Knjiga je dobro očuvana. ,,Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela. Pirandelo je napisao ovu dramu 1921. godine, a 1925. je unio preinake i u predgovoru pokušao razjasniti šta ga je potaknulo na pisanje dela te samu strukturu drame. Ovo delo može se okarakterizovati kao apsurdna metateatralna drama u kojoj je fokus na odnosu između autora, likova iz njegovog književnog dela te pozorišnih profesionalaca koji dramu moraju da postave na pozornicu i da odglume. U Americi je drama uprizorena na pozornici Brodveja gde je premijera održana 1922. godine. Ova drama nastaje iz pozorišnih elemenata; u ovom slučaju kroz sukob između glumaca, reditelja,likova i nestalog pisca. Za Pirandela je pozorište samo po sebi upleteno u forme i dinamiku pozornice. Počevši s navodnom dnevnom probom, Šest lica traži pisca postavlja pozorište i njegove procese na pozornicu, tj. sama predstava je alegorija za kazalište i time se dobiva drama unutar drame ili predstava unutar predstave, što je uobičajeno za predstave kojima autor želi da odrazi svojstva njihovog vlastitog medija. U drami upoznajemo šest lica: Oca, Majku, Pastorku, Sina, Devojčicu i Dečaka. Glumačka družina priprema se za probu Pirandelove komedije Igra uloga. Usred probe neočekivano ih prekida dolazak šest čudnih likova koji se zovu Šest Lica. Reditelj predstave, besan zbog prekida, zahteva objašnjenje. Otac objašnjava da su nedovršeni likovi u potrazi za piscem koji bi dovršio njihovu priču. Reditelj isprva misli da su ludi, ali kako Lica počinju da se svađaju i time otkrivaju detalje svoje priče, on počinje da zainteresovano sluša. Otac i Majka imali su zajedno jedno dete (Sina), ali su se razdvojili. Otac je zapravo poslao Sina na selo kada je imao dve godine da ga doji jedna seljanka, a Majku je poterao da ode živeti s njegovim tajnikom, budući da su se slagali puno bolje nego njih dvoje. Majka je potom s Tajnikom dobila još troje dece – Pastorku, Dečaka i Devojčicu. Otac je zašao u javnu kuću gde je radila Pastorka i pokušao da spava s njom, kasnije tvrdeći da je nije prepoznao nakon toliko godina. No Pastorka je uverena da je celo to vreme znao ko je ona. Majka je sprečila seksualni odnos između Oca i Pastorke u zadnji tren i rekla Ocu da je Pastorka njena kćerka, zbog čega su svi bili zgroženi i ogorčeni. Iako Reditelj nije pisac, on pristaje da upriliči njihovu priču uprkos tome što zapravo ne veruje u potpunosti Licima. To pak izazove negodovanje među Glumcima. Završni čin predstave započinje u vrtu. Sin na kraju otkriva da mrzi porodicu, pogotovo Oca jer ga je poslao od kuće kada je bio dete te ne smatra Pastorku ili druga Lica delom svoje porodice. Saznaje se, takođe, da je velika tragedija to što se Devojčica utopila u bazenu u vrtu, a Dečak je počinio samoubistvo revolverom. Pastorka, smejući se, istrči iz pozorištaa, a na pozornici ostanu Sin, Majka i Otac: tri lika koji su i bili prisutni na početku drame njihova života. Predstava završava begom Reditelja iz pozorišta, zbunjenog time čemu je upravo svedočio. Otac u celoj predstavi insistira na stvarnosti Lica, stvarnosti koja se očituje u njihovim oblicima i izrazima. Dok je stvarnost Lica stvarna, glumci nisu; dok je Lice neko, čovek nije niko. Čovek nije niko jer je podložan vremenu: njegova je stvarnost uvek spremna pokazati se kao iluzija, dok stvarnost Lica ostaje fiksirana za večnost. Drugim rečima, vreme omogućuje suprotstavljanje između stvarnosti i iluzije za čoveka. S vremenom čovek dolazi do prepoznavanja stvarnosti kao iluzije, dok Lice postoji u bezvremenskoj stvarnosti umetnosti. Vrsta dela: drama Vreme radnje: jedan dan Mesto radnje: dramsko pozorište Tema dela: tragična priča jedne porodice koja istovremeno deluje stvarno i nestvarno Ideja dela: život je večito ispreplitanje zbilje i iluzije``

Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela. Pirandelo je napisao ovu dramu 1921. godine, a 1925. je unio preinake i u predgovoru pokušao razjasniti šta ga je potaknulo na pisanje dela te samu strukturu drame. Ovo delo može se okarakterizovati kao apsurdna metateatralna drama u kojoj je fokus na odnosu između autora, likova iz njegovog književnog dela te pozorišnih profesionalaca koji dramu moraju da postave na pozornicu i da odglume. U Americi je drama uprizorena na pozornici Brodveja gde je premijera održana 1922. godine. Ova drama nastaje iz pozorišnih elemenata; u ovom slučaju kroz sukob između glumaca, reditelja,likova i nestalog pisca. Za Pirandela je pozorište samo po sebi upleteno u forme i dinamiku pozornice. Počevši s navodnom dnevnom probom, Šest lica traži pisca postavlja pozorište i njegove procese na pozornicu, tj. sama predstava je alegorija za kazalište i time se dobiva drama unutar drame ili predstava unutar predstave, što je uobičajeno za predstave kojima autor želi da odrazi svojstva njihovog vlastitog medija. U drami upoznajemo šest lica: Oca, Majku, Pastorku, Sina, Devojčicu i Dečaka. Glumačka družina priprema se za probu Pirandelove komedije Igra uloga. Usred probe neočekivano ih prekida dolazak šest čudnih likova koji se zovu Šest Lica. Reditelj predstave, besan zbog prekida, zahteva objašnjenje. Otac objašnjava da su nedovršeni likovi u potrazi za piscem koji bi dovršio njihovu priču. Reditelj isprva misli da su ludi, ali kako Lica počinju da se svađaju i time otkrivaju detalje svoje priče, on počinje da zainteresovano sluša. Otac i Majka imali su zajedno jedno dete (Sina), ali su se razdvojili. Otac je zapravo poslao Sina na selo kada je imao dve godine da ga doji jedna seljanka, a Majku je poterao da ode živeti s njegovim tajnikom, budući da su se slagali puno bolje nego njih dvoje. Majka je potom s Tajnikom dobila još troje dece – Pastorku, Dečaka i Devojčicu. Otac je zašao u javnu kuću gde je radila Pastorka i pokušao da spava s njom, kasnije tvrdeći da je nije prepoznao nakon toliko godina. No Pastorka je uverena da je celo to vreme znao ko je ona. Majka je sprečila seksualni odnos između Oca i Pastorke u zadnji tren i rekla Ocu da je Pastorka njena kćerka, zbog čega su svi bili zgroženi i ogorčeni. Iako Reditelj nije pisac, on pristaje da upriliči njihovu priču uprkos tome što zapravo ne veruje u potpunosti Licima. To pak izazove negodovanje među Glumcima. Završni čin predstave započinje u vrtu. Sin na kraju otkriva da mrzi porodicu, pogotovo Oca jer ga je poslao od kuće kada je bio dete te ne smatra Pastorku ili druga Lica delom svoje porodice. Saznaje se, takođe, da je velika tragedija to što se Devojčica utopila u bazenu u vrtu, a Dečak je počinio samoubistvo revolverom. Pastorka, smejući se, istrči iz pozorištaa, a na pozornici ostanu Sin, Majka i Otac: tri lika koji su i bili prisutni na početku drame njihova života. Predstava završava begom Reditelja iz pozorišta, zbunjenog time čemu je upravo svedočio... edicija SAVREMENI STRANI PISCI odlično očuvana nečitana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović GaŠa.5

Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i naljepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti. Izdavač: Akia Mali princ Broj strana: 112 Dimenzije: 17 cm

Autor: Rabindranat Tagore Povez: tvrd Br. strana: 169 Format: 13x20,5 Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i naljepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

