POSVETA PEVACA VIDI SE NA PREDNJOJ STRANI OMOTA LP PLOCA 5 OMOT 5- PGP RTB 2121441 ROCK A1.DUNJA A2.LJUBAVNA ANTENA A3.SUSRET A4.JA NISAM BOG A5.ANDJELCIC B1.PARIZ B2.NEPOZNATI LJUDI B3.PLODNI DANI B4.MRAK

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5 PGP RTB 2121441 ROCK A1.DUNJA A2.LJUBAVNA ANTENA A3.SUSRET A4.JA NISAM BOG A5.ANDJELCIC B1.PARIZ B2.NEPOZNATI LJUDI B3.PLODNI DANI B4.MRAK

Stanje> Ploca MINT, B strana ima blago talasanje, ali to ne utice na samu reprodukciju ploce A strana je u redu., Omot> 5- ----------------------------- Neron ‎– Neron Label: PGP RTB ‎– 2121441 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1983 Genre: Rock Style: Tracklist A1 Dunja A2 Ljubavna Antena A3 Susret A4 Ja Nisam Bog A5 Anđelčić B1 Pariz B2 Nepoznati Ljudi B3 Plodni Dani B4 Mrak

Detalji Dodatne informacije Materijal Najlon Boja Crvena Dimenzije 18,5 k 9,5 k 8,5 cm Količina komada u pakovanju 1 Dodatne informacije Materijal Najlon Boja Svetlo siva Dimenzije 18,5 k 9,5 k 8,5 cm Količina komada u pakovanju 1 Dodatne informacije Materijal Najlon Boja Crna Dimenzije 18,5 k 9,5 k 8,5 cm Količina komada u pakovanju 1 Dodatne informacije Materijal Najlon Boja Plava Dimenzije 18,5 k 9,5 k 8,5 cm Količina komada u pakovanju 1

vizuelno stanje omot 4+ ploca 5 nije proverena --------------- A1 Dunja A2 Ljubavna Antena A3 Susret A4 Ja Nisam Bog A5 Anđelčić B1 Pariz B2 Nepoznati Ljudi B3 Plodni Dani B4 Mrak

format: LP artist: NERON (Serbia, Yugoslavia) title: Važno je da ima krvi release date: 1986 label, Cat.No. Vojvodinakoncert, LD 1141205 style: rock Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+), odličan primerak. Ovo je 2. i najređi album grupe NERON. Objavljen je za tada najmanju izdavačku kuću u SFRJ, pa je zbog malog tiraža i slabe distribucije ovu ploču retko ko kupio, pa je danas solidno retka. No, i dalje ima odličnih primeraka koje se mogu kupiti za 15-ak EUR, pa požurite, jer cene ploča skaču svakodnevno. Muzički - ista meta, isto odstojanje u odnosu na prvi i treći LP, pa ako volite taj zvuk i teme... - volećete i ovaj album. A1 Komarac 2:55 A2 Reci, Samo Reci 2:30 A3 Prva Ljubav 3:49 A4 Ljubav Je Čudna Stvar 3:05 A5 Disco 5:05 B1 Srce Više Nije Moje 3:31 B2 Dan Je Surov 2:54 B3 Ajkula 2:42 B4 Nagon 2:34 B5 Laura 3:25 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče grupe NERON: kompletna vinilna diskografija: 1) LP NERON - `Neron` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/61628565_LP-NERON-Neron-I-album-1983-MINT-odlican https://www.kupindo.com/Ploce/63284533_LP-NERON-Neron-I-album-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/64683721_LP-NERON-Neron-I-album-1983-VG-veoma-dobra 2) LP NERON - `Važno je da ima krvi (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/72266209_LP-NERON-Vazno-je-da-ima-krvi-1986-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71438273_LP-NERON-Vazno-je-da-ima-krvi-1986-odlicna-NM-VG- 3) LP NERON - `Noć i dan` (1990) https://www.kupindo.com/Ploce/62406413_LP-NERON-Noc-i-dan-1990-MINT-odlicna

format: LP artist: NERON (Serbia, Yugoslavia) title: Važno je da ima krvi release date: 1986 label, Cat.No. Vojvodinakoncert, LD 1141205 style: rock Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+), odličan priemrak. Ovo je 2. i najređi album grupe NERON. Objavljen je za tada najmanju izdavačku kuću u SFRJ, pa je zbog malog tiraža i slabe distribucije ovu ploču retko ko kupio, pa je danas solidno retka. No, i dalje ima odličnih primeraka koje se mogu kupiti za 15-ak EUR, pa požurite, jer cene ploča skaču svakodnevno. Muzički - ista meta, isto odstojanje u odnosu na prvi i treći LP, pa ako volite taj zvuk i teme... - volećete i ovaj album. A1 Komarac 2:55 A2 Reci, Samo Reci 2:30 A3 Prva Ljubav 3:49 A4 Ljubav Je Čudna Stvar 3:05 A5 Disco 5:05 B1 Srce Više Nije Moje 3:31 B2 Dan Je Surov 2:54 B3 Ajkula 2:42 B4 Nagon 2:34 B5 Laura 3:25 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče grupe NERON: kompletna vinilna diskografija: 1) LP NERON - `Neron` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/61628565_LP-NERON-Neron-I-album-1983-MINT-odlican https://www.kupindo.com/Ploce/63284533_LP-NERON-Neron-I-album-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/64683721_LP-NERON-Neron-I-album-1983-VG-veoma-dobra 2) LP NERON - `Važno je da ima krvi (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/72266209_LP-NERON-Vazno-je-da-ima-krvi-1986-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71438273_LP-NERON-Vazno-je-da-ima-krvi-1986-odlicna-NM-VG- 3) LP NERON - `Noć i dan` (1990) https://www.kupindo.com/Ploce/62406413_LP-NERON-Noc-i-dan-1990-MINT-odlicna

