Konvektomat Tecnodom Nerone 7 € 3.750,00 Cena bez PDV-a Konvencionalna digitalna električna pećnica 7 GN 1/1 ili 7 plehova za pecivo mm. 600x400, sa ubrizgavanjem vode. Ova nova pećnica savršeno odgovara na najrazličitije potrebe za kuvanjem, održavanjem i čuvanjem hrane, zahvaljujući uniformnosti kuvanja, maksimalnoj higijeni i bezbednosti i lakom održavanju. Glavne oznake: Savršeno glatka komora za kuvanje sa zaobljenim ivicama. Konvektomat ima vrata sa dvostrukim toplotno reflektujućim kaljenim staklom, sa vazdušnim otvorom za veću efikasnost. Unutrašnje staklo s otvorom za lakše čišćenje. Ručka sa levim i desnim otvorom. Podesive šarke vrata za optimalno zaptivanje. Blokada vrata. Hladna vrata sa staklom niske emisije, unutrašnje staklo koje se može skinuti. Vodiči za odvojive nosače. Dvostruki motor i dvostruki ventilator. Konvencionalno kuvanje plus otpor ventilatora: pećnica je opremljena mehaničkom ventilacijom koja omogućava ravnomernu raspodelu vrućeg vazduha u pećnici. H2O kombinovano kuvanje na paru: Ručno i automatski ubrizgavanje vode u komoru za kuvanje. Kuvanje sa sondom jezgra i Delta T: Kuvanje koje održava razliku između temperature pećnice i temperature centralne sonde. Samo ventilacija (hlađenje). Konvektomat-duvaljka poseduje režim izbora / podešavanja recepta. Dvostruko svetlo u komori za kuvanje. TOUCH elektronski kontrolni sistem. Konvektomat Tecnodom NERONE 7 Dimenzije: 840x910x930 mm Kapacitet: 7 GN 1/1 ili plehova 600x400 SNAGA: 10,7 kw, Razmak između plehova : 80mm Težina: 106 kg Digitalna-mogućnost programiranja Proizvodnja: Italija Preuzmi datoteku: Katalog Konvektomat Nerone 7 [1,047 kB] Pošaljite nam upit za ovaj proizvod × Pošaljite nam upit za ovaj proizvod Ime i prezime: Firma: PIB broj: E-pošta: GSM: Poruka: Prepiši brojeve: Slažem sa uvjetima poslovanja. POŠALJI

Konvektomat Tecnodom Nerone 5 € 5040.00 € 3.450,00 Cena bez PDV-a Konvencionalna digitalna električna pećnica 5 GN 1/1 ili 5 plehova za pecivo mm. 600x400, sa ubrizgavanjem vode. Ova nova pećnica savršeno odgovara na najrazličitije potrebe za kuvanjem, održavanjem i čuvanjem hrane, zahvaljujući uniformnosti kuvanja, maksimalnoj higijeni i bezbednosti i lakom održavanju. Glavne oznake: Savršeno glatka komora za kuvanje sa zaobljenim ivicama. Konvektomat ima vrata sa dvostrukim toplotno reflektujućim kaljenim staklom, sa vazdušnim otvorom za veću efikasnost. Unutrašnje staklo s otvorom za lakše čišćenje. Ručka sa levim i desnim otvorom. Podesive šarke vrata za optimalno zaptivanje. Blokada vrata. Hladna vrata sa staklom niske emisije, unutrašnje staklo koje se može skinuti. Vodiči za odvojive nosače. Dvostruki motor i dvostruki ventilator. Konvencionalno kuvanje plus otpor ventilatora: pećnica je opremljena mehaničkom ventilacijom koja omogućava ravnomernu raspodelu vrućeg vazduha u pećnici. H2O kombinovano kuvanje na paru: Ručno i automatski ubrizgavanje vode u komoru za kuvanje. Kuvanje sa sondom jezgra i Delta T: Kuvanje koje održava razliku između temperature pećnice i temperature centralne sonde. Samo ventilacija (hlađenje). Konvektomat-duvaljka poseduje režim izbora / podešavanja recepta. Dvostruko svetlo u komori za kuvanje. TOUCH elektronski kontrolni sistem. Konvektomat Tecnodom NERONE 5 Dimenzije: 840x910x750 mm Kapacitet: 5 plehova 600x400 SNAGA: 6,45 kw, Razmak između plehova : 80mm Težina: 87 kg Digitalna-mogućnost programiranja Proizvodnja: Italija Preuzmi datoteku: Katalog Konvektomat Nerone 5 [1,002 kB] Pošaljite nam upit za ovaj proizvod × Pošaljite nam upit za ovaj proizvod Ime i prezime: Firma: PIB broj: E-pošta: GSM: Poruka: Prepiši brojeve: Slažem sa uvjetima poslovanja. POŠALJI

