Večernja zvezda ogrlica Arwen iz filma Gospodar prstenova Po privesku beli kristali. Može da se kombinuje sa Arwen minđušama, uz doplazu za minđuše. Dužina ogrlice oko 52 cm Privezak 5x3 cm Super za poklon! U ponudi imam i zlatno - crvene boje privezak Zbog kristala se ne preporučuje prskanje parfemom niti kvašenje. Slanje postexpressom ili lično preuzimanje za NS

Večernja zvezda ogrlica Lord of the Rings Super za poklon svim ljubiteljima Gospodara prstenova! Dimenzije priveska 3*2cm Na ogrlici žig 925. Dužina oko 52 cm

Ogrlica lord of the rings + plisan Dzačić gratis Nova! Najlepsa verzija evenstar ogrlice! Potpuno nova ogrlica iz filma gospodar prstenova.Ogrlicu evenstar ili evening star u filmu nosi Arven. Pogledajte i moje ostale predmete iz filma! Velicina je 5 X 3cm,duzina lancica je 45cm U ponudi postoje i Arven mindjuse. https://www.kupindo.com/Filmovi/24922957_Arwen-evenstar-mindjuse-gospodar-prstenova-dzacic

Kvalitetan Prsten Moći iz Lord of the Rings filmova i knjiga koji će oduševiti svakoga! Fantastična replika Prstena Moći iz Gospodara Prstenova Napravljen od nerđajućeg čelika Dolazi sa lancem za nošenje oko vrata Unutrašnji prečnik prstena je 21mm Jedan Prsten da svima vlada, jedan da za svima seže. Jedan prsten da sve ih okupi, i u tamu ih sveže Izrađen od nerđajućeg čelika uz Prsten Moći dolazi i lanac od 60cm u Lord of the Rings blister pakovanju NAPOMENA: Unutrašnji prečnik prstena je 21mm Jedinstveni Prsten Moći je izuzetnog kvaliteta i verodostojna je replika prstena iz filmova i knjiga Gospodar Prstenova. Retko ćete naći ovako lepo napravljenu repliku ovog prstena. . Izrađen je izuzetno kvalitetno – od nerđajućeg čelika! Sa laserski ugraviranim natpisom prsten zaista dolazi do izražaja. Bilo da ga nosite na prstu ili oko vrata! Natpis je ugraviran kako spolja tako i unutra. Veoma čitak i oštar. Lanac je približne veličine i oblika kao u filmu. Ne previše tanak, idealan je kako za muški tako i ženski vrat. Prava stvar za sve ljubitelje filmova i knjiga Gospodar Prstenova! Idealno za poklon!

dvd-i iz kucne kolekcije - dva puta odgledani - prvi dvd ima vrlo malu linijicu koja se pod odredjenim uglom primecuje - dvd 2 kao nov knjizica ima 6 strana dvd2 - posebni dodaci: filmovi o filmu; istrazivacke emisije ; i jos mnogo toga sadrzi prevod

Za sve ljubitelje epske fantastike i obožavaoce Tolkinovog dela `Gospodar prstenova` Prsten je od nerdjuajuceg celika. Ima laserski ispisane reči i sa unutrašnje i sa spoljašnje strane. Idealan za poklon ili za Vas Moze se koristiti kao i privezak za lancic. U ponudi i lancic koji kosta dodatnih 100 din. - Model: The Lord of the Rings - Boja: Zlatna, crna, srebrna - Prečnik: 19 , 18mm

Jedan Prsten da svima vlada, jedan da za svima seže. Jedan prsten da sve ih okupi, i u tamu ih sveže Izrađen od nerđajučeg čelika uz Prsten Moći dolazi i lanac od 60cm u Lord of the Rings torbici i kutiji Prsten moći je izuzetnog kvaliteta i verodostojna je replika prstena iz filmova i knjiga Gospodar Prstenova. Retko ćete naći ovako lepo napravljenu repliku ovog prstena. Prsten dolazi idealno upakovan za poklon. Prsten i lanče spakovani su u Lord of the Rings torbicu. I sve to u Bazzinga kutiju sa mapom Srednje Zemlje preko cele kutije! Izrađen je izuzetno kvalitetno – od nerđajućeg čelika! Sa laserski ugraviranim natpisom prsten zaista dolazi do izražaja. Bilo da ga nosite na prstu ili oko vrata! Natpis je ugraviran kako spolja tako i unutra. Veoma čitak i oštar. Lanac je približne veličine i oblika kao u filmu. Ne previše tanak, idealan je kako za muški tako i ženski vrat. Prava stvar za sve ljubitelje filmova i knjiga Gospodar Prstenova! Idealno za poklon!

Silmarilion Priče iz Silmariliona bile su početna inspiracija za izmaštani svet Dž. R. R. Tolkina; radio je na toj knjizi čitavog života i nikada je nije završio. Započeta davno pre Gospodara prstenova, ovo je priča iz Prvog razdoblja Tolkinovog sveta, drevna drama na koju se likovi iz Gospodara prstenova osvrću, i u kojoj su neki od njih, poput Elronda i Galadrijele, i učestvovali. Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja. Silmarilion obuhvata pet knjiga: „Ainulindale” je mit o stvaranju sveta; „Valakventa” je knjiga u kojoj su izloženi priroda i moći svakog od bogova; posle „Silmariliona”, koji je treća po redu knjiga, sledi „Akalabet”, priča o padu velikog ostrvskog carstva Numenor, na kraju Drugog razdoblja; i knjigu završava „O Prstenovima moći i Trećem razdoblju”, gde se ukratko prikazuju okolnosti iz kojih su se izrodili događaji kasnije opisani u Gospodaru prstenova. Ovo novo izdanje Silmariliona sadrži prerađen i dopravljen tekst „drugog izdanja”, a kao uvod je uvršteno pismo koje je Dž. R. R. Tolkin napisao 1951. godine, a u kome sjajno objašnjava svoje zamisli ranijih Razdoblja. Prikaži više

O knjizi: Slovenski Gospodar prstenova! Višemilionski bestseler! Vukodav – prvi deo fascinantne tetralogije o neustrašivom junaku iz roda Sivog Psa. Majstorski ispripovedana, ova herojska saga o dobru i zlu, prijateljstvu i ratu, ljubavi i smrti, priziva nam u sećanje najbolje stranice Gospodara prstenova, Princa Valijanta, Konana… I dok s neverovatnom lakoćom uvodi čitaoca u arhetipski svet vanvremenih ljudskih vrednosti, ona istovremeno uspeva da upečatljivo oživi „senke zaboravljenih predaka“: nepravedno zanemareni univerzum Starih Slovena, svakodnevni život njihovih plemena, raznolikost običaja i mitologije. U iščekivanju najavljene ekranizacije ovog višemilionskog bestselera, čitaoci će imati zadovoljstvo da uživaju u mitskoj atmosferi svojstvenoj retkim i dragocenim knjigama koje su u stanju da nakratko zaustave vreme i otkriju nam čitav jedan nepoznati svet…

O knjizi: Slovenski Gospodar prstenova! Višemilionski bestseler! Vukodav – prvi deo fascinantne tetralogije o neustrašivom junaku iz roda Sivog Psa. Majstorski ispripovedana, ova herojska saga o dobru i zlu, prijateljstvu i ratu, ljubavi i smrti, priziva nam u sećanje najbolje stranice Gospodara prstenova, Princa Valijanta, Konana… I dok s neverovatnom lakoćom uvodi čitaoca u arhetipski svet vanvremenih ljudskih vrednosti, ona istovremeno uspeva da upečatljivo oživi „senke zaboravljenih predaka“: nepravedno zanemareni univerzum Starih Slovena, svakodnevni život njihovih plemena, raznolikost običaja i mitologije. U iščekivanju najavljene ekranizacije ovog višemilionskog bestselera, čitaoci će imati zadovoljstvo da uživaju u mitskoj atmosferi svojstvenoj retkim i dragocenim knjigama koje su u stanju da nakratko zaustave vreme i otkriju nam čitav jedan nepoznati svet…

