format: LP artist: NERON (Serbia, Yugoslavia) title: Neron (I album) release date: 1983 label, Cat.No. PGP RTB, 2121441 style: rock Ploča: M (5), omot: NM (5-). PAŽNJA: u ponudi imam nekoliko primeraka ovog albuma, pogledajte ih preko donjih linkova. NERON je možda bend koga je kritika najviše sasekla od svih SFRJ bendova, a rock kritičari (Pera Luković, Dragan Kremer pre svih) su itekako znali da se sprdaju sa mnogim tadašnjim sastavima. No, NERON je ipak objavio 3 albuma, ostavio nekakav trag i stekao čak i dosta poklonika. Inače, zanimljiv je i nastanak benda, gde je momke okupio kompozitor Dr Milan Ignjatović Mikandus, izuzetno zanimljv lik (džudo šampion, kardiolog specijalista i rok entuzijasta). Muzički, NERON je spoj bosanske pop-rock škole 80-ih, vojvođanskog pop-rocka (nešto što će kasnije eksploatisati GARAVI SOKAK), ali i povremenih tvrđih gitarskih rifova. Tekstualno bend ide na geg, i muško-ženske lascivne teme, naravno ne prelazeći granice dobrog ukusa (iako im se baš to spočitavalo). Ovo je 1. album benda iz 1983. A1 Dunja A2 Ljubavna Antena A3 Susret A4 Ja Nisam Bog A5 Anđelčić B1 Pariz B2 Nepoznati Ljudi B3 Plodni Dani B4 Mrak ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče grupe NERON: kompletna vinilna diskografija: 1) LP NERON - `Neron` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/61628565_LP-NERON-Neron-I-album-1983-MINT-odlican https://www.kupindo.com/Ploce/63284533_LP-NERON-Neron-I-album-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/64683721_LP-NERON-Neron-I-album-1983-VG-veoma-dobra 2) LP NERON - `Važno je da ima krvi (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/72266209_LP-NERON-Vazno-je-da-ima-krvi-1986-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71438273_LP-NERON-Vazno-je-da-ima-krvi-1986-odlicna-NM-VG- 3) LP NERON - `Noć i dan` (1990) https://www.kupindo.com/Ploce/62406413_LP-NERON-Noc-i-dan-1990-MINT-odlicna

Л. ФОЈХТВАНГЕР ОМЛАДИНА БЕОГРАД 1955 ПЛЕЈАДЕ Превео са немачког оригинала врсан зналац немачког језика БРАНИМИР ЖИВОЈИНОВИЋ ............................................................... БЕЛЕШКА О ПИСЦУ ПЕЧАТ ВЛАСНИКА БИБЛИОТЕКЕ (Куриозитет!) ******* ЋИРИЛИЦА ТВРДЕКОРИЦЕ 432 СТРАНИЦЕ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1955. ВРЛО ДОБАР ПРИМЕРАК ************* дсп17

Izdavač Golconda Godina izdavanja 2022 Serijal Džoni Logan Scenario Romano Garofalo Crtež Leone Cimpellin Naslovna strana Leone Cimpellin Originalni naslov Chi si fregato il Colosseo? / Speculando… Speculando… / Nerone il Piromane Broj originalne edicije 4-6 Naslovi epizoda Ko je ćapio Koloseum? / Građevinski bum / Vatreni Neron Jezik Srpski Zemlja Italija Edicija Redovna serija Tip izdanja Integrali Format 120 x 170 mm Povez Meki povez Broj strana 360 Boja Crno-belo

DEŽE KOSTOLANJI Š E V A RADIO B92 1998 APATRIDI DEŽE KOSTOLANJI rođen 1885. Pisac, pesnik, publicista, prevodilac. Kostolanji, /k l a s i k/ mađarske književnosti! Tomas MAN je u predgovoru nemačkom izdanju romana `NERON, KRVAVI PESNIK` napisao da Kostolanjija smatra vrhunskim piscem ovog veka. Danilo KIŠ je beležio Kostolanjija u najužem izboru `svojih` pisaca. Fiktivno mesto Šarseg u romanu ŠEVA je S u b o t i c a... ............................................................. Izvrsan prevod sa mađarskog: MARKO ČUDIĆ. `ŠEVA` prekrasan roman preplavljen tugom! Ovu knjigu treba OBAVEZNO pročitati! Život postaje lakši i lepši! (Mihajlo Grušić) ................................................................ BTOŠ LATINICA 183 STRANICE ODLIČAN PRIMERAK Izvrsno za POKLON ********* dsp9

Knjiga je odlicno ocuvana.. Seks, ubistva i zakulisne radnje u drevnom Rimu. Vučica vreba iz senki. Četrdeset četvrte godine pre Hrista, suprotstavljene sile guraju rimsku republiku ka nasilnom kraju. Vidovnjak proriče da će mladi Tiberije Neron, ako se bude oženio rođakom i lepoticom Livijom Druzilom, postati otac četiri rimska kralja. Livija, gonjena ambicijom, posvećuje čitav život ispunjenju tog proročanstva. Nijedan zločin nije dovoljno okrutan ako vodi ispunjenju veličanstvene sudbine. U osvit imperijalnog doba, počinje krvava pripovest prepuna erotike, opsednutosti i . Gospodarica Rima, pripovest stogodišnjeg roba Ifikla, portretiše velike žene imperijalnog Rima – Liviju, Juliju, Antoniju i Agripinu – robinje ambicija, nagona i želje za uspehom. U prvoj knjizi uzbudljivog, novog serijala, Luk Deveniš vanrednim umećem oživljava ove izuzetne žene, koje su živele u tom monstruoznom dobu.

Najgori roditelji na svetu Upoznaj najrazličitiju gomilu onih koji gaje neku sasvim dobru decu, ali su sami malo… drugačiji… Lidija i Roza su dobre devojčice, s razmetljivim majkama. Nestor Nasilko ima mali mozak i veliko srce, a najjače mišiće. Snagu ne upotrebljava dok mu neko ne dira ćerku. Klaudija Kuca je luda za kučićima preko svake mere. Hristina Hitrina ima šest ćerki koje nose imena vozača Formule jedan. Supermama je rodila Galaktičku Curu i Ultramalca. Plačko Igračko obožava kockice za igranje. Lord Grandiozo i ledi Grandiozo su snobovi, savršeno uklopljeni u svojim snobovštinama. Nestrpljivi Neron nikako ne voli da čeka u redu, ma kakvom i ma gde, a Tanja Tutorov je nastavnica jezika koja najviše na svetu voli sina Teju i knjige.

