Bros povez Reg V Sob. Glavni junak knjige Zoran Lalić je pisac, apsolvent književnosti i kasnije profesor koji se seća detinjstva. On pokušava da piše i da stvori ženu koju će voleti. O ljubavi je, dakle, knjiga. „Je li ljubav inspiracija i komunikacija jedne čestice sa drugom u kucima svemira?“ Posle ove zapitanosti lik traži prolaz u vremenu i prostoru, za koji naslućuje da se do njega stiže dijagonalnim putem. Katapultira se posle jedne vesele noći sa prijateljima, iako je najčešće usamljen i neshvaćen i doživljava putem svesti dublje uvide u poruke koje su na verbalnom nivou, verujući ponekad da su stvarne. Stiže na mesto odakle je moguće doživeti samo refleksiju vremena i prostora sa planete Zemlje. Glas mu govori da „naše i njihovo nebo su poput onih čestica što međusobno komuniciraju.“ U dubokoj kontemplaciji sa sobom shvata „da je svest matriks realnosti.“ Susret sa lepom Anom, pijanistkinjom, negde između jave i sna – za njega je jedini izvor sreće. Sve što piše ubuduće liči na pokret njenih ruku dok svira. Spava da bi sanjao nju. Želi da je materijalizuje i shvata da je „svest fundamentalna esencija samog kosmosa, fundamentalna kao vreme, kao prostor kao materija

Tv / 406 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Aleks Rejmond, rođen je kao Aleksandar Gilespi Rejmond (2. oktobar 1909. – 6. septembar 1956), bio je američki crtač stripova, a njegovi najpoznatiji likovi su Flaš Gordon, Rip Kirbi, Tajni agent Iks-9 i Džim iz Džungle. Biografija Aleks Rejmond je rođen u Nju Rošelu predgrađu Njujorka, kao najstariji od sedmoro dece. Nakon smrti oca, 1922. godine, prisiljen je da radi i tako pomaže izdržavanju porodice iako je tada imao svega 13 godina. Ubrzo je morao da se ispiše iz srednje škole, 1928. godine, jer je dobio posao u brokerskoj firmi, ali velika ekonomska kriza i krah berze 1929. ga prisiljavaju da potraži drugi posao. Od 1931. godine radi kao pomoćni crtač Rasa Vestovera na stripu `Mučenik Tili`, u studiju braće Jang. Za Čika radi na stripu `Blondi` a Lajmanu pomaže na stripu `Tim Tajlor`. Zadovoljni radom svog pomoćnika, braća Jang ga predstavljaju Džozefu Konoliju, direktoru King Fičers sindikejta, koji u Rejmondu prepoznaje talenatovanog crtača i traži da kreira nove likove junake avanturističkog stripa koji će biti konkurencija drugim tada popularnim strip junacima. Aleks Rejmond ubrzo kreira dva strip junaka Flaš Gordon kao pandan tada popularnom strip junaku Baku Rodžersu i Džim iz džungle kao pandan za Tima Tajlora. Prvu tablu Flaša Gordona objavio je 7. januar 1934. godine, a uspeh je bio ogroman i trenutan.[1] Godine 1936. snimljena je serija od 13 filmova, a tokom 1938. i 1939. snimljene su još dve serije filmova. Kasnije nastaje Tajni agent Iks-9 koji je trebalo da bude pandan strip junaku Diku Trejsiju. Tajni agent Iks-9 je prvi put objavljen 22. januara 1934. godine, ali Rejmond njime nije bio preterano zadovoljan, pa ga je posle samo godinu i po dana u potpunosti prepustio crtaču Ostinu Brigsu. Poslednji i najpopularniji Rejmondov strip junak je Rip Kirbi[2]. Prvi kaiš stripa o Ripu Kirbiju Rejmond je objavio 4. marta 1946. godine i crtao ga je sve do svoje smrti. `Hteo sam da se u svom novom stripu odmaknem od divlje avanture. Ovo je moj izbor. Želeo sam da radim nešto drugačije, da se spustim na zemlju` - rekao je Aleks Rejmond za Ripa Kirbija. Aleks Rejmond je poginuo u automobilskoj nesreći 1956. godine u svom sportskom automobilu marke Bandini[3]. Uzrok saobraćajne nezgode je neprilagođena brzina, kiša i klizav kolovoz, usled čega se survao sa litice. U vozilu se tada nalazio Sten Drejk, takođe crtač stripova, ali je on preživeo udes. Sahranjen je u Ferfildu u Konektikatu.

IGRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI *- Zorana S. Jeann Mandić Beograd 2022278 str. ilustracije GRA BESKONAČNE ZAKRIVLJENOSTI – KNJIGA O NAMA, O LJUBAVI, IGRI I SLOBODI By Redakcija / 10. aprila, 2020 Pročitala sam deo knjige iz fajla tokom popodneva, sa jednim noćnim buđenjem. Negde oko dva sata ujutru sam nastavila, uz kafu naravno. A zatim sam ponovo nastavila tokom prepodneva. „Ah, blagodet zaborava i okrutnost pamćenja leže van naših vlasti,“ deo je iz knjige koji me je podsetio Vladana Desnice i podstakao da uzmem olovku i zapisujem kako bih možda lakše mogla da skiciram utiske. Glavni junak knjige Zoran Lalić je pisac, apsolvent književnosti i kasnije profesor koji se seća detinjstva. On pokušava da piše i da stvori ženu koju će voleti. O ljubavi je, dakle, knjiga. „Je li ljubav inspiracija i komunikacija jedne čestice sa drugom u kucima svemira?“ Posle ove zapitanosti lik traži prolaz u vremenu i prostoru, za koji naslućuje da se do njega stiže dijagonalnim putem. Katapultira se posle jedne vesele noći sa prijateljima, iako je najčešće usamljen i neshvaćen i doživljava putem svesti dublje uvide u poruke koje su na verbalnom nivou, verujući ponekad da su stvarne. Stiže na mesto odakle je moguće doživeti samo refleksiju vremena i prostora sa planete Zemlje. Glas mu govori da „naše i njihovo nebo su poput onih čestica što međusobno komuniciraju.“ U dubokoj kontemplaciji sa sobom shvata „da je svest matriks realnosti.“ Susret sa lepom Anom, pijanistkinjom, negde između jave i sna – za njega je jedini izvor sreće. Sve što piše ubuduće liči na pokret njenih ruku dok svira. Spava da bi sanjao nju. Želi da je materijalizuje i shvata da je „svest fundamentalna esencija samog kosmosa, fundamentalna kao vreme, kao prostor kao materija.“ Provejava jedan nihilistički stav: „Šta ako je čitav život jedna fikcija?“ Tu je naravno lik Doktorke, prve žene sa kojom je bio, koja ga prati čak i kada odlazi predaleko u svojim putovanjima. Azra je pre svih bila njegova mladalačka simpatija. Najvredniji deo knjige (koja je pisana na oba pisma, latinici i ćirilici) su sočne rasprave o metafizici, filozofiji, teorijama univerzuma i sl. Tu je naravno Albert Ajnštajn koji je svojevremeno uzburkao naučnu javnost svojim teorijama. Ali naziru se i zapisi drugih autora o paralelnim realnostima. Neki od junaka pokazuju plitkost poput brojnih teorija koje se danas pojavljuju na društvenim mrežama. Neke filozofske rasprave u romanu Igra beskonačne zakrivljenosti prevazilaze nivo i najnovijih naučnih otkrića. Briljantno. Šokantno i nadrealno deluje scena povratka u rodnu kuću. Televizor radi bez struje, poput današnjeg laptopa a on piše na mašini „Olimpija“ iz dedinog ormara, koju je napokon odlučio da otvori, piše na njoj i da se suoči sa uspomenama – smaknućem porodice pred njegovim očima, u Drugom svetskom ratu. Ili bilo kom ratu. Metafizički uspon dobija na snazi kada se nagoveštava da će knjiga koju piše preći u druge ruke koje će je dopisivati, što je sam zaplet unakrsnih događaja koje vešto vodi autorka knjige, saopštavajući nam na kraju da je ovde zapravo reč o trećoj knjizi, a da će ako se dobro sećam napisati, četvrti, peti pa šesti deo, a zatim prvi i drugi. K.D.S.3.1.