Rabindrant Tagore - Gradinar BIGZ, Beograd, 1985 115 str. meki povez stanje: vrlo dobro Prevodilac: David S. Pijade Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i najlepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

Autor: Mark Barouklif Format: 20 cm. Broj strana: 385 Povez: Broširani povez Od svoje desete godine, Hari želi samo jedno... Da pronađe za sebe savršenu devojku, 43 žene i dvadeset godina kasnije nije prišao bliže svom cilju. Ne traži previše; samo lepu intelektualku kojoj neće smetati njegova neprekidna neverstva. Harijev najbolji drug i cimer Džerard je jednom pronašao pravu ljubav - ali to nije shvatio do dana kada ga je ostavila. Samo dve žene su ispunile njegove kriterijume, a on se nada da će pronaći još jednu. Čak i ako uspe, nije siguran da može da ima toliko poverenja u nju da jednog dana neće ostariti. A onda su upoznali Alis... Alis je savršena devojka. Ona je jedina žena na svetu oko koje se Hari i Džerard slažu. Na žalost, izgleda da se njoj sviđaju obojica...

Mehmet Murat Somer Izdavač:Šahinpašić Sarajevo Broj strana:256 Težina:270 g Sadržaj: Glavni/a junak/inja romana Ubistvo s poljupcem, podvijena je ličnost. Danju muškarac, radi kao kompjuterski tehničar, a noću ordinira kao hostesa u ozloglašenom transvestitskom noćnom klubu u Istanbulu. Buse, jedna od djevojaka u njenom klubu, dobija intimno pismo od bivšeg ljubavnika. Uplašena da neko drugi stoji iza toga, ona traži pomoć od svog šefa. Sutradan Buse pronalaze mrtvu, i naša heroina mora pronaći njene ubice prije nego i sama bude ubijena. Na sreću, njeni glavni aduti su ljepota, pamet, odjeća u stilu Audrey Hepburn i poznavanje vještina tajlandskog kick-boksa. Veoma čitljiv tekst, uz neodoljivo šarmantnu detektivku, sigurno će privući sve ljubitelje misterije i poznavaoce noćnog života.

49438) SVETLO OSTRVO , Stevan Pešić , Matica srpska Novi Sad 1984 , U Svetlom ostrvu Pešić ispisuje monumentalne stranice putopisne proze u kojoj istine o svetu traži u njegovoj savremenosti i prirodi. Pešić je stvorio unutrašnje kontinuitete i jedan zavodljiv, lični uvid u suštinu čovekovog postojanja. U tom smislu, gotovo svaka stranica ove uzbudljive knjige dolazi kao svest o preobražaju izazvanog hodočašćem po svetlom ostrvu Šri Lanka. To je glavna komponenta u stvaralaštvu Stevana Pešića koji od sveta uzima njegovo iskustvo, strasti i snove, zebnje i strahove. Ipak, da bi stvorio delo, za njega je najbitnije lično iskustvo, što znači da mu literaturu određuju oni slojevi bića koji iz nepoznatog stvaraju poznato, iz neverice veru, iz emotivnog treperenja velike strasti... tvrd povez, format 12,5 x 20 cm , zaštitni omot, ćirilica, 294 strane

Izdavač: Vulkan Format: 145x205 cm Broj strana: 302 Povez: broš Pismo: latinica Opis: Ona je njegova prošlost. On je njena budućnost. Ema živi u Njujorku. Sa trideset dve godine, i dalje traži onog pravog. Metju živi u Bostonu. Izgubio je ženu u strašnoj nesreći, i sam odgaja svoju četvorogodišnju ćerkicu. Sudbinski susret u virtuelnom svetu dovešće ih do toga da veruju da su možda najzad pronašli sreću. Nestrpljivi da se upoznaju, dogovaraju večeru u malom italijanskom restoranu na Menhetnu. Istog dana u isto vreme, oboje otvaraju vrata tog restorana i odlaze do istog stola. Pa ipak, putevi im se nikad neće ukrstiti. Da li je to igra laži? Izmišljotina mašte? Manipulacija? Uhvaćeni u obliku stvarnosti koji ne mogu da pojme, Metju i Ema brzo shvataju da to nije samo propuštena prilika... ***Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu***

