Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Knjiga mudrosti ili ludosti - liber aleph vel CXI Autor: Alister Krouli Prevod: Eduard Ivančev Izdavač: Esotheria latinica, mek povez, 21 cm, 233 str. _____ Iz knjige: Uvod Ova knjiga ima čudnu sudbinu. Ona je jedno od remek-dela Alistera Krolija. Završena je krajem Prvog svetskog rata, u martu 1918., kada su centralne sile bile u raspadu. U nekoliko navrata činjeni su pokušaji da se objavi ova knjiga. Dva puta se pokušalo pre nego što je zaista štampana. Poslednji put, štampanje je završeno u Engleskoj, ali se umešala autorova smrt 1. decembra 1947. i izdanje nije pušteno u promet. Ovo je jedna od Krolijevih najvećih i najdubljih knjiga, u koju je on uložio i samu svoju krv. Nema boljeg načina se to pokaže zašto i kako je knjiga napisana, nego da se autoru dozvoli da to sam objasni. Citiramo iz njegovih jiš ne objavljenih Ispovesti. Knjiga Alef, Knjiga Ludosti ili Mudrosti trebalo je da izrazi srž moje doktrine u najdubljim i najdelikatnijim dimenzijama. To je najnapetija knjiga koju i najintezivnija knjiga koju sam ikad komponovao. Misao je tako koncentrisana i ako mogu upotrebiti ovu reč, tako nervozna, da je ondašnje njeno pisanje i sadašnje čitanje, povlačilo i sada povlači za sobom skoro nepodnošljivu napetost. Sećam se kako sam uobičavao da noćima sedim za svojim stolom - to je bila najoštrija zima koju je Njujork zna tokom mnogih godina, ali da je centralno grejanje bilo jako kao sam Pakako, sumnjam da bi mi bilo toplo. Noćima sam sedeo krut kao leš i hladniji od leša, celi mi se život koncentrisao: na mali deo mozga koji je bio zauzet radom i na zglavak i prste desne šake. Apsolutno se jasno sećam da mi se svest počela javljati iz savršeno mrtve podlaktice. Knjiga je napisana u prozi, a ipak je u njoj formalno ograničenje, nemilosrdnije od bilo čega mogućeg u pojeziji. Sam sam se ograničio naređenjem da detaljno obradim datu temu na jednoj jedinoj stranici. Ovakvo pisanje bilo je jedna velika muka, slična onoj koja se doživljava u asani. Ovaj me je napor toliko udaljio od normalne ljudske sveti, da je tada bilo nešto neizrecio sablasno kad bih u sred dana odlazio u krevet sa nadom da ću se malo ogrejati uz samodopadnu Kamilu. Započinjući pisanje Knjige Alef, Kroli je mislio da je adresira na svog magičkog sina O.I.V.V.I.O., za koga je tada verovao da je dete koje mu je predskazala Knjiga Zakona. Na više načina nastojao je pomoći ovom sinu u njegovom napredovanju. Time bi ispunio i samo proročanstvo iz knjige: To će biti njegovo dete i to čudno. Neka ga ne traži; jer time može samo otpasti. (AL III 47) Sve do 1919. događaji su Kroliju dozvolili da istraje u svom verovanju da će O.I.V.V.I.O. (Čarla Stenfild Džouns) biti dete koje je obećala Knjga Zakona (iako je u samadičnom pisanju same Knjige Alef predvideo - vidi 166 glavu - istinu o ovoj stvari). Od tada pa na dalje počele su se događati stvari koje su Krolija prisilile da posumnja i u samu svoju želju i nadu. 1924. konačno je postalo jasno da O.I.V.V.I.O. (magički moto sina pri primanju stepena Majstora Hrama) nije uspeo potpuno uništiti svoju ličnost. Ali što je bilo važno tajnim šefovima koji su ispleli mrežu oko Pisara, tako da je, motivisan svim bogatstvom ljubavi u svojoj prirodi, napregnuo sve snage u ovom velikom naporu? Zato što je, u jednom smislu, Knjiga ALef adresirana detetu velike Divlje Zveri, a Čovekovo dete je čovečanstvo. A u drugom smislu, dete koje je obećala Knjiga Zakona tek će se pojaviti - u svoje pravo vreme. Zato, za to dete i njegove sestre i braću na svim stranama, mi sada izdajemo ovo delo u vreme kada je osećaj osujećenja na svim kontinetima zemaljske kugle doveo skoro do vizije potpunog haosa.