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU!! VINIL: 5- OMOT: 5-/4+ A1 Komarac A2 Reci, Samo Reci A3 Prva Ljubav A4 Ljubav Je Čudna Stvar A5 Disco B1 Srce Više Nije Moje B2 Dan Je Surov B3 Ajkula B4 Nagon B5 Laura

Drugi album rock benda iz Novog Sada. 10 numera. Sa manjim znacima korišćenja. snimatelj: Jan Šaš pečat kontraritam boye grad

TEKST NA SLOVENAČKOM JEZIKU DEKLE Z BISERI POVEST IZ NERONOVE DOBE LJUDSKA KNJIŽNICA PREVOD J M LJUBLJANA 1910 STRANA 367 TVRDI ORIGINALNI POVEZ POSVETA NA PRVOJ STRANI OSTALO DOBRO OČUVANO TAGS . NERON 24.06.2020

ARRIGO BOITO NERONE 3 CD HUNGAROTON 1983 MAĐARSKI CD PRVOKLASNO NEKORIŠĆENO PRATEĆA KNJIŽICA ZAŠTITNA KUTIJA + 3 CD E k s t r a !!!!!!!!!!!!!!!! MP 1

Reign In Hell Written by Keith Giffen Art by Tom Derenick, Bill Sienkiewicz, Justiniano and Chad Hardin Cover by Justiniano A power struggle in Hell pits good against evil as everybody looks to carve out a place for themselves in the underworld in this book collecting the entire 8-issue miniseries! When Neron faces off with his enemies Lord Satanus and Blaze for control of Hell, a group of heroes ventures forth to make sure the right bad guys comes out on top.

Nakon smrti oca, imperatora Klaudija, mladi Neron je zavladao Rimskim carstvom, ali njegov karakter je suviše labilan da bi ta vladavina mogla proći bez velikih trzavica koje će uticati na sve stanovnike Večnog grada... Neron će sklapati saveze s ljudima sumnjivog morala, a s druge strane će se, na osnovu glasina onih koji bi da se domognu moći i ostvare lične ciljeve, odricati odanih i onih koji su mu, poput mladog patricija Lucija Murene, protagoniste ovog serijala, u mladosti bili prijatelji... Događaji u kojima se dvorske ljubavne i političke intrige prepliću s dubokim ličnim dramama i uzbudljivom avanturom uvešće nas u najslavniji, mada ne i najsrećniji, period Neronove vladavine – u čuveni požar u Rimu. Pripovedajući tu priču, Žan Difo i Filip Delabi će na veoma upečatljiv način pokazati kako je do takve nesreće uopšte moglo doći... Ovaj strip, u kojem se mešaju istorija, avantura, politika, ljubav i smrt i koji autorski dvojac, po načinu na koji kombinuje stvarne činjenice sa izmaštanim zapletima i likovima, upoređuje s romanima Aleksandra Dime, odlikuje se izvrsnim realističnim stilom kako u crtežu, tako i u tekstu, pa Murena uspešno vodi čitaoca u davnu prošlost i dramatične dane velikog carstva. Čitajući Murenu, iz epizode u epizodu pratimo kako, sticajem raznih okolnosti, mladog novog imperatora sve više proždiru ludilo i zlo. Time dobijamo sjajnu lekciju iz istorije Starog kontinenta i uzbudljivu epsku priču koja emocionalnom snagom i upečatljivim izrazom nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Nakon smrti oca, imperatora Klaudija, mladi Neron je zavladao Rimskim carstvom, ali njegov karakter je suviše labilan da bi ta vladavina mogla proći bez velikih trzavica koje će uticati na sve stanovnike Večnog grada... Neron će sklapati saveze s ljudima sumnjivog morala, a s druge strane će se, na osnovu glasina onih koji bi da se domognu moći i ostvare lične ciljeve, odricati odanih i onih koji su mu, poput mladog patricija Lucija Murene, protagoniste ovog serijala, u mladosti bili prijatelji... Događaji u kojima se dvorske ljubavne i političke intrige prepliću s dubokim ličnim dramama i uzbudljivom avanturom uvešće nas u najslavniji, mada ne i najsrećniji, period Neronove vladavine – u čuveni požar u Rimu. Pripovedajući tu priču, Žan Difo i Filip Delabi će na veoma upečatljiv način pokazati kako je do takve nesreće uopšte moglo doći... Ovaj strip, u kojem se mešaju istorija, avantura, politika, ljubav i smrt i koji autorski dvojac, po načinu na koji kombinuje stvarne činjenice sa izmaštanim zapletima i likovima, upoređuje s romanima Aleksandra Dime, odlikuje se izvrsnim realističnim stilom kako u crtežu, tako i u tekstu, pa Murena uspešno vodi čitaoca u davnu prošlost i dramatične dane velikog carstva. Čitajući Murenu, iz epizode u epizodu pratimo kako, sticajem raznih okolnosti, mladog novog imperatora sve više proždiru ludilo i zlo. Time dobijamo sjajnu lekciju iz istorije Starog kontinenta i uzbudljivu epsku priču koja emocionalnom snagom i upečatljivim izrazom nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Murena 2: Ciklus žene (epizode 5-8) Nakon smrti oca, imperatora Klaudija, mladi Neron je zavladao Rimskim carstvom, ali njegov karakter je suviše labilan da bi ta vladavina mogla proći bez velikih trzavica koje će uticati na sve stanovnike Večnog grada... Neron će sklapati saveze s ljudima sumnjivog morala, a s druge strane će se, na osnovu glasina onih koji bi da se domognu moći i ostvare lične ciljeve, odricati odanih i onih koji su mu, poput mladog patricija Lucija Murene, protagoniste ovog serijala, u mladosti bili prijatelji... Događaji u kojima se dvorske ljubavne i političke intrige prepliću s dubokim ličnim dramama i uzbudljivom avanturom uvešće nas u najslavniji, mada ne i najsrećniji, period Neronove vladavine – u čuveni požar u Rimu. Pripovedajući tu priču, Žan Difo i Filip Delabi će na veoma upečatljiv način pokazati kako je do takve nesreće uopšte moglo doći... Ovaj strip, u kojem se mešaju istorija, avantura, politika, ljubav i smrt i koji autorski dvojac, po načinu na koji kombinuje stvarne činjenice sa izmaštanim zapletima i likovima, upoređuje s romanima Aleksandra Dime, odlikuje se izvrsnim realističnim stilom kako u crtežu, tako i u tekstu, pa Murena uspešno vodi čitaoca u davnu prošlost i dramatične dane velikog carstva. Čitajući Murenu, iz epizode u epizodu pratimo kako, sticajem raznih okolnosti, mladog novog imperatora sve više proždiru ludilo i zlo. Time dobijamo sjajnu lekciju iz istorije Starog kontinenta i uzbudljivu epsku priču koja emocionalnom snagom i upečatljivim izrazom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Prikaži više

