O knjizi: „Mada takav sud ne podleže zakonima žanra književne analize, najtačnije bi bilo reći da je zbirka eseja i kratkih proznih zapisa Mire Furlan strukturirana kao biserna ogrlica. A ima među tim tekstovima i takvih koji sami za sebe predstavljaju nisku dragocenosti, poput onoga s naslovom "Emigranti".Pisana izrazito inteligentno i pronicljivo, knjiga "Totalna rasprodaja" je (i) svojevrsni čin otpora, ali takav pri kojem autorka - ne pristajući na status objekta, pa ni "objekta koji misli" - mnogo češće koristi upitnike nego uskličnike. Reč je o vrlo finom tkanju. Reč je o umetnici i intelektualki koja se ne miri sa datostima, nego uporno propituje stvarnost oko sebe, do najneugodnijih detalja, i pokušava da proceni gabarite vlastitog nepripadanja.Za ovo je štivo nepripadanje verovatno ključna reč, u kojoj su sažeti i stav i sudbina, a proizlazi iz one vrste stvaralačke vokacije koju je Joni Mitchell opisala kao "nespremnost na kooperaciju". Rezultat je nekonformizam u svoj svojoj delikatnosti; retkim literarnim darom autorka uspeva da predoči, reklo bi se, suptilnu stranu pobune. Uz to, u pozadini sve vreme kao da odzvanja mantra učitelja joge: Ne traži ništa izvan sebe... A svet Mire Furlan - u kojem ima i prkosa i razumevanja, i gorčine i nežnosti, i nedoumica i ironije - bez sumnje je raskošan.“

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Bog - Ljudska istorija - Reza Aslan Godina izdanja: 2019 Broj strana: 320 Povez: Mek Bestseler New York Timesa Slojevitim stilom, promišljeno i pristupačno autor govori o istoriji našeg verovanja. Prema Aslanovim rečima, naša urođena težnja da očovečimo boga urezana je u naš mozak, zbog čega je središnja tačka gotovo svake religijske tradicije. Kako autor kaže: „Bili toga svesni ili ne, bez obzira na to jesmo li vernici ili nismo, ogromna većina nas kada misli o bogu misli o božanskoj verziji samih sebe.“ Mi pripisujemo bogu ne samo ono dobro iz ljudske prirode – saosećajnost, žeđ za pravdom – nego i sve ono loše: našu pohlepu, licemerje, sklonost ka nasilju. Sve te osobine prožimaju različite religije, kulture i civilizacije. Ova knjiga nije samo istorija našeg shvatanja boga, nego i pokušaj pronalaženja korena ovog poriva za očovečenjem kako bi se razvila univerzalnija duhovnost. Bilo da verujete u jednog boga, u mnogo bogova ili da ne verujete ni u kakvog boga, Bog: Ljudska istorija promeniće vaš način razmišljanja o božanskom i ulozi božanskog u svakodnevnom životu. „Očaravajuće istraživanje međusobnog dejstva čovečanstva i boga.“ Pittsburgh Post-Gazette „Ova knjiga nam pomaže da nadvladamo teška vremena i traži od nas da razmislimo o širem pogledu na božansko u savremenom životu.“ Seattle Times

Glavna junakinja potiče iz ugledne porodice, živi sa roditeljima i sestrom. Bila je dobar đak, poslušno dete, vodila normalan život. Na letovanju u Grčkoj upoznaje Vasilisa Prekrasnog, u koga se na prvi pogled zaljubljuje. U njemu vidi otelotvorenje svojih snova. Provodi sa njim nezaboravne dane. Povratak u Jugoslaviju teško joj pada, ali godina brzo prolazi i dolazi novo nezaboravno leto s Vasilisom. Njihova ljubav, davala joj je snagu, bila je opsednuta njime, kao i on njom. Usledili su i njegovi dolasci u Beograd. Sve je bilo savršeno. Marina se upisuje na fakultet i upoznaje nove ljude, između ostalog, Ozirisa, inteligentnog mladića, koji je pokazivao naklonost i simpatiju prema Marini. Vasilis je dolazio, bio joj podrška, prihvatao njene nove prijatelje. U trenucima kada je terbalo da ode u vojsku na dve godine, Vasilis joj predlaže brak. Uplašena tom ponudom Marina traži razlog da prekine sve to. Nije joj se odlazilo iz Beograda i sa fakulteta. I ona ostavlja Vasilisa. Ubrzo započinje vezu s Ozirisom i udaje se za njega. Od tog momenta njen život kreće drugim tokom. Brak je trajao svega nekoliko dana, posle čega se vratila roditeljima. Usledile su porodične tragedije, gubitak oba roditelja, sestrin promašeni brak i rođenje bolesnog deteta. Marina sve češće razmišlja o Vasilisu, koji se u međuvremenu oženio i dobio decu. Mislila je da su sva ta dešavanja u njenom životu kazna za ono što je uradila Vasilisu. Šta joj donosi susret sa njim posle 18 godina u Grčkoj? Prvi hit-roman Marije Jovanović. Broširani povez sa klapnama, 218 strana.

