Mnogo naučnika smatra da je na ovaj način on hteo da publikuje svoje zapažanja. Njegovi zapisi su do 19. veka ostali zagonetni i nerazumljivi i nisu imali uticaj na razvoj nauke. U januaru 2005. godine su naučnici otkriji tajne laboratorije koje je on upotrebljavao za studije letećih mašina i koje su bile u srcu Firence u zapečaćenim manastirskim prostorijama pored bazilike najsvetije device. Astronomia U astronomiji Leonardo je verovao da sunce i mesec kruže oko zemlje kao i da je mesec pokriven vodom i kao takav odbija svetlost i ako je otkrio uticaje meseca na plimu i oseku.

PREDAVANJA O FENOMENOLOGIJI UNUTRAŠNJE VREMENSKE SVIJESTI: Edmund Huserl Naslov Predavanja o fenomenologiji unutrašnje vremenske svijesti / Edmund Huserl ; preveo s nemačkog Časlav D. Koprivica Jedinstveni naslov Vorlesungen zur Phaenomenologie des inneren Zeitbewustseins. srpski jezik Vrsta građe naučna monog. Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2004 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 199 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Koprivica, Časlav D., 1970- = Koprivica, Časlav D., 1970- Zbirka Biblioteka Elementi ; 51 ISBN (broš.) 86-7543-076-0 ! Napomene Prevod dela: Vorlesungen zur Phaenomenologie des inneren Zeitbewustseins / E. Husserl Str.187-196: Pogovor / Časlav D. Koprivica Registar. Predmetne odrednice Svest Odlično očuvana knjiga. hs

Misli - Marko Aurelije najcitanija knjiga već 2 veka Tvrd povez sa omotom, 138 strana - izdavač: MONO I MANJANA - Beograd -vrlo dobro ocuvana ,zastitni omot je bio nekada malo vlažan ,pa ima malo zutila u unutrasnjosti ,ima malo salotejpa na omotu Ova knjiga je niz misli Marka Aurelija o srećnom i uspešnom životu. Za razliku od većine dela stoičke filozofije, može biti zanimljiva i običnom čitaocu i obezbediti mu svojevrstan „model za život“. Ona vam može pomoći u rešavanju svakodnevnih problema i savladavanju strahova i iskušenja, ali vas takođe može naučiti da sreću pronađete u jednostavnosti. Verovatno je jedna od najboljih knjiga zapadne filozofije i kada je budete pročitali, činićete to uvek nanovo (kutija 2)

U dobrom stanju Naslov Republikanske ustanove / Luj-Antoan Sen-Žist ; izabrao, priredio i predgovor napisao Ivan Vejvoda prevela Mira Vuković Vrsta građe stručna monog. Jezik srpski Godina 1987 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Filip Višnjić`, 1987 (Beograd : `Filip Višnjić`) Fizički opis 310 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vejvoda, Ivan, 1949- = Vejvoda, Ivan, 1949- Vuković, Mira, 1940- = Vuković, Mira, 1940- Zbirka Libertas Naslovi originala: Frammenti sulle Insituzioni repubblicane / Louis de Saint-Just; Discours et rapports / Saint-Just; Théorie politique / Saint-Just Sen-Žist između vrline i terora: str. 7-22 Bibliografija / Ivan Vejvoda: str. 23-26. Predmetne odrednice Saint-Just, Louis-Antoine de, 1767-1794 Francuska revolucija -- 1789 Teror Jakobinci

NEDOKUČIVO: Semjon Frank Naslov Nedokučivo : ontološki uvod u filosofiju religije / Semjon Frank ; s ruskog prevela Dragana Kerkez Jedinstveni naslov Nepostižimoe. srpski jezik Vrsta građe naučna monog. Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Univerzitet, Pravoslavni bogoslovski fakultet, Institut za teološka istraživanja : Jasen, 2010 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 339 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Kerkez, Dragana, 1963- = Kerkez, Dragana, 1963- Senokosov, J. N. ISBN 978-86-7405-061-3 (PBF; karton) Napomene Prevod dela: Nepostižimoe / Semen Lюdvigovič Frank Tiraž 1.000 Str. 7-16: Semjon Ludvigovič Frank / J. N. Senokosov Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Frank, Semjon Ljudvigovič, 1877-1950 Filozofija religije Dobro očuvana knjiga.