DESET CEZARA: Bari Štraus Naslov Deset cezara : rimski imperatori od Avgusta do Konstantina / Bari Štraus ; preveo Vladan Stojanović Jedinstveni naslov Ten Caesars. srpski jezik Vrsta građe enciklopedija, leksikon URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vulkan izdavaštvo, 2021 (Beograd : Vulkan štamparija) Fizički opis 366 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Vladan, 1964- = Stojanović, Vladan, 1964- Sadržaj Iz sadržaja: AVGUST, osnivač TIBERIJE, tiranin NERON, zabavljač VESPAZIJAN, čovek iz naroda TRAJAN, najbolji cezar HADRIJAN, Grk MARKO AURELIJE, filozof SEPTIMIJE SEVER, Afrikanac DIOKLECIJAN, veliki delitelj KONSTANTIN, hrišćanin. Rimsko carstvo – sve od njegovog uspona, odnosno od prvog imperatora Avgusta, koji je ga je osnovao, do Konstantina, koji je carstvo preobratio u hrišćanstvo i podigao Konstantinopolj, novi glavni grad na istoku. Period tokom kojeg je Rim stekao sjaj i teritoriju, a potom izgubio i jedno i drugo. Ova knjiga predstavlja priču o desetorici vladara. Bili su najsposobniji i najuspešniji rimski imperatori, s izuzetkom Nerona, verovatno najintrigantnijeg rimskog imperatora, ali je čak i on bio veliki neimar. Iako se uspeh definiše na razne načine – s obzirom na okolnosti i na individualni talenat – ono što je karakterisalo sve imperatore bilo je da su želeli da uspostave političku kontrolu kod kuće, da demonstriraju vojnu moć u inostranstvu, da njihova vladavina bude upamćena kao prosperitetno vreme, da grade Rim i da imaju dobre odnose s božanstvima. I svaki imperator želeo je da umre u postelji i lično preda vlast nasledniku koga je sam izabrao. Zaostavština Rima i dalje istrajava na toliko različitih načina – od jezika, preko zakona i arhitekture, do sedišta Rimokatoličke crkve. Štraus revidira ovo trajno nasleđe kroz živote onih ljudi koji su ga oblikovali, a to su: Avgust, Tiberije, Neron, Vespazijan, Trajan, Hadrijan, Marko Aurelije, Septimije Sever, Dioklecijan i Konstantin. Tokom vekova naučili su da održavaju porodični posao – vladavinu carstvom – prilagođavajući se onda kada je neophodno i uvek istrajavajući, bez obzira na cenu. Jer Rimljani i danas žive, i to ne samo u mašti noćnog šetača po Palatinu. Odlično očuvana knjiga.

Teško mogu da zadržim onu veru u dobro, kojoj sam posvetio svoj život, a da ne osetim vrelinu očaja. Čini mi se da plamen proždire čitav svet koji sam poznavao, da sve za šta sam u životu mario i za šta sam se borio, sve što sam bio odgajen da branim i volim, nestaje u narandžastom ognju. Plameni jezici palacaju oko rubova priče koja se bliži kraju, a plamen je vreo i neumoljiv i dočekaće svoj dan. U novom svetskom poretku alternativne istine, Neron Golden je veličanstveno poseban čovek u svakom pogledu. Doselio se u Ameriku pod tajanstvenim okolnostima, preuzeo novi identitet i vrlo brzo pronašao svoje mesto u samom vrhu lestvice visokog društva Njujorka. On je bogat, moćan, otac trojice sinova zvučnih imena: Dionisa, Apuleja i Petronija. Ali odakle potiče to njegovo bogatstvo? Ko se zapravo krije iza grandiozne fasade njegove vile? I kakve to utvare proganjaju njegovu porodicu, poput nekog drevnog indijskog prokletstva? Dok pripoveda o usponu i padu Goldenovih, Ruždi nas upoznaje sa svojim magičnim likovima i njihovim ukletim sudbinama, na originalan i neponovljiv način razotkrivajući naše najdublje strahove i krhke snove.

Constantine The Hellblazer: The Art of the Deal (Vol. 2) SOMETHING’S ROTTEN IN THE BIG APPLE… Ever since English occultist John Constantine moved to Manhattan, the city has grown more magical by the day – in a BAD way. The Swamp Thing is out of his element when Central Park itself begins eating the city’s young lovers alive. A demonic infestation has taken over the city’s magical hotspots, forcing the powerful sorcerer Papa Midnite out of his supernatural nightclub and onto the street. And one of hell’s most lethal lords, Neron himself, joins forces with Constantine’s infernal ex to make New York a deadly offer it cannot refuse. Now Constantine must blaze a path through the most perilous places in this world and beyond, from the alleys of New York City to the bright lights of Los Angeles, from the mystical realm of Faerie to the bloody highways of Hell itself. To save his city’s soul – and what’s left of his own – he’ll need to work alongside enemies and allies, magical mistresses and a certain dead man. But how can John defeat evil when even he can’t deny the devil’s dark allure?