Andre Moroa Nagon za srećomTvrdi povezAndre Moroa rođen je 26. jula 1885. godine kao Emil Salomon Vilhelm Hercog u Elbefu, Normandija. Visoko obrazovanje stekao je u Pjer Kornej liceju u Ruanu. Bio je pripadnik porodice Žaval, od oca Ernesta Hercoga, proizvođača tekstila jevrejskog porekla, i majke Alise Levi Ruef. Njegova porodica izbegla je u Alzas nakon Francusko–pruskog rata (1870–1871), našavši utočište u Elbefu, gde su posedovali tkačnicu.Tokom Prvog svetskog rata služio je kao prevodilac u francuskoj vojsci, a kasnije kao oficir za vezu sa britanskom vojskom. Njegov prvi roman “Tišine pukovnika Brambla” (1918), postigao je veliki uspeh u Francuskoj, da bi ubrzo bio preveden na brojne jezike. Naročitu popularnost Moroa je stekao u Velikoj Britaniji jer su mnogi likovi njegovih romana poticali odatle – Dizraeli, Bajron, Šeli… Moroa je 1938. godine primljen u prestižno članstvo Francuske akademije. Na početku Drugog svetskog rata ponovo je služio kao oficir za vezu sa britanskom vojskom, da bi nakon kapitulacije Francuske otišao u Kanadu. U nastavku rata pridružio se frontu “Slobodna Francuska” koji je predvodio Šarl de Gol. Tada je i uzeo pseudonim Andre Moroa, koji će od 1947. godine postati njegovo zvanično ime i prezime. Umro je 1967. godine u Neji na Seni, nakon duge i plodne karijere pisca romana, istorijskih biografija, knjiga za decu i naučnofantastičnih priča.Istoričari književnosti kažu da među svojim savremenicima Andre Moroa nije zauzimao najviše mesto, ali ni najniže, već da je njegova pozicija “časna među uglednim piscima svog vremena”. Oprobao se u više književnih vrsta, ali je ustvari negovao samo jedan književni rod – istoriju,i to psihološku istoriju, bilo da se radilo o izmišljenim likovima (roman i pripovetka) ili stvarnim ličnostima (romansirana biografija, eseji, istorija). U prikaz tih ličnosti on je unosio celo svoje emocionalno i intelektualno biće. Otuda su njegovi romani i pripovetke postali studije, u prvom redu psihološke, a manje društvene, a njegove su biografije i eseji, pa i njegove istorijske studije žive kao da su pisane rukom romanopisca.Ovakve osobine – osobine naučnika čija je podloga književna – najbolje rezultate daju u onim delima gde nauka traži da bude potpomognuta osećanjima i gde književnost traži da joj pomogne nauka. Zato je Andre Moroa i ostao upamćen kao pisac romansiranih biografija, pre nego kaoknjiževnik. Romani su mu bili više studiozni, dok je u biografijama bioromanopisački i pripovedački raspoložen.5/20

Andre Moroa PodnebljaTvrdi povezAndre Moroa rođen je 26. jula 1885. godine kao Emil Salomon Vilhelm Hercog u Elbefu, Normandija. Visoko obrazovanje stekao je u Pjer Kornej liceju u Ruanu. Bio je pripadnik porodice Žaval, od oca Ernesta Hercoga, proizvođača tekstila jevrejskog porekla, i majke Alise Levi Ruef. Njegova porodica izbegla je u Alzas nakon Francusko–pruskog rata (1870–1871), našavši utočište u Elbefu, gde su posedovali tkačnicu.Tokom Prvog svetskog rata služio je kao prevodilac u francuskoj vojsci, a kasnije kao oficir za vezu sa britanskom vojskom. Njegov prvi roman “Tišine pukovnika Brambla” (1918), postigao je veliki uspeh u Francuskoj, da bi ubrzo bio preveden na brojne jezike. Naročitu popularnost Moroa je stekao u Velikoj Britaniji jer su mnogi likovi njegovih romana poticali odatle – Dizraeli, Bajron, Šeli… Moroa je 1938. godine primljen u prestižno članstvo Francuske akademije. Na početku Drugog svetskog rata ponovo je služio kao oficir za vezu sa britanskom vojskom, da bi nakon kapitulacije Francuske otišao u Kanadu. U nastavku rata pridružio se frontu “Slobodna Francuska” koji je predvodio Šarl de Gol. Tada je i uzeo pseudonim Andre Moroa, koji će od 1947. godine postati njegovo zvanično ime i prezime. Umro je 1967. godine u Neji na Seni, nakon duge i plodne karijere pisca romana, istorijskih biografija, knjiga za decu i naučnofantastičnih priča.Istoričari književnosti kažu da među svojim savremenicima Andre Moroa nije zauzimao najviše mesto, ali ni najniže, već da je njegova pozicija “časna među uglednim piscima svog vremena”. Oprobao se u više književnih vrsta, ali je ustvari negovao samo jedan književni rod – istoriju,i to psihološku istoriju, bilo da se radilo o izmišljenim likovima (roman i pripovetka) ili stvarnim ličnostima (romansirana biografija, eseji, istorija). U prikaz tih ličnosti on je unosio celo svoje emocionalno i intelektualno biće. Otuda su njegovi romani i pripovetke postali studije, u prvom redu psihološke, a manje društvene, a njegove su biografije i eseji, pa i njegove istorijske studije žive kao da su pisane rukom romanopisca.Ovakve osobine – osobine naučnika čija je podloga književna – najbolje rezultate daju u onim delima gde nauka traži da bude potpomognuta osećanjima i gde književnost traži da joj pomogne nauka. Zato je Andre Moroa i ostao upamćen kao pisac romansiranih biografija, pre nego kaoknjiževnik. Romani su mu bili više studiozni, dok je u biografijama bioromanopisački i pripovedački raspoložen.5/24