Kavano je bivši operativac Delta snaga koji sada radi za službu globalne zaštite, privatnu firmu koja izlazi u susret onima koji se nalaze u opasnosti obećavajući im sigurnost i zaštitu, čak i ako je , da bi se dobio novi identitet kojem se ne može ući u trag neophodno falsifikovanje dokumenata i pranje novaca. Njihov poslednji zadatak je Daniel Preskot, briljantni biohemičar kojeg proganjaju odredi smrti, odlučni da saznaju tajnu nove snažne droge koju je stvorio. Uplašen, u bekstvu, nemajući mesto na koje bi mogao da se sakrije, očajnički traži način da nestane. Za Kavanooa i njegov tim on je samo još jedan klijent. Počinju da preduzimaju standarne korake kako bi Preskot nestao. Ali kada se plan gotovo u potpunosti ostvari, njegova grupa biva pobijena... Vođen željom da osveti svoje prijatelje, Kavano kreće u potragu...

Kavano je bivši operativac Delta snaga koji sada radi za službu globalne zaštite, privatnu firmu koja izlazi u susret onima koji se nalaze u opasnosti obećavajući im sigurnost i zaštitu, čak i ako je , da bi se dobio novi identitet kojem se ne može ući u trag neophodno falsifikovanje dokumenata i pranje novaca. Njihov poslednji zadatak je Daniel Preskot, briljantni biohemičar kojeg proganjaju odredi smrti, odlučni da saznaju tajnu nove snažne droge koju je stvorio. Uplašen, u bekstvu, nemajući mesto na koje bi mogao da se sakrije, očajnički traži način da nestane. Za Kavanooa i njegov tim on je samo još jedan klijent. Počinju da preduzimaju standarne korake kako bi Preskot nestao. Ali kada se plan gotovo u potpunosti ostvari, njegova grupa biva pobijena... Vođen željom da osveti svoje prijatelje, Kavano kreće u potragu...

O knjizi: Jedna od najkontroverznijih figura svetske literarne scene, Viktor Peljevin, delom "Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda" zaokružio je svoj poetički put započet romanima Čapajev i Praznina i Generation P . DPP je polifonijsko delo sastavljeno od jedne elegije, romana Brojevi i šest pripovedaka. Centralna tema i ovog puta jeste položaj savremenog ruskog čoveka razapetog između sovjetske prošlosti, globalističkih zapadnih uticaja i ruske realnosti kojoj su jednako i daleka i bliska ova dva principa. Opisujući životni put glavnog junaka Stjope, autor se opredeljuje za pripovedni postupak začudnosti, apsurada, ironije i komike.Stjopa je vlasnik doborstojeće banke, jedne od mnogobrojnih koje u eri tranzicije ka Zapadu niču gotovo svakodnevno. Velikog poslovnog umeća on gotovo i nema, a posao vodi oslanjajući se na rad drugih a ponajviše na sreću, ili usud, ili sujeverje, uslovljeno fiksacijom na pozitivni i negativni broj koji određuju njegov život i sva kretanja i koje on prepoznaje i traži u svim situacijama. Ovakvo životno opredeljenje dovodi do apsurda ne samo njega kao predstavnika svog društva i svog doba, nego i čitav sistem kojeg nam pripovedač ogoljuje i u kojem saznajemo kao funkcionišu mehanizmi pranja novca, osnivanja fiktivnih firmi i korporacija, trgovina ljudskim umovima i telima.