Opis: Murena 2, Žan Difo Nakon smrti oca, imperatora Klaudija, mladi Neron je zavladao Rimskim carstvom, ali njegov karakter je suviše labilan da bi ta vladavina mogla proći bez velikih trzavica koje će uticati na sve stanovnike Večnog grada... Neron će sklapati saveze s ljudima sumnjivog morala, a s druge strane će se, na osnovu glasina onih koji bi da se domognu moći i ostvare lične ciljeve, odricati odanih i onih koji su mu, poput mladog patricija Lucija Murene, protagoniste ovog serijala, u mladosti bili prijatelji... Događaji u kojima se dvorske ljubavne i političke intrige prepliću s dubokim ličnim dramama i uzbudljivom avanturom uvešće nas u najslavniji, mada ne i najsrećniji, period Neronove vladavine – u čuveni požar u Rimu. Pripovedajući tu priču, Žan Difo i Filip Delabi će na veoma upečatljiv način pokazati kako je do takve nesreće uopšte moglo doći... Ovaj strip, u kojem se mešaju istorija, avantura, politika, ljubav i smrt i koji autorski dvojac, po načinu na koji kombinuje stvarne činjenice sa izmaštanim zapletima i likovima, upoređuje s romanima Aleksandra Dime, odlikuje se izvrsnim realističnim stilom kako u crtežu, tako i u tekstu, pa Murena uspešno vodi čitaoca u davnu prošlost i dramatične dane velikog carstva. Čitajući Murenu, iz epizode u epizodu pratimo kako, sticajem raznih okolnosti, mladog novog imperatora sve više proždiru ludilo i zlo. Time dobijamo sjajnu lekciju iz istorije Starog kontinenta i uzbudljivu epsku priču koja emocionalnom snagom i upečatljivim izrazom nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Хенрицх Сиенкиевицз КУО ВАДИС I роман из Нероновог времена dobro očuvana izbledele korice ilustrovana