Narodna knjiga, Alfa, 2003. Tvrd povez, 23 cm, 130 strana. Lepo očuvana. Ima posvetu autora na predlistu. Knjiga priča „Bližnji“ pripovedačko sočivo sa istorijskih vertikala okreće uistinu onima iz najbliže okoline naratora, od suseda do oca, sugrađana do „prijatelja“. Postmoderna imaginacija bokori se na malim svetovima koji se mogu izreći u običnoj priči, pripoveci, ali i noveli (Sve što znam o vremenu). Petrovićevi novi junaci zaklon od zadatog i zlosrećnog života traže u nekoj pukotini, iščašenju svakodnevice, što je piščeva omiljena forma uspostavljanja literarnih svetova, po meri sopstvenih htenja. Život je ovde zaleđen trenutak, zaustavljena kazaljka na Kortasarovim hronopijama. Ti paraziti koji se hrane ljudskim vremenom rade bez vidljivih tragova, osim ako ih pisac ne uhvati na spavanju. Zato su za maštovitog letopisca bitni detalji, sitnice, bilo kakvi znaci protoka vremena. Pisac kakav je Goran Petrović sa uspehom ih nalazi, i sa njima se vrlo dobro snalazi. Njegove priče beleže tek pojedinosti, uvek pazeći na formu, i onda kada je ona više naučeno nego prirodno stanje stvari. Duh materijalizma, linearizma, istoricizma, prepušta pripovedačima drugog i drugačijeg kova. U tome je veliko slovo razlike. Govor stvari, ovo nam je odnekud dobro znano, ovde je uvek ispred čoveka i događaja. O slomu ideala i (ne)mirenju sa nestajanjem ne govori zastavnik, izbeglica Andrija Gavrović, nego šraf/matica koju bezuspešno traži kako bi popravio bicikl svog unuka (Matica). Dvanaest paklenih godina, onih koje su „pojeli skakavci“, iskazano je kroz povest o sudbini nekoliko satova, raznih marki i spirala, od kojih su sazdani (Sve što znam o vremenu). Goran Petrović, posveta...

Godina izdanja: 2015 Jezik: Srpski Autor: Strani Ostatku sveta, direktorka Hejli Ešton izgleda kao samouverena poslovna žena. Malo njih zna da se iza te fasade krije žena koja neprimetno samuje u senci svoje zanosne sestre. Hejli upoznaje Tajlera Skota, svog bogatog, samouverenog novog šefa i samohranog oca jedanaestogodišnje devojčice. Tajler želi Hejli u svom zagrljaju i u životu svoje kćeri. Hejli žudi da bude prefinjena i moderna žena jer misli da je to ono što on traži. Oboje su na putu da shvate da se ljubav ne može planirati, da se poverenje mora zaslužiti i da članovi porodice žele da zadovolje sopstvene interese koji ženu mogu da navedu da sumnja u sebe, u svoju vrednost i u osobu koju voli… SANDRA BRAUN je jedna od 50 najčitanijih autora po mišljenju Njujork tajmsa, što potvrđuje podatak da je preko 70 miliona njenih knjiga prevedeno i štampano širom sveta. Pre nego što je počela da piše, radila je kao manekenka i TV voditeljka. Udata je i živi u Teksasu. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. 2+2=4 Psihološki vodič za svaki dan - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2017 Broj strana: 184 Format: 20 cm Povez: Broširani Nastala spajanjem stručnog i životnog iskustva autora, ova knjiga treba da pretpostavi najčešći spektar problema sa kojima se ljudi svakodnevno susreću i da ponudi neka rešenja. Delom su ta rešenja data kao gotova, delom u formi pitanja iz kojih slede nedvosmisleni odgovori. Ovaj pristup navođenja na odgovor se pokazao vrlo delotvornim u psihoterapijskoj praksi, a originalno je postavljen od strane Sokrata i poznat kao „sokratovski metod“. Istina je da, bez obzira na metod, nijedna knjiga ovog tipa, pa ni ova, neće zatvoriti sva pitanja koja nam život postavlja, no sigurno će vam ponuditi makar malo drugačiju perspektivu u sferi psihološkog. I nemojte misliti da je to neambiciozan poduhvat. Različite reči ili njihovi sklopovi, kao i razni zvuci ili predeli, sastavljeni od sličnog raspona u kome ljudi opažaju, opet dopiru različito do ljudi, pa će tako i ova knjiga možda biti pravi ključ za neke od vas koji ga dosad nisu našli, a traže ga. Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