Slovenski Gospodar prstenova! Višemilionski bestseler! Vukodav – prvi deo fascinantne tetralogije o neustrašivom junaku iz roda Sivog Psa. Majstorski ispripovedana, ova herojska saga o dobru i zlu, prijateljstvu i ratu, ljubavi i smrti, priziva nam u sećanje najbolje stranice Gospodara prstenova, Princa Valijanta, Konana… I dok s neverovatnom lakoćom uvodi čitaoca u arhetipski svet vanvremenih ljudskih vrednosti, ona istovremeno uspeva da upečatljivo oživi „senke zaboravljenih predaka“: nepravedno zanemareni univerzum Starih Slovena, svakodnevni život njihovih plemena, raznolikost običaja i mitologije. U iščekivanju najavljene ekranizacije ovog višemilionskog bestselera, čitaoci će imati zadovoljstvo da uživaju u mitskoj atmosferi svojstvenoj retkim i dragocenim knjigama koje su u stanju da nakratko zaustave vreme i otkriju nam čitav jedan nepoznati svet…

Ima posvetu na praznom listu inače odlična, nije nikad čitana Dž. R. R. Tolkin Hobit Solaris, 1998. 346 strana. tags: silmarilion gospodar prstenova 1 2 3 gil iz buta tolkinove priče

Tolkin DECA HURINOVA Vulkan, 292 strane. ODLIČNO OČUVANO Ima priča o Srednjem svetu iz vremena mnogo pre Gospodara prstenova. Ovo je jedna od njih. Odigrava se u velikoj regiji zapadno od Sivih luka: zemlji kojom je Drvobradi nekada hodio, ali koja je potonula u velikoj kataklizmi kojom je okončano Prvo razdoblje sveta. Bilo je to šest hiljada godina pre nego što je Jedinstveni prsten uništen, a senka Mračnog Gospodara Morgota prekrivala je čitav Srednji svet. Stradali su najveći ratnici među Vilenjacima i Ljudima, i svet je potonuo u tamu i beznađe. Ali Turin, sin Hurinov, ustaje da povede sumornu grupu odmetnika ne bi li preokrenuo tok rata u Srednjem svetu – čekajući dan kada će se naći licem u lice sa svojom sudbinom i prokletstvom koje je na njega bačeno. U prethodno objavljenim Tolkinovim knjigama (Silmarilion i Nezavršene priče) samo je nagoveštena ova upečatljiva i tragična priča o Turinu i Nijenori, deci Hurinovoj, potomcima gospodara Dor-lomina koji je slavu stekao suočivši se s Morgotom, inkarnacijom zla u Gospodaru prstenova. Za ovo izdanje koristili smo postojeći prevod, doteran i na svim važnim mestima usaglašen s ranijim i novim prevodima Tolkinovih knjiga koje smo već objavili, a likovi i važni pojmovi i lokaliteti Tolkinovog sveta ujednačeni su sa prethodno urađenim. Najranije verzije ove priče Tolkin je napisao još krajem Prvog svetskog rata i u godinama koje su usledile. Ali mnogo nakon toga, kada je Gospodar Prstenova završen, on je ovu pripovest iznova sastavio, razradio motive i likove u njoj, umnogome ih produbivši. Postala je to središnja priča njegovog kasnijeg dela o Srednjem svetu. Međutim, on sâm nije uspeo da je dovrši i dâ joj konačan oblik. Pred vama je sada zaokružena priča, bez ikakvih uredničkih intervencija, koju je Kristofer Tolkin, njegov sin i priređivač njegove književne zaostavštine, sastavio nakon dugog i pomnog proučavanja očevih rukopisa.

The Lord of The Rings Conquest PS3 Odlično očuvana originalna igra sa knjižicom Igra je na engleskom jeziku Svaka igra je instalirana i detaljno testirana! U ovoj uzbudljivoj akcionoj igri, igrači mogu da se bore u najvećim bitkama iz filmova Gospodar Prstenova, i to i na strani dobra, i na strani zla. Menjaj lika kog ćeš voditi u skladu sa situacijom dok proživljavaš, ili čak menjaš ishod, konflikta koji su opisani u filmu. Prilikom igre za više igrača, moguće je izabrati stranu zla od samog početka i na taj način osetiti potpuno novo iskustvo Gospodara Prstenova. Igraj sa stranom zla u potpuno novoj kampanji koja počinje kada Frodo neuspešno završi svoju misiju uništenja Prstena. Bori se sa do 16 drugih igrača putem interneta, ili kooperativno sa još jednim suigračem, ili čak u dva igrača na jednoj konzoli. Mnoštvo likova i oružja dižu igrivost na viši nivo: Heroji, Varge, Enti, Olifanti, Trolovi, Balrog, Nazguli, baliste i još mnogo toga... Zamene ne radim SONY Playstation 3 soni 3 igra

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Tolkien, John Ronald Reuel, 1892-1973 = Tolkin, Džon Ronald Rejel, 1892-1973 Naslov Silmarilion / Tolkin ; priredio Kristofer Tolkin ; prevela s engleskog Dubravka Popadić-Grebenarović Jedinstveni naslov ǂThe ǂSilmarillion. srpski jezik Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1993 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 1993 (Beograd : Junior) Fizički opis 479 str. : geogr. karte ; 20 cm Drugi autori - osoba Tolkin, Kristofer Popadić Grebenarević, Dubravka, 1962- = Popadić Grebenarević, Dubravka, 1962- Zbirka Grifon : edicija okultne i epske fantastike (broš.) Napomene Prevod dela: The Silmarillion / J. R. R. Tolkien Dodatak: str. 466-479. Registar. Priče iz Silmariliona bile su početna inspiracija za izmaštani svet Dž. R. R. Tolkina; radio je na toj knjizi čitavog života i nikada je nije završio. Započeta davno pre Gospodara prstenova, ovo je priča iz Prvog razdoblja Tolkinovog sveta, drevna drama na koju se likovi iz Gospodara prstenova osvrću, i u kojoj su neki od njih, poput Elronda i Galadrijele, i učestvovali. Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja. Silmarilion obuhvata pet knjiga: „Ainulindale” je mit o stvaranju sveta; „Valakventa” je knjiga u kojoj su izloženi priroda i moći svakog od bogova; posle „Silmariliona”, koji je treća po redu knjiga, sledi „Akalabet”, priča o padu velikog ostrvskog carstva Numenor, na kraju Drugog razdoblja; i knjigu završava „O Prstenovima moći i Trećem razdoblju”, gde se ukratko prikazuju okolnosti iz kojih su se izrodili događaji kasnije opisani u Gospodaru prstenova. Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; Blumfontejn, 3. januar 1892 – Oksford, 2. septembar 1973) bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanramoderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Džon Ronald Ruel Tolkin (John Ronald Reuel Tolkien) (3. januar 1892 – 2. septembar 1973) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne visoke fantastike (engl. High-fantasy). Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K. S. Luisom (C. S. Lewis). PRILIČNO SAM KASNO u životu došao do Tolkienova djela. U sedamnaestoj godini školska mi je prijateljica posudila svoj otrcani primjerak djela The Lord ofthe Rings (Gospodar prstenova), rekavši mi da bih uistinu trebao pročitati tu knjigu. No, iako sam ponešto oklijevao pridružiti se masi obožavatelja, nadoknadio sam to pročitavši Tolkienovo najčuvenije djelo osam puta zaredom. Toliko me je zanijela priča o junaštvu, tragediji i bezvremenoj pustolovini da sam se, završivši posljednje poglavlje, odmah morao ponovno vratiti na prvo. Uskoro sam počeo prikupljati svaki djelić informacija o Tolkienu do kojega sam mogao doći. Dakako, pročitao sam The Hobbit (Hobit), a čitao sam i Tolkienov prijevod Beowulfa, zatim njegova djela Farmer Giles of Ham (Farmer Giles od Hama), Leaf By Niggle (Sitnićev list) i druga, ne tako dobro poznata djela. Godine 1977., godinu dana nakon što sam počeo čitati Gospodara prstenova, saznao sam da će, nakon dugoga čekanja, uskoro biti objavljen The Silmarillion (Silmarillion). Toga sam dana već u osam ujutro stajao u redu u mjesnoj knjižari, čekajući na unaprijed rezerviran primjerak djela, a sat kasnije, kad sam se uputio na autobus-nu postaju, na putu kući, već sam čitao o vilenjacima i ljudima, sudarajući se s ljudima koji su žurili na posao. The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings – Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona MG30 (L)