ALAN FORD PRIČE BROJA JEDAN O Napoleonu, Davyju Crockettu, Horacijima, kurjacima, Ikaru, Neronu, Laffiteu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Najoriginalnije i najučenije misli o moralu, životu i iskrenosti jednog od najvećih učitelja morala svih vremena. Seneka daje obilje dokaza o svom produbljenom poznavanju filozofije i nauka onog doba, kao i o svojoj raskošnoj obdarenosti da stvara originalne etičke teorije i poglede. Lucije Enej Seneka Filozof (lat. Lucius Annaeus Seneca; rođen oko 4. p. n. e. u Kordobi – umro 65), rimski književnik, glavni predstavnik modernog, „novog stila“ u vreme Neronove vladavine. Njegovo književno delo je veoma značajna pojava u istoriji rimske književnosti i svedok jednog stilskog pravca koji je ostavio traga i u potonjim vekovima ne samo rimske već i evropske književnosti uopšte. Čuvene njegove reči su: „Čovek je nesrećan onoliko koliko misli da jeste-“ Poreklom iz bogate viteške porodice Seneka Filozof je imao lak i ugodan život u kome su neprilike dolazile samo od Senekinih političkih neprijatelja i državničkih ambicija. Pod okriljem svoga učenoga oca Seneke Retora studirao je retoriku i filozofiju u Rimu. Ceo niz moćnih i uvaženih Anaja, članova njegove uže porodice, nalazio se na visokim državnim položajima u Rimu i u provincijama. Tako je Seneka Filozof, rođen kao i njegov otac u španskoj Kordovi (Corduba), imao sve uslove da dođe do najboljeg obrazovanja koje mu je njegovo vreme moglo pružiti i da brzo napreduje po lestvici visokih i najviših državnih položaja. Od kuće već je poneo ljubav za retoriku i poeziju, kojoj se pridružila i sklonost za filozofiju i nauku, naročito fiziku i etnografiju. Od filozofskih pravaca naročito ga je privlačila moralistička ozbiljnost i gotovo asketska strogost koju su propovedali mlađi stoičari, a u Rimu sprovodili u delo sekstijevci, spajajući stoička shvatanja sa platonskim i novopitagorskim. Pored sekstijevca Papirija Fabijana i Senekina sekstijevcima bliskog učitelja Sotiona (Sotio), na Seneku Filozofa utiče naročito stoičar Atal (Attalus) koji je bio prijatelj njegova oca. Efektnu besedničku rečitost staviće u službu svojih moralnih pouka i Seneka Filozof, pa u toj besedničkoj veštini i novoj stilistici leži glavni umetnički značaj Senekina filozofskog dela. Poznato je da je mladi Seneka sa velikim oduševljenjem prihvatio učenja mlađih stoičara, pa i novopitagorsko učenje o selidbi duša i vegetarijanstvo. Ali bogati gospodin otac, koji nije mario mnogo za filozofiju (philosophiam oderat) vratio je sina „životu zajednice“ (ad civitatis vitam). A taj život znači za rimsku aristokratiju krenuti putem državnih službi, dokopati se što višeg i što uglednijeg položaja. Seneka Filozof će do smrti ostati u svakodnevnom životu umeren i skroman, čovek malih ličnih potreba. Ali njegove asketsko-filozofske tendencije presekao je njegov otac. Seneka Retor pošalje svoga odviše asketski i filozofski raspoloženog sina na neko vreme u Egipat, rođaku koji je bio prefekt te rimske provincije. Po povratku u Rim sasvim se predao državnoj službi i besedničkom poslu. Već za vreme Kaliguline vladavine istakao se kao pisac i besednik, ali je zbog nekih beseda u Senatu, pao u nemilost. Od smrtne kazne kao da ga je spaslo samo to što se činilo da će ga uskoro sahraniti tuberkuloza. I u vreme Klaudijevo bio je upleten u neke dvorske intrige, pa je na želju Klaudijeve žene Mesaline poslat u izgnanstvo na Korziku godine 41. n. e. Bio je prognan zbog nemorala, odnosno vanbračnih veza sa Julijom Livilom, sestrom Kaligulinom. Na Korzici ostaje sve dok se prilike na dvoru nisu promenile. Neronova majka Agripina izdejstvovala je njegov povratak u Rim, pa i mnogo više: Seneka Filozof zajedno sa Afranijem Burom, prefektom pretorijanske garde, postaje tutor maloletnome Neronu, njegov vaspitač i glavni savetnik u državnim poslovima. U stvari, u prvo vreme dok se Neron nije osamostalio i sasvim raspojasao, Seneka je bio stvarni vladar u Rimu, nešto nalik na prvog ministra. To prvo vreme Neronove vladavine, kada je Seneka postao i konzul, bilo prilično mirno i podnošljivo, svakako i zahvaljujući ličnom uticaju Senekinu. Vremenom je Senaka postajao Neronu sve neugodniji, i ne samo kao vaspitač već naročito kao moćni prvi ministar. Tako se Seneka sve više pretvarao u dvorjanina, popustljiva i smerna. Kada je Neron ubio svoju majku Agripinu godine 59. n. e., knjiški moralista Seneka, kojega je Agripina dovela iz progonstva na najviše državne položaje, sastavio je za