ODLICNA,NOVA mek povez,21 cm,231 strana Dereta,2018. Slepo zlo sakriveno je u dubinama ljudske prirode i svako ga kad-tad oseti Rat, osvajanja, mržnja i nasilje dominantne su teme romana Fetva Murata Baltića. Priča o gradu Sjenici, neposredno pre nego što su ga osvojili Karađorđevi ustanici u Prvom srpskom ustanku, mogla je da bude objektivizovana kao priča o posustaloj carevini, zabranjenoj ljubavi, brutalnosti vlasti, strahu pred novim vojskama i novim vremenom, surovosti osvete... Zato četvorica prijatelja – Sail, Jerotije, Azah i Džem – svedoče da je zdrava pamet, i inače, svuda u svetu nemoćna. Jer svetom ne upravlјaju mudre misli, on je u vlasti nekih drugih sila. To Sail dobro zna, zato traži lek svome bolu i slepilu narodnom. Ali on, pre svega, traži pomirenje, ne toliko između lјudi i naroda, koliko svakoga od nas sa istinom i višim smislom postojanja. Ovo je dirljiva knjiga koja podseća na zajedničke korene tri monoteističke svetske vere (judejske, hrišćanske i muslimanske) i koja se zauzima za apsolutni mir i gospodstveno poštovanje svih različitosti... * * * Priča u Fetvi , koja me je držala do samog kraja, zatvara strahovitu spiralu uništenja u vremenu i prostoru. David Albahari Cijena da se ostane bolji, jeste pristanak da se postane vječita žrtva. I likovi ove knjige i njen autor, ovu cijenu su prihvatili i platili je. Može li se, čistotom vjere u ljudsku dobrotu, savladati i uništiti ljudska zloćudnost? Fetva čitavim svojim svijetom, i Murat Baltić, svojom intervencijom u tkivo neumitnih činjenica, ostali su nepokolebani u uvjerenju da – može. Baltićev roman Fetva traganje je za lijekom protiv mržnje. Almir Zalihić Poslije Derviša i smrti , ja nijesam pročitao bolju knjigu. Adil-beg Zulfikarpašić Povez knjige : mek Strana : 231 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Autor: Murat Baltić Žanrovi: Drama, Istorijski romani Pismo: Latinica Broj strana: 231 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2018. Slepo zlo sakriveno je u dubinama ljudske prirode i svako ga kad-tad oseti Rat, osvajanja, mržnja i nasilje dominantne su teme romana Fetva Murata Baltića. Priča o gradu Sjenici, neposredno pre nego što su ga osvojili Karađorđevi ustanici u Prvom srpskom ustanku, mogla je da bude objektivizovana kao priča o posustaloj carevini, zabranjenoj ljubavi, brutalnosti vlasti, strahu pred novim vojskama i novim vremenom, surovosti osvete... Zato četvorica prijatelja – Sail, Jerotije, Azah i Džem – svedoče da je zdrava pamet, i inače, svuda u svetu nemoćna. Jer svetom ne upravlјaju mudre misli, on je u vlasti nekih drugih sila. To Sail dobro zna, zato traži lek svome bolu i slepilu narodnom. Ali on, pre svega, traži pomirenje, ne toliko između lјudi i naroda, koliko svakoga od nas sa istinom i višim smislom postojanja. Ovo je dirljiva knjiga koja podseća na zajedničke korene tri monoteističke svetske vere (judejske, hrišćanske i muslimanske) i koja se zauzima za apsolutni mir i gospodstveno poštovanje svih različitosti... * * * „Priča u Fetvi, koja me je držala do samog kraja, zatvara strahovitu spiralu uništenja u vremenu i prostoru.“ David Albahari „Cijena da se ostane bolji, jeste pristanak da se postane vječita žrtva. I likovi ove knjige i njen autor, ovu cijenu su prihvatili i platili je. Može li se, čistotom vjere u ljudsku dobrotu, savladati i uništiti ljudska zloćudnost? Fetva čitavim svojim svijetom, i Murat Baltić, svojom intervencijom u tkivo neumitnih činjenica, ostali su nepokolebani u uvjerenju da – može. Baltićev roman Fetva traganje je za lijekom protiv mržnje.“ Almir Zalihić „Poslije Derviša i smrti, ja nijesam pročitao bolju knjigu.“ Adil-beg Zulfikarpašić

O knjizi: Peti i poslednji deo veličanstvenog istorijskog serijala Julije Cezar je ubijen. Rim je u žalosti. Osveta će biti krvava. Najvećeg junaka Rima, Julija Cezara, svirepo su ubili oni kojima je najviše verovao. Međutim, ubice koje se sada kriju u Senatu, potcenile su jednog čoveka: Cezarovog usvojenog sina Oktavijana, čoveka čije će ime odjekivati kroz istoriju kao ime Avgusta Cezara, prvog rimskog cara. Ujedinivši se sa svojim ljutim rivalom Markom Antonijem, Oktavijan neće prezati da traži odmazdu od izdajnika i osveti smrt svoga oca. Sva silina njegove mržnje usmerena je na Bruta, Cezarovog prijatelja iz detinjstva i najvećeg saveznika, sada vođu zaverenika. I dok narod izlazi na ulice Rima, izdajnici se moraju suočiti sa sudbinom. Neki uspevaju da pobegnu iz grada, neki neće umaći gnevu svetine. Nijedan od njih, ipak, neće umreti prirodnom smrću jer će se sa njima obračunati Brut na krvavom bojnom polju.