Šiba inu štenci Lokacija: Kragujevac (Srbija, Kragujevac) Rasa: Šiba Inu Tekst oglasa Odgajivačnica "Kami's little fellows " predstavlja šampionsko leglo Shiba Inu štenaca, oštenjeni 09.04.2024. ( oba pola - black&tan i red ). Do preuzimanja, štenci će biti kompletno vakcinisani po uzrastu. Poseduju kompletnu dokumentaciju. Sire : Neron Grand Becherek of Laza ( JCH Srb, Ch Srb, Grand Ch Srb, Ch Mne, Ch Balkan ) Dam : Alisa Grand Becherek of Laza ( JCH Srb, CH Srb ) ( Za vise informacija pozvati , ili pitem Viber-a ili What's app - a )

Naslov: C. Cornelii Taciti opera: Annalium lib. I-XVI Corpus auctorum romanorum I - Tacitus Izdavač: Stenhamar et Palmblad, Upsaliae Godina izdanja: 1814 Povez: tvrd Broj strana: 448 Stanje knjige najbolje se vidi na priloženim slikama. Za jednog 200-godišnjaka očuvanost je veoma dobra. Izuzetno retko u ponudi. Anali su Tacitov poslednji rad i pokrivaju period od smrti Avgusta Cezara 14. godine. Napisao je bar 16 knjiga ali one od 7. do 10. i delovi 5, 6, 11. i 16. nedostaju. Knjiga 6 se završava smrđu Tiberija i knjige 7-12 sadrže vladavine Kaligule i Klaudija. Ostatle knjige sadrže vladavinu Nerona možda do njegove smrti u junu 68. ili do kraja te godine da bi se povezale sa Istorijom. Druga polovina knjige 16 nedostaje (završava se sa događajima iz godine 66). Ne znamo da li je Tacit kompletirao rad kao ni da li je završio druge radove koje je planirao da uradi. Umro je pre nego što je mogao da završi planirane istorije Nerve i Trajana i nije sačuvan nijedan zapis o radu na Avgustu Cezaru i početku Carstva sa kojim je nameravao da završi svoj prvi rad kao istoričar. On u svojim analima, pored ostalog, pominje jedno pleme, koje neki zbog sličnosti naziva dovode u direktnu vezu sa današnjim Srbima, na čijem se čelu nalazi izvesni Zorsines. (K-65)

Pub. Ovidii Nasonis Operum tomus tertius interpretatione et notis illustravit Daniel Crispinus... RETKO antikvarna izvanredno ocuvana posebno za knjigu staru preko dva veka tvrdi stari povez kvalitetan papir KOLEKCIONARSKI PRIMERAK Ovidio Nasón Publio, 43 a.C.-17 d.C. Costantini, Giovanni Battista (Venecia) Crespin, Daniel 1640-1716, trad.Language(s):Latin Published: Venetiis : Typis Jo: Baptistae Costantini, 1779. Edition:Editio secunda veneta emendatior. Subjects: Literatura latina Publije Ovidije Nazon (lat. Publius Ovidius Naso; Sulmona, 20. mart 43. p. n. e. — Tomis, 17) bio je jedan od trojice najpoznatijih pesnika Avgustovog doba, takozvanog zlatnog veka rimske književnosti — pored Horacija i Vergilija. Datum rođenja 20. mart 43. p. n. e.Mesto rođenja Sulmona (Rim) Rimska republika Datum smrti 17.Mesto smrti Tomis Rimsko carstvo Ovidije je savršen versifikator, sa dobrom retoričkom spremom.[2] U formalnom pogledu Ovidije je pravi virtuoz i odličan predstavnik lake i neiscrpne romanske rečitosti. On se ženio tri puta i razveo dva puta do svoje tridesete godine. Imao je jednu ćerku, i unučad.