Prodajemo odličan plac na dobroj lokaciji koji je po Informaciji o lokaciji namenjen za izgradnju porodično-stambenog objekta P+2+PTK. Uknjižen. Za preporuku. Agencijska provizija 2%.//Agent:065/2555603//

Stanislav Živković - BEOGRADSKI IMPRESIONISTI (Zlatousti, Beograd, 2004, tvrd povez, 143 str., ilustrovano) Nikola Bešević, Dragoslav Vasiljević-Figa, Beta Vukanović, Paško Vučetić, Dragomir Glišić, Mališa Glišić, Miloš Golubović, Viktor Živković, Ljubomir Ivanović, Danica Jovanović, Kosta Josipović, Vidosava Kovačević, Aleksandar-Šaca Lazarević, Zorica Simeonović-Lazić, Ana Marinković, Kosta Miličević, Milan Milovanović, Živorad Nastasijević, Dragoljub Pavlović, Miodrag Petrović, Nadežda Petrović, Pavle Predragović, Veljko Stanojević, Borivoje Stevanović, Natalija Cvetković

Stanislav Živković - Beogradski Impresionisti (Zlatousti, Beograd, 2004, tvrd povez, 143 str., ilustrovano) Nikola Bešević, Dragoslav Vasiljević-Figa, Beta Vukanović, Paško Vučetić, Dragomir Glišić, Mališa Glišić, Miloš Golubović, Viktor Živković, Ljubomir Ivanović, Danica Jovanović, Kosta Josipović, Vidosava Kovačević, Aleksandar-Šaca Lazarević, Zorica Simeonović-Lazić, Ana Marinković, Kosta Miličević, Milan Milovanović, Živorad Nastasijević, Dragoljub Pavlović, Miodrag Petrović, Nadežda Petrović, Pavle Predragović, Veljko Stanojević, Borivoje Stevanović, Natalija Cvetković

Naslov: Na Golgotu Autor: Stevan Bešević Izdavač: Beograd : Knjižara `Napredak` Godina izdanja: 1920 Pismo: ćirilica Br. strana: 110, ilustrovano Format: 20 cm Povez: meki, prošiveno Knjiga je solidno očuvana iako je stara više od 100 godina: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, ali su neznatno iskrzani na slobodnim ivicama, pogotovu u slobodnim uglovima; korice su kao na slici, papirne su, nedostaje deo papira na rikni i jedan ugao na zadnjoj strani. Na unutrašnjoj strani predlista posveta sa veoma lepim pečatom škole (Osnovna škola grada Mladenovca) koja je ovom knjigom darovala svog odličnog učenika (na skeniranoj slici je ime učenika virtuelno prekriveno, u prirodi se vidi). Ilustrovao Nikola Bešević, naš poznati slikar, inače sin Stevanov. Stevan Bešević (Sremska Mitrovica, 23. avgust 1868 — Beograd, 6. novembar 1942) je bio sudijski činovnik, advokat, novinar, urednik satiričnog lista Vrač pogađač i ilustrovanih dečjih novina Naš list, konstruktor i graditelj letećih modela. Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Potpis prethonog vlasnika na predlistu. Izdavač: Jugoslavija - Beograd, 1977. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 28 cm. 147 str. Kunstdruk, ilusreacije pun kolor Nikola Bešević, Dragoslav Vasiljević-Figa, Beta Vukanović, Paško Vučetić, Dragomir Glišić, Mališa Glišić, Miloš Golubović, Viktor Živković, Ljubomir Ivanović, Danica Jovanović, Kosta Josipović, Vidosava Kovačević, Aleksandar-Šaca Lazarević, Zorica Simeonović-Lazić, Ana Marinković, Kosta Miličević, Milan Milovanović, Živorad Nastasijević, Dragoljub Pavlović, Miodrag Petrović, Nadežda Petrović, Pavle Predragović, Veljko Stanojević, Borivoje Stevanović, Natalija Cvetković

Knjiga je nova. Slikarstvo Srba iz Krajine u XX vijeku / Petar Petrović, Nikola Kusovac Beograd 2001. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (27 cm), 116 strana. Umetnici: Pero Popović, Todor Švrakić, Lazar Drljača, Stojan Aralica, Jovan Bijelić, Đoko Mazalić, Sreten Stojanović, Nikola Bešević, Milica Bešević, Lazar Mikulić, Kosta Hakman, Živko Stojsavljević, Dragutin Mitrinović, Božidar, Nikolić, Milan Četić, Nikola Graovac, Dušan Brkić, Miloš Bajić, Mirko Počuča, Dmitar Trivić, Branko Omčikus, Olivera Kangrga, Ksenija Divjak, Boško Karanović, Stojan Ćelić, Milovan Vidak, Petar Omčikus, Milan Sovilj, Dragan Čubrić, Svetislav Đurić, Sreten Mlinarević - Miskin, Dušan Simić, Jovan Spremo, Đorđe Petrović, Đuro Jančić, Radovan Kragulj, Zdravko Mandić, Branko Miljuš, Rajko Samardžija, Marko Stupar, Zdravko Vajagić, Milorad Maravić, Dušan Gavela, Dragan Dobrić, Vladan Subotić, Đuro Radlović, Mile Grozdanić, Drago Došen, Mirjana Maoduš, Milan Blanuša, Dragoš Kalajić, Čedomir Kesić, Ljiljana Bursać, Tatjana Jerot - Đuričković, Milutin Kopanja, Ljubica Mrkalj Mirko Kukolj Don, Nikola Rusić, Marina Nonković Šrajber, Ljubomir Gajić, Luka Dukić, Milan Sabljić, Biljana Gavranović, Zdravko Mirčeta, Mihailo Rakita, Boško Vukojević, Danica Basta, Divna Jelenković - Novković, Jovo Puškar, Zoran Egić, Verica Karanović - Ilić, Novica Arnaut, Nenad Vojčić, Zoran Marković, Nenad Bračić, Stojan Rađenović, Nikola Džepina, Slobodan Dragaš, Slobodan Graovac, Radomir Knežević, Mirjana Rokvić - Zlatanović, Đorđe Arnaut, Branka - Brana Omčikus, Žarko Vučković, Zoran Graovac, Željko Komosar, Milenko Divjak, Zoran Banović, Aleksandar Graovac, Petar Radlović, Zoran Radonjić