O knjizi: Nezavršene priče su zbirka priča koje se odnose na vremenski period od Starijih dana Srednje Zemlje do završetka rata za Prsten i koje pružaju širu sliku događaja o kojima je već bilo govora u Silmarilionu i Gospodaru prstenova. U središtu pažnje ove knjige nalaze se različita područja Srednje Zemlje i ona sadrži, između ostalog, i Gandalfovo živopisno pripovedanje o tome kako je poslao Patuljke u Bilbovu kuću pod Brdom; zatim pojavljivanje Gospodara Voda, Ulma, pred Tuorom na obalama Belerijanda; precizan opis vojne organizacije Jahača Rohana, kao i sve o potrazi Crnih jahača za Prstenom. U Nezavršenim pričama nalazi se i jedina sačuvana priča iz mnogovekovnog postojanja Numenora pre njegovog potapanja, kao i sve što je poznato o Petorici Čarobnjaka i Palantirima, a data je i legenda o Amrotu. Zbirku je priredio Kristofer Tolkin, koji je u predgovoru objasnio raznolikost pristupa koja je bila neophodna da bi svaki od ovih rukopisa bio pripremljen za objavljivanje i koji je dao i neophodne komentare uz svaku od ovih priča. Kristofer Tolkin je za ovu knjigu ponovo uradio svoju mapu koja je objavljena u Gospodaru prstenova, pridodavši joj i neke nove pojmove i nova imena. U ovoj knjizi nalazi se i jedina mapa Numenora koju je izradio Dž.R.R. Tolkin.

O knjizi: Nezavršene priče su zbirka priča koje se odnose na vremenski period od Starijih dana Srednje Zemlje do završetka rata za Prsten i koje pružaju širu sliku događaja o kojima je već bilo govora u Silmarilionu i Gospodaru prstenova. U središtu pažnje ove knjige nalaze se različita područja Srednje Zemlje i ona sadrži, između ostalog, i Gandalfovo živopisno pripovedanje o tome kako je poslao Patuljke u Bilbovu kuću pod Brdom; zatim pojavljivanje Gospodara Voda, Ulma, pred Tuorom na obalama Belerijanda; precizan opis vojne organizacije Jahača Rohana, kao i sve o potrazi Crnih jahača za Prstenom. U Nezavršenim pričama nalazi se i jedina sačuvana priča iz mnogovekovnog postojanja Numenora pre njegovog potapanja, kao i sve što je poznato o Petorici Čarobnjaka i Palantirima, a data je i legenda o Amrotu. Zbirku je priredio Kristofer Tolkin, koji je u predgovoru objasnio raznolikost pristupa koja je bila neophodna da bi svaki od ovih rukopisa bio pripremljen za objavljivanje i koji je dao i neophodne komentare uz svaku od ovih priča. Kristofer Tolkin je za ovu knjigu ponovo uradio svoju mapu koja je objavljena u Gospodaru prstenova, pridodavši joj i neke nove pojmove i nova imena. U ovoj knjizi nalazi se i jedina mapa Numenora koju je izradio Dž.R.R. Tolkin.

Lepo očuvano kao na slikama Ima malu posvetu Autor - osoba Tolkien, John Ronald Reuel, 1892-1973 = Tolkin, Džon Ronald Rejel, 1892-1973 Naslov Hobit / Džon R. R. Tolkin ; [preveli Meri i Milan Milišić] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1986 Fizički opis 285 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milišić, Meri Milišić, Milan, 1941-1991 = Milišić, Milan, 1941-1991 Zbirka Biblioteka Raspust Napomene Prevod dela: The Hobbit / J.R.R. Tolkien Hobit je pripovest o velikoj pustolovini u koju se upustila patuljačka družina, tražeći zlato koje je zmaj čuvao. Oklevajući sadrug na tom opasnom putu bio im je Bilbo Bagins, neslavoljubivi hobit, koji je uživao u udobnosti svoje hobitske rupe, i čak i sam bio iznenađen sopstvenom snalažljivošću i veštinom provalnika koju je u toj potrazi pokazao. Susreti sa trolovima, goblinima, patuljcima, vilovnjacima i džinovskim paucima, razgovor sa zmajem Šmaugom i više nego nevoljno učešće u Bici pet armija, samo su neke od pustolovina koje su zadesile Bilba. Pisan za decu profesora Tolkina, Hobita su odmah po objavljivanju 1937. godine oduševljeno prihvatile i čitalačka i kritička publika. Danas je Hobit uvršten u jednu od najvoljenijih i najuticajnijih knjiga 20. veka, kao prethodnik bezvremenom klasiku Gospodar prstenova. Dž. R. R. Tolkin SILMARILION The Silmarillion HOBIT Gospodar prstenova Srednja zemlja Gil od Buta ... Hobit, Gospodar prstenova, Silmarilion Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanramoderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Džon Ronald Ruel Tolkin (John Ronald Reuel Tolkien) (3. januar 1892. – 2. septembar 1973) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne visoke fantastike (engl. High-fantasy). Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K.S. Luisom (C.S. Lewis). The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings - Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona Tags Gospodar prstenova

Fantastično napravljena narukvica sa gotovo svim bitnijim motivima iz filmova i knjiga Lord of the Rings. Dužina narukvice je oko 25cm Materija: Metal (Legura Cinka) Pakovanje: Bazzinga Lord of the Rings kutija Počevši od oružija koje su glavni junaci nosili, preko lista lorijena do večernje zvezde, svi privesci su tu! Lord of the Rings narukvica i privesci su napravljeni vrlo kvalitetno. Sa jarkim bojama, dosta detalja, sve od metala. Idealan poklon za sve ljubitelje Gospodar Prstenova filmova i knjiga!

Opis: Predstavljamo vam još jedno doterano i delimično prerađeno izdanje dela iz Tolkinovog fascinantnog opusa. Reč je o Nezavršenim pričama, materijalu iz piščeve zaostavštine koji je Kristofer Tolkin, sin i naslednik prava na dela Dž. R. R. Tolkina sakupio, objedinio i uredio kao neku vrstu vodiča za one koji žele da steknu dublji i detaljniji uvid u nastanak Tolkinovog izmaštanog univerzuma. Ima tu dopisanih i dopričanih priča čitaocima poznatih iz Hobita i Gospodara prstenova, kao i onih iz Tolkinovih posthumno objavljenih dela Silmarilion i Deca Hurinova, ali i onih ranije nepoznatih koje zaokružuju i dopunjuju hroniku Srednjeg sveta... Za ovo izdanje iskoristili smo postojeći prevod, koji je pomno pročitan, dopravljen gde je to bilo potrebno, i na svim važnim mestima usaglašen s postojećim i novim prevodima Tolkinovih knjiga koje smo već objavili. Preduzet je veliki posao popisivanja likova i važnih pojmova, delova i lokaliteta Tolkinovog sveta, i napravljen je indeks ujednačen sa onim prethodno urađenim za novo izdanje romana Silmarilion. U Nezavršenim pričama se ljubiteljima Tolkinovog imaginarnog univerzuma daje pregled pozadinskih zbivanja vezanih za događaje od najstarijih dana Srednjeg sveta do vremena Rata za Prsten. Tu su, pored ostalih, jedina sačuvana priča iz Numenora pre njegovog pada, alternativna verzija sage o Hurinovoj deci, vilovnjačke legende o ljubavi Galadrijele i Keleborna, Amrota i Nimrodele, precizan opis vojne organizacije Jahača Rohana, zatim sve što se zna o prirodi i poreklu Palantira i istoriji Reda Čarobnjaka, kome su pripadali Gandalf i Saruman, a čitaoci će moći da saznaju i kako se iz mora kod Vinjamara pred Tuorom ukazao božanski lik Ulma, Gospodara Voda, ili kako i zašto je Gandalf poslao Patuljke u Bagremovu ulicu kao nezvane goste kod Bilba Baginsa, i time pokrenuo lanac događaja koji će odrediti sudbinu Srednjeg sveta… Čitajte iznova, u novom ruhu, jednog od najvećih i najvoljenijih pisaca XX veka. Iz iste oblasti Komentari Pošalji