O knjizi: Jedna od najkontroverznijih figura svetske literarne scene, Viktor Peljevin, delom "Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda" zaokružio je svoj poetički put započet romanima Čapajev i Praznina i Generation P . DPP je polifonijsko delo sastavljeno od jedne elegije, romana Brojevi i šest pripovedaka. Centralna tema i ovog puta jeste položaj savremenog ruskog čoveka razapetog između sovjetske prošlosti, globalističkih zapadnih uticaja i ruske realnosti kojoj su jednako i daleka i bliska ova dva principa. Opisujući životni put glavnog junaka Stjope, autor se opredeljuje za pripovedni postupak začudnosti, apsurada, ironije i komike.Stjopa je vlasnik doborstojeće banke, jedne od mnogobrojnih koje u eri tranzicije ka Zapadu niču gotovo svakodnevno. Velikog poslovnog umeća on gotovo i nema, a posao vodi oslanjajući se na rad drugih a ponajviše na sreću, ili usud, ili sujeverje, uslovljeno fiksacijom na pozitivni i negativni broj koji određuju njegov život i sva kretanja i koje on prepoznaje i traži u svim situacijama. Ovakvo životno opredeljenje dovodi do apsurda ne samo njega kao predstavnika svog društva i svog doba, nego i čitav sistem kojeg nam pripovedač ogoljuje i u kojem saznajemo kao funkcionišu mehanizmi pranja novca, osnivanja fiktivnih firmi i korporacija, trgovina ljudskim umovima i telima.

37408) ŠTAMPAR I VERONIKA , Katarina Brajović , Oktoih /Štampar Makarije Beograd 2012 , Roman o Božidaru Vukoviću Podgoričaninu, pioniru srpskog štamparstva. Radnja romana Brajovićeve odvija se između prelepe Venecije i tragičnog Konstantinopolja. Na toj dramatičnoj raskrsnici XV i XVI stoljeća, u strašnom metežu verskih, političkih i kulturnih svjetova, odvija se ljubavna povest mladića iz naših krajeva koji je, mada izgnanik, čvrsto rešio da se posveti i vrlini i usehu. Sudbinom bačen u taj čudesni kovitlac, opčinjen knjigom i sećanjem na zavičaj, on u visokom društvu traži sopstveni put do sreće koja ga mami i koja u varljivo izmiče. Njegovi snovi postaju stvarnost – podjednako neutešna i fantastična. mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, 287 strana

Autor: Rohinton Mistri Format: 21 cm Broj strana: 328 Povez: Broširan Bombaj, 1971, neposredno pred rat Indije i Pakistana. Gustad Nobl je pažljiv otac i dobar muž, ali njegov skromni život polako počinje da se raspada. Mala kći mu se razboleva; daroviti sin ne želi da ispuni njegove ambicije. On je jedini glas razuma u neprekidnim dramama čitavog susedstva. A onda mu iznenada stiže pismo od starog prijatelja, koji traži pomoć u jednom naizgled herojskom zadatku. Ali Gustad će se ubrzo naći upleten u opasnu mrežu laži i obmana. Topao i snažan, bogat nezaboravnim likovima i opisima Indije, ovaj izuzetni roman opisuje iskušenja i borbe jednog plemenitog čoveka prisiljenog da živi u burnim vremenima.

Доброта је мудрост, а можда и највиша мудрост. Људи нису добри само зато што су мудри, него су и мудри зато што су добри. Фредерико.Г.Лорка Део смо цивилизацијице која наводно воли мудрост, и на неки начин тежи њој - а све глупље и бесмисленије живимо. Савили смо кичму пред разним робујућим луксузима, пред разним осмишљеним замкама за осредње, и хрлимо ка чиповима и разним другим понижавањима (не понижењима - она су тренутна, већ трајним - понижавањима)... Онима који, заиста, траже добар ветар за једра своје душе ево дивних мисли!!!