Stevan Bešević Sa starih žicaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСтеван Бешевић[1] (Сремска Митровица, 23. август 1868 — Београд, 6. новембар 1942) био је судијски чиновник, адвокат, новинар, уредник сатиричног листа Врач погађач и илустрованих дечјих новина Наш лист, конструктор и градитељ летећих модела.БиографијаПородица Стевана Бешевића: отац, мајка, супруга и четворо деце.Стеван Бешевић рођен је у Срему, у Митровици, крајем лета 1868. године. Потиче из православне свештеничке породице из села Баљци код Дрниша. Отац Петар, грађевински радник а затим трговац, као млад се доселио из Далмације у Срем, где је оженио Милеву Њиноверсковић, Стеванову мајку аустријско-пољског порекла.[2]Стеван са супругом Олгом.Стеван је у родном граду завршио основну школу и започео реалну гимназију, коју је потом завршио у очевом завичају у Сплиту. Сарађивао је у српским листовима од 1893. године, најпре у Бранковом колу и задарском Српском гласу.[3] Књижевни рад започиње у Сплиту, где је од 1892. године био судски практикант. Након што се настанио у Сплиту, 1895. оженио се Олгом Питоњеф, Русинком из угледне породице земљопоседника, некадашњих Козака, са којом је већ имао двоје деце, Николу и Петра.[2] Олга је била виолинисткиња, а касније професорка Музичке школе „Станковић" у Београду. У Сплиту је отворио адвокатску канцеларију, а потом и у Дубровнику. Због алегоријске песме Вила и орао из 1894. године, која је била забрањена, одговарао је пред аустроугарском влашћу.Стеван Бешевић и ћерка Милица Бешевић.Након што је добио треће дете са Олгом, Милицу, са породицом се 1896. године преселио у Загреб, због бољих могућности за рад и за школовање деце.[2] У Загребу се родила и Вукосава, четврто дете у породици. У овом периоду, Стеван се бавио новинарством и књижевношћу, а једно време је имао и фотографску радњу. Као велики следбеник Змаја био је један од организатора Змајеве прославе 1899. године у Загребу. Изабран је крајем 1906. године за потпредседника загребачког Друштва за оснивање српских народних књижница. Примао је једно време, као „осиротели књижевник" у Загребу, новчану помоћ од „Задужбине Мијаила и Марије Миливојевића". Године 1911, у немирна времена и предвечерје великих ратова, са породицом се доселио у Београд, како би избегао ратовање на аустроугарској страни против Србије.[4]Стеван је на почетку Првог светског рата био чиновник Српског Пресбироа, у својству преводиоца. Примљен је децембра 1914. године заједно са супругом Олгом и децом у српско поданство.[5] Повлачио се са српском војском и стигао на Крф 1916. године. Ту је уређивао Српске новине. Стева је био блиски пријатељ и заштитник песника Владислава Петковића Диса. Године 1928. му је званично признато (за године указне службе) да је од 28. августа 1891. па до 28. јуна 1914. године провео као „национални радник".[6] Пензионисан је 1935. године.Уређивао је више година двонедељни лист Врач, као и илустровани шаљиви календар Врач погађач (од 1906).[7] Био је уредник дечијег Нашег листа у Београду од 1921. године и уредник Службених новина Краљевине Југославије од 1934. до 1941. године. Бавио се и поезијом и за разне часописе писао песме, лирске и сатиричне. За његову поезију, додуше, Урош Џонић рекао је Као песник нема снажнијих акцената у изразу ни дубине у емоцији. Његова поезија је више дескриптивна, одише нечим старинским и конвенционалним. Има нешто успелих песама за децу, али те дечје и хумористично-сатиричне песме (око 1.000) — у доба Змаја или одмах после њега — немају много духа и оштрине.[8] Аутор је задружне химне „Ратарка" (1899).За време немачког бомбардовања Београда 1941. године тешко је рањен, а у бомбардовању су трагично погинуле супруга Олга и кћерка Милица. Умро је септембра 1942. године у престоничкој болници, од последица повреда.[9]Деца Стевана Бешевића су Петар, дугогодишњи дописник агенције „Авала” и интендантски официр српске војске у Солуну, кћерка Вукосава, модел Уроша Предића, син Никола Бешевић и кћерка Милица Бешевић, академски сликари.[10]КонструкторСтеван Бешевић био је човек свестраних интересовања и радозналог духа. Осим што је био адвокат и новинар, веома су га привлачиле и књижевност, биологија, филозофија и техника, а бавио се узгред многим наукама. Био је један од првих људи у Србији који су израђивали моделе авиона. Прве моделе израдио је у Загребу и демонстрирао их 1910. године. Загребачке новине Србобран су и 1909. године писале о његовом изуму: Стеван Бешевић, пјесник и припадник Србобрановог круга направио је нови модел, прототип летјелице. Аутор каже да су се стручњаци веома повољно изразили о Соколу који има облик велике птице са раширеним крилима и репом. Жали се да Срби немају вјере у своје људе, који вјерују додуше у напредак, али на томе... раде неки други уди, а не Срби. [11][12] Касније је наставио рад у Београду, а то демонстрирао 1911. године, где је највише пажње побудио лет модела хеликоптера. После Првог светског рата наставио је са новим моделима једнокрилаца, двокрилаца па и вишекрилаца, а циљ му је био проверавање замисли о усавршавању авиона, те је стекао признања за неколико патената из аеро-наутике. Његови модели су за погон користили гумену траку.9/5