LJUBAVNI ŽIVOT komplet 1- 7 Autor: Najdžel Kotorn Izdavač: Novosti Beograd Godina izdanja: 2008 Broj strana: 293+260+371+319+295+307+270 Pismo: ćirilica Povez: meki Format: 20x13 Stanje kao na slici. Odlično očuvane. 1. LJUBAVNI ŽIVOT VELIKIH DIKTATORA `Moć je najveći afrodizijak.` 2. LJUBAVNI ŽIVOT HOLIVUDSKIH IDOLA ( Čarli Čapli , Rudolf Valentino , Erol Flin , Keri Grant , Džejms Din...) `Holivud je bordel` 3. LJUBAVNI ŽIVOT HOLIVUDSKIH BOGINJA ( Greta Garbo , Marlen Ditrih , Ava Gardner , Grejs Keli , Odri Hepbern ...) `Holivud je putovanje po kanalizaciji u čamcu sa providnim dnom.` 4. LJUBAVNI ŽIVOT RIMSKIH IMPERATORA ( Cezar , Tiberije , Kaligula , Neron , Klaudije , Domicijan, Konstantin....) `Vladari Rimskog carstva bili su perjanica divljih i prljavih fantazija.` 5. LJUBAVNI ŽIVOT GEJ I LEZBO IKONA (Oskar Vajld , Artur Rembo , Lorens od Arabije , Virdžinija Vulf , Eleonora Ruzvelt...) Pogled na intimu poznatih i svetskih gejeva i lezbejki 6) LJUBAVNI ZIVOT PAPA nečasni biskupi Rima od Svetog Petra do danas `Ništa nema toliku moć da duh muškarca posrne kao što je milovanje žene.` 7. LJUBAVNI ŽIVOT BOGATIH I SLAVNIH (Aleksandar Dima, Oneore De Belzak, Mata Hari, Elvis Prisli, Pablo Pikaso..) Ženski gresi i muška pohota kroz vekove.

SENEKA Rasprava o blaženom životu i Odabrana pisma Luciliju izdanje iz 1944. tokom okupacije unutra je odlična a korice su kao na slici (rikna je oštećena u gornjem delu) knjiga je kompaktna i čista Луције Енеј Сенека Филозоф (лат. Lucius Annaeus Seneca; рођен око 4. п. н. е. у Кордоби[1] — умро 65), римски књижевник, главни представник модерног, „новог стила” у време Неронове владавине. Његово књижевно дело је веома значајна појава у историји римске књижевности и сведок једног стилског правца који је оставио трага и у потоњим вековима не само римске већ и европске књижевности уопште. Чувене његове речи су: „Човек је несрећан онолико колико мисли да јесте”. Биографија[уреди | уреди извор] Пореклом из богате витешке породице Сенека Филозоф је имао лак и угодан живот у коме су неприлике долазиле само од Сенекиних политичких непријатеља и државничких амбиција. Под окриљем свога ученога оца Сенеке Ретора студирао је реторику и филозофију у Риму. Цео низ моћних и уважених Анаја, чланова његове уже породице, налазио се на високим државним положајима у Риму и у провинцијама. Тако је Сенека Филозоф, рођен као и његов отац у шпанској Кордоби, имао све услове да дође до најбољег образовања које му је његово време могло пружити и да брзо напредује по лествици високих и највиших државних положаја. Од куће већ је понео љубав за реторику и поезију, којој се придружила и склоност за филозофију и науку, нарочито физику и етнографију. Од филозофских праваца нарочито га је привлачила моралистичка озбиљност и готово аскетска строгост коју су проповедали млађи стоичари, а у Риму спроводили у дело секстијевци, спајајући стоичка схватања са платонским и новопитагорским. Поред секстијевца Папирија Фабијана и Сенекина секстијевцима блиског учитеља Сотиона (Sotio), на Сенеку Филозофа утиче нарочито стоичар Атал (Attalus) који је био пријатељ његова оца. Ефектну беседничку речитост ставиће у службу својих моралних поука и Сенека Филозоф, па у тој беседничкој вештини и новој стилистици лежи главни уметнички значај Сенекина филозофског дела. Познато је да је млади Сенека са великим одушевљењем прихватио учења млађих стоичара, па и новопитагорско учење о селидби душа и вегетаријанство. Али богати господин отац, који није марио много за филозофију (philosophiam oderat) вратио је сина „животу заједнице“ (ad civitatis vitam). A тај живот значи за римску аристократију кренути путем државних служби, докопати се што вишег и што угледнијег положаја. Сенека Филозоф ће до смрти остати у свакодневном животу умерен и скроман, човек малих личних потреба. Али његове аскетско-филозофске тенденције пресекао је његов отац. Сенека Ретор пошаље свога одвише аскетски и филозофски расположеног сина на неко време у Египат, рођаку који је био префект те римске провинције. По повратку у Рим сасвим се предао државној служби и беседничком послу. Већ за време Калигулине владавине истакао се као писац и беседник, али је због неких беседа у Сенату, пао у немилост. Од смртне казне као да га је спасло само то што се чинило да ће га ускоро сахранити туберкулоза. И у време Клаудијево био је уплетен у неке дворске интриге, па је на жељу Клаудијеве жене Месалине послат у изгнанство на Корзику године 41. н. е. Био је прогнан због неморала, односно ванбрачних веза са Јулијом Ливилом, сестром Калигулином. На Корзици остаје све док се прилике на двору нису промениле. Неронова мајка Агрипина издејствовала је његов повратак у Рим, па и много више: Сенека Филозоф заједно са Афранијем Буром, префектом преторијанске гарде, постаје тутор малолетноме Нерону, његов васпитач и главни саветник у државним пословима. У ствари, у прво време док се Нерон није осамосталио и сасвим распојасао, Сенека је био стварни владар у Риму, нешто налик на првог министра. То прво време Неронове владавине, када је Сенека постао и конзул, било прилично мирно и подношљиво, свакако и захваљујући личном утицају Сенекину. Временом је Сенака постајао Нерону све неугоднији, и не само као васпитач већ нарочито као моћни први министар. Тако се Сенека све више претварао у дворјанина, попустљива и смерна. Када је Нерон убио своју мајку Агрипину године 59. н. е., књишки моралиста Сенека, којега је Агрипина довела из прогонства на највише државне положаје, саставио је за Нерона беседу у којој се Нерон оправдавао и бранио. Када је умро или када је можда „уклоњен” и Бур, године 62. н. е., изгубио је Сенека свој главни ослонац, преторијанску гарду. Био је стекао огромно имање па је покушао да се на леп начин разиђе с Нероном. Повукао се у Кампању на своја добра. Али му није пошло за руком да измакне неповерљивом и окрутном Нерону, кога је већ огромно имање Сенекино изазивало. Уплетен — стварно или не, то се не зна — у Пизонову заверу против Нерона, добио је Сенека милостиву дозволу да изврши самоубиство године 65. н. е. И тада је, на крају, овај богаташ, политичар, и дворјанин доиста постао и у животу, а не само у књигама, храбар стоичар. Мирно и достојанствено се повукао из живота, као „засићени гост” (conviva satur) (стоичка терминологија). Био је моралиста Салустијева стила, познавао је као политичар добро све људске слабости и себе је самога сматрао тек за човека. Казивао је да пише оно што треба чинити и како ваља живети, а не оно што чини и како живи. То је била згодна формула да се моралне поуке његових списа споје како тако са његовим животом дипломате и мултимилионара. Па ипак Сенека се као сложена личност не сме свести на једноставну формулу придворице и лицемера, иако је истинита стара оптужба: „другачије говориш а другачије живиш” (aliter loqueris, aliter vivis). Његова љубав за стоичку филозофију и научну проблематику била је реална, а никакве нарочите користи или практичне потребе није имао да велик део свога слободнога времена поклони књижевној делатности, филозофији и науци. Научни рад[уреди | уреди извор] Изгубљена дела[уреди | уреди извор] Књижевни рад Сенеке Филозофа био је веома опсежан и прилично разнолик. Бавио се пре свега писањем филозофских дијалога, расправа и писама, затим природним наукама, које су увек привлачиле стоичаре, етнографијом и географијом, па песништвом, као писац епиграма и трагедија, да и не говоримо о појединим делима и о Сенекину беседништву, које није познато. Осим беседа су изгубљена дела филозофска и научна, чији наслови говоре о ширини Сенекина интересовања. То су Филозофија морала (Moralis philosophiae libri), О моралним обавезама (De officiis), Позиви на филозофирање (Exhortationes), О прераној смрти (De immatura morte), О празноверју (De superstitione), О браку (De matrimonio), Како треба чувати пријатељство (Quomodo amicitia continenda sit), па географски и природњачки списи О положају Индије (De situ Indiae), О положају Египта и његовим храмовима (De situ et sacris Aegyptiorum), O земљотресу (De motu terrarum), O облику света (De forma mundi), O природи камења (De lapidum natura), О природи риба (De piscium natura). Сачувана дела[уреди | уреди извор] Велики корпус који чине Сенекина сачувана дела обухвата списе груписане и под заједничким насловима. Десет списа састављено је под заједничким насловом Дијалози (Dialogi, 12 књ.) нетачним стога што они немају сви редом дијалошки облик. Три „дијалога“ су реторске утехе — consolationes — и назване су према лицима којима су упућене. Мада су предмети ових „утеха“ узети из животне стварности, чак и из живота самога писца, то су ипак претежно есеји у којима се теоријски расправља о људској природи, о болу и тузи, о „лековима“ које ваља применити да би се човек утешио. Махом Сенека само износи општа места стоичке мудрости. Ипак је сваки од ових есеја везан различитим нитима за живот, а у свакоме се циљ пишчев и његов тон мењају. Дијалози[уреди | уреди извор] Прва утеха упућена је Маркији, кћери историчара републиканца Кремутија Корда, и то поводом смрти њеног детета. Слави Сенека слободни дух и слободну реч Кремутија Корда, слави његову смрт, и смрт уопште. Ha овоме раном примеру Сенекине уметничке прозе већ се јасно могу уочити његове декламаторске, морализаторске и стоичке црте, које су потом добродошле хришћанским беседницима и њиховим предикама. Друга утеха упућена утицајном ослобођенику цара Клаудија, Полибију, поводом смрти Полибијева брата, у ствари је покушај Сенеке да се из изгнанства додвори овоме моћном човеку и самоме цару Клаудију. Из изгнанства пише и трећу утеху, мајци Хелвији. Мада у њој има доста места која звуче искрено и она је крцата конвенционалним и шаблонским елементима стоичке филозофије и завршава понешто комичним саветом мајци, растуженој због његова прогонства, да потражи утеху у изучавању филозофије. Осталих седам „дијалога“ су монографије о моралним и филозофским питањима, све према уобичајеним стоичким шаблонима: О провиђењу (De providentia), О постојаности мудраца (De constantia sapientis), O гневу.