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ima priča o Srednjem svetu iz vremena mnogo pre Gospodara prstenova. Ovo je jedna od njih. Odigrava se u velikoj regiji zapadno od Sivih luka: zemlji kojom je Drvobradi nekada hodio, ali koja je potonula u velikoj kataklizmi kojom je okončano Prvo razdoblje sveta. Bilo je to šest hiljada godina pre nego što je Jedinstveni prsten uništen, a senka Mračnog Gospodara Morgota prekrivala je čitav Srednji svet. Stradali su najveći ratnici među Vilenjacima i Ljudima, i svet je potonuo u tamu i beznađe. Ali Turin, sin Hurinov, ustaje da povede sumornu grupu odmetnika ne bi li preokrenuo tok rata u Srednjem svetu – čekajući dan kada će se naći licem u lice sa svojom sudbinom i prokletstvom koje je na njega bačeno. U prethodno objavljenim Tolkinovim knjigama (Silmarilion i Nezavršene priče) samo je nagoveštena ova upečatljiva i tragična priča o Turinu i Nijenori, deci Hurinovoj, potomcima gospodara Dor-lomina koji je slavu stekao suočivši se s Morgotom, inkarnacijom zla u Gospodaru prstenova. Za ovo izdanje koristili smo postojeći prevod, doteran i na svim važnim mestima usaglašen s ranijim i novim prevodima Tolkinovih knjiga koje smo već objavili, a likovi i važni pojmovi i lokaliteti Tolkinovog sveta ujednačeni su sa prethodno urađenim. Najranije verzije ove priče Tolkin je napisao još krajem Prvog svetskog rata i u godinama koje su usledile. Ali mnogo nakon toga, kada je Gospodar Prstenova završen, on je ovu pripovest iznova sastavio, razradio motive i likove u njoj, umnogome ih produbivši. Postala je to središnja priča njegovog kasnijeg dela o Srednjem svetu. Međutim, on sâm nije uspeo da je dovrši i dâ joj konačan oblik. Pred vama je sada zaokružena priča, bez ikakvih uredničkih intervencija, koju je Kristofer Tolkin, njegov sin i priređivač njegove književne zaostavštine, sastavio nakon dugog i pomnog proučavanja očevih rukopisa. Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; Blumfontejn, 3. januar 1892 — Oksford, 2. septembar 1973) bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. [1] Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Tolkin je rođen u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, kao sin Artura Tolkina (Arthur Tolkien), engleskog bankara, i Mejbel Tolkin, rođene Safild (Mabel Tolkien, neé Suffield). Većina Tolkinovih predaka po ocu, koliko je poznato, bili su zanatlije. Porodica Tolkin potiče iz Saksonije u Nemačkoj, ali u 18. veku su se morali iseliti iz Saksonije zbog Sedmogodišnjeg rata. Prezime Tolkin je anglicizirano Tollkiehn od nemačkog tollkühn, ludo odvažan. Lik pod imenom Profesor Rašbold (Professor Rushbold) u The Notion Club Papers je aluzija na ovo ime. Tolkin je imao samo jednog brata, Hilarija Artura Ruela Tolkina (Hillary Arthur Reuel Tolkien), rođenog 17. februara 1894. godine.[2] Tolkin se sa svojom majkom, koja se teško nosila sa afričkom klimom, vratio u Englesku u trećoj godini – otac mu je umro u Južnoj Africi od teškog krvarenja u mozgu pre nego što im se mogao pridružiti. Pošto je on bio jedini član porodice koji je bio zaposlen, živeli su sa Mejbelinim roditeljima u Birmingemu neko vreme, ali su uskoro, već 1896, prešli u Serhol (Sarehole), tada selo u Vorikširu, a danas deo Birmingema. Mejbel je podučavala svoja dva sina i Džon je bio predan učenik. Naučila ga je mnogo o botanici, ali najviše su ga zanimali jezici – majka ga je naučila osnovama latinskog vrlo rano. Naučio je da čita u četvrtoj godini, a ubrzo je znao i dobro da piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda (King Edward’s School), Akademiju kralja Filipa (King Phillip’s Academy) i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu (Exeter College, Oxford). Njegova majka je prešla u rimokatoličku veru, uprkos oštrim protestima njene porodice. Umrla je od dijabetesa 1904, kada je Tolkinu bilo dvanaest godina, a on je ceo život smatrao da je postala mučenik za svoju veru, što će imati veliki uticaj na njegova katolička uverenja. Tolkinova predana vera je bila značajni faktor u prevođenju K. S. Luisa u hrišćanstvo, a njegova dela sadrže dosta hrišćanske simbolike i vrednosti. Budući siroče, odgajio ga je otac Frensis Morgan (Father Francis Morgan) iz Birmingemskog oratorijuma, u delu Birmingema zvanom Edžbaston (Edgbaston), gde je dalje i odrastao. Tamo je upoznao i zaljubio se u Edit Brat (Edith Bratt) (koja će kasnije poslužiti kao model za Lutijenu). Uprkos mnogim preprekama, on uspeva da se oženi njome, svojom prvom i najiskrenijom ljubavi u životu. Tolkin se priključio britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. U tom periodu je video mnoge sadrugove, od kojih su neki bili njegovi najbliži prijatelji, kako ginu, a on sam je uskoro završio u bolnici zbog rovovske groznice. Tokom oporavka, počinje da piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koje naziva „Knjiga izgubljenih priča“ (The Book of Lost Tales). Proučavaoci njegovih dela kažu da je rat uticao na njegovo pisanje i to tako što je kroz fantaziju nalazio put da pobegne od okrutne realnosti fabrika, mašina, pušaka i bombi 20. veka. Njegovo prvo civilno zaposlenje nakon rata bilo je na Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary), u kojem je, među mnogim drugim, reč morž (engl. walrus) njegov unos. 1920. godine postaje docent za engleski jezik na Univerzitetu u Lidsu (University of Leeds), ali se 1925. vraća u Oksford kao profesor anglosaksonskog jezika. 1945. godine prelazi na oksfordski koledž Merton (Merton College, Oxford), gde postaje profesor engleskog jezika i književnosti, što ostaje sve do penzionisanja 1959. godine. Džon i Edit Tolkin imaju četvoro dece: Džona Fransisa Ruela (John Francis Reuel) (1917.), Majkla Hilarija Ruela (Michael Hilary Reuel) (1920), Kristofera Ruela (Christopher Reuel) (1924.) i Prisilu Anu Ruel (Priscilla Anne Reuel) (1929.). Tolkin je umro u Oksfordu 1973. godine, i sahranjen je na groblju Volverkot (Wolvercote Cemetery) kraj svoje žene Edit, a na nadgrobnom spomeniku su uz njihova imena uklesana i imena Berena i Lutjene, upoređujući njihovu ljubav sa najvećom ljubavnom pričom Srednje zemlje. Njegova dela Tolkin je uživao u izmišljanju priča da bi zabavio decu. Svake godine je za njih pisao pisma od Božić Bate i slao im ih za Božić. Ona su sakupljena i izdata u knjizi pod imenom „Pisma od Božić Bate“ (The Father Christmass Letters). Tolkin nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, izdao je knjigu koju je napisao za svoju decu pod naslovom „Hobit“ (The Hobbit) 1937. godine. Iako namenjena deci, postala je popularna i kod odrasle čitalačke publike, i to dovoljno popularna da izdavačka kuća „Allen & Unwin“ zatraži od Tolkina da napiše nastavak. Ovo je rezultovalo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman „Gospodar prstenova“ (The Lord of the Rings) (izdat u periodu 1954 — 1955). Tolkinu je trebalo skoro deset godina da napiše svoju sagu, tokom kojih je imao svesrdnu podršku prijatelja iz The Inklings, posebno K. S. Luisa, autora poznate serije knjiga o zemlji Narniji. „Gospodar prstenova“ je ubrzo postao veoma popularna knjiga kod mlađe populacije 1960-ih, i do danas je ostao u vrhu čitanosti kao jedno od najpopularnijih dela fantastike XX veka, i prema prodaji i prema ispitivanjima čitatelja. Tolkin je u početku nameravao da ispriča dečju priču sličnu „Hobitu“, ali ona je ubrzo prerasla u mračnije i ozbiljnije delo. Iako direktan nastavak Hobita, obraća se starijoj publici, opisujući mnogo dublju i veću istoriju Srednje zemlje, čija će se veličina i sjaj pokazati tek u posthumno skupljenim rukopisima izdatim u knjizi „Silmarilion“ (The Silmarillion) i drugim knjigama. Tolkin je bio profesionalni filolog i jezici i mitologije koje je proučavao ostavili su veliki trag u njegovim delima. Tako su imena Patuljaka iz „Hobita“ potiču iz mitova Voluspa (Völuspá) i Eda (Edda), dok su neki zapleti (npr. krađa pehara iz zmajevog legla) uzeti iz epa „Beovulf“ (Beowulf). Tolkin je nastavio da se bavi istorijom Srednje zemlje do svoje smrti. Njegov sin Kristofer Tolkin je uz pomoć pisca fantastike Gaja Gavrijela Keja (Guy Gavriel Kay) sredio deo tog materijala i izdao ga u jednom delu pod imenom „Silmarilion“ 1977. godine. Kristofer je nastavio da sređuje i izdaje materijal vezan za nastanak Srednjeg sveta, odnosno dela kao što su „Istorija Srednje zemlje“ (The History of Middle-earth)` u dvanaest tomova i „Nedovršene priče“ (Unfinished Tales). Ona sadrže nedovršene, napuštene, alternativne i često kontradiktorne verzije priča na kojima je Tolkin radio decenijama, često ih prerađujući, prepisujući i proširujući. Samo je „Silmarilion“ u skladu sa prethodno izdatim romanima, i to samo zahvaljujući Kristoferovoj preradi – iako i on sam kaže da i dalje ostaju neke nesuglasice. Čak je i „Hobit“ ostao delimično neusaglašen sa „Gospodarom prstenova“ nakon njegovog izdavanja, iako je mnogo toga izmenjeno i čak jedno celo poglavlje prerađeno u drugom izdanju iz 1951. Tolkina je njegov prijatelj K. S. Luis predložio kao jednog od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine, ali je taj predlog bio odbijen zbog njegove proze i `njegov način pripovedanja nije na najvišem nivou`, kako je rekao jedan od članova žirija Anders Osterling. Te godine nagradu je osvojio Ivo Andrić.