Stevan Bešević Sa starih žicaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСтеван Бешевић[1] (Сремска Митровица, 23. август 1868 — Београд, 6. новембар 1942) био је судијски чиновник, адвокат, новинар, уредник сатиричног листа Врач погађач и илустрованих дечјих новина Наш лист, конструктор и градитељ летећих модела.БиографијаПородица Стевана Бешевића: отац, мајка, супруга и четворо деце.Стеван Бешевић рођен је у Срему, у Митровици, крајем лета 1868. године. Потиче из православне свештеничке породице из села Баљци код Дрниша. Отац Петар, грађевински радник а затим трговац, као млад се доселио из Далмације у Срем, где је оженио Милеву Њиноверсковић, Стеванову мајку аустријско-пољског порекла.[2]Стеван са супругом Олгом.Стеван је у родном граду завршио основну школу и започео реалну гимназију, коју је потом завршио у очевом завичају у Сплиту. Сарађивао је у српским листовима од 1893. године, најпре у Бранковом колу и задарском Српском гласу.[3] Књижевни рад започиње у Сплиту, где је од 1892. године био судски практикант. Након што се настанио у Сплиту, 1895. оженио се Олгом Питоњеф, Русинком из угледне породице земљопоседника, некадашњих Козака, са којом је већ имао двоје деце, Николу и Петра.[2] Олга је била виолинисткиња, а касније професорка Музичке школе „Станковић" у Београду. У Сплиту је отворио адвокатску канцеларију, а потом и у Дубровнику. Због алегоријске песме Вила и орао из 1894. године, која је била забрањена, одговарао је пред аустроугарском влашћу.Стеван Бешевић и ћерка Милица Бешевић.Након што је добио треће дете са Олгом, Милицу, са породицом се 1896. године преселио у Загреб, због бољих могућности за рад и за школовање деце.[2] У Загребу се родила и Вукосава, четврто дете у породици. У овом периоду, Стеван се бавио новинарством и књижевношћу, а једно време је имао и фотографску радњу. Као велики следбеник Змаја био је један од организатора Змајеве прославе 1899. године у Загребу. Изабран је крајем 1906. године за потпредседника загребачког Друштва за оснивање српских народних књижница. Примао је једно време, као „осиротели књижевник" у Загребу, новчану помоћ од „Задужбине Мијаила и Марије Миливојевића". Године 1911, у немирна времена и предвечерје великих ратова, са породицом се доселио у Београд, како би избегао ратовање на аустроугарској страни против Србије.[4]Стеван је на почетку Првог светског рата био чиновник Српског Пресбироа, у својству преводиоца. Примљен је децембра 1914. године заједно са супругом Олгом и децом у српско поданство.[5] Повлачио се са српском војском и стигао на Крф 1916. године. Ту је уређивао Српске новине. Стева је био блиски пријатељ и заштитник песника Владислава Петковића Диса. Године 1928. му је званично признато (за године указне службе) да је од 28. августа 1891. па до 28. јуна 1914. године провео као „национални радник".[6] Пензионисан је 1935. године.Уређивао је више година двонедељни лист Врач, као и илустровани шаљиви календар Врач погађач (од 1906).[7] Био је уредник дечијег Нашег листа у Београду од 1921. године и уредник Службених новина Краљевине Југославије од 1934. до 1941. године. Бавио се и поезијом и за разне часописе писао песме, лирске и сатиричне. За његову поезију, додуше, Урош Џонић рекао је Као песник нема снажнијих акцената у изразу ни дубине у емоцији. Његова поезија је више дескриптивна, одише нечим старинским и конвенционалним. Има нешто успелих песама за децу, али те дечје и хумористично-сатиричне песме (око 1.000) — у доба Змаја или одмах после њега — немају много духа и оштрине.[8] Аутор је задружне химне „Ратарка" (1899).За време немачког бомбардовања Београда 1941. године тешко је рањен, а у бомбардовању су трагично погинуле супруга Олга и кћерка Милица. Умро је септембра 1942. године у престоничкој болници, од последица повреда.[9]Деца Стевана Бешевића су Петар, дугогодишњи дописник агенције „Авала” и интендантски официр српске војске у Солуну, кћерка Вукосава, модел Уроша Предића, син Никола Бешевић и кћерка Милица Бешевић, академски сликари.[10]КонструкторСтеван Бешевић био је човек свестраних интересовања и радозналог духа. Осим што је био адвокат и новинар, веома су га привлачиле и књижевност, биологија, филозофија и техника, а бавио се узгред многим наукама. Био је један од првих људи у Србији који су израђивали моделе авиона. Прве моделе израдио је у Загребу и демонстрирао их 1910. године. Загребачке новине Србобран су и 1909. године писале о његовом изуму: Стеван Бешевић, пјесник и припадник Србобрановог круга направио је нови модел, прототип летјелице. Аутор каже да су се стручњаци веома повољно изразили о Соколу који има облик велике птице са раширеним крилима и репом. Жали се да Срби немају вјере у своје људе, који вјерују додуше у напредак, али на томе... раде неки други уди, а не Срби. [11][12] Касније је наставио рад у Београду, а то демонстрирао 1911. године, где је највише пажње побудио лет модела хеликоптера. После Првог светског рата наставио је са новим моделима једнокрилаца, двокрилаца па и вишекрилаца, а циљ му је био проверавање замисли о усавршавању авиона, те је стекао признања за неколико патената из аеро-наутике. Његови модели су за погон користили гумену траку.9/5