Ko sam ja? - i ako jesam, koliko sam? Rihard D. Preht Izdavac: Mono i Manjana 2011 `Šta je sloboda? Postoji li u mozgu centar za boga? Šta je ljubav? U potrazi za odgovorima na ova suštinska pitanja ljudskosti, Rihard David Preht s lakoćom, elegantno i bez oholosti vodi nas kroz istoriju filozofije. I to ne s namerom da nas provede kroz mrtav muzej već da nam u putovanju živim svetom omogući da uživamo. Šta o sreći kaže Epikur, a šta najnovija saznanja o hormonima? Da li neurološka istraživanja pokazuju da su Niče i Šopenhauer bili u pravu? Sažeto, odmereno, duhovito, sa otvorenom radoznalošću, Preht u odgovorima angažuje sve relevantne izvore, a među njima su Dekart, Kant, Santijago Ramon i Kahal, nobelovac Erik Kandel.` Mek povez, strana 311 Odlicno stanje

U dobrom stanju Situacije i duhovna kretanja 2 : filozofsko-sociološki ogledi / Vjekoslav Mikecin Vrsta građe stručna monog. Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Zagreb : CEKADE, 1987 Fizički opis 275 str. ; 21 cm. Zbirka Političke teme : biblioteka suvremene političke misli ISBN 86-7091-007-1 Napomene Registar predmetne odrednice: filozofija, marksizam, revizionizam **** Nakon studije o Buharinu V. Mikecin nam nudi niz interesantnih pokatkad orijentacionih, kraćih i duljih, osvrta ili studija o misliocima našeg vremena raznih orijentacija kao Marcuseu, E. Blochu — filozofu nade, Arnoldu Hauseru, Pierreu Machereyu, u prvom dijelu, zatim »Kako i zašto čitati Kapital«, »Epohalnost marksizma i suvremenost«, »Razmatranja o evrokomunizmu«, »Nema socijalizma bez demokracije«, »Razmatranja o povijesti i kulturi«, »Filozofija i socijalizam«, te o »Kulturi i politici« u drugom dijelu. Mikecin nas također upozorava na knjigu Ernesta Grassija »Humanizam i marksizam«, na Adama Schaffa, poljskog filozofa, na Jacquesa Monoda, na De Michelija, pod naslovom »O nekim prilozima sociologiji spoznaje i umjetnosti«, a knjiga završava osvrtom na »Sovjetske rasprave o estetici, marksizmu i povijesti filozofije«. ****

U dobrom stnju, nekorišćena Predavanja o fenomenologiji unutrašnje vremenske svijesti / Edmund Huserl ; preveo s nemačkog Časlav D. Koprivica Jedinstveni naslov Vorlesungen zur Phaenomenologie des inneren Zeitbewustseins. srpski jezik Vrsta građe naučna monog. Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2004 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 199 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Koprivica, Časlav D., 1970- = Koprivica, Časlav D., 1970- Zbirka Biblioteka Elementi ; 51 Prevod dela: Vorlesungen zur Phaenomenologie des inneren Zeitbewustseins / E. Husserl Str.187-196: Pogovor / Časlav D. Koprivica Registar. Predmetne odrednice Svest Husserl Edmund Analiza vremenske svijesti jeste prastari krst deskriptivne psihologije i spoznajne teorije. Prvi koji je u ovome osetio ogromne teškoće i koji se sa njima iznurivao gotovo do beznedežnosti, bio je Avgustin. I danas svako ko se bavi problemom vremena mora temeljito prostudirati dio od 13. do 28. poglavlja knjige Ispovijesti, jer u ovim stvarima na svoju istrajnost ponosni Novi vek nije otišao previše daleko, a posebno ne previše daleko od ovoga velikog i neumoljivoga mislioca. Još danas se sa Avgustinom može reći: si nemo a me quaerat, scio, si quaerenti explicare velim, nescio. x2