Uvod u knjigu Menlija Palmera Hola: Svrha ovog dela je da podstakne bavljenje učenjem o reinkaranaciji, najuspešnijem načinu da se predstavi rešenje misterija života. Već uveliko postoji značajna količina literature na ovu temu, a srodne knjige će i ubuduće biti pisane, međutim, do sada je širenje ove literature bilo ograničeno, tako da je javnost mahom neupućena u ovo veoma važno filozofsko učenje. Po meni, zakoni reinkarnacije i karme su jedino rešenje večnog problema ljudske nedovršenosti. Prema rečima slavnog stručnjaka za orijentalistiku: „Jedino se saznanjem stalnog ponovnog rađanja jedne te iste osobe kroz životne cikluse može objasniti misteriozni problem Dobra i Zla, kako bi se čovek mogao pomiriti sa strašnom i očiglednim životnom nepravdom. Ništa sem te uverenosti ne može umiriti naš revoltirani osećaj za pravdu. Stoga, kada čovek, koji nije u skladu sa uzvišenom doktrinom što ga okružuje, posmatra neusaglašenost rođenja i sreće, intelekta i mogućnosti; kada vidi kako se čast pridaje budalama i raspikućama, koje sreća zasipa blagodetima od samog rođenja, dok istovremeno njihovi najbliži, sa svojim intelektom i plemenitim vrlinama, koji u svakom pogledu mnogo više zaslužuju, venu neispunjeni i bez saosećanja. Kada čovek vidi sve ovo i kada se o to ogluši, bespomoćan da ublaži nezasluženu patnju, kad mu u ušima zvoni i srce ga tišti od bolnih jauka koji ga okružuju, samo blagosloveno saznanje o karmi ga sprečava da kune život i ljude, kao i njihovog navodnog stvoritelja.“ (H. P. Blavacka) Reinkarnicija je ni manje ni više nego zakon evolucije primenjen na razvoj svesti pojedinca. Sav rast i razvoj svedoče o napredovanju te nevidljive božanske sile koja i jeste sam uzrok celokupnog fizičkog rasta i razvoja. Sve u univerzumu raste kroz iskustvo postojanja. Zašto bi čovek ostao u neznanju o sopstvenom učešću u ovom večnom rastu? Zašto da bude sputan dogmama straha i sumnje? Reč je o pogrešnom razmišljanju usred božanski stvorenog sveta. Kao što se može i očekivati od svakog opštepoznatog uverenja, reinkarnacija se predstavljala na različite načine u kontekstu duhovnosti i racionalnih moći njenih tumača. Za očekivati je da bi koncept jednog Eskima trebalo da bude manje filozofski nastrojen i sa manje detalja od velikih istočnjačkih mudraca. U suštini, oni su usaglašeni, s tim što svako od njih tumači ovaj zakon u skladu sa sopstvenim iskustvom stečenim u svom okruženju. U skladu sa svojim nesigurnim životnim okolnostima, Eskim se surovo oslobađa ostarelih i slabih. Shodno tome, običaj je da se za one u poodmaklim godinama traži odgovarajaća porodica u kojoj bi se ponovo rodili. Birajući novopečene mladence, Eskim im se obraća sa pitanjem da li bi mu dopustili da on bude njihovo prvo dete. Ukoliko je u pitanju dobra i poštena osoba, oni bi se verovatno složili. Starac bi tada napustio svoje prebivalište i izvršio samoubistvo, uveren da će se njegova duša nastaniti u izabranoj porodici. Za naš savremen i praktičan um, Druidi drevne Britanije i Galije potvrdili su još snažnije svoja uverenja. U Britanskom muzeju postoje računi i druga dokumenta Druida koji svedoče o tome da nije bilo neuobičajeno da se novac pozajmljuje pod pretpostavkom da će biti vraćen u budućem životu. Dr. Le Plonžon je pronašao dokaz o verovanju u inkarnaciju među plemenima Maja i Kiči indijanaca centralne Amerike. Nova istraživanja mi omogućavaju da u ovo izdanje uključim saznanja na temu verovanja u reinkarnaciju kod američkih Indijanaca. Ovo je prvi put da se verovanje američkih Indijanaca uključuje u bilo koju knjigu koja se bavi pitanjem ponovnog života. Nadamo se da će ubuduće biti moguće istražiti kultove Centralne Afrike među kojima takođe postoje niti ovog učenja. U našoj obradi ove teme pomalo smo se udaljili od presedana koji su ustanovili drugi pisci. Kao prvo, nismo uključili književne i poetske primere reinkarnacije. To je zato što nemamo potvrdu da poetski i maštoviti prikazi odražavaju trezveno mišljenje autora. Isto tako, nismo uključili ni ogromnu količinu donekle neispitanih materijala koji imaju sumnjive implikacije. Takođe smo izostavili sećanja osoba koje su prilikom svojih putovanja odjednom osetile kao da su na tom mestu već bile. I najzad, ograničili smo citate na one autoritete čija mišljenja imaju težinu koja proizilazi iz sholastičkih dostignuća na polju raznih načina promišljanja. Postoji obilje navedenog materijala koje može biti podjednako autentično, ali ako proizlazi iz nepoznatih izvora, ima malu vrednost za gotovo neoborivi materijalizam savremenog doba. Svakako, nismo iscrpeli sve potencijalne izvore informacija. Objaviti iskaze svih autoriteta i mislioca na ovu temu uzelo bi hiljade strana. Stoga smo sabrali samo one koje ukazuju na opšti trend. Očigledno je da niko ne može da bude prinuđen da prihvati verovanje samo zato što je to verovanje uzvišeno. Čovek ga prihvata samo onda kada je i sam uzvišen. Učenje o reinkarnaciji nosi sa sobom gotovo metafizički snažno uverenje. Kada je normalnom, zdravom umu ponuđeno odgovarajuće razumevanje značenja ovog zakona, pojavi se i razumevanje za natčulno i neuobičajeno. To je tako pogotovo kada se um iznenada priseti nečega što je već spoznao tokom mnogih prethodnih vremenskih ciklusa. Kao što je Platon rekao: „Učenje je sećanje“. Ono što je unutar čoveka, kada prepozna istinu, ne može da je porekne ili ignoriše, već, prema rečima Plotina, dozvoljava joj da „teče s radošću u zagrljaj realnosti“. Diskutovao sam sa mnogo ljudi na temu reinkarnacije i često sam mogao da primetim iznenadni bljesak prihvatanja. Za njih, otkrivanje ovog zakona predstavlja kraj traženja i početak postajanja. Čitaj dalje