Nerona besedu u kojoj se Neron opravdavao i branio. Kada je umro ili kada je možda „uklonjen“ i Bur, godine 62. n. e., izgubio je Seneka svoj glavni oslonac, pretorijansku gardu. Bio je stekao ogromno imanje pa je pokušao da se na lep način raziđe s Neronom. Povukao se u Kampanju na svoja dobra. Ali mu nije pošlo za rukom da izmakne nepoverljivom i okrutnom Neronu, koga je već ogromno imanje Senekino izazivalo. Upleten — stvarno ili ne, to se ne zna — u Pizonovu zaveru protiv Nerona, dobio je Seneka milostivu dozvolu da izvrši samoubistvo godine 65. n. e. I tada je, na kraju, ovaj bogataš, političar, i dvorjanin doista postao i u životu, a ne samo u knjigama, hrabar stoičar. Mirno i dostojanstveno se povukao iz života, kao „zasićeni gost“ (conviva satur) (stoička terminologija). Bio je moralista Salustijeva stila, poznavao je kao političar dobro sve ljudske slabosti i sebe je samoga smatrao tek za čoveka. Kazivao je da piše ono što treba činiti i kako valja živeti, a ne ono što čini i kako živi. To je bila zgodna formula da se moralne pouke njegovih spisa spoje kako tako sa njegovim životom diplomate i multimilionara. Pa ipak Seneka se kao složena ličnost ne sme svesti na jednostavnu formulu pridvorice i licemera, iako je istinita stara optužba: „drugačije govoriš a drugačije živiš“ (aliter loqueris, aliter vivis). Njegova ljubav za stoičku filozofiju i naučnu problematiku bila je realna, a nikakve naročite koristi ili praktične potrebe nije imao da velik deo svoga slobodnoga vremena pokloni književnoj delatnosti, filozofiji i nauci. Naučni rad Izgubljena dela Književni rad Seneke Filozofa bio je veoma opsežan i prilično raznolik. Bavio se pre svega pisanjem filozofskih dijaloga, rasprava i pisama, zatim prirodnim naukama, koje su uvek privlačile stoičare, etnografijom i geografijom, pa pesništvom, kao pisac epigrama i tragedija, da i ne govorimo o pojedinim delima i o Senekinu besedništvu, koje nije poznato. Osim beseda su izgubljena dela filozofska i naučna, čiji naslovi govore o širini Senekina interesovanja. To su Filozofija morala (Moralis philosophiae libri), O moralnim obavezama (De officiis), Pozivi na filozofiranje (Exhortationes), O preranoj smrti (De immatura morte), O praznoverju (De superstitione), O braku (De matrimonio), Kako treba čuvati prijateljstvo (Quomodo amicitia continenda sit), pa geografski i prirodnjački spisi O položaju Indije (De situ Indiae), O položaju Egipta i njegovim hramovima (De situ et sacris Aegyptiorum), O zemljotresu (De motu terrarum), O obliku sveta (De forma mundi), O prirodi kamenja (De lapidum natura), O prirodi riba (De piscium natura). Sačuvana dela Veliki korpus koji čine Senekina sačuvana dela obuhvata spise grupisane i pod zajedničkim naslovima. Deset spisa sastavljeno je pod zajedničkim naslovom Dijalozi (Dialogi, 12 knj.) netačnim stoga što oni nemaju svi redom dijaloški oblik. Tri „dijaloga“ su retorske utehe — consolationes — i nazvane su prema licima kojima su upućene. Mada su predmeti ovih „uteha“ uzeti iz životne stvarnosti, čak i iz života samoga pisca, to su ipak pretežno eseji u kojima se teorijski raspravlja o ljudskoj prirodi, o bolu i tuzi, o „lekovima“ koje valja primeniti da bi se čovek utešio. Mahom Seneka samo iznosi opšta mesta stoičke mudrosti. Ipak je svaki od ovih eseja vezan različitim nitima za život, a u svakome se cilj piščev i njegov ton menjaju. Dijalozi Prva uteha upućena je Markiji, kćeri istoričara republikanca Kremutija Korda, i to povodom smrti njenog deteta. Slavi Seneka slobodni duh i slobodnu reč Kremutija Korda, slavi njegovu smrt, i smrt uopšte. Ha ovome ranom primeru Senekine umetničke proze već se jasno mogu uočiti njegove deklamatorske, moralizatorske i stoičke crte, koje su potom dobro došle hrišćanskim besednicima i njihovim predikama. Druga uteha upućena uticajnom oslobođeniku cara Klaudija, Polibiju, povodom smrti Polibijeva brata, u stvari je pokušaj Seneke da se iz izgnanstva dodvori ovome moćnom čoveku i samome caru Klaudiju. Iz izgnanstva piše i treću utehu, majci Helviji. Mada u njoj ima dosta mesta koja zvuče iskreno i ona je krcata konvencionalnim i šablonskim elementima stoičke filozofije i završava ponešto komičnim savetom majci, rastuženoj zbog njegova progonstva, da potraži utehu u izučavanju filozofije. Ostalih sedam „dijaloga“ su monografije o moralnim i filozofskim pitanjima, sve prema uobičajenim stoičkim šablonima: O proviđenju (De providentia), O postojanosti mudraca (De constantia sapientis), O gnevu.