PRVE 2 STRANICE SU MALO OLABVLJENE .SVE OSTALO JE U VRLO DOBROM STANJU Izdavač:PLATO 2006; Broširani povez; latinica; 21 cm; 300 str Jedna od najkontroverznijih figura svetske literarne scene, Viktor Peljevin, ovim delom zaokružio je svoj poetički put započet romanima Čapajev i Praznina i Generation P . DPP je polifonijsko delo sastavljeno od jedne elegije, romana Brojevi i šest pripovedaka. Centralna tema i ovog puta jeste položaj savremenog ruskog čoveka razapetog između sovjetske prošlosti, globalističkih zapadnih uticaja i ruske realnosti kojoj su jednako i daleka i bliska ova dva principa. Opisujući životni put glavnog junaka Stjope, autor se opredeljuje za pripovedni postupak začudnosti, apsurada, ironije i komike. Stjopa je vlasnik doborstojeće banke, jedne od mnogobrojnih koje u eri tranzicije ka Zapadu niču gotovo svakodnevno. Velikog poslovnog umeća on gotovo i nema, a posao vodi oslanjajući se na rad drugih a ponajviše na sreću, ili usud, ili sujeverje, uslovljeno fiksacijom na pozitivni i negativni broj koji određuju njegov život i sva kretanja i koje on prepoznaje i traži u svim situacijama. Ovakvo životno opredeljenje dovodi do apsurda ne samo njega kao predstavnika svog društva i svog doba, nego i čitav sistem kojeg nam pripovedač ogoljuje i u kojem saznajemo kao funkcionišu mehanizmi pranja novca, osnivanja fiktivnih firmi i korporacija, trgovina ljudskim umovima i telima.

Autor: Hišam Matar Format: 22 Broj strana: 229 Povez: broširan `Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo Sunce,Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.` Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje `glava porodice` kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života `iz početka`, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće.

Autor: Milan Antunović Format: 20 Povez: broširan Br. strana: 188 `Još nam potop u sećanju beše. Kiše grdne, poplave, močvare. Ale razne i druge utvare. Kad su ljudi jazik podelili. Od jazika zbrke nastadoše. Kažu da je Maestrom vladao. Silni bratac od plemena Ham. Za njim dođe naki Jeremija. Nasledi ga nervozni Feosta, što ga ljudi egipatski, Svarogom prozvaše. Do Feosta borahu se batinama i kamenjem mnogi. Za njega su, klešte, s gornjeg neba pale. Naš je Hefest oružje kovao. Tu nam naki zakon utvrdio. Od Feosta nešto drugo beše. Sve bludnice da se strogo kazne. A u žena da je jednog muža, vazda valja da ujedno žive. I od tad ga Svarog nazivahu. Pre njega se žene predavahu, svim onima što takijeh traže, i življahu kao životinje. Ako kakvo dete utom nikne, dosuđivahu ga onom koga one kažu. Ko zakona Svarogovog zgazi, beše bačen u čeljusti peći usijane, da sagori. Sin se njegov, Dažbog sunčani, u bogatu Egipćanku zagledao. Ali ona samo blud činjaše. Pohvataše tad ove bludnike. Stavljena je na najljuće muke, i kroz celu zemlju sramno provođena. Od to doba ne pamte poroka. I zato ga pamte kao Sunce. Oni mlađi kao mesečinu. A najmlađi ko đurđevsku kišicu. Al’ to beše samo u pesmama. Što je reda, da svoje pomenem. Kod nas su ga Dažbogom pamtili. Beše Dabog, zatim `romi Dabo. Kako kod nas to inače biva. I sa Suncem, kroz sito sećanja.` - odlomak iz romana!

Ejmi Rajkert Ljubav na kockiMeki povezKad je Kris, odan muž i brižan otac, propustio svečani ručak povodom godišnjice braka, njegova žena, Margaret Džun, shvatila je da je đavo odneo šalu. Kako bi vratila muža u porodični dom, odlučila se za radikalan potez: i sama će se okušati u pokeru, ne bi li, za početak, bar provodila malo više vremena sa Krisom. Kao i svi „briljantni“ planovi, i ovaj ima jednu ozbiljnu manu: ispostaviće se da poker nije sjajan način za raspirivanje zgasnule iskre bračne ljubavi, ali zato može da dovede do ozbiljne zavisnosti. Duboko nesrećna u porodičnom domu, Margaret Džum sve češće zadovoljstvo traži za zelenim stolom.Posle niza velikih pobeda, naposletku se obrela u kockarskoj meki, Las Vegasu.A ono što se dogodi u Vegasu, ostaje u Vegasu... 6/10