[3] U univerzitetu Market (Marquette University) u Milvokiju, Viskonsin, SAD čuvaju se originalni rukopisi „Gospodara prstenova“ i „Hobita“, dok su u Oksfordu rukopis „Silmariliona“ i Tolkinovih naučnih radova (među kojima i najbolji prevod epa „Beovulf“ na engleski jezik, koji je nađen tek nedavno, ali je već postao obavezna literatura za studente engleskog jezika i književnosti u Oksfordu). Jezici Filologija, nauka o jezicima, ostala je Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Budući lingvista, stvorio je čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva vilovnjačka iz „Gospodara prstenova“ : kvenija i sindarin. Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih (kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski). Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, koji je naučio da bi u originalu mogao pročitati finski ep Kalevala (Kalevala); govorio je da mu zvuk finskog najviše prija. Bibliografija Imena dela su data u originalu, uz naslov na srpskom jeziku, ako je delo prevedeno i izdato na njemu. Naučni radovi A Middle-English Vocabulary (1922) Sir Gawain and the Green Knight (1924) – sa E. V. Gordonom, anonimno remek-delo srednjoengleske književnosti Some Contributions to Middle-English Lexicography (1925) The Devil’s Coach Horses (1925) Anacrene Wisse and Hali Meiohad (1929) Sigelwara Land – I & II (1932/1935) The Reeve’s Tale (1934) The Monsters and the Critics (1936) – predavanje, revolucionarna savremena kritika „Beovulfa“ Songs for the Philologistis (1936) On Fairy-Stories (1939) Sir Orfeo (1944) – izdanje srednjovekovne pesme On Fairy-Stories (1947) – esej Ofermod (1953) – uz pesmu The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm’s Son Ancrene Wisse: The English Text of Ancrene Riwle (1962) English and Welsh (1963) Jerusalem Bible (1966) – pomoćni prevodilac i leksikograf Proza The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings - Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona Poezija Godine označavaju vreme nastanka, osim ako nije drugačije napomenuto. The Battle of the Eastern Field (1911) From the many-willow`d margin of the immemorial Thames (1913) Goblin Feet (1915) The Happy Mariners (1920) The Clerke`s Compleinte (1920) Iumonna Gold Galdre Bewunden (1923) The City of the Gods (1923) The Eadigan Saelidan (1923) Why the Man in the Moon Came Down Too Soon (1923) Enigmala Saxonic - a Nuper Inventa Duo (1923) The Cat and the Fiddle: A Nursery-Rhyme Undone and its Scandalous secret Unlocked (1923) An Evening in Tavrobel (1924) The Lonely Isle (1924) The Princess Ni (1924) Light as Leaf on Lindentree (1925) The Nameless Land (1926) Adventures in Unnatural History and Medieval Metres, being the Freaks of Fisiologus (1927) Progress in Bimble Town (1931) Errantry (1933) Fíriel (1934) The Adventures of Tom Bombadil (1934) Songs for the Philologists sa E. V. Gordonom i dr., izdato 1936. The Dragon`s Visit (1937) Knocking at the Door: Lines induced by sensations when waiting for an answer a the door of an Exalted Academic Person (1937) The Lay of Aotrou and Itroun (1945) The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm`s Son (1953) Imram (1955) Zbirka The Adventures of Tom Bombadil and Other Verses from the Red Book – Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige (1962) Bilbo`s Last Song (1966) Zbirka The Road Goes Ever On izdata (1967) Once upon a time (1965) For W. H. A. (1967) Lay of the Children of Húrin – štampana u The Lays of Beleriand (1985) The Lay of Leithian – štampana u The Lays of Beleriand (1985) Posthumno izdata dela Prevodi pesama Pearl i Sir Orfeo (1975) The Father Christmas Letters (1976) The Silmarillion – Silmarilion (1977) Pictures by J. R. R. Tolkien (1979) Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth – Nezavršene priče Numenora i Srednjeg sveta (1980) The Letters of J.R.R. Tolkien (priredili Kristofer Tolkin i Hamfri Karpenter [Humphrey Carpenter]) (1981) The Old English Exodus Text (1981) Finn and Hengest: The Fragment and the Episode (1981) Mr. Bliss (1982) The Monsters and the Critics – zbirka eseja (1983) The History of Middle-Earth: (1983—1996) I The Book of Lost Tales 1 (1983) II The Book of Lost Tales 2 (1984) III The Lays of Beleriand (1985) IV The Shaping of Middle-earth (1986) V The Lost Road and Other Writings (1987) VI The Return of the Shadow (The History of The Lord of the Rings vol. 1) (1988) VII The Treason of Isengard (The History of The Lord of the Rings vol. 2) (1989) VIII The War of the Ring (The History of The Lord of the Rings vol. 3) (1990) IX Sauron Defeated (The History of The Lord of the Rings vol. 4) (1992) X Morgoth`s Ring (The Later Silmarillion vol. 1) (1993) XI The War of the Jewels (The Later Silmarillion vol. 2) (1994) XII The Peoples of Middle-earth (1996) Index (2002) J. R. R. Tolkien: Artist and Illustrator – zbirka Tolkinove umetnosti (1995) Roverandom – [?] (1998) The Children of Húrin - Deca Hurinova (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2007) The Legend of Sigurd and Gudrún (2009) The Fall of Arthur (2013) The Story of Kullervo (2015) The Tale of Beren and Luthien — Priča o Berenu i Lutijeni (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2017) The Fall of Gondolin — Pad Gondolina (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2018) Knjige o Tolkinu i njegovom svetu Mali izbor od knjiga koje su napisane o Dž. R. R. Tolkinu i njegovom svetu: J. R. R. Tolkien - A Biography – biografija autora Hamfrija Karpentera [Humphrey Carpenter] (1977) The Complete Guide to Middle-earth – enciklopedijska knjiga Roberta Fostera [Robert Foster] (1978) Journeys of Frodo – atlas „Gospodara prstenova“ autora Barbare Streči [Barbara Strachey] (1981) The Atlas of Middle-earth – atlas „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmariliona“ i „Nezavršenih priča“ autora Keren Vin Fonstad [Karen Wynn Fonstad] (1991) J. R. R. Tolkien - Author of the Century – T. A. Šipi [T. A. Shippey] (2000) The Complete Tolkien Companion - 3rd edition – enciklopedijska knjiga, koja pokriva „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmarilion“ i „Nezavršene priče“, znatno dopunjeno izdanje od prethodna dva, autora Dž. E. A. Tajler [J. E. A. Tyler] Filmovi zasnovani na Tolkinovim knjigama „Gospodar prstenova“ je adaptiran u film iz tri dela (2001, 2002. i 2003), koji je režirao novozelandski reditelj Piter Džekson [Peter Jackson]. 1978. godine je Ralf Bakši [Ralph Bakshi] režirao animirani film (sniman u rotoskop tehnici) koji pokriva otprilike polovinu romana, a čiji nastavak nije nikada snimljen. 1980. je drugi reditelj, Rankin-Bas [Rankin-Bass], snimio dečji animirani film koji se ugrubo nastavlja na Bakšijev, pod nazivom Povratak kralja, a isti reditelj je nešto ranije (1977) snimio i animirani TV film prema „Hobitu“. „Hobit“ je adaptiran u filmu iz tri dela: „Neočekivano putovanje“ (2012), „Šmaugova pustošenja“ (2013) i „Bitka pet armija“ (2014), koji je režirao Piter Džekson. Tolkin je prava za film, scenu i robu „Hobita“ i „Gospodara prstenova“ prodao firmi United Artists 1968. godine, ali oni nikada nisu snimili film, tako da su 1976. prodali prava firmi Tolkien Enterprises. Prava za „Silmarilion“ i dalje pripadaju firmi The J.R.R. Tolkien Estate ltd., koja je u vlasništvu njegovih potomaka. Umetnici Umetnici koji su inspiraciju našli u Tolkinovim delima, kao i umetnici koji su oslikali izdanja njegovih dela na srpskom jeziku: Polina Bejns [Pauline Bayens] – Tolkinova omiljena umetnica Inger Edelfeld [Inger Edelfeldt] Rodžer Garland [Roger Garland] Majkl Hejg [Michael Hague] Tim i Greg Hildebrant [Tim and Greg Hildebrant] Džon Hau [John Howe] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Alan Li [Alan Lee] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Angus MakBrajd [Angus McBride] Ted Nasmit [Ted Nasmith] Dobrosav Bob Živković, slike za srpsko izdanje Gospodara prstenova Vladimir Vesović, slike za Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige Petar Meseldžija, slike Gandalf i Shadow comes Bojana Dimitrovski, strip „Hobit“ Boban Savić - Geto, slike za Farmer Gil od Buta...