Stevan Bešević Sa starih žicaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСтеван Бешевић[1] (Сремска Митровица, 23. август 1868 — Београд, 6. новембар 1942) био је судијски чиновник, адвокат, новинар, уредник сатиричног листа Врач погађач и илустрованих дечјих новина Наш лист, конструктор и градитељ летећих модела.БиографијаПородица Стевана Бешевића: отац, мајка, супруга и четворо деце.Стеван Бешевић рођен је у Срему, у Митровици, крајем лета 1868. године. Потиче из православне свештеничке породице из села Баљци код Дрниша. Отац Петар, грађевински радник а затим трговац, као млад се доселио из Далмације у Срем, где је оженио Милеву Њиноверсковић, Стеванову мајку аустријско-пољског порекла.[2]Стеван са супругом Олгом.Стеван је у родном граду завршио основну школу и започео реалну гимназију, коју је потом завршио у очевом завичају у Сплиту. Сарађивао је у српским листовима од 1893. године, најпре у Бранковом колу и задарском Српском гласу.[3] Књижевни рад започиње у Сплиту, где је од 1892. године био судски практикант. Након што се настанио у Сплиту, 1895. оженио се Олгом Питоњеф, Русинком из угледне породице земљопоседника, некадашњих Козака, са којом је већ имао двоје деце, Николу и Петра.[2] Олга је била виолинисткиња, а касније професорка Музичке школе „Станковић" у Београду. У Сплиту је отворио адвокатску канцеларију, а потом и у Дубровнику. Због алегоријске песме Вила и орао из 1894. године, која је била забрањена, одговарао је пред аустроугарском влашћу.Стеван Бешевић и ћерка Милица Бешевић.Након што је добио треће дете са Олгом, Милицу, са породицом се 1896. године преселио у Загреб, због бољих могућности за рад и за школовање деце.[2] У Загребу се родила и Вукосава, четврто дете у породици. У овом периоду, Стеван се бавио новинарством и књижевношћу, а једно време је имао и фотографску радњу. Као велики следбеник Змаја био је један од организатора Змајеве прославе 1899. године у Загребу. Изабран је крајем 1906. године за потпредседника загребачког Друштва за оснивање српских народних књижница. Примао је једно време, као „осиротели књижевник" у Загребу, новчану помоћ од „Задужбине Мијаила и Марије Миливојевића". Године 1911, у немирна времена и предвечерје великих ратова, са породицом се доселио у Београд, како би избегао ратовање на аустроугарској страни против Србије.[4]Стеван је на почетку Првог светског рата био чиновник Српског Пресбироа, у својству преводиоца. Примљен је децембра 1914. године заједно са супругом Олгом и децом у српско поданство.[5] Повлачио се са српском војском и стигао на Крф 1916. године. Ту је уређивао Српске новине. Стева је био блиски пријатељ и заштитник песника Владислава Петковића Диса. Године 1928. му је званично признато (за године указне службе) да је од 28. августа 1891. па до 28. јуна 1914. године провео као „национални радник".[6] Пензионисан је 1935. године.Уређивао је више година двонедељни лист Врач, као и илустровани шаљиви календар Врач погађач (од 1906).[7] Био је уредник дечијег Нашег листа у Београду од 1921. године и уредник Службених новина Краљевине Југославије од 1934. до 1941. године. Бавио се и поезијом и за разне часописе писао песме, лирске и сатиричне. За његову поезију, додуше, Урош Џонић рекао је Као песник нема снажнијих акцената у изразу ни дубине у емоцији. Његова поезија је више дескриптивна, одише нечим старинским и конвенционалним. Има нешто успелих песама за децу, али те дечје и хумористично-сатиричне песме (око 1.000) — у доба Змаја или одмах после њега — немају много духа и оштрине.[8] Аутор је задружне химне „Ратарка" (1899).За време немачког бомбардовања Београда 1941. године тешко је рањен, а у бомбардовању су трагично погинуле супруга Олга и кћерка Милица. Умро је септембра 1942. године у престоничкој болници, од последица повреда.[9]Деца Стевана Бешевића су Петар, дугогодишњи дописник агенције „Авала” и интендантски официр српске војске у Солуну, кћерка Вукосава, модел Уроша Предића, син Никола Бешевић и кћерка Милица Бешевић, академски сликари.[10]КонструкторСтеван Бешевић био је човек свестраних интересовања и радозналог духа. Осим што је био адвокат и новинар, веома су га привлачиле и књижевност, биологија, филозофија и техника, а бавио се узгред многим наукама. Био је један од првих људи у Србији који су израђивали моделе авиона. Прве моделе израдио је у Загребу и демонстрирао их 1910. године. Загребачке новине Србобран су и 1909. године писале о његовом изуму: Стеван Бешевић, пјесник и припадник Србобрановог круга направио је нови модел, прототип летјелице. Аутор каже да су се стручњаци веома повољно изразили о Соколу који има облик велике птице са раширеним крилима и репом. Жали се да Срби немају вјере у своје људе, који вјерују додуше у напредак, али на томе... раде неки други уди, а не Срби. [11][12] Касније је наставио рад у Београду, а то демонстрирао 1911. године, где је највише пажње побудио лет модела хеликоптера. После Првог светског рата наставио је са новим моделима једнокрилаца, двокрилаца па и вишекрилаца, а циљ му је био проверавање замисли о усавршавању авиона, те је стекао признања за неколико патената из аеро-наутике. Његови модели су за погон користили гумену траку.9/5