[3] Njegova zadnja žena je bila povezana sa uticajnim gens Fabia, što mu je pomoglo tokom tokom egzila.[4] Avgust ga je sa nepoznatih razloga internirao u jedno mestance na Crnom moru.[5][6][7][8] Od ljubavnih pesama treba spomenuti Amores, u kojima je laka ljubavna lirika začinjena vešto ubačenim moralnim maksimama. Heroides ili Epistulae, su retoričke ispovedi napuštenih žena (Penelope, Medeje Sapfe i drugih). Ars amatoria (u tri knjige) i Remedium amoris pokazuju Ovidija kao stručnjaka u zamršenim pitanjima ljubavne strategije i psihologije. Nije se libio da piše i o kozmetici u stihovima (Medicamina faciei), sa tačnim receptima. Najbolje i najveće delo su mu Metamorphoses u 15 knjiga. Ovaj niz etioloških legendi, koji počinjo orijentalnim i grčkim motivima i završava apoteozom Julija Cezara, daje prema uzoru aleksandrijskog pesnika Kalimaha, objašnjenja preobražajima raznih mitskih ličnosti. Takvih skaski o preobraženjima nalazimo kod svih naroda, ali su im aleksandrijski učeni pesnici posvetili naročitu pažnju. Ovidiju je pošlo za rukom da i u kompoziciji celine, i u obradi detalja da — može se reći — savršeno pesničko delo, protkano jednom idejom. Epsku opširnost osvežavaju razne epizode, opisane bogatim i okretnim stilom iskusnog retora i pesnika, kakav je bio Ovidije. Na etiološkoj osnovi rađeni su i Fasti u šest knjiga, rimski kalendar za prvu polovinu godine sa opisom svetkovina i običaja. Na ovom delu radio je Ovidije i u prognanstvu, ali ga nije završio. Tristija, u pet knjiga, i Epistulae ex Ponto, u četiri knjige, prikazuju slom i bedu ostarelog galantnog Rimljanina, koji do poslednjeg časa moli i čezne za Rimom, čameći u monotoniji pontskog primorja. Izgubljena nam je tragedija Medeja, koju je profesor retorike Kvintilijan mnogo cenio. Za Seneku Ovidije nije samo declamator bonus nego bi bio i poetarum ingeniosissimus ni tantum impetum ingenii et materiae ad pucriles ineptias reduxisset. Ovidije je, kao rođeni pesnik osobene virtuoznosti i blistave fraze, mnogo uticao na romanske i evropske književnosti. Dubrovački pesnici Dinko Zlatarić, Junije Palmotić, Ignjat Đurđević i Dživo Bunić prevode i koriste Ovidija. Petar Hektorović preveo je Remedium amoris: „Od lika ljuvenoga« (O lečenju ljubavi), a u novije doba prevodili su Ovidija F. Miler i T. Maretić. Metamorfoze su neiscrpan izvor za evropske slikare i vajare. Vilijam Šekspir u fantastičnoj igri „San letnje noći“ koristio je isti izvor. Mesto Sulmo nalazi se na oko 50 km od zapadne obale Jadranskog mora, malo južnije od mesta Korfinijum koji se nalazio na poznatoj Via Valerija koja je vodila do Rima. Rodio se u uglednoj porodici rimskih vitezova. Već kao dečak pokazuje interes za pesništvo, u školi čuvenog rimskog retora Aurelija Fuska. Uskoro se odriče državne službe da bi se stavio u službu muza. Prijateljuje sa pesnicima Markom, Propercijem (Sextus Propertius), Pontikom i Basom (Bassus). Tibul ga upoznaje sa pokroviteljem pesnika Mesalom (Marcus Valerius Messalla). Sa dvadeset godina Ovidije izdaje na svet zbirku pesama Ljubavne pesme (Amores), a nekoliko godina kasnije i drugu, pod naslovom Heroine (Heroides). Po T. Maretiću, «ova se zbirka sastoji od 21 poslanice, što ih tobože žene davnih mitičkih vremena pišu svojim muževima ili ljubavnicima, koji su daleko u tuđini, ili su ih pače iznevjerili». Široku popularnost Ovidiju donosi knjiga pesama Ljubavna veština (Ars amatoria), koja predstavlja ljubavni priručnik i savetnik za žene i muškarce, sa puno životno korisnih, ali i raspusnih tančina.