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pet stranica u sredini knjige talasaso, nista strasno. Sve ostalo uredno! Ima priča o Srednjem svetu iz vremena mnogo pre Gospodara prstenova. Ovo je jedna od njih. Odigrava se u velikoj regiji zapadno od Sivih luka: zemlji kojom je Drvobradi nekada hodio, ali koja je potonula u velikoj kataklizmi kojom je okončano Prvo razdoblje sveta. Bilo je to šest hiljada godina pre nego što je Jedinstveni prsten uništen, a senka Mračnog Gospodara Morgota prekrivala je čitav Srednji svet. Stradali su najveći ratnici među Vilenjacima i Ljudima, i svet je potonuo u tamu i beznađe. Ali Turin, sin Hurinov, ustaje da povede sumornu grupu odmetnika ne bi li preokrenuo tok rata u Srednjem svetu – čekajući dan kada će se naći licem u lice sa svojom sudbinom i prokletstvom koje je na njega bačeno. U prethodno objavljenim Tolkinovim knjigama (Silmarilion i Nezavršene priče) samo je nagoveštena ova upečatljiva i tragična priča o Turinu i Nijenori, deci Hurinovoj, potomcima gospodara Dor-lomina koji je slavu stekao suočivši se s Morgotom, inkarnacijom zla u Gospodaru prstenova. Za ovo izdanje koristili smo postojeći prevod, doteran i na svim važnim mestima usaglašen s ranijim i novim prevodima Tolkinovih knjiga koje smo već objavili, a likovi i važni pojmovi i lokaliteti Tolkinovog sveta ujednačeni su sa prethodno urađenim. Najranije verzije ove priče Tolkin je napisao još krajem Prvog svetskog rata i u godinama koje su usledile. Ali mnogo nakon toga, kada je Gospodar Prstenova završen, on je ovu pripovest iznova sastavio, razradio motive i likove u njoj, umnogome ih produbivši. Postala je to središnja priča njegovog kasnijeg dela o Srednjem svetu. Međutim, on sâm nije uspeo da je dovrši i dâ joj konačan oblik. Pred vama je sada zaokružena priča, bez ikakvih uredničkih intervencija, koju je Kristofer Tolkin, njegov sin i priređivač njegove književne zaostavštine, sastavio nakon dugog i pomnog proučavanja očevih rukopisa. Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; Blumfontejn, 3. januar 1892 — Oksford, 2. septembar 1973) bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. [1] Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Tolkin je rođen u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, kao sin Artura Tolkina (Arthur Tolkien), engleskog bankara, i Mejbel Tolkin, rođene Safild (Mabel Tolkien, neé Suffield). Većina Tolkinovih predaka po ocu, koliko je poznato, bili su zanatlije. Porodica Tolkin potiče iz Saksonije u Nemačkoj, ali u 18. veku su se morali iseliti iz Saksonije zbog Sedmogodišnjeg rata. Prezime Tolkin je anglicizirano Tollkiehn od nemačkog tollkühn, ludo odvažan. Lik pod imenom Profesor Rašbold (Professor Rushbold) u The Notion Club Papers je aluzija na ovo ime. Tolkin je imao samo jednog brata, Hilarija Artura Ruela Tolkina (Hillary Arthur Reuel Tolkien), rođenog 17. februara 1894. godine.[2] Tolkin se sa svojom majkom, koja se teško nosila sa afričkom klimom, vratio u Englesku u trećoj godini – otac mu je umro u Južnoj Africi od teškog krvarenja u mozgu pre nego što im se mogao pridružiti. Pošto je on bio jedini član porodice koji je bio zaposlen, živeli su sa Mejbelinim roditeljima u Birmingemu neko vreme, ali su uskoro, već 1896, prešli u Serhol (Sarehole), tada selo u Vorikširu, a danas deo Birmingema. Mejbel je podučavala svoja dva sina i Džon je bio predan učenik. Naučila ga je mnogo o botanici, ali najviše su ga zanimali jezici – majka ga je naučila osnovama latinskog vrlo rano. Naučio je da čita u četvrtoj godini, a ubrzo je znao i dobro da piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda (King Edward’s School), Akademiju kralja Filipa (King Phillip’s Academy) i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu (Exeter College, Oxford). Njegova majka je prešla u rimokatoličku veru, uprkos oštrim protestima njene porodice. Umrla je od dijabetesa 1904, kada je Tolkinu bilo dvanaest godina, a on je ceo život smatrao da je postala mučenik za svoju veru, što će imati veliki uticaj na njegova katolička uverenja. Tolkinova predana vera je bila značajni faktor u prevođenju K. S. Luisa u hrišćanstvo, a njegova dela sadrže dosta hrišćanske simbolike i vrednosti. Budući siroče, odgajio ga je otac Frensis Morgan (Father Francis Morgan) iz Birmingemskog oratorijuma, u delu Birmingema zvanom Edžbaston (Edgbaston), gde je dalje i odrastao. Tamo je upoznao i zaljubio se u Edit Brat (Edith Bratt) (koja će kasnije poslužiti kao model za Lutijenu). Uprkos mnogim preprekama, on uspeva da se oženi njome, svojom prvom i najiskrenijom ljubavi u životu. Tolkin se priključio britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. U tom periodu je video mnoge sadrugove, od kojih su neki bili njegovi najbliži prijatelji, kako ginu, a on sam je uskoro završio u bolnici zbog rovovske groznice. Tokom oporavka, počinje da piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koje naziva „Knjiga izgubljenih priča“ (The Book of Lost Tales). Proučavaoci njegovih dela kažu da je rat uticao na njegovo pisanje i to tako što je kroz fantaziju nalazio put da pobegne od okrutne realnosti fabrika, mašina, pušaka i bombi 20. veka. Njegovo prvo civilno zaposlenje nakon rata bilo je na Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary), u kojem je, među mnogim drugim, reč morž (engl. walrus) njegov unos. 1920. godine postaje docent za engleski jezik na Univerzitetu u Lidsu (University of Leeds), ali se 1925. vraća u Oksford kao profesor anglosaksonskog jezika. 1945. godine prelazi na oksfordski koledž Merton (Merton College, Oxford), gde postaje profesor engleskog jezika i književnosti, što ostaje sve do penzionisanja 1959. godine. Džon i Edit Tolkin imaju četvoro dece: Džona Fransisa Ruela (John Francis Reuel) (1917.), Majkla Hilarija Ruela (Michael Hilary Reuel) (1920), Kristofera Ruela (Christopher Reuel) (1924.) i Prisilu Anu Ruel (Priscilla Anne Reuel) (1929.). Tolkin je umro u Oksfordu 1973. godine, i sahranjen je na groblju Volverkot (Wolvercote Cemetery) kraj svoje žene Edit, a na nadgrobnom spomeniku su uz njihova imena uklesana i imena Berena i Lutjene, upoređujući njihovu ljubav sa najvećom ljubavnom pričom Srednje zemlje. Njegova dela Tolkin je uživao u izmišljanju priča da bi zabavio decu. Svake godine je za njih pisao pisma od Božić Bate i slao im ih za Božić. Ona su sakupljena i izdata u knjizi pod imenom „Pisma od Božić Bate“ (The Father Christmass Letters). Tolkin nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, izdao je knjigu koju je napisao za svoju decu pod naslovom „Hobit“ (The Hobbit) 1937. godine. Iako namenjena deci, postala je popularna i kod odrasle čitalačke publike, i to dovoljno popularna da izdavačka kuća „Allen & Unwin“ zatraži od Tolkina da napiše nastavak. Ovo je rezultovalo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman „Gospodar prstenova“ (The Lord of the Rings) (izdat u periodu 1954 — 1955). Tolkinu je trebalo skoro deset godina da napiše svoju sagu, tokom kojih je imao svesrdnu podršku prijatelja iz The Inklings, posebno K. S. Luisa, autora poznate serije knjiga o zemlji Narniji. „Gospodar prstenova“ je ubrzo postao veoma popularna knjiga kod mlađe populacije 1960-ih, i do danas je ostao u vrhu čitanosti kao jedno od najpopularnijih dela fantastike XX veka, i prema prodaji i prema ispitivanjima čitatelja. Tolkin je u početku nameravao da ispriča dečju priču sličnu „Hobitu“, ali ona je ubrzo prerasla u mračnije i ozbiljnije delo. Iako direktan nastavak Hobita, obraća se starijoj publici, opisujući mnogo dublju i veću istoriju Srednje zemlje, čija će se veličina i sjaj pokazati tek u posthumno skupljenim rukopisima izdatim u knjizi „Silmarilion“ (The Silmarillion) i drugim knjigama. Tolkin je bio profesionalni filolog i jezici i mitologije koje je proučavao ostavili su veliki trag u njegovim delima. Tako su imena Patuljaka iz „Hobita“ potiču iz mitova Voluspa (Völuspá) i Eda (Edda), dok su neki zapleti (npr. krađa pehara iz zmajevog legla) uzeti iz epa „Beovulf“ (Beowulf). Tolkin je nastavio da se bavi istorijom Srednje zemlje do svoje smrti. Njegov sin Kristofer Tolkin je uz pomoć pisca fantastike Gaja Gavrijela Keja (Guy Gavriel Kay) sredio deo tog materijala i izdao ga u jednom delu pod imenom „Silmarilion“ 1977. godine. Kristofer je nastavio da sređuje i izdaje materijal vezan za nastanak Srednjeg sveta, odnosno dela kao što su „Istorija Srednje zemlje“ (The History of Middle-earth)` u dvanaest tomova i „Nedovršene priče“ (Unfinished Tales). Ona sadrže nedovršene, napuštene, alternativne i često kontradiktorne verzije priča na kojima je Tolkin radio decenijama, često ih prerađujući, prepisujući i proširujući. Samo je „Silmarilion“ u skladu sa prethodno izdatim romanima, i to samo zahvaljujući Kristoferovoj preradi – iako i on sam kaže da i dalje ostaju neke nesuglasice. Čak je i „Hobit“ ostao delimično neusaglašen sa „Gospodarom prstenova“ nakon njegovog izdavanja, iako je mnogo toga izmenjeno i čak jedno celo poglavlje prerađeno u drugom izdanju iz 1951. Tolkina je njegov prijatelj K. S. Luis predložio kao jednog od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine, ali je taj predlog bio odbijen zbog njegove proze i `njegov način pripovedanja nije na najvišem nivou`, kako je rekao jedan od članova žirija Anders Osterling. Te godine nagradu je osvojio Ivo Andrić.