Stevan Bešević Sa starih žicaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСтеван Бешевић[1] (Сремска Митровица, 23. август 1868 — Београд, 6. новембар 1942) био је судијски чиновник, адвокат, новинар, уредник сатиричног листа Врач погађач и илустрованих дечјих новина Наш лист, конструктор и градитељ летећих модела.БиографијаПородица Стевана Бешевића: отац, мајка, супруга и четворо деце.Стеван Бешевић рођен је у Срему, у Митровици, крајем лета 1868. године. Потиче из православне свештеничке породице из села Баљци код Дрниша. Отац Петар, грађевински радник а затим трговац, као млад се доселио из Далмације у Срем, где је оженио Милеву Њиноверсковић, Стеванову мајку аустријско-пољског порекла.[2]Стеван са супругом Олгом.Стеван је у родном граду завршио основну школу и започео реалну гимназију, коју је потом завршио у очевом завичају у Сплиту. Сарађивао је у српским листовима од 1893. године, најпре у Бранковом колу и задарском Српском гласу.[3] Књижевни рад започиње у Сплиту, где је од 1892. године био судски практикант. Након што се настанио у Сплиту, 1895. оженио се Олгом Питоњеф, Русинком из угледне породице земљопоседника, некадашњих Козака, са којом је већ имао двоје деце, Николу и Петра.[2] Олга је била виолинисткиња, а касније професорка Музичке школе „Станковић" у Београду. У Сплиту је отворио адвокатску канцеларију, а потом и у Дубровнику. Због алегоријске песме Вила и орао из 1894. године, која је била забрањена, одговарао је пред аустроугарском влашћу.Стеван Бешевић и ћерка Милица Бешевић.Након што је добио треће дете са Олгом, Милицу, са породицом се 1896. године преселио у Загреб, због бољих могућности за рад и за школовање деце.[2] У Загребу се родила и Вукосава, четврто дете у породици. У овом периоду, Стеван се бавио новинарством и књижевношћу, а једно време је имао и фотографску радњу. Као велики следбеник Змаја био је један од организатора Змајеве прославе 1899. године у Загребу. Изабран је крајем 1906. године за потпредседника загребачког Друштва за оснивање српских народних књижница. Примао је једно време, као „осиротели књижевник" у Загребу, новчану помоћ од „Задужбине Мијаила и Марије Миливојевића". Године 1911, у немирна времена и предвечерје великих ратова, са породицом се доселио у Београд, како би избегао ратовање на аустроугарској страни против Србије.[4]Стеван је на почетку Првог светског рата био чиновник Српског Пресбироа, у својству преводиоца. Примљен је децембра 1914. године заједно са супругом Олгом и децом у српско поданство.[5] Повлачио се са српском војском и стигао на Крф 1916. године. Ту је уређивао Српске новине. Стева је био блиски пријатељ и заштитник песника Владислава Петковића Диса. Године 1928. му је званично признато (за године указне службе) да је од 28. августа 1891. па до 28. јуна 1914. године провео као „национални радник".[6] Пензионисан је 1935. године.Уређивао је више година двонедељни лист Врач, као и илустровани шаљиви календар Врач погађач (од 1906).[7] Био је уредник дечијег Нашег листа у Београду од 1921. године и уредник Службених новина Краљевине Југославије од 1934. до 1941. године. Бавио се и поезијом и за разне часописе писао песме, лирске и сатиричне. За његову поезију, додуше, Урош Џонић рекао је Као песник нема снажнијих акцената у изразу ни дубине у емоцији. Његова поезија је више дескриптивна, одише нечим старинским и конвенционалним. Има нешто успелих песама за децу, али те дечје и хумористично-сатиричне песме (око 1.000) — у доба Змаја или одмах после њега — немају много духа и оштрине.[8] Аутор је задружне химне „Ратарка" (1899).За време немачког бомбардовања Београда 1941. године тешко је рањен, а у бомбардовању су трагично погинуле супруга Олга и кћерка Милица. Умро је септембра 1942. године у престоничкој болници, од последица повреда.[9]Деца Стевана Бешевића су Петар, дугогодишњи дописник агенције „Авала” и интендантски официр српске војске у Солуну, кћерка Вукосава, модел Уроша Предића, син Никола Бешевић и кћерка Милица Бешевић, академски сликари.[10]КонструкторСтеван Бешевић био је човек свестраних интересовања и радозналог духа. Осим што је био адвокат и новинар, веома су га привлачиле и књижевност, биологија, филозофија и техника, а бавио се узгред многим наукама. Био је један од првих људи у Србији који су израђивали моделе авиона. Прве моделе израдио је у Загребу и демонстрирао их 1910. године. Загребачке новине Србобран су и 1909. године писале о његовом изуму: Стеван Бешевић, пјесник и припадник Србобрановог круга направио је нови модел, прототип летјелице. Аутор каже да су се стручњаци веома повољно изразили о Соколу који има облик велике птице са раширеним крилима и репом. Жали се да Срби немају вјере у своје људе, који вјерују додуше у напредак, али на томе... раде неки други уди, а не Срби. [11][12] Касније је наставио рад у Београду, а то демонстрирао 1911. године, где је највише пажње побудио лет модела хеликоптера. После Првог светског рата наставио је са новим моделима једнокрилаца, двокрилаца па и вишекрилаца, а циљ му је био проверавање замисли о усавршавању авиона, те је стекао признања за неколико патената из аеро-наутике. Његови модели су за погон користили гумену траку.9/5