,,Rimsko carstvo – sve od njegovog uspona, odnosno od prvog imperatora Avgusta, koji je ga je osnovao, do Konstantina, koji je carstvo preobratio u hrišćanstvo i podigao Konstantinopolj, novi glavni grad na istoku. Period tokom kojeg je Rim stekao sjaj i teritoriju, a potom izgubio i jedno i drugo. Ova knjiga predstavlja priču o desetorici vladara. Bili su najsposobniji i najuspešniji rimski imperatori, s izuzetkom Nerona, verovatno najintrigantnijeg rimskog imperatora, ali je čak i on bio veliki neimar. Iako se uspeh definiše na razne načine – s obzirom na okolnosti i na individualni talenat – ono što je karakterisalo sve imperatore bilo je da su želeli da uspostave političku kontrolu kod kuće, da demonstriraju vojnu moć u inostranstvu, da njihova vladavina bude upamćena kao prosperitetno vreme, da grade Rim i da imaju dobre odnose s božanstvima. I svaki imperator želeo je da umre u postelji i lično preda vlast nasledniku koga je sam izabrao. Zaostavština Rima i dalje istrajava na toliko različitih načina – od jezika, preko zakona i arhitekture, do sedišta Rimokatoličke crkve. Štraus revidira ovo trajno nasleđe kroz živote onih ljudi koji su ga oblikovali, a to su: Avgust, Tiberije, Neron, Vespazijan, Trajan, Hadrijan, Marko Aurelije, Septimije Sever, Dioklecijan i Konstantin. Tokom vekova naučili su da održavaju porodični posao – vladavinu carstvom – prilagođavajući se onda kada je neophodno i uvek istrajavajući, bez obzira na cenu. Jer Rimljani i danas žive, i to ne samo u mašti noćnog šetača po Palatinu.``