U dobrom stanju! Posveta! Najoriginalnije i najučenje misli o moralu, životu i iskrenosti jednog od najvećih učitelja morala svih vremena. Seneka daje obilje dokaza o svom produbljenom poznavanju filozofije i nauka onog doba, kao i o svojoj raskošnoj obdarenosti da stvara originalne etičke teorije i poglede. Lucije Enej Seneka Filozof (lat. Lucius Annaeus Seneca; rođen oko 4. p. n. e. u Kordobi — umro 65), rimski književnik, glavni predstavnik modernog, „novog stila“ u vreme Neronove vladavine. Njegovo književno delo je veoma značajna pojava u istoriji rimske književnosti i svedok jednog stilskog pravca koji je ostavio traga i u potonjim vekovima ne samo rimske već i evropske književnosti uopšte. Čuvene njegove reči su: „Čovek je nesrećan onoliko koliko misli da jeste“. Poreklom iz bogate viteške porodice Seneka Filozof je imao lak i ugodan život u kome su neprilike dolazile samo od Senekinih političkih neprijatelja i državničkih ambicija. Pod okriljem svoga učenoga oca Seneke Retora studirao je retoriku i filozofiju u Rimu. Ceo niz moćnih i uvaženih Anaja, članova njegove uže porodice, nalazio se na visokim državnim položajima u Rimu i u provincijama. Tako je Seneka Filozof, rođen kao i njegov otac u španskoj Kordovi (Corduba), imao sve uslove da dođe do najboljeg obrazovanja koje mu je njegovo vreme moglo pružiti i da brzo napreduje po lestvici visokih i najviših državnih položaja. Od kuće već je poneo ljubav za retoriku i poeziju, kojoj se pridružila i sklonost za filozofiju i nauku, naročito fiziku i etnografiju. Od filozofskih pravaca naročito ga je privlačila moralistička ozbiljnost i gotovo asketska strogost koju su propovedali mlađi stoičari, a u Rimu sprovodili u delo sekstijevci, spajajući stoička shvatanja sa platonskim i novopitagorskim. Pored sekstijevca Papirija Fabijana i Senekina sekstijevcima bliskog učitelja Sotiona (Sotio), na Seneku Filozofa utiče naročito stoičar Atal (Attalus) koji je bio prijatelj njegova oca. Efektnu besedničku rečitost staviće u službu svojih moralnih pouka i Seneka Filozof, pa u toj besedničkoj veštini i novoj stilistici leži glavni umetnički značaj Senekina filozofskog dela. Poznato je da je mladi Seneka sa velikim oduševljenjem prihvatio učenja mlađih stoičara, pa i novopitagorsko učenje o selidbi duša i vegetarijanstvo. Ali bogati gospodin otac, koji nije mario mnogo za filozofiju (philosophiam oderat) vratio je sina „životu zajednice“ (ad civitatis vitam). A taj život znači za rimsku aristokratiju krenuti putem državnih službi, dokopati se što višeg i što uglednijeg položaja. Seneka Filozof će do smrti ostati u svakodnevnom životu umeren i skroman, čovek malih ličnih potreba. Ali njegove asketsko-filozofske tendencije presekao je njegov otac. Seneka Retor pošalje svoga odviše asketski i filozofski raspoloženog sina na neko vreme u Egipat, rođaku koji je bio prefekt te rimske provincije. Po povratku u Rim sasvim se predao državnoj službi i besedničkom poslu. Već za vreme Kaliguline vladavine istakao se kao pisac i besednik, ali je zbog nekih beseda u Senatu, pao u nemilost. Od smrtne kazne kao da ga je spaslo samo to što se činilo da će ga uskoro sahraniti tuberkuloza. I u vreme Klaudijevo bio je upleten u neke dvorske intrige, pa je na želju Klaudijeve žene Mesaline poslat u izgnanstvo na Korziku godine 41. n. e. Bio je prognan zbog nemorala, odnosno vanbračnih veza sa Julijom Livilom, sestrom Kaligulinom. Na Korzici ostaje sve dok se prilike na dvoru nisu promenile. Neronova majka Agripina izdejstvovala je njegov povratak u Rim, pa i mnogo više: Seneka Filozof zajedno sa Afranijem Burom, prefektom pretorijanske garde, postaje tutor maloletnome Neronu, njegov vaspitač i glavni savetnik u državnim poslovima. U stvari, u prvo vreme dok se Neron nije osamostalio i sasvim raspojasao, Seneka je bio stvarni vladar u Rimu, nešto nalik na prvog ministra. To prvo vreme Neronove vladavine, kada je Seneka postao i konzul, bilo prilično mirno i podnošljivo, svakako i zahvaljujući ličnom uticaju Senekinu. Vremenom je Senaka postajao Neronu sve neugodniji, i ne samo kao vaspitač već naročito kao moćni prvi ministar. Tako se Seneka sve više pretvarao u dvorjanina, popustljiva i smerna. Kada je Neron ubio svoju majku Agripinu godine 59. n. e., knjiški moralista Seneka, kojega je Agripina dovela iz progonstva na najviše državne položaje, sastavio je za Nerona besedu u kojoj se Neron opravdavao i branio. Kada je umro ili kada je možda „uklonjen“ i Bur, godine 62. n. e., izgubio je Seneka svoj glavni oslonac, pretorijansku gardu. Bio je stekao ogromno imanje pa je pokušao da se na lep način raziđe s Neronom. Povukao se u Kampanju na svoja dobra. Ali mu nije pošlo za rukom da izmakne nepoverljivom i okrutnom Neronu, koga je već ogromno imanje Senekino izazivalo. Upleten — stvarno ili ne, to se ne zna — u Pizonovu zaveru protiv Nerona, dobio je Seneka milostivu dozvolu da izvrši samoubistvo godine 65. n. e. I tada je, na kraju, ovaj bogataš, političar, i dvorjanin doista postao i u životu, a ne samo u knjigama, hrabar stoičar. Mirno i dostojanstveno se povukao iz života, kao „zasićeni gost“ (conviva satur) (stoička terminologija). Bio je moralista Salustijeva stila, poznavao je kao političar dobro sve ljudske slabosti i sebe je samoga smatrao tek za čoveka. Kazivao je da piše ono što treba činiti i kako valja živeti, a ne ono što čini i kako živi. To je bila zgodna formula da se moralne pouke njegovih spisa spoje kako tako sa njegovim životom diplomate i multimilionara. Pa ipak Seneka se kao složena ličnost ne sme svesti na jednostavnu formulu pridvorice i licemera, iako je istinita stara optužba: „drugačije govoriš a drugačije živiš“ (aliter loqueris, aliter vivis). Njegova ljubav za stoičku filozofiju i naučnu problematiku bila je realna, a nikakve naročite koristi ili praktične potrebe nije imao da velik deo svoga slobodnoga vremena pokloni književnoj delatnosti, filozofiji i nauci. Naučni rad Izgubljena dela Književni rad Seneke Filozofa bio je veoma opsežan i prilično raznolik. Bavio se pre svega pisanjem filozofskih dijaloga, rasprava i pisama, zatim prirodnim naukama, koje su uvek privlačile stoičare, etnografijom i geografijom, pa pesništvom, kao pisac epigrama i tragedija, da i ne govorimo o pojedinim delima i o Senekinu besedništvu, koje nije poznato. Osim beseda su izgubljena dela filozofska i naučna, čiji naslovi govore o širini Senekina interesovanja. To su Filozofija morala (Moralis philosophiae libri), O moralnim obavezama (De officiis), Pozivi na filozofiranje (Exhortationes), O preranoj smrti (De immatura morte), O praznoverju (De superstitione), O braku (De matrimonio), Kako treba čuvati prijateljstvo (Quomodo amicitia continenda sit), pa geografski i prirodnjački spisi O položaju Indije (De situ Indiae), O položaju Egipta i njegovim hramovima (De situ et sacris Aegyptiorum), O zemljotresu (De motu terrarum), O obliku sveta (De forma mundi), O prirodi kamenja (De lapidum natura), O prirodi riba (De piscium natura). Sačuvana dela Veliki korpus koji čine Senekina sačuvana dela obuhvata spise grupisane i pod zajedničkim naslovima. Deset spisa sastavljeno je pod zajedničkim naslovom Dijalozi (Dialogi, 12 knj.) netačnim stoga što oni nemaju svi redom dijaloški oblik. Tri „dijaloga“ su retorske utehe — consolationes — i nazvane su prema licima kojima su upućene. Mada su predmeti ovih „uteha“ uzeti iz životne stvarnosti, čak i iz života samoga pisca, to su ipak pretežno eseji u kojima se teorijski raspravlja o ljudskoj prirodi, o bolu i tuzi, o „lekovima“ koje valja primeniti da bi se čovek utešio. Mahom Seneka samo iznosi opšta mesta stoičke mudrosti. Ipak je svaki od ovih eseja vezan različitim nitima za život, a u svakome se cilj piščev i njegov ton menjaju. Dijalozi Prva uteha upućena je Markiji, kćeri istoričara republikanca Kremutija Korda, i to povodom smrti njenog deteta. Slavi Seneka slobodni duh i slobodnu reč Kremutija Korda, slavi njegovu smrt, i smrt uopšte. Ha ovome ranom primeru Senekine umetničke proze već se jasno mogu uočiti njegove deklamatorske, moralizatorske i stoičke crte, koje su potom dobro došle hrišćanskim besednicima i njihovim predikama. Druga uteha upućena uticajnom oslobođeniku cara Klaudija, Polibiju, povodom smrti Polibijeva brata, u stvari je pokušaj Seneke da se iz izgnanstva dodvori ovome moćnom čoveku i samome caru Klaudiju. Iz izgnanstva piše i treću utehu, majci Helviji. Mada u njoj ima dosta mesta koja zvuče iskreno i ona je krcata konvencionalnim i šablonskim elementima stoičke filozofije i završava ponešto komičnim savetom majci, rastuženoj zbog njegova progonstva, da potraži utehu u izučavanju filozofije. Ostalih sedam „dijaloga“ su monografije o moralnim i filozofskim pitanjima, sve prema uobičajenim stoičkim šablonima: O proviđenju (De providentia), O postojanosti mudraca (De constantia sapientis), O gnevu.