Izdavač: Jugoslavenski leksikografski zavod `Miroslav Krleža` Godina: 1984.-1987. Broj strana: 1437, ilustrovano Format: 29x21.5 Povez: tvrd sa omotom veoma dobro / odlično očuvano omotači kao na slikama retko u ponudi tags: istorija jugoslovenskog slikarstva umetnosti janson istorija umetnosti savremeno jugoslovensko srpsko hrvatsko slikarstvo slikari jugoslavije jugoslovenski umetnici moderna avangarda postmoderna romantizam barokno slikarstvo baroka naivna naivno naiva leonid sejka mediala aleksandar tomasevic Ante Abramović (1903—1985) Aleksa Arsović (1948) Marina Abramović (1946), umetnik performansa Dimitrije Avramović (1815—1855) Dušan Adamović (1893—1975) Miroljub Aleksić (1919) Nikola Aleksić (1808—1873) Stevan Aleksić (1876—1923) Đorđe Alfirević (1976) Đorđe Andrejević Kun (1904—1964) Krsta Andrejević (1928—1989) Mileta Andrejević (1925—1989) Danica Antić (1916—1989) Emanuil Manojlo Antonović (oko 1785—1829), ikonopisac i pozlatar Stojan Aralica (1883—1980) Svetomir Arsić-Basara (1928) Milenko Atanacković (1875—1955) Borislav Boro Aleksić (1936) Lazar Vozarević (1925—1968) Miro Glavurtić (1932) Nedeljko Gvozdenović (1902—1988) Radomir Damnjanović Damnjan (1935) Aleksandar Deroko (1894—1988) mih s petrov mihailo s petrov Živko Đak (1942) Hristofor Žefarović (1710—1753) Radojica Živanović Noe (1903—1944) Olja Ivanjicki (1931—2009) Olga Jevrić (1922—2014) Ignjat Job (1895—1936) ... Miloš Bajić (1915—1995) Georgije Bakalović (1786—1843) Bora Baruh (1911—1942) Dragan Bartula (1959—) Danica Basta (1951) Dimitrije Bačević (poč. XVIII veka — 1762) Bojan Bem (1936) Radivoj Berbakov (1925—2003) Nikola Bešević (1892—1970) Jovan Bijelić (1886—1964) Aleksandar Blatnik (1944) Nikola Kolja Božović (1975) Mihajlo Bokorić (1730—1817) Kosara Bokšan (1925—2009) Ana Bondžić (1976) Đorđe Bošan (1918—1984) Kosta Bradić (1927) Janko Brašić (1906—1994) Ljubiša Brković (1943) Miroslava Brković (1979-) Dobrivoje Beljkašić (1923) Zoran M. Blagojević (1947—2007) Spiridon Špiro Bocarić (1876—1941) Anastas Bocarić (1864—1944) Slavoljub Slava Bogojević (1922—1978) Vera Božičković Popović (1920—2002) Ana Bukvić Ivković (1947—2016) Kosta Bunjuševac (1948) Milan Butozan (1905—1943)

Prodajem Zemljište, Medaković, Voždovac, Beograd, €90.000 Vrsta: Prodajem Zemljište Područje: Voždovac Lokacija: Medaković Adresa: Nikole Beševića, Medaković padina, Beograd, Srbija Cena: €90.000 Zemljište: 300 m2 Opis: Agencijski ID: 70910, uknjižen. Agent Nemanja. Više informacija na: www.beocitynekretnine.rs Agencijska provizija 2%. Telefoni: 060/328-3901 • 060/555-9720 • 011/328-3901. Kontakt van radnog vremena: [email protected] Više detalja na: beocitynekretnine.rs/realestate/vie... Oglasio: BEOCITY NEKRETNINE Registarski broj: 554 Mobitel: 060/328-3901 Telefon: 011/328-3901 Kontaktiraj Oglašivača Oglas Broj: 3020299 (100070910) Postavljeno: 15 May, 2023 Zadnja Promena: 15 May, 2023 Tags: Nekretnine Medaković | Prodaja Zemljišta Medaković | Nekretnine Voždovac | Prodaja Zemljišta Voždovac | Nekretnine Beograd | Prodaja Zemljišta Beograd

Prodajem Građevinsko Zemljište, Kumodraž, Voždovac, Beograd, €93.000 Vrsta: Prodajem Građevinsko Zemljište Područje: Voždovac Lokacija: Kumodraž Adresa: Nikole Beševića, Voždovac, BEOGRAD, Srbija Energetski Razred: Izuzeto od certificiranja Cena: €93.000 Zemljište: 3 m2 Opis: Prodajemo odličan plac na dobroj lokaciji koji je po Informaciji o lokaciji namenjen za izgradnju porodično-stambenog objekta P+2+PTK. Uknjižen. Za preporuku. Agencijska provizija 2%.//Agent:065/2555603// Više detalja na: atasenekretnine.rs/estate... Registarski broj: 26 Klikni za telefonski broj Klikni za telefonski broj Kontaktiraj Oglašivača Oglas Broj: 3248817 (50203) Postavljeno: 23 Mar, 2024 Zadnja Promena: 23 Mar, 2024 Tags: Nekretnine Kumodraž | Prodaja Građevinskih Zemljišta Kumodraž | Nekretnine Voždovac | Prodaja Građevinskih Zemljišta Voždovac | Nekretnine Beograd | Prodaja Građevinskih Zemljišta Beograd