[9] Tom knjigom pesnik sebi pribavlja i rđav glas čoveka sklonog povredi javnog morala. Kao zreo čovek objavljuje svoje obimom najveće delo, ep Metamorfoze, gde obrađuje niz mitova koji za temu imaju preobražaj obličja. Iz ovog epa do danas su ostali čuveni odlomci o pretvaranju Dafne u lovorov cvet, o ljubavi Pirama i Tizbe, o Jasonu i Medeji, o Niobi, Dedalu i Ikaru, idilična novela o Filemonu i Baukidi, te mit o Orfeju i Euridici. U to vreme Ovidije već važi i za jednog od najboljih, ako ne i najboljeg majstora stiha. Treća ženidba, sa mladom udovicom Fabijom, donosi mu i veze na dvoru. S njom je imao ćerku Perilu. Međutim, u jeku najveće slave, stiže ga imperatorova nemilost. Godine 8. posle Hrista, Ovidije biva izgnan u Tome, neveliku utvrdu na obali Crnog mora. Razlog izgnanstva do danas nije razjašnjen. Moguće da je pesnik lanuo nešto što se nije smelo, ili da je prećutao nešto što je bio dužan prijaviti (možda preljubu Avgustove unuke Julije sa Decimom Silamom — budući da je Julija bila izgnana u isto vreme kad i Ovidije). Bilo kako bilo, osnovno pitanje ostaje pitanje slobode. Imperator je mora ograničavati, a pesniku je potrebna kao vazduh. (Vladimir Jagličić) U Ovidijeve prijatelje bili su uključeni i gramatičar Higin (Hyginus) i podrazumeva se Horacije (65. do 8. p. n. e.) koji je verovatno uticao na Ovidijeve roditelje da pošalju sina njegovim putem: najpre na školovanje u Grčku, pa na Siciliju i tako dalje. I dok je za svog sponzora Ovidije imao Mesalu, Horacije je imao Etrurca Mecenu – Avgustovog savetnika i „ministra“ za kulturu. Valja reći da je razdoblje Avgustove vladavine razdoblje najvećeg procvata Rima, posle koga je sjaj večnog grada mogao samo da opada. Korozivno načelo promene je prevladalo. Već je Avgustov naslednik Tiberije pri kraju svoje vladavine pokazao da je postao sluga svojih izopačenih strasti, a ne sluga Latina i bogova. Neki od kasnijih careva, npr. Neron, Kaligula, ili Domicijan, biće zveri u ljudskom obliku. Rim je bespovratno stupao na stazu propasti. Predasi pod Trajanom, Hadrijanom, ili Markom Aurelijem nisu se mogli odupreti srozavanju. Ovidije je, više svojim životom, negoli pesništvom, postao prorok te propasti. Publije Ovidije Nazo, očito, i bez svoje volje, morao js biti izvesni korozivni element. Naivno upućep na promenu i na zemaljske užitke, nije slučajno da je baš on ispisao epos koji za temu ima nestalnost. U to vreme on je najčitaniji rimski pesnik, a omiljenost u narodu ne može se steći pisanjem na uzvišene teme. Naprotiv, potrebno je izvesno podudaranje sa interesovanjima svetine. Ovidije svakako nije bio podanik po Cezarevom ukusu. Onaj ko je, kao Oktavijan Avgust, na samrti mogao gordo da kaže: „Nasledio sam Rim od cigala, a ostavljam vam ga u mramoru!`, morao je spadati u graditelje i tumače vrhovnih zahtevnosti trajanja. U Ovidiju on je mogao videti tek nesvesnog protivnika, nekoga ko građanstvo, a time i mase, može navesti na sasvim drukčiji, ne put obnove, već na put razdruzgavanja svega vekovima građenog. Tako gledano, izgnanstvo pesnikovo može se učiniti logičnijim.