[3] U univerzitetu Market (Marquette University) u Milvokiju, Viskonsin, SAD čuvaju se originalni rukopisi „Gospodara prstenova“ i „Hobita“, dok su u Oksfordu rukopis „Silmariliona“ i Tolkinovih naučnih radova (među kojima i najbolji prevod epa „Beovulf“ na engleski jezik, koji je nađen tek nedavno, ali je već postao obavezna literatura za studente engleskog jezika i književnosti u Oksfordu). Jezici Filologija, nauka o jezicima, ostala je Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Budući lingvista, stvorio je čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva vilovnjačka iz „Gospodara prstenova“ : kvenija i sindarin. Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih (kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski). Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, koji je naučio da bi u originalu mogao pročitati finski ep Kalevala (Kalevala); govorio je da mu zvuk finskog najviše prija. Bibliografija Imena dela su data u originalu, uz naslov na srpskom jeziku, ako je delo prevedeno i izdato na njemu. Naučni radovi A Middle-English Vocabulary (1922) Sir Gawain and the Green Knight (1924) – sa E. V. Gordonom, anonimno remek-delo srednjoengleske književnosti Some Contributions to Middle-English Lexicography (1925) The Devil’s Coach Horses (1925) Anacrene Wisse and Hali Meiohad (1929) Sigelwara Land – I & II (1932/1935) The Reeve’s Tale (1934) The Monsters and the Critics (1936) – predavanje, revolucionarna savremena kritika „Beovulfa“ Songs for the Philologistis (1936) On Fairy-Stories (1939) Sir Orfeo (1944) – izdanje srednjovekovne pesme On Fairy-Stories (1947) – esej Ofermod (1953) – uz pesmu The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm’s Son Ancrene Wisse: The English Text of Ancrene Riwle (1962) English and Welsh (1963) Jerusalem Bible (1966) – pomoćni prevodilac i leksikograf Proza The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings - Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona Poezija Godine označavaju vreme nastanka, osim ako nije drugačije napomenuto. The Battle of the Eastern Field (1911) From the many-willow`d margin of the immemorial Thames (1913) Goblin Feet (1915) The Happy Mariners (1920) The Clerke`s Compleinte (1920) Iumonna Gold Galdre Bewunden (1923) The City of the Gods (1923) The Eadigan Saelidan (1923) Why the Man in the Moon Came Down Too Soon (1923) Enigmala Saxonic - a Nuper Inventa Duo (1923) The Cat and the Fiddle: A Nursery-Rhyme Undone and its Scandalous secret Unlocked (1923) An Evening in Tavrobel (1924) The Lonely Isle (1924) The Princess Ni (1924) Light as Leaf on Lindentree (1925) The Nameless Land (1926) Adventures in Unnatural History and Medieval Metres, being the Freaks of Fisiologus (1927) Progress in Bimble Town (1931) Errantry (1933) Fíriel (1934) The Adventures of Tom Bombadil (1934) Songs for the Philologists sa E. V. Gordonom i dr., izdato 1936. The Dragon`s Visit (1937) Knocking at the Door: Lines induced by sensations when waiting for an answer a the door of an Exalted Academic Person (1937) The Lay of Aotrou and Itroun (1945) The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm`s Son (1953) Imram (1955) Zbirka The Adventures of Tom Bombadil and Other Verses from the Red Book – Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige (1962) Bilbo`s Last Song (1966) Zbirka The Road Goes Ever On izdata (1967) Once upon a time (1965) For W. H. A. (1967) Lay of the Children of Húrin – štampana u The Lays of Beleriand (1985) The Lay of Leithian – štampana u The Lays of Beleriand (1985) Posthumno izdata dela Prevodi pesama Pearl i Sir Orfeo (1975) The Father Christmas Letters (1976) The Silmarillion – Silmarilion (1977) Pictures by J. R. R. Tolkien (1979) Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth – Nezavršene priče Numenora i Srednjeg sveta (1980) The Letters of J.R.R. Tolkien (priredili Kristofer Tolkin i Hamfri Karpenter [Humphrey Carpenter]) (1981) The Old English Exodus Text (1981) Finn and Hengest: The Fragment and the Episode (1981) Mr. Bliss (1982) The Monsters and the Critics – zbirka eseja (1983) The History of Middle-Earth: (1983—1996) I The Book of Lost Tales 1 (1983) II The Book of Lost Tales 2 (1984) III The Lays of Beleriand (1985) IV The Shaping of Middle-earth (1986) V The Lost Road and Other Writings (1987) VI The Return of the Shadow (The History of The Lord of the Rings vol. 1) (1988) VII The Treason of Isengard (The History of The Lord of the Rings vol. 2) (1989) VIII The War of the Ring (The History of The Lord of the Rings vol. 3) (1990) IX Sauron Defeated (The History of The Lord of the Rings vol. 4) (1992) X Morgoth`s Ring (The Later Silmarillion vol. 1) (1993) XI The War of the Jewels (The Later Silmarillion vol. 2) (1994) XII The Peoples of Middle-earth (1996) Index (2002) J. R. R. Tolkien: Artist and Illustrator – zbirka Tolkinove umetnosti (1995) Roverandom – [?] (1998) The Children of Húrin - Deca Hurinova (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2007) The Legend of Sigurd and Gudrún (2009) The Fall of Arthur (2013) The Story of Kullervo (2015) The Tale of Beren and Luthien — Priča o Berenu i Lutijeni (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2017) The Fall of Gondolin — Pad Gondolina (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2018) Knjige o Tolkinu i njegovom svetu Mali izbor od knjiga koje su napisane o Dž. R. R. Tolkinu i njegovom svetu: J. R. R. Tolkien - A Biography – biografija autora Hamfrija Karpentera [Humphrey Carpenter] (1977) The Complete Guide to Middle-earth – enciklopedijska knjiga Roberta Fostera [Robert Foster] (1978) Journeys of Frodo – atlas „Gospodara prstenova“ autora Barbare Streči [Barbara Strachey] (1981) The Atlas of Middle-earth – atlas „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmariliona“ i „Nezavršenih priča“ autora Keren Vin Fonstad [Karen Wynn Fonstad] (1991) J. R. R. Tolkien - Author of the Century – T. A. Šipi [T. A. Shippey] (2000) The Complete Tolkien Companion - 3rd edition – enciklopedijska knjiga, koja pokriva „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmarilion“ i „Nezavršene priče“, znatno dopunjeno izdanje od prethodna dva, autora Dž. E. A. Tajler [J. E. A. Tyler] Filmovi zasnovani na Tolkinovim knjigama „Gospodar prstenova“ je adaptiran u film iz tri dela (2001, 2002. i 2003), koji je režirao novozelandski reditelj Piter Džekson [Peter Jackson]. 1978. godine je Ralf Bakši [Ralph Bakshi] režirao animirani film (sniman u rotoskop tehnici) koji pokriva otprilike polovinu romana, a čiji nastavak nije nikada snimljen. 1980. je drugi reditelj, Rankin-Bas [Rankin-Bass], snimio dečji animirani film koji se ugrubo nastavlja na Bakšijev, pod nazivom Povratak kralja, a isti reditelj je nešto ranije (1977) snimio i animirani TV film prema „Hobitu“. „Hobit“ je adaptiran u filmu iz tri dela: „Neočekivano putovanje“ (2012), „Šmaugova pustošenja“ (2013) i „Bitka pet armija“ (2014), koji je režirao Piter Džekson. Tolkin je prava za film, scenu i robu „Hobita“ i „Gospodara prstenova“ prodao firmi United Artists 1968. godine, ali oni nikada nisu snimili film, tako da su 1976. prodali prava firmi Tolkien Enterprises. Prava za „Silmarilion“ i dalje pripadaju firmi The J.R.R. Tolkien Estate ltd., koja je u vlasništvu njegovih potomaka. Umetnici Umetnici koji su inspiraciju našli u Tolkinovim delima, kao i umetnici koji su oslikali izdanja njegovih dela na srpskom jeziku: Polina Bejns [Pauline Bayens] – Tolkinova omiljena umetnica Inger Edelfeld [Inger Edelfeldt] Rodžer Garland [Roger Garland] Majkl Hejg [Michael Hague] Tim i Greg Hildebrant [Tim and Greg Hildebrant] Džon Hau [John Howe] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Alan Li [Alan Lee] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Angus MakBrajd [Angus McBride] Ted Nasmit [Ted Nasmith] Dobrosav Bob Živković, slike za srpsko izdanje Gospodara prstenova Vladimir Vesović, slike za Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige Petar Meseldžija, slike Gandalf i Shadow comes Bojana Dimitrovski, strip „Hobit“ Boban Savić - Geto, slike za Farmer Gil od Buta...