Nikos Kazancakis Doživljaji Aleksisa Zorbasa Meki povez Izdavač Izdavačka organizacija Rad Edicija Reč i misao Postoje književni junaci veći od života, oni koje čak ni korice knjige i piščevo besprekorno umeće ne mogu potpuno da obuhvate i obuzdaju. Takav je sigurno Zorba, eponimni junak Kazancakisovog remek-dela, čovek neverovatne energije koji danas stoji rame uz rame s književnim likovima poput Sanča Panse i Falstafa. Zorba je naizgled običan čovek, rudar pun života, nepredvidljiv, ćudljiv i na trenutke zastrašujuć – ona životna energija pred kojom se naše predodžbe o svetu ponekad ruše kao raspukla brana pred nezaustavljivom bujicom. On se ne plaši čak ni Boga, jer veruje da ga dobro poznaje; ubeđen je da liči na njega, baš kao što liči na čitav ljudski rod, kad bi ovaj imao jedno lice. Plaši se jedino žena i od njih zazire, ali dobro zna da bez njih niti svet niti on sam ne postoji. Kod Zorbe je život sukob i oluja, u grehu traga za vrlinom, ali sve to ga ne sputava da u tom vrtlogu traži svoj mir i duboko promišlja ustrojstva prirode. Dok se svet raspada, pravo je vreme da se uživa u njegovim lepotama, i to ne sa zadrškom, već sveukupnim potencijalom jednog duha. Pred vama se nalazi ne samo jedan od najznačajnijih modernih romana, koji je već sada uvršten u Zapadni književni kanon, već i prvi prevod na srpski jezik, rekli bismo, podvig Vladimira Boškovića, koji nam napokon otvara sve njegove slojeve i neupitnu lepotu kojom je majstor Kazancakis osvojio čitalačku publiku širom sveta.

Nikos KazancakisDoživljaji Aleksisa ZorbasaMeki povezIzdavač Izdavačka organizacija RadEdicija Reč i misaoPostoje književni junaci veći od života, oni koje čak ni korice knjige i piščevo besprekorno umeće ne mogu potpuno da obuhvate i obuzdaju. Takav je sigurno Zorba, eponimni junak Kazancakisovog remek-dela, čovek neverovatne energije koji danas stoji rame uz rame s književnim likovima poput Sanča Panse i Falstafa. Zorba je naizgled običan čovek, rudar pun života, nepredvidljiv, ćudljiv i na trenutke zastrašujuć – ona životna energija pred kojom se naše predodžbe o svetu ponekad ruše kao raspukla brana pred nezaustavljivom bujicom. On se ne plaši čak ni Boga, jer veruje da ga dobro poznaje; ubeđen je da liči na njega, baš kao što liči na čitav ljudski rod, kad bi ovaj imao jedno lice. Plaši se jedino žena i od njih zazire, ali dobro zna da bez njih niti svet niti on sam ne postoji. Kod Zorbe je život sukob i oluja, u grehu traga za vrlinom, ali sve to ga ne sputava da u tom vrtlogu traži svoj mir i duboko promišlja ustrojstva prirode. Dok se svet raspada, pravo je vreme da se uživa u njegovim lepotama, i to ne sa zadrškom, već sveukupnim potencijalom jednog duha.Pred vama se nalazi ne samo jedan od najznačajnijih modernih romana, koji je već sada uvršten u Zapadni književni kanon, već i prvi prevod na srpski jezik, rekli bismo, podvig Vladimira Boškovića, koji nam napokon otvara sve njegove slojeve i neupitnu lepotu kojom je majstor Kazancakis osvojio čitalačku publiku širom sveta.12/7