Ejmi Rajkert Ljubav na kocki Odlično očuvana Autorka vrcavog, zanimljivog i „ukusnog“ Recepta za pravu ljubav otkriva kako da oživite ljubav u braku. Kad je Kris, odan muž i brižan otac, propustio svečani ručak povodom godišnjice braka, njegova žena, Margaret Džun, shvatila je da je đavo odneo šalu. Kako bi vratila muža u porodični dom, odlučila se za radikalan potez: i sama će se okušati u pokeru, ne bi li, za početak, bar provodila malo više vremena sa Krisom. Kao i svi „briljantni“ planovi, i ovaj ima jednu ozbiljnu manu: ispostaviće se da poker nije sjajan način za raspirivanje zgasnule iskre bračne ljubavi, ali zato može da dovede do ozbiljne zavisnosti. Duboko nesrećna u porodičnom domu, Margaret Džum sve češće zadovoljstvo traži za zelenim stolom. Posle niza velikih pobeda, naposletku se obrela u kockarskoj meki, Las Vegasu. A ono što se dogodi u Vegasu, ostaje u Vegasu...

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Penelopina disciplina - Đanriko Karofiljo Izdavač: Imprimatur Godina izdanja: 2022 Broj strana: 150 Format: 20 cm Povez: Broširani Penelope Spada je bivša javna tužiteljka, koja se izdvajala upornošću, inteligencijom i hrabrošću, a zatim je misteriozna nesreća dramatično okončala njenu karijeru. Jednog dana dolazi joj muškarac koji od nje traži da preuzme slučaj ubistva njegove žene. Đulijana Baldi jedne večeri nije se vratila kući, a njeno tijelo pronađeno je sljedećeg dana na periferiji grada. Istraga nije dala nikakve rezultate, predmet je arhiviran, ali mužu je na teret stavljena sumnja da je počinilac zapravo on. Penelope, nakon prvobitnog odbijanja, ipak prihvata da se pozabavi slučajem, i to na insistiranje jednog starog prijatelja, novinara crne hronike koji je cijelu priču pratio od samog početka. Tako počinje uzbudljiva istraga koja vijuga nepoznatim ulicama Milana i koja će na vidjelo iznijeti brojne samo naizgled zakopane tajne.

O knjizi: Peti i poslednji deo veličanstvenog istorijskog serijala Julije Cezar je ubijen. Rim je u žalosti. Osveta će biti krvava. Najvećeg junaka Rima, Julija Cezara, svirepo su ubili oni kojima je najviše verovao. Međutim, ubice koje se sada kriju u Senatu, potcenile su jednog čoveka: Cezarovog usvojenog sina Oktavijana, čoveka čije će ime odjekivati kroz istoriju kao ime Avgusta Cezara, prvog rimskog cara. Ujedinivši se sa svojim ljutim rivalom Markom Antonijem, Oktavijan neće prezati da traži odmazdu od izdajnika i osveti smrt svoga oca. Sva silina njegove mržnje usmerena je na Bruta, Cezarovog prijatelja iz detinjstva i najvećeg saveznika, sada vođu zaverenika. I dok narod izlazi na ulice Rima, izdajnici se moraju suočiti sa sudbinom. Neki uspevaju da pobegnu iz grada, neki neće umaći gnevu svetine. Nijedan od njih, ipak, neće umreti prirodnom smrću jer će se sa njima obračunati Brut na krvavom bojnom polju.

Hamlet je Šekspirova najpoznatija i najzagonetnija drama. Šekspirov Hamlet formom prati, u ono vrijeme popularne, tzv. tragedije osvete. Hamlet, danski princ, pokušava da osveti ubistvo svog oca počinjeno od strane Klaudija, njegovog ujaka, koji je sada kralj Danske. Gotovo magična privlačnost ovog Šekspirovog djela leži u brojnim nejasnostima i enigmatičnostima sa kojima se već generacije čitatelja susreću u ovom najzahtjevnijem ali i najslavnijem djelu Šekspirovog genija. Ko je duh koji se ukazuje Hamletu: da li je to njegov otac, ubijeni kralj koji iz nekog čistilišta dolazi da traži od svog sina zadovoljenje pravde na zemlji i kaznu za svoje ubice, ili je u pitanju demonsko ukazanje koje iskušava mladog danskog kraljevića? Da li Hamlet zaista izgubi razum ili samo simulira ludilo? Kada se jednom uvjeri da je Klaudije ubica, zašto ne djela? Da li je njegova majka Gertruda bila nevjerna njegovom ocu, ili čak i saučesnik u ubistvu?