Kao na slikama Ko je Septimus Hip? Izgubljeno dete? Neočekivani junak? Moćni čarobnjak? Ovde počinje MAGIKA. Sedmog sina sedmoga sina, kome je s razlogom dato ime Septimus Hip, jedne noći iz kolevke krade babica koja ga proglašava mrtvim. Te iste noći otac ukradenog deteta, Sajlas Hip, nalazi u snegu bošču sa tek rođenom devojčicom ljubičastih očiju. Hipovi primaju bespomoćno novorođenče u svoj dom, daju bebi ime Džena i podižu je kao svoju. Ali ko je ova tajanstvena devojčica, i kakva je sudbina zadesila njihovog voljenog sina Septimusa? tags: Epska fantastika / Avanturistički / Knjige za decu / hari poter rouling gospodar prstenova teri pračet

O knjizi: Drugi tom prve knjige trilogije SEĆANJE, JAD I TRN Priča se nastavlja. Priča o svetu po imenu Osten Ard, njegovoj istoriji i tajnama i učesnicima u sukobu koji preti da oslobodi drevno zlo i uništi njegove stanovnike. I priča o Sajmonu, mladom slugi iz dvorske kuhinje i čarobnjakovom šegrtu, čiji se snovi o velikim delima i herojskim ratovima zaprepašćujuće obistinjuju kada njegovu zemlju zahvati zastrašujući rat potpaljen mržnjom iz starine i mračnim silama magije. Presto od zmajokosti je tek vrh ledenog brega, sa još mnogo priča koje će tek biti ispripovedane. „Zamašno, žustro i često dirljivo, Vilijems vešto prepliće pripovesti i najavljuje epski i veličanstveni rasplet.“ Publishers Weekly „…Velika fantazija razmera bliskih Tolkinovom Gospodaru prstenova.“ The Cincinnati Post „Rat i mir epske fantastike.“