Milutin Bojić ProzaKnjiga IITvrdi povezIzdavač Narodna knjigaPoznat i slavljen prvenstveno kao autor „Plave grobnice“, pesničkog opela za srpske vojnike koji su svoj život završili daleko od svoje otadžbine, tela bačenih u plave dubine Jonskog mora, Milutin Bojić je neopravdano ostao u senci velikih prethodnika pesničkih uzora, Dučića i Rakića. Ipak, čulnost njegove ljubavne lirike, intelektualnost i introspekcija, dramatika rodoljubivih stihova utemeljenih na nacionalnim, biblijskim i klasičnim mitovima i legendama posvećenim opštim pitanjima smisla čovekovog bivstvovanja na zemlji, svrstava ga među najbolje srpske pesnike.Ritmičan i zvučan stih, izražajne i raskošne slike, unutrašnji naboj i snaga, definišu bučni mladićki vitalizam koji se opire životu i pevanju po inerciji, koristeći strah od prolaznosti kao pokretačku a ne parališuću silu. Ljubav koju Bojić opeva nije sublimisana i eterična čežnja, niti traži alibi u misticizmu, već je putena, telesna, ona koja dodiruje, omamljuje, koja se „strašću zacereka“. Povremeni akcenti melanholije i sumnje, prisutni su stoga tek da obuzdaju dekorativnost i retoričnost, sentimentalne uzdahe, i ispune fugne ovog raskošnog duševnog mozaika i kolebanjem učine uverljivijim pesnički subjektivizam koji iz svih pora kliče: „hoću te, Živote`3/11

Ko je, zapravo, bezimena junakinja ovog romana? Penelopa bez Odiseja, Ofelija bez Hamleta, Tatjana bez Onjegina? Ili, jednostavno, tridesetogodišnja devojka koja iz dana u dan traži izlaz iz usamljenosti u sebičnom i poremećenom svetu bez emocija? Jedno je sigurno: ona očajnički želi ljubav. A okruženje u kome živi mami da je uvuče u grotlo neiskrenih međuljudskih odnosa, nepromišljenih ljubavnih avantura, jalovih generacijskih okupljanja, novokomponovanih biznis žurki, besmislenih tumaranja po supermarketima, gluvarenja... I šta drugo može da bude priča o njoj nego niz humornih, samoironičnih ali i uzaludnih pokušaja davljenika da se uhvati za slamku spasa, koju cunami grubog i surovog vremena odnosi sve dalje... Da li je na kraju ipak moguće naći izlaz iz sveta obmana, laži i zavaravanja, da li se u tom i takvom svetu može dogoditi malo čudo koje će iz temelja preokrenuti tok života glavne junakinje? Za odgovorima na ova i mnoga druga pitanja, u uzbudljivom romanu nepredvidive radnje, proslavljena glumica Ivana Mihić vešto i uzbudljivo traga do poslednje stranice. Broj strana: 150 strana, posveta na prvoj strani, meki povez. Odlično očuvana knjiga. Format: 13x20

Milutin Bojić Stihovi i drameTvrdi povezPoznat i slavljen prvenstveno kao autor „Plave grobnice“, pesničkog opela za srpske vojnike koji su svoj život završili daleko od svoje otadžbine, tela bačenih u plave dubine Jonskog mora, Milutin Bojić je neopravdano ostao u senci velikih prethodnika pesničkih uzora, Dučića i Rakića. Ipak, čulnost njegove ljubavne lirike, intelektualnost i introspekcija, dramatika rodoljubivih stihova utemeljenih na nacionalnim, biblijskim i klasičnim mitovima i legendama posvećenim opštim pitanjima smisla čovekovog bivstvovanja na zemlji, svrstava ga među najbolje srpske pesnike.Ritmičan i zvučan stih, izražajne i raskošne slike, unutrašnji naboj i snaga, definišu bučni mladićki vitalizam koji se opire životu i pevanju po inerciji, koristeći strah od prolaznosti kao pokretačku a ne parališuću silu. Ljubav koju Bojić opeva nije sublimisana i eterična čežnja, niti traži alibi u misticizmu, već je putena, telesna, ona koja dodiruje, omamljuje, koja se „strašću zacereka“. Povremeni akcenti melanholije i sumnje, prisutni su stoga tek da obuzdaju dekorativnost i retoričnost, sentimentalne uzdahe, i ispune fugne ovog raskošnog duševnog mozaika i kolebanjem učine uverljivijim pesnički subjektivizam koji iz svih pora kliče: „hoću te, Živote"3/18