Drevni vodič za istinski loše vođe Šta bi Kaligula uradio? Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tom kakve vođe da ne budemo? Ako nas je skorašnja istorija ičemu naučila, a to je da je ponekad negativan primer najbolja lekcija. To je, međutim, jedva nekakva novost. Svetonije je pre gotovo 2000 godina napisao Živote i naravi 12 rimskih careva, možda najbolju knjigu o lošim vođama ikada napisanu. On je bio idealan izbor da piše o užasnim političkim vođama, na kraju krajeva, on je autor dela Čuvene prostitutke i Reči uvrede, od kojih su oba nažalost izgubljena. U Kako biti loš vladar, Džozaja Ozgud nam donosi sveže prevode Svetonijevih žustrih, crnohumornih biografija rimskih careva Julija Cezara, Tiberija, Kaligule i Nerona. Zabavne i šokantne, priče o ovim anti-uzorima pokazuju kako moć budi najgore sklonosti vođa i izaziva skoro nemerljivu štetu. Uz uvod i originalni tekst na latinskom, Kako biti loš vladar je istovremeno radosno skakutanje kroz neke od najgorih delova rimske istorije i uvid u vođstvo koje je krenulo strahovito naopako. Upoznajemo Cezara, koji sahranu svoje tetke koristi da se hvali kako poreklo vodi ravno od bogova i kraljeva, a nedostatak kose krije češljanjem preko ćele i krunom od lovorika; Tiberija koji zapostavlja javne dužnosti u korist vina, perverznog seksa i pogubljenja; ludačkog sadistu Kaligulu koji se razmeće umetnošću surovog ponižavanja drugih i majkoubicu Nerona koji udovoljava svojoj maniji za javnim izvođenjem. U svetu prepunom rmpalija koji bi da se predstave kao Cezari našeg doba, Kako biti loš vladar nam otvara oči da vidimo koje su opasnosti vlasti bez karaktera.

Opis proizvoda Šta bi Kaligula uradio? Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tom kakve vođe da ne budemo? Ako nas je skorašnja istorija ičemu naučila, a to je da je ponekad negativan primer najbolja lekcija. To je, međutim, jedva nekakva novost. Svetonije je pre gotovo 2000 godina napisao Živote i naravi 12 rimskih careva, možda najbolju knjigu o lošim vođama ikada napisanu. On je bio idealan izbor da piše o užasnim političkim vođama, na kraju krajeva, on je autor dela Čuvene prostitutke i Reči uvrede, od kojih su oba nažalost izgubljena. U Kako biti loš vl adar, Džozaja Ozgud nam donosi sveže prevode Svetonijevih žustrih, crnohumornih biografija rimskih careva Julija Cezara, Tiberija, Kaligule i Nerona. Zabavne i šokantne, priče o ovim anti-uzorima pokazuju kako moć budi najgore sklonosti vođa i izaziva skoro nemerljivu štetu. Uz uvod i originalni tekst na latinskom, Kako biti loš vladar je istovremeno radosno skakutanje kroz neke od najgorih delova rimske istorije i uvid u vođstvo koje je krenulo strahovito naopako. Upoznajemo Cezara, koji sahranu svoje tetke koristi da se hvali kako poreklo vodi ravno od bogova i kraljeva, a nedostatak kose krije češljanjem preko ćele i krunom od lovorika; Tiberija koji zapostavlja javne dužnosti u korist vina, perverznog seksa i pogubljenja; ludačkog sadistu Kaligulu koji se razmeće umetnošću surovog ponižavanja drugih i majkoubicu Nerona koji udovoljava svojoj maniji za javnim izvođenjem. U svetu prepunom rmpalija koji bi da se predstave kao Cezari našeg doba, Kako biti loš vladar nam otvara oči da vidimo koje su opasnosti vlasti bez karaktera. Vidi još informacija

Ikona Sveti apostoli Petar i Pavle Izrađena je tehnikom kaširanjana medijapan ploči. Dimenzije: 33cm x 23cm x 1.5cm Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan (12. jul) Sveti apostol Petar poreklom beše Jevrejin i pre nego što je postao apostol Božiji zvao se Simon. On je prvi od učenika Božijih koji je izrazio jasnu veru u Gospoda Isusa, rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga". Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera postepeno se utvrđivala. Iako, se po ljudskoj slabosti apostol Petar tri puta odreče Gospoda, on se iskrenim pokajanjem udostoji da prvi od svih apostola vidi vaskrslog Gospoda, Isusa Hrista. Po vaznesenju Gospoda našeg Isusa Hrista, sveti Petar, kao vrhovni među apostolima bi prvi učitelj i propovednik. Propovedao je Jevanđelje po Palestini, Maloj Aziji i Italiji. Činio je mnoga čudesa, izlečio je blagodaću Božijom mnoge bolesne, vaskrsavao mrtve. Čak su se i dejstvom njegove senke isceljivali mnogi bolesnici. Car Neron ga je osudio na smrt, i razapeo na krst, ali naopako, jer smatraše da nije dostojan iste smrti kao Gospod. Sveti apostol Pavle – pre apostolstva zvao se Savle. Poreklom beše iz plemena Venijaminova, iz grada Tarse. Najpre je bio gonitelj hrišćana i njihov mučitelj, ali Gospod ga na čudesan način izabra za svog učenika i revnitelja hrišćanske vere. Nakon toga Savle se krsti i postade Pavle i posveti se apostolskoj službi. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: "Ne živim ja nego Hristos živi u meni", tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Svetonije je pre skoro 2000 godina napisao živote i naravi 12 rimskih careva, možda najbolju knjigu o lošim vođama ikada napisana. Šta bi Kaligula uradio? Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tome kakve vođe da ne budemo? Autor je i dela Čuvene prostitutke i Reči uvrede. U knjizi Kako biti loš vladar Džuzaja Ozgud donosi nam sveže prevode Svetonijevih žustrih crnohumornih biografija rimskih careva Cezara, Tiberija, Kaligule i Nerona. Zabavne i šokantne, priče o ovim antiuzorima pokazuju kako moć budi najgore sklonosti vodja i izaziva nemerljivu štetu. Ako nas je skorašnja istorija ičemu naučila, to je, da je negativan primer ponekad najbolja lekcija.