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Stvaralašltvo Spomen ploča na kući u Pančevu Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[5] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[6] U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[7] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[8] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[3] Nasleđe Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[9] Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić` Pančevo. Biblioteka Vjeverica

Paun Petronijević Istrgnut klasstr 125Tvrdi povezcirilicadim 21x13,5cmIzdavac Svitak i Udruzenje knjizevnika SrbijePaun Petronijevic (1936—1962), rano preminuli pesnik, rođen je u Ribaševini kod Užica. Gimnaziju je učio u Užicu, ali ga je tuberkuloza prinudila da prekine školovanje i potraži leka u Užicu, Nišu i Beogradu. Opaka bolest je pobedila napore medicine i pesnikovu želju za životom. Umro je u avgustu, samo nekolliko dana pošto mu je štampana zbirka pesama `Pastir traži dno neba` (1962). Druga zbirka Petronijevicevih pesama `Dobro leto` štampana je 1974. godine.Pesme Pauna Petronijevića su najčešce ostale u prvoj verziji. Bolest i kratak život nisu mu omogućili da radi na njihovom umetničkom doterivanju. Pa ipak, njegova poezija je iskrena i neposredna; ona pleni emotivnošcu i toplinom. U njoj su prepoznatljivi zavičajni motivi posmatrani kroz prizmu detinjstva i mladosti. Prisutan je i skriveni zračak nade u naglo ozdravljenje, kao i svest o skorom kraju:`I sam sam penai ništa nisamdo beo uzdahkrečnjacke stene.` UžicePesnik Paun Petronijević u knjizi `Istrgnut klas` traga za životom koji mu je, poput klasa, prerano istrgnut. Umro je od sušice, u dvadeset šestoj godini. To je pesnik snažnih pesničkih slika, veoma senzibilan, i pored kobne sudbine optimista.3/18

Autor: Vesna Dedić Format: 13x20 Povez: broširan Br. strana: 239 Roman Zagrli me nastao je iz straha od samoće u vreme kada nastaje nacija samaca, straha da će potreba za zagrljajem postati društveno neprihvatljivi gest najvećeg primitivizma i straha od toga da uzmemo život u svoje ruke. Ovo je priča i o ženama koje su robovi ambicija svoje dece i sebičnosti svojih muževa, priča o ljubavi koja je rasprodaja zagrljaja, pokornosti i iluzija, o ljubavi bez strasti i strasti bez ljubavi. Prešla sam tridesetu i sada znam da ma koliko šećera dodavali, neke stvari u životu imaju gorak ukus, ali... pišem iako sam suviše izgubila da bih mogla da se razbacujem sećanjima. Roman Zagrli me je surova i duhovita priča o našem vremenu kada više govorimo o orgazmu nego o roditeljstvu, i više o telu nego o duši, ali pre svega saga o potrazi za ljubavlju u kojoj će se, ponekad u suzama, prepoznati svaka od nas. Roman o ljubavi bez strasti i strasti bez ljubavi!!! Kako bi žene bile divne samo kada ne bi želele da budu srećne, rečenica je koju je glavnoj junakinji romana ponavljao otac dok je odrastala u malom gradu u unutrašnjosti. Od dolaska na fakultet u Beograd pa do novogodišnje noći 2013. Nataša Krstić traži zagrljaj u kojem će biti apsolutno srećna, veruje da ljubav ne zaobilazi one koji umeju da vole, sreća one koji umeju da joj se raduju i uspeh one koji umeju da misle.

