Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vilijam Gibson, autor izuzetnog višestruko nagrađivanog romana Neuromancer, napisao je svoje najbriljantnije i najuzbudljivije delo do sada... The Mona Lisa Overdrive. Uđite u Gibsonov jedinstveni svet – lirski i mehanički, erotski i nasilni, otrežnjujući i uzbudljivi – gde se multinacionalne korporacije i odmetnici visoke tehnologije bore za moć, putujući u kompjuterski generisan univerzum poznat kao sajber prostor. U ovaj svet dolazi Mona, mlada devojka sa mutnom prošlošću i neizvesnom budućnošću čiji je život u sukobu sa međunarodno poznatom zvezdom Sense/Neta Endži Mičel. Od detinjstva, Endži je bila u stanju da uđe u sajber prostor bez kompjutera. Sada, iz sajber prostora, zaveru za otmicu planira fantomski entitet koji ima planove za Monu, Endži i čitavo čovečanstvo, planove koji se ne mogu kontrolisati... ili čak znati. A iza intrige se krije mračna Jakuza, moćni japanski podzemni svet, čije vođe nemilosrdno manipulišu ljudima i događajima kako bi odgovarali sopstvenim ciljevima... ili bar tako misle. Vilijam Ford Gibson (engl. William Gibson; Konvej, 17. mart 1948) je pisac naučne fantastike rođen u Konveju (Južna Karolina, SAD) 17. marta 1948. godine. Smatra se „ocem“ kiberpanka (engl. cyberpunk), podžanra naučne fantastike koji je doživeo procvat tokom osamdesetih godina 20. veka. Takođe se smatra da je stvorio pojam kiberspejs ili kiberspejs ili kiberprostor (engl. cyberspace), koji je kasnije, zajedno sa njegovim hit romanom Neuromanser, poslužio kao inspiracija za mnoge naučnofantastične filmove. Gibson od 1972. godine živi u Vankuveru sa ženom i dvoje dece. Biografija Gibson je proveo detinjstvo kao jedini sin građevinskog preduzimača radova koji je bio zadužen za izgradnju Ouk Ridža, fabrike koja je proizvela prvu atomsku bombu. Posle misteriozne smrti oca živeo je s majkom, da bi sa 19 godina napustio SAD i otišao u Kanadu kako bi izbegao regrutaciju za predstojeći rat u Vijetnamu. Počeo je da piše naučnu fantastiku još za vreme studija na Univerzitetu Britanske Kolumbije gde je diplomirao englesku književnost. Njegove prve kratke priče bile su usko vezane za kibernetiku i međuodnos čoveka i mašine. Priče su uglavnom objavljivane po američkim naučnofantastičnim časopisima, da bi kasnije bile objedinjene u zbirci „Kako smo popalili Hromu“ (Burning Chrome). Kultne priče Džoni Mnemonik (po kojoj je snimljen i istoimeni film, sa Kijanuom Rivsom u glavnoj ulozi), „Hotel Nova ruža“ (New Rose Hotel) i „Kako smo popalili Hromu“ su pravi primeri Gibsonovog viđenja budućnosti. Uticaj prvobitnog Gibsonovog stvaralaštva se dobrim delom odrazio na njegov prvi roman, Neuromanser (1984). U svom prvencu Gibson je objedinio motive koje je koristio u dotadašnjim pričama - matrica iz priče „Kako smo popalili Hromu“, Moli Milions koja je jedna od glavih aktera u Džoni Mnemoniku, itd. Neuromanser je pomerio već uspostavljene granice dotadašnje naučne fantastike jer je u potpunosti odstupio od opšteg šablona u koji se uklapala većina literarnih radova tog doba. U Neuromanseru nema slavne budućnosti čovečanstva, putovanja kroz svemir nadsvetlosnim brzinama niti bliskog susreta sa vanzemaljskim rasama. Gibsonova vizija budućnosti je mračna distopija u kojoj pravu vlast imaju međunacionalne korporacije, a granice - kako geografske, tako i kulturološke - se polako gube. Neuromanser je prvi roman koji je dobio sve tri velike nagrade za naučnu fantastiku - Nebjula, Hjugo i počasnu Nagradu Filip K. Dik. Neuromanser, zajedno sa sledeće dve Gibsonove knjige, Grof Nula (1986) i Monalizin natpogon (1988), sačinjava takozvanu trilogiju o širenju (engl. sprawl trilogy, misli se na širenje gradova). Sledeće tri knjige sačinjavaju tzv. trilogiju o mostu (engl. bridge trilogy): Virtuelna svetlost (Virtual Light, 1993), Idoru (Idoru, 1996) i Sve zabave sutrašnjice (All Tomorrow`s Parties, 1999). U pauzi između ove dve trilogije, Gibson je napisao roman The Difference Engine (1990) u tandemu sa Brusom Sterlingom. Poslednji izdat Gibsonov roman je Prepoznavanje obrazaca (2003). U njemu se pisac malo udaljio od mračne budućnosti i vratio nas u sadašnjost, prožetu marketingom, globalnim umrežavanjem i pratećim fenomenima. Njegov sledeći roman nosi naslov Spook Country i planirano je da se pojavi u prodaji u 7. avgusta 2007. godine. Gibson je završio pisanje ovog romana još u oktobru 2006.

Zašto ih zvati nazad sa neba? Clifford Simak Besmrtnost – Konačna nagrada: da se vratite u život – i da nikada više ne umrete – to je ono što Centar zauvek obećava ljudskoj rasi. I zato, 2148. godine, ljudi ceo svoj život provode u siromaštvu, dajući sav svoj novac Forever Centru da bi sebi obezbedili sreću i udobnost u sledećem večnom životu. Danijel Frost je ključni čovek u Forever centru. Kada slučajno naiđe na neke poverljive dokumente, Dan navlači gnev nevidljivog neprijatelja koji ga je podmetnuo i proglasio društvenim izopćenikom. Sa ozloglašenim znakom ostrakizacije na čelu, osuđen je na očajnički život progonjene životinje. Ali nekoliko ljudi će rizikovati svoje živote da bi mu pomogli: En Harison, prelepa odmetnička advokatica koja je uverena u njegovu nevinost, i Mona Kembel, briljantna matematičarka koja je otkrila neke potresne informacije o Forever Centru...i suštini života sebe. PA BOOKS 1977. 190 str. odlično očuvana exlibris