Šta bi Kaligula uradio? Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tome kakve vodje da ne budemo? Ako nas je skorašnja istorija ičemu naučila, to je, da je negativan primer ponekad najbolja lekcija. Svetonije je pre skoro 2000 godina napisao živote i naravi 12 rimskih careva, možda najbolju knjigu o lošim vodjama ikada napisana. Autor je takodje i dela Čuvene prostitutke i Reči uvrede. U knjizi Kako biti loš vladar Džozaja Ozgud donosi nam sveže prevode Svetonijevih žustrih crnohumornih biografija rimskih careva Cezara, Tiberija, Kaligule i Nerona. Zabavne i šokantne, priče o ovim anti-uzorima pokazuju kako moć budi najgore sklonosti vodja i izaziva nemerljivu štetu.

Autor: Gaj Svetonije Trankvil Žanr: Filozofija Pismo: Latinica Broj strana: 257 Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Šta bi Kaligula uradio? Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tom kakve vođe da ne budemo? Ako nas je skorašnja istorija ičemu naučila, a to je da je ponekad negativan primer najbolja lekcija. To je, međutim, jedva nekakva novost. Svetonije je pre gotovo 2000 godina napisao Živote i naravi 12 rimskih careva, možda najbolju knjigu o lošim vođama ikada napisanu. On je bio idealan izbor da piše o užasnim političkim vođama, na kraju krajeva, on je autor dela Čuvene prostitutke i Reči uvrede, od kojih su oba nažalost izgubljena. U Kako biti loš vl adar, Džozaja Ozgud nam donosi sveže prevode Svetonijevih žustrih, crnohumornih biografija rimskih careva Julija Cezara, Tiberija, Kaligule i Nerona. Zabavne i šokantne, priče o ovim anti-uzorima pokazuju kako moć budi najgore sklonosti vođa i izaziva skoro nemerljivu štetu. Uz uvod i originalni tekst na latinskom, Kako biti loš vladar je istovremeno radosno skakutanje kroz neke od najgorih delova rimske istorije i uvid u vođstvo koje je krenulo strahovito naopako. Upoznajemo Cezara, koji sahranu svoje tetke koristi da se hvali kako poreklo vodi ravno od bogova i kraljeva, a nedostatak kose krije češljanjem preko ćele i krunom od lovorika; Tiberija koji zapostavlja javne dužnosti u korist vina, perverznog seksa i pogubljenja; ludačkog sadistu Kaligulu koji se razmeće umetnošću surovog ponižavanja drugih i majkoubicu Nerona koji udovoljava svojoj maniji za javnim izvođenjem. U svetu prepunom rmpalija koji bi da se predstave kao Cezari našeg doba, Kako biti loš vladar nam otvara oči da vidimo koje su opasnosti vlasti bez karaktera.

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Knjiga o gradovima Autor: Giljermo Kabrera Infante Izdavač: Geopoetika mek povez, latinica, 24 cm, 159 str. _____ „Čovek nije izmislio grad, pre će biti da je grad stvorio čoveka i njegove navike. Urbanost izvorno proističe od latinske reči za grad. Moguće je da je grad, kakav poznajemo, potekao iz Azije između šestog i prvog milenijuma pre Hrista. Ideja o gradu je, međutim, dostigla svoj vrhunac u Grčkoj sa gradom-državom ili polisom, onim što je Aristotel nazvao „zajednički život radi plemenitog cilja“. U Rimu, osnivaču Rimskog carstva, grad, sam Rim, prvobitno podignut bez plana i reda, rastao je dok se nije pretvorio u model drugim gradovima stvorenim prema njegovom liku i obličju. Čovek koji je mislio da je stvorio grad, mnogo puta ga je, međutim, rušio. Po legendi, Neron je zapalio Rim, ali Rim je Večni grad. Druge gradove, kao što su Berlin i Havana, uništili su ratovi ili nemarnost njihovih vladalaca. Havana, naime, izgleda kao razrušen grad, ne iz vazduha kao Berlin, već iznutra. Berlin je, međutim, kao stari Rim posle požara, rekonstruisan, dok Havana čuva svoju čudnu lepotu u ruševinama. Kao Horacije, dakle, kažem da me ruševine neće zastrašiti. Tako sam u drugim gradovima tražio sjaj koji je imala Havana.“ Giljermo Kabrera Infante, iz Predgovora Pohvala gradu Ovako piše zaljubljenik u gradove, Kubanac G. K. Infante koji je drugu polovinu svog života (1929–2005) proveo u Londonu. Otud ovaj grad i zauzima polovinu prostora ove knjige. U njemu je Kabrera ostvario i najveći deo svoje karijere, objavivši „svog Uliksa“ – čuveni roman Tri tužna tigra, kao i političke eseje Moja Kuba. Ovaj bivši kubanski diplomata, miljenik a potom oponent vlasti, autor je scenarija (pod pseudonimom Giljermo Kain) kultnog filma Vanishing Point iz 1971, kao i manje znanog Wonderwall, u kojem je sarađivao s Džordžom Harisonom. Inače je bio poznanik svih Bitlsa (o kojima i piše). Vrsni lingvista i eksperimentator u jeziku, Infante nas kao saučesnik i svedok vodi i u Pariz, Brisel, Madrid, Veneciju, Njujork, Las Vegas, Majami, Rio de Žaneiro... Iako je pripadao Markesovoj generaciji latinoameričkog buma, ovu etiketu je odbijao. No, svoj talenat nije mogao da ospori. Laureat je Nagrade Servantes 1997, koju je dobio iz ruku španskog kralja Huana Karlosa.