Dodatno Odmah useljiv Ostalo Terasa Interfon Dodatni opis Nikole Beševića, NP/3, Stvarna površina-58m2 , ugovorna površina-56.57m2, Na prodaju dvosoban stan u polusuterenu zgrade sa građevinskom dozvolom. Stan ima dva ulaza, iz zgrade i iz dvorišta. U sastavu stana je i natkrivena terasa od 16m2 koju koristi samo ovaj stan. Zgrada je iz 2009. godine, u stanu je pvc stolarija, nema vlage i stan je u dobrom stanju. Parking u dvorištu zgrade. Na 600 metara od Super Vera i okretnice autobusa 26. Stan se prodaje prazan, trenutno je izdat. Agencijska provizija koju plaća kupac pri kupovini ove nepokretnosti iznosi 2% od dogovorene kupoprodajne cene Oznaka na mapi pokazuje približnu lokaciju nekretnine ali ne i tačnu adresu ID#88703

apartment Sobe: 2 Površina: 60m2 Lokacija: Beograd,Voždovac,Vojvode Vlahovića srStvarna površina-60m2 , ugovorna površina-54.07m2, Na prodaju dvoiposoban stan u zgradi iz 2009god., na prvom spratu, zgrada izgrađena sa pravosnažnom građevinskom dozvolom, parking iza zgrade za stanare zgrade. Stan je u vrlo dobrom očuvanom stanju sa dve terase, odlične strukture. Odličan i za izdavanje, dugogodišnji stanari u stanu. 600m od okretnice autobusa 26 Braće Jerković i Super Vera. Stan se prodaje prazan sa ugrađenom kuhinjom. Za svaku preporuku. Mali režijski troškovi. Agencijska provizija koju plaća kupac pri kupovini ove nepokretnosti iznosi 2% od dogovorene kupoprodajne cene Oznaka na mapi pokazuje približnu lokaciju nekretnine ali ne i tačnu adresu 1/3 Nikole Beševića -imamo slicne NEKRETNINE BEOGRAD

Dodatno Odmah useljiv Ostalo Terasa Interfon Dodatni opis Nikole Beševića, 1/3, Stvarna površina-60m2 , ugovorna površina-54.07m2, Na prodaju dvoiposoban stan u zgradi iz 2009god., na prvom spratu, zgrada izgrađena sa pravosnažnom građevinskom dozvolom, parking iza zgrade za stanare zgrade. Stan je u vrlo dobrom očuvanom stanju sa dve terase, odlične strukture. Odličan i za izdavanje, dugogodišnji stanari u stanu. 600m od okretnice autobusa 26 Braće Jerković i Super Vera. Stan se prodaje prazan sa ugrađenom kuhinjom. Za svaku preporuku. Mali režijski troškovi. Agencijska provizija koju plaća kupac pri kupovini ove nepokretnosti iznosi 2% od dogovorene kupoprodajne cene Oznaka na mapi pokazuje približnu lokaciju nekretnine ali ne i tačnu adresu ID#88676

Autor: Branko Lale Stanković (1915-1989) Tehnika: Crtež - tuš Naziv dela: Brza Palanka Godina nastanka: 1979 god. Dimenzije: 56x42cm-ram 40x27,5cm-rad Rodjen 1915 u selu Bresnica kod Cacka. Detinjstvo i mladost proveo je u Sapcu, u kojem je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. Slikarstvo i likovnu pedagogiju, zavrsio je u Umetnickoj skoli u Beogradu, a nastavnici su mu bili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Dragi Stojanović. Zatim se usavrsavao na akademskom tecaju kod Ivana Radovića i Nikole Beševića, a vajarstvo je izucavao kod Simeuna Roksandića. Bio je profesor likovnih umetnosti u Pozarevcu, Knjazevcu i Beogradu. Ucestvovao je na vise grupnih izlozbi u svim vecim gradovima Jugoslavije, a priredio je vise od 30 samostalnih. 1966 dobio je nagradu ULUS-a, kao i plaketu Skupstine grada Beograda 1969 godine.

Autor: Branko Lale Stanković (1915-1989) Naziv dela: Kings Canyon Tehnika: Crtež Godina nastanka: 1973 god. Dimenzije: 56,5x45cm-ram 30x22cm-rad Rodjen 1915 u selu Bresnica kod Cacka. Detinjstvo i mladost proveo je u Sapcu, u kojem je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. Slikarstvo i likovnu pedagogiju, zavrsio je u Umetnickoj skoli u Beogradu, a nastavnici su mu bili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Dragi Stojanović. Zatim se usavrsavao na akademskom tecaju kod Ivana Radovića i Nikole Beševića, a vajarstvo je izucavao kod Simeuna Roksandića. Bio je profesor likovnih umetnosti u Pozarevcu, Knjazevcu i Beogradu. Ucestvovao je na vise grupnih izlozbi u svim vecim gradovima Jugoslavije, a priredio je vise od 30 samostalnih. 1966 dobio je nagradu ULUS-a, kao i plaketu Skupstine grada Beograda 1969 godine.