Vesna Dedić Kako bi žene bile divne samo kada ne bi želele da budu srećne,…rečenica je koju je glavnoj junakinji romana ponavljao otac dok je odrastala u malom gradu u unutrašnjasti.Od dolaska na fakultet u Beograd pa do novogodišnje noći decembra 2013. Nataša Krstić traži zagrljaj u kojem će biti apsolutno srećna, veruje da ljubav ne zaobilazi one koji umeju da vole,sreća one koji umeju da joj se raduju i uspeh one koji umeju da misle. Roman “Zagrli me” nastao je iz straha od samoće u vreme kada nastaje nacija samaca,straha da će potreba za zagrljajem postati društveno neprihvatljivi gest najvećeg primitivizma i iz straha da uzmemo život u svoje ruke. Ovo je priča i o ženama koje su robovi ambicija svoje dece i sebičnosti svojih muževa ,priča o ljubavi koja je rasprodaja zagrljaja o ljubavi bez strasti i strasti bez ljubavi. “Pre[la sam tridesete i sada znam da ma koliko šećera dodavali neke stvari u životu imaju gorak ukus,ali… evo pišem iako sam suviše izgubila da bih mogla da se razbacujem sećanjima.“ Roman “Zagrli me” je surova i duhovita priča o našem vremenu kada više govorimo o orgazmu nego o roditeljstvu,i više o telu nego o duši ,ali pre svega saga o potrazi za ljubavlju u kojoj će se, ponekad u suzama, prepoznati svaka od nas. Izdavač: Dedić Broj strana: 237 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13×20 cm Godina izdanja: 2014.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! At the Mountains of Madness je znanstvenofantastična horor novela američkog pisca H. P. Lovecrafta, napisana u veljači/ožujku 1931. koju je te godine odbio urednik Weird Tales Farnsworth Wright na temelju njezine dužine.[1] Izvorno je serijaliziran u izdanjima Astounding Stories za veljaču, ožujak i travanj 1936. godine. Reproduciran je u brojnim zbirkama. Priča detaljno opisuje događaje katastrofalne ekspedicije na Antarktiku u rujnu 1930. i što je tamo pronašla grupa istraživača predvođenih pripovjedačem, dr. Williamom Dyerom sa Sveučilišta Miskatonic. U cijeloj priči, Dyer opisuje niz dosad neispričanih događaja u nadi da će odvratiti drugu skupinu istraživača koji se žele vratiti na kontinent. Ti događaji uključuju otkriće drevne civilizacije starije od ljudske rase i spoznaju Zemljine prošlosti ispričanu kroz razne skulpture i zidne slike. Priča je inspirirana Lovecraftovim zanimanjem za istraživanje Antarktika; kontinent još uvijek nije bio potpuno istražen 1930-ih. Lovecraft eksplicitno crpi iz romana Edgara Allana Poea The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket, a možda je koristio i druge priče kao inspiraciju. Mnogi elementi priče, kao što je bezoblični `shoggoth`, ponavljaju se u drugim Lovecraftovim djelima. Priča je prilagođena i korištena za grafičke romane, videoigre i glazbena djela. Hauard Filips Lavkraft (engl. Howard Phillips Lovecraft; rođen 20. avgusta 1890. u Providensu, preminuo 15. marta 1937. u Providensu) je bio američki pisac horora, fantastike i naučne fantastike, žanrova koje je često kombinovao unutar istog djela. Za života je bio relativno malo popularan, ali je imao ogroman uticaj na moderne pisce fantastičnog horora, unutar čijeg kruga je postao kultna ličnost. Ktulu mitologija i poznati Nekronomikon su njegove tvorevine. Lavkraft je rođen 20. avgusta 1890. u 09:00, u svom porodičnom domu na adresi „Ejndžel strit“ br. 194 (sada 454) u Providensu, na Roud Ajlandu. Bio je jedino dijete Vinfilda Skota Lavkrafta, putujućeg prodavca nakita i plemenitih metala, i Sare Suzan Filips Lavkraft, koja je poznavala svoje porodično stablo sve do dolaska Džordža Filipsa u Masačusets 1630. godine.[1] Oba njegova roditelja su bila u tridesetim godinama i to im je bio prvi brak, što je bilo neobično u to doba. Kad je Lavkraft imao tri godine, otac mu je doživio psihotični napad na poslovnom putu u Čikagu te je doveden u duševnu bolnicu „Batler“ u Providensu, gdje je ostao do kraja života. Umro je od sifilisa kad je Lavkraft imao osam godina. Lavkrafta je, stoga, odgajala majka, njegove dvije tetke (Lilijan Delora Filips i Eni Emelin Filips) i njegov djed (Vipl van Buren Filips). Bio je čudo od djeteta: kada je imao dvije godine recitovao je poeziju, dok je cjelovite pjesme pisao već sa šest godina. Djed je podsticao njegovo čitanje, nabavljajući mu klasike poput „Hiljadu i jedne noći“ ili dječje verzije Ilijade i Odiseje. Takođe, djed je u njemu pobudio interes za „čudne“ stvari pripovijedajući mu originalne priče gotičkog horora. Njegova se majka, s druge strane, brinula da bi ga te priče mogle uznemiriti. Kao dijete, Lavkraft je bio usamljen i često bolestan, vjerovatno na nervnoj bazi;[1] djelimično zbog toga, i djelimično zbog svoje nedisciplinovane i svađalačke naravi, nije pohađao nastavu u školi sve do navršenih osam godina, i povukli su ga nakon samo godinu dana. U međuvremenu je intenzivno čitao i učio hemiju. Napisao je nekoliko publikacija u malom broju primjeraka, počevši 1899. sa „The Scientific Gazette“. Četiri godine kasnije, vratio se u javnu školu. Vipl van Buren Filips je umro 1904. godine nakon ozbiljnih poslovnih gubitaka. Lavkraftova porodica je osiromašila zbog lošeg upravljanja njegovim nasljedstvom te su bili prisiljeni da se presele niže u ulicu na kućni broj 598 u mnogo manji i neudobniji stan. Gubitak roditeljskog doma bio je težak udarac za Lavkrafta, u tolikoj mjeri da je neko vrijeme pomišljao na samoubistvo. Godine 1908. je doživio nervni slom, zbog čega nije nikada primio svoju srednjoškolsku diplomu. Taj ga je neuspjeh jako razočarao i predstavljao uzrok njegove sramote, između ostalog i zato što nije mogao studirati na univerzitetu „Braun“. Kao tinejdžer, Lavkraft je pisao fikciju. Neko se vrijeme posvetio poeziji i esejima, da bi se 1917. godine vratio fikciji s dorađenijim pričama kao što su „Grobnica“ (engl. The Tomb) i „Dagon“. Ova druga je ujedno i njegovo prvo profesionalno objavljeno djelo; pojavilo se u časopisu „Uvrnute priče“ (engl. Weird Tales) 1923. godine. Takođe, u to je vrijeme počeo stvarati svoju široku mrežu dopisnika, a prema dužini i učestalosti svojih pisama spada među najveće pisce pisama 20. stoljeća. Na njegovom popisu ljudi za dopisivanje su bili, između ostalih, mladi Forest Dž. Akerman, Robert Bloh („Psiho“) i Robert E. Hauard („Konan Simerijanac“). Nakon dugotrajne histerije i depresije, Lavkraftova majka je primljena u istu bolnicu gdje joj je umro suprug. Uprkos tome često je pisala sinu i ostali su bliski do njene smrti 21. maja 1921. nakon komplikacija tokom operacije žučnog mjehura. Lavkraft se od gubitka nikad nije potpuno oporavio. Brak i Njujork Ubrzo nakon majčine smrti Lavkraft je posjetio konvenciju novinara amatera gdje je sreo Sonju Haft Grin. Rođena 1883, bila je Jevrejka ukrajinskog porijekla i sedam godina starija od njega. Vjenčali su se 1924. i preselili u Bruklin, u Njujorku. Očaran, Lavkraft se nakratko oslobodio svojih mizantropskih okova, oduševljeno svima objavljivao svoj brak ne skrivajući sreću i fasciniranost velikim gradom, ali to nije dugo potrajalo. Sonja je ubrzo izgubila posao, što je ostavilo dalekosežne posljedice na njihov život. Lavkraft, neprilagođen ekonomiji u američkom stilu, nikako nije uspijevao naći posao. Osim toga, zamrzio je život u Njujorku i stvorio temelje svoje rasne netrpeljivosti, posmatrajući golemu zaposlenu imigrantsku populaciju. Sonja je našla posao u Sinsinatiju; Lavkraft je nije pratio. Ona ga je i dalje nesebično finansirala, čak i kad je našla drugi posao u Klivlendu - no neizbježno se na kraju dogodilo. U aprilu 1926. Lavkraft se vratio svojim tetkama u Providensu, nikad potpuno dovršivši proces razvoda sa Sonjom. Prema riječima Mišela Uelbeka, „godine 1926. njegov život je bio završen za svaki cilj i svrhu. Njegovo pravo stvaralaštvo — niz „glavnih djela“ — tada je počeo“.[2] Povratak u Providens Sve do 1933. godine Lavkraft je živio u „prostranoj smeđoj viktorijanskoj drvenoj kući“ u ulici Barns br. 10 (to je adresa dr Vileta u priči „Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda“ (engl. The Case of Charles Dexter Ward). Doba nakon povratka u Providens, posljednja dekada njegovog života, bilo je ujedno i najplodnije. U to je vrijeme napisao svoje najpoznatije kratke priče (uglavnom za „Uvrnute priče“) kao i opsežnija djela poput „Slučaja Čarlsa Dekstera Vorda“ i „Planina ludila“ (engl. At the Mountains of Madness). Često je lektorisao djela drugih autora ili čak pisao za njih („Brežuljak“, „Krilata smrt“ i „Dnevnik Alonza Tajpera“). Uprkos svom trudu koji je ulagao u pisanje, Lavkraft je postajao sve siromašniji. Bio je prisiljen da se odseli u manji stan s preživjelom tetkom, a teško ga je pogodilo i samoubistvo Roberta E. Hauarda. Godine 1936. dijagnostifikovan mu je rak crijeva, uz lošu probavu od koje je stalno patio. Hauard Filips Lavkraft je umro 15. marta 1937. u Memorijalnoj bolnici „Džejn Braun“, u Providensu. Njegovo ime je isprva zabilježeno na porodičnom nadgrobnom spomeniku, pokraj roditelja. To njegovim obožavateljima nije bilo dovoljno, pa je 1977. godine grupa pojedinaca skupila novac za zaseban spomenik na groblju „Svon point“ na koji su uklesali njegovo ime, datum rođenja i datum smrti, i rečenicu „I AM PROVIDENCE“ („Ja sam proviđenje“), izvorno iz jednog od njegovih ličnih pisama. Lavkraftov grob je povremeno ispisan grafitima koji citiraju njegove poznate stihove iz „Zova Ktulua“ (izvorno iz „Bezimenog grada“):[3] Lavkraftova djela možemo podijeliti na četiri kategorije: Korespondencija i pjesme. Korespondencija se sastoji od oko stotinu hiljada pisama[traži se izvor] (od kojih neka imaju i trideset, četrdeset stranica) dok sveobuhvatan popis njegove poezije ne postoji. Pripovijetke