GDE JE ŠTA GLASOVI Saša Radojčić: ZNALAC DIJALEKTIKE Lana Bastašić: KISELINA Mirko Magarašević: TUGOVANKA NEZNANKE Milan Đorđević: DA, SMRT Birsena Džanković: SINGULARITET VRT: HIPSTERI Norman Mejler: BELI CRNAC Šon Vilenc: BOB DILAN, BIT GENERACIJA I AMERIKA ALENA GINZBERGA Dajan M. Hadlston: BIT GENERACIJA: ONI SU BILI HIPSTERI, A NE BITNICI Džejk Kinzi: NERON KAO PROTOHIPSTER? Džejk Kinzi: HIPSTERI I LA PASSION DU RÉEL Mark Grajf: ŠTA JE BIO HIPSTER? Mark Grajf: MIŠLJENJA Rob Horning: SMRT HIPSTERA Li Konstantinu: HIPSTERI I NOVO ZLATNO DOBA Binoj Kampmark: HIPSTERSKI ŠIK: POVRATAK U PROŠLOST Aleksandar Čancev: ŠPENGLEROV HIPSTER Vladimir Gvozden: NAPOMENA O EKONOMSKOJ „POLITICI“ HIPSTERA Vasilija Antonijević: UNIFORMISANOST INDIVIDUALIZACIJE – PARADOKS POKRETA HIPSTERA ILUMINACIJE Elena Mesner: KNJIŽEVNI PREVODI I TRANSNACIONALNO KNJIŽEVNO POLJE RED VOŽNJE Kšištof Varga: U ZEMLJI MORLOKA OTVORENO DELO Jovica Aćin: PRAVILA PISANJA DOZIVI Žil Laforg: STEFAN VASILJEV Džon Makgaern: SVA BOŽJA STVORENJA Mari Luize Kašnic: DVE PRIČE Rejmond Paterson: DVADESET I ŠEST NAČINA DA GLEDAŠ NA CRNCA RAZMENA DAROVA Branislav Živanović: DVOSTRUKI SASTANAK SA SUPROTNOSTIMA (Vladislav Bajac: Hronika sumnje, Geopoetika, Beograd, 2016) Vladimir Stojnić: PRIPOVEDAČKE STUPICE (Oto Horvat: Kao Celanovi ljubavnici, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016) Jasmina Vrbavac: LUK PREOBRAŽAJA (Ivana Dimić: Arzamas, Laguna, Beograd, 2016) Ilhan Pačariz: TABLA GORKIH PILULA (Jelena Lengold: Raščarani svet, Arhipelag, Beograd, 2016) Dajana Milovanov: PUKOVNIKU IMA KO DA PIŠE (Vladimir Tabašević: Pa kao, Laguna, Beograd, 2016) Dragana V. Todoreskov: MILUJUĆI REKU... (Vasa Pavković: Okean Dunav, Zadužbina Petar Kočić, Banjaluka–Beograd, 2016) Predrag Stanković: ČETIRI NEPOVRATA (Saša Stojanović: Priče o kraju, Albatros plus / autorsko izdanje, Beograd, 2016) Bojan Samson: KADA, ZAŠTO I KAKO PISATI? (Dragan Radovančević: Lampeduza i Marko Stojkić: Amigdala, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2016) Đorđe Despić: LUCIDNI DOMETI ESEJA (Slavko Gordić: Osmatračnica, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016) Srđan Srdić: DEFINIŠI SMRT (Don Delilo: Nula K, Geopoetika, Beograd, 2016) Marija Torbica: ŠUM VREMENA GLASNIJI OD BUKE ISTORIJE (Džulijan Barns: Šum vremena, Geopoetika, Beograd, 2016) SVETLA KOMORA Silvia Dražić: O RADOVIMA DANICE BIĆANIĆ Siniša Tucić: TAČKA OSLONCA KAO POČETAK UMETNIČKOG PROCESA U SKULPTURAMA DANICE BIĆANIĆ REČ NA REČ Zoran Ćirić: MONTAŽA U AKCIJI I REAKCIJI KO JE KO MG87 (1), MG 117 (2)

Časopis `Dinar` Izdanje: Srpsko numizmatičarsko društvo. Broj 17. 2001.god. Prilikom kupovine više brojeva časopisa Dinar ostvarujete popust ANTIČKI NOVAC Lokalni novac kolonije Viminacijum - Srdjan R. Koprivica Novac imperatora Nerona Hadrijan - veliki putnik - Slavoljub Petrović Mitološka bića na antičkim kovanicama - Rista Miletić SREDNJEVEKOVNI NOVAC Nepoznata varijanta Dušanovog malog AR novca - Slobodanka Stojaković MODERNI NOVAC Kovani novac dinastije Obrenović - Goran Paunović Greške na papirnim nivčanicama Jugoslavije (1944-2001) - Miomir Arsić Prva jugoslovenska novčanica sa hologramima - Dragan NIkolić MALA ŠKOLA NUMIZMATIKE Enciklopedija numizmatike - Vladimir Mudri Čišćenje moderne numizmatike - Dušan Kovačev Klasifikacija moneta prema izgledu - Bogdan Koprivica PRIKAZI KNJIGA `Novac srpskih velikaša iz vremena carstva` `Novac u Jugoslaviji iz vremena Drugog svetskog rata` AUKCIJA Posle pet aukcija SNDa - Rista Miletić VREDNOSNI PAPIRI Pomoćni apirni novac ODLIKOVANJA, MEDALJE ZNAČKE Kako je redizajniran orden Jugoslovenske zastave prvog stepena - Radomir Stolica Spomen medalje iz 17. i 18. veka posvećene bitki kod Sente - Silvester Gerlović Evropsko prvenstvo u veslanju - Ada Ciganlija 1932 god - Dragan Nikolić Kolo jahača Knez Mihajlo - Mladin Marković Spomen medalja Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu - Radomir Stolica Josip Broz - prvi stranac dobitnik ordena `Pobede` - Stevan L. Radan Muzički jubileji - NEbojša Mitrović Sportski klubovi do II svetskog rata - Slavko Aćin

U svom eseju O gnevu (De ira), rimski stoički mislilac Seneka (4. godina pre nove ere – 65. godina nove ere) tvrdi da je gnev najdestruktivnija od svih strasti: „Nijedna kuga nije više koštala ljudsku rasu.“ Ovo dokazuje i njegov sopstveni život koji je jedva uspeo da sačuva pod jednim gnevnim imperatorom, Kaligulom, a koji je i izgubio pod drugim, Neronom. Ovaj izvanredni novi prevod odabranih odlomaka eseja, predstavljen uz učen uvod i originalni latinski tekst, nudi čitaocima bezvremeni vodič za izbegavanje i izlaženje na kraj sa besom. Živopisno ilustruje zašto je ova emocija toliko opasna i zašto i pojedinci i društvo imaju ogromne prednosti od toga da ga kontrolišu. Uz svoj nepregledni retorički arsenal, uključujući primere iz istorije (posebno Kaliguline užasne vladavine), anegdote, doskočice i veličanstvene uzlete elokvencije, Seneka iznosi svoj slučaj protiv gneva sve jače. Kao strastveni propovednik koji govori o vatri i sumporu pakla, predstavlja nam sumornu sliku moralnih opasnosti kojima nas bes izlaže, nalazeći koren gotovo svakog zla na svetu u ovom otrovnom izvoru. No, onda nas podiže prelepom vizijom drugačijeg puta kojim moramo krenuti, puta praštanja i saosećanja koji je sličan onome što možemo naći u hriščanstvu i budizmu. Senekine misli o besu nisu nikada bile relevantnije nego danas kada necivilizovano ophođenje sve više boji javne debate. Bilo da traže lični rast ili politički uspeh, čitaoci će videti kako je Senekina mudrost vredan protivotrov za pošasti besnog doba. Čitaj dalje