Tako je govorio Zaratustra je delo nastalo između 1883. i 1885., a koje govori o starom šamanu koji se spušta sa svoje planine među narod iz želje da nauči nešto od njih i da narodu podari svoje znanje. Prilikom spuštanja u selo nailazi na razne ljude od kojih doznaje njihove tajne. Zaratustra je zapravo u potrazi za čovekom sebi ravnim, ali mnogi ne razumeju njegovu filozofiju i ismejavaju ga, međutim ima i onih koji mu se dive. „Zaratustra“ je nemačka verzija imena persijskog proroka Zoroastera (Zaraθuštra), navodnog osnivača zoroasterizma, koji je uticao na judaizam, a zatim i na hrišćanstvo. Dakle, knjiga ne prikazuje istorijskog Zaratustru, o kojem imamo vrlo malo podataka, već se koristi njegova mističnost stvarajući jednog ne-istorijskog Zaratustru, koji želi tradicionalni moral okrenuti naglavačke. Najslavniji odlomak nalazi se na početku knjige: Zaratustra se spušta s planine, razgovara s nekim čovekom i zatim se pita: „Da li je moguće da ljudi još ne znaju da je Bog mrtav?“ Zbog svojih razmatranja to je jedno od najpoznatijih filozofskih dela ovoga autora, a stil pisanja je nedvosmisleno svrstao Zaratustru i u vrhunce svetske književnosti. __________________ FRIDRIH NIČE TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA `Knjiga za sve i ni za koga` Mono & Manana Press BEOGRAD; 2OO2; Biblioteka: BLAGO Preveo sa nemačkog: BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ HRONOLOGIJA ŽIVOTA I STVARALAŠTVA FRIDRIHA NIČEA __________________ Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 444 str.

Važno: Ovu knjigu možete lično preuzeti samo uz još jednu kupljenu knjigu. U dobrom stanju Dijalektika i sociologija / Vjeran Katunarić Vrsta građe stručna monog. Jezik hrvatski Godina 1986 Izdanje 1. izd. Zagreb : Školska knjiga, 1986 Fizički opis 208 str. ; 20 cm Biblioteka Suvremena misao Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Dijalektika -- Sociologija Sadržaj prvi dio prema modernoj marksističkoj sociologiji I Marksistička sociologija — kraj marksizma? 7 1. O neizbježnosti djelomičnog spajanja marksizma i pozitivizma 7 2. Marksistički strukturalizam — granice klasnih borbi i zavisnost društvenog razvoja 18 3. Historijski materijalizam kao evolucionizam — Habermasova rekonstrukcija značaja rada i jezika 22 4. Participacija i radničko samoupravljanje kao sociološki pojmovi 25 5. Dijalektička negacija kao stvaralačka hipoteza 27 6. Prema modernoj marksističkoj ideologiji 31 II. Kategorijalnl sistem u marksističkoj sociologiji 33 1. Kategorijalni sistem u Kapitalu 35 2. Reducirani kategorijalni sistemi 45 3. Prilog izgradnji kategorijalnog sistema 55 III. Dijalektika i periferija 60 1. Dijalektičko mišljenje i društveni procesi 60 2. Problem periferije od monoteizma do kapitalizma 65 3. Periferija i jugoslavensko društvo 77 IV. Utopijska decentralizacija i sociologija 81 1 »Veliki« i »mali svjetovi« u sociologiji 81 1 Put izvan »malog svijeta«: participacija 86 Drugi dio Vrijeme i prostor društva Razmeđa Marxove koncepcije slobodnog vremena 95 1 Političko-ekonomska struktura slobodnog vremena 96 2 Oobrasci Jemena i društvena klasifikacija 104