apartment Sobe: 1 Površina: 58m2 Lokacija: Beograd,Voždovac,Vojvode Vlahovića srStvarna površina-58m2 , ugovorna površina-56.57m2, Na prodaju dvosoban stan u polusuterenu zgrade sa građevinskom dozvolom. Stan ima dva ulaza, iz zgrade i iz dvorišta. U sastavu stana je i natkrivena terasa od 16m2 koju koristi samo ovaj stan. Zgrada je iz 2009. godine, u stanu je pvc stolarija, nema vlage i stan je u dobrom stanju. Parking u dvorištu zgrade. Na 600 metara od Super Vera i okretnice autobusa 26. Stan se prodaje prazan, trenutno je izdat. Agencijska provizija koju plaća kupac pri kupovini ove nepokretnosti iznosi 2% od dogovorene kupoprodajne cene Oznaka na mapi pokazuje približnu lokaciju nekretnine ali ne i tačnu adresu NP/3 Nikole Beševića -imamo slicne NEKRETNINE BEOGRAD

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Zimski predeoTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:14,5x18cmDimenzija bez rama: 7,5x11cmŠifra: 887Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: PoljeTehnika: Ulje na kartonuGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:17,5x16,5cmDimenzija bez rama: 10,5x9,5cmŠifra: 886Branko Stanković (1915 – 1989)  studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva  pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi,   od kojih je prva realizovana 1936. Postavku  čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi –  pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici  da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROBata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Loza na obaliTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1963.Dimenzija sa ramom:78,2x58Dimenzija bez rama: 69,2x49cmŠifra: 788Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović,Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “Gradovi Evrope i Amerike”. Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti.Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“.UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Autor: Dušan Mišković (1915-1993) Tehnika: Akvarel Naziv dela: Soko Banja Godina nastanka: 1985 god. Dimenzije: 25,5x35,5cm-paspartu 17x24cm-rad Rodjen u Aleksincu 1915. godine. Umetničku školu u Beogradu pohadjao je od 1935 do 1939 godine kod profesora Bete Vukanović, Ivana Radovića, Ljube Ivanovića i Nikole Beševića. U likovnom životu Beograda prisutan je od 1938. godine. Izlagao je na prolećnim i jesenjim izložbama jugoslovenskih umetnika u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić 1938, 1939. i 1940. Posle II svetskog rata, u periodu od 1948 do 1955 godine, Mišković živi u Nišu, gde osniva Školu primenjenih umetnosti u kojoj je radio kao direktor i predavač. 1955 godine prelazi u Beograd , gde živi i radi sve do svoje smrti 1993. godine. U posleratnom periodu njegovo bavljenje slikarstvom dobija pun intenzitet. Izlaže na brojnim izlžbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja.

SVI NASI KUPCI DOBIJAJU VREDAN POKLON! Brace Jerkovic, Nikole Besevica, 4. 0 vertikala kuce, 140 m2, 3 terase, na 2. 4 ara placa, SUT + PR + I, eg/gas, telefon, interfon, ktv, internet, klima, uknjizena na 107 m2 (bez pomocnih prostorija), parking za 3 vozila. Vertikala sa zasebno odvojenim i pregrađenim dvoristem, asfaltirani prilaz i osvetljenje do kuce, parking za 3 vozila, uređeno dvoriste sa travnjakom i ukraseno tujama. Kuca se sastoji iz 3 nivoa: Suteren od 23 m2. Prizemlje od 51 m2 (dnevna soba sa kuhinjom, spavaca soba i kupatilo), zajedno sa kotlarnicom od 2 m2 kao i 2 terase od po 1. 5 m2. Sprat 51 m2 (2 spavace sobe i kupatilo) sa terasom od 7 m2. U blizini su linije gradskog prevoza 18, 26 i 50. Cena 280 000 evra. Kupite ovu nekretninu preko agencije Raicevic nekretnine i POKLANJAMO VAM idejno resenje dizajna enterijera! Pozovite nas za vise informacija. Agencijska provizija koju placa KUPAC iznosi 2 % od dogovorene kupoprodajne cene. RAICEVIC NEKRETNINE 011******* Kontakt: 011*******

Detalji Podaci o nekretnini Transakcija: Prodaja Kategorija: Trosoban stan Kvadratura: 60 m² Godina izgradnje: 2009 Stanje nekretnine: Standardna gradnja Ukupan broj soba: 3 Spratnost: 1 Ukupan brој spratova: 3 Dodatna opremljenost Terasa Tehnička opremljenost Telefon Sigurnosna oprema Video nadzor / Interfon Ostalo Grejanje: Ostalo Opis (e) Nikole Beševića, 1/3,-Stvarna površina-60m2 , ugovorna površina-54.07m2, Na prodaju dvoiposoban stan u zgradi iz 2009god., na prvom spratu, zgrada izgrađena sa pravosnažnom građevinskom dozvolom, parking iza zgrade za stanare zgrade. Stan je u vrlo dobrom očuvanom stanju sa dve terase, odlične strukture. Odličan i za izdavanje, dugogodišnji stanari u stanu. 600m od okretnice autobusa 26 Braće Jerković i Super Vera. Stan se prodaje prazan sa ugrađenom kuhinjom. Za svaku preporuku. Mali režijski troškovi. Agencijska provizija koju plaća kupac pri kupovini ove nepokretnosti iznosi 2% od dogovorene kupoprodajne cene Oznaka na mapi pokazuje približnu lokaciju nekretnine ali ne i tačnu adresu Hodnik, dnevni boravak sa uvučenom kuhinjom, dve spavaće sobe, kupatilo, ostva, lođa, terasa Vidite više