U svom eseju O gnevu (De ira), rimski stoički mislilac Seneka (4. godina pre nove ere – 65. godina nove ere) tvrdi da je gnev najdestruktivnija od svih strasti: „Nijedna kuga nije više koštala ljudsku rasu.“ Ovo dokazuje i njegov sopstveni život koji je jedva uspeo da sačuva pod jednim gnevnim imperatorom, Kaligulom, a koji je i izgubio pod drugim, Neronom. Ovaj izvanredni novi prevod odabranih odlomaka eseja, predstavljen uz učen uvod i originalni latinski tekst, nudi čitaocima bezvremeni vodič za izbegavanje i izlaženje na kraj sa besom. Živopisno ilustruje zašto je ova emocija toliko opasna i zašto i pojedinci i društvo imaju ogromne prednosti od toga da ga kontrolišu. Uz svoj nepregledni retorički arsenal, uključujući primere iz istorije (posebno Kaliguline užasne vladavine), anegdote, doskočice i veličanstvene uzlete elokvencije, Seneka iznosi svoj slučaj protiv gneva sve jače. Kao strastveni propovednik koji govori o vatri i sumporu pakla, predstavlja nam sumornu sliku moralnih opasnosti kojima nas bes izlaže, nalazeći koren gotovo svakog zla na svetu u ovom otrovnom izvoru. No, onda nas podiže prelepom vizijom drugačijeg puta kojim moramo krenuti, puta praštanja i saosećanja koji je sličan onome što možemo naći u hriščanstvu i budizmu. Senekine misli o besu nisu nikada bile relevantnije nego danas kada necivilizovano ophođenje sve više boji javne debate. Bilo da traže lični rast ili politički uspeh, čitaoci će videti kako je Senekina mudrost vredan protivotrov za pošasti besnog doba.

U svom eseju O gnevu (De ira), rimski stoički mislilac Seneka (4. godina pre nove ere – 65. godina nove ere) tvrdi da je gnev najdestruktivnija od svih strasti: „Nijedna kuga nije više koštala ljudsku rasu.“ Ovo dokazuje i njegov sopstveni život koji je jedva uspeo da sačuva pod jednim gnevnim imperatorom, Kaligulom, a koji je i izgubio pod drugim, Neronom. Ovaj izvanredni novi prevod odabranih odlomaka eseja, predstavljen uz učen uvod i originalni latinski tekst, nudi čitaocima bezvremeni vodič za izbegavanje i izlaženje na kraj sa besom. Živopisno ilustruje zašto je ova emocija toliko opasna i zašto i pojedinci i društvo imaju ogromne prednosti od toga da ga kontrolišu. Uz svoj nepregledni retorički arsenal, uključujući primere iz istorije (posebno Kaliguline užasne vladavine), anegdote, doskočice i veličanstvene uzlete elokvencije, Seneka iznosi svoj slučaj protiv gneva sve jače. Kao strastveni propovednik koji govori o vatri i sumporu pakla, predstavlja nam sumornu sliku moralnih opasnosti kojima nas bes izlaže, nalazeći koren gotovo svakog zla na svetu u ovom otrovnom izvoru. No, onda nas podiže prelepom vizijom drugačijeg puta kojim moramo krenuti, puta praštanja i saosećanja koji je sličan onome što možemo naći u hriščanstvu i budizmu. Senekine misli o besu nisu nikada bile relevantnije nego danas kada necivilizovano ophođenje sve više boji javne debate. Bilo da traže lični rast ili politički uspeh, čitaoci će videti kako je Senekina mudrost vredan protivotrov za pošasti besnog doba.

Opis proizvoda U svom eseju O gnevu (De ira), rimski stoički mislilac Seneka (4. godina pre nove ere – 65. godina nove ere) tvrdi da je gnev najdestruktivnija od svih strasti: „Nijedna kuga nije više koštala ljudsku rasu.“ Ovo dokazuje i njegov sopstveni život koji je jedva uspeo da sačuva pod jednim gnevnim imperatorom, Kaligulom, a koji je i izgubio pod drugim, Neronom. Ovaj izvanredni novi prevod odabranih odlomaka eseja, predstavljen uz učen uvod i originalni latinski tekst, nudi čitaocima bezvremeni vodič za izbegavanje i izlaženje na kraj sa besom. Živopisno ilustruje zašto je ova emocija toliko opasna i zašto i pojedinci i društvo imaju ogromne prednosti od toga da ga kontrolišu. Uz svoj nepregledni retorički arsenal, uključujući primere iz istorije (posebno Kaliguline užasne vladavine), anegdote, doskočice i veličanstvene uzlete elokvencije, Seneka iznosi svoj slučaj protiv gneva sve jače. Kao strastveni propovednik koji govori o vatri i sumporu pakla, predstavlja nam sumornu sliku moralnih opasnosti kojima nas bes izlaže, nalazeći koren gotovo svakog zla na svetu u ovom otrovnom izvoru. No, onda nas podiže prelepom vizijom drugačijeg puta kojim moramo krenuti, puta praštanja i saosećanja koji je sličan onome što možemo naći u hriščanstvu i budizmu. Senekine misli o besu nisu nikada bile relevantnije nego danas kada necivilizovano ophođenje sve više boji javne debate. Bilo da traže lični rast ili politički uspeh, čitaoci će videti kako je Senekina mudrost vredan protivotrov za pošasti besnog doba. Vidi još informacija