Roman ’’Quo vadis?’’ opisuje nastanak hrišćanstva u Rimu, u prvom veku, za vreme vladavine cara Nerona. Osim ljubavne priče između rimskog patricija Vinicija i mlade hrišćanke Ligije, Sjenkjevič izvanredno opisuje kontrast između vladajućeg ali dekadencijom uzdrmanog paganstva i hrišćanstva u usponu, između egoizma i ljubavi, luksuza carskih palata i memljive skučenosti katakombi. Realistični su opisi požara u Rimu i strašnih scena u amfiteatru, a mučenička krv pobijenih hrišćana postaće „seme crkve’’.

Iz recenzije: Krivo bi bilo, međutim, misliti da je Kavafis neka vrsta onodobnog razbarušenog Ginsberga. S jedne strane fin–du–sieclovski dekadent, Kavafis je bio miran građanin, činovnik gradskog vodovoda koji je cijeli život proveo u roditeljskom stanu kat iznad kupleraja. Bio je čovjek beskrajno opdan helenskoj klasici u kojoj je nalazio i moralnu potvrdu vlastitoj seksualnosti, ali i rezervoar motiva i tema. Njegov historicizam nema ništa s romantičarskim patriotskim busanjem i opjevavanjem bivše veličine. Kavafisa ne zanima klasična Atena ili zdrava, mlada homerska Grčka. Njega fascinira rodna Aleksandrija, grad Plotina, Ptolomeja, Kleopatre i Antonija. Zanima ga kultura kojoj je Aleksandrija simbol: prezrela, umorna, akademska, eruditska, na kraju svoga puta. Njegovi su likovi Antonije, Kleopatra, Ptolomejevići, Neron, Julijan Apostat, Darije, ali i bizantinski carevi i princeze, poglavito ni sa samoga kraja umirućeg grčkog carstva. Kavafis se zvao Filhelenom, Grčku je doživljavao kao duhovnu činjenicu, a ne teritorij, mrzio je nacionalizam, a u povijesti je umjesto okrijepe i sna o veličini nalazio zrcala svakodnevne gorčine i gubitništva, paradoksalne usude, primjer varljive slave i nestalne moći. Kako je jedan komunalni činovnik koji je čamio tamo, preko ruba Europe, mogao biti tako moderan, tako proročki i revolucionaran pjesnik? Na to je pitanje jedva moguće odgovoriti. Možemo se samo diviti Kavafisovoj fascinantnoj jasnoći i jednostavnosti. Jurica Pavičić Odlomak: ŽUDNJE Kao mrtvaci lijepi, starenja pošteđeni što u grobnicu sjajnu plačuć ih zatvoriše, s ružama pokraj glave i s jasminom uz noge – takav je žudnji odjek, onih neostvarenih, što prođoše, a da nam užitka noći mnoge i jutra obasjana nikad ne ispuniše.

ISBN: 9788671283151 Broj strana: 497 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2011. Roman Quo vadis? opisuje nastanak hrišćanstva u Rimu, u prvom veku, za vreme vladavine cara Nerona. Osim ljubavne priče između rimskog patricija Vinicija i mlade hrišćanke Ligije, Sjenkjevič izvanredno opisuje kontrast između vladajućeg ali dekadencijom uzdrmanog paganstva i hrišćanstva u usponu, između egoizma i ljubavi, luksuza carskih palata i memljive skučenosti katakombi. Realistični su opisi požara u Rimu i strašnih scena u amfiteatru, a mučenička krv pobijenih hrišćana postaće „seme crkve“.

Novo, nečitano, nema posvete. O blaženom životu / Pisma Luciliju - Lucije Anej Seneka Godina izdanja: 2011 Broj strana: 118 Povez: Mek O blaženom / Pisma Luciliju – U raspravi o blaženom životu on poučava čoveka radu, a ne sitnom raspravljanju; svojim strogim deduktivnim mislima, strogo logički, on utiče na volju čitalaca i podstiče na rad.U pismima Luciliju, te iste stavove, na pristupačan način, daje uz obilje moralnih pouka i značajnih momenata iz života u rimskom društvuSasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća“.Ono se može odrediti i ovako: „Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“.Seneka ( Lucius Annaeus Seneca), Mlađi, otprilike 4.do 65. godine n.e., rodom iz Kordobe, sin Seneke Starijeg, državnik u Rimu. Car Klaudije ga je prognao na ostrvo Korziku(41-49). Postao je vaspitač mladog Nerona i u toku prve polovine njegove vladavine njegov savetnik i stvarni upravljač državnim poslovima. Kasnije je bivao sve više zapostavljen i, najzad, zbog tobožnjeg učestvovanja u zaveri protiv Nerona, primoran da izvrši samoubistvo.

Beli duks sa kapuljačom sa štampom preko skoro cele prednje strane na kojoj je ikona Svetih apostola Petra i Pavla. Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan (12. jul) Sveti apostol Petar poreklom beše Jevrejin i pre nego što je postao apostol Božiji zvao se Simon. On je prvi od učenika Božijih koji je izrazio jasnu veru u Gospoda Isusa, rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga". Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera postepeno se utvrđivala. Iako, se po ljudskoj slabosti apostol Petar tri puta odreče Gospoda, on se iskrenim pokajanjem udostoji da prvi od svih apostola vidi vaskrslog Gospoda, Isusa Hrista. Po vaznesenju Gospoda našeg Isusa Hrista, sveti Petar, kao vrhovni među apostolima bi prvi učitelj i propovednik. Propovedao je Jevanđelje po Palestini, Maloj Aziji i Italiji. Činio je mnoga čudesa, izlečio je blagodaću Božijom mnoge bolesne, vaskrsavao mrtve. Čak su se i dejstvom njegove senke isceljivali mnogi bolesnici. Car Neron ga je osudio na smrt, i razapeo na krst, ali naopako, jer smatraše da nije dostojan iste smrti kao Gospod. Sveti apostol Pavle – pre apostolstva zvao se Savle. Poreklom beše iz plemena Venijaminova, iz grada Tarse. Najpre je bio gonitelj hrišćana i njihov mučitelj, ali Gospod ga na čudesan način izabra za svog učenika i revnitelja hrišćanske vere. Nakon toga Savle se krsti i postade Pavle i posveti se apostolskoj službi. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: "Ne živim ja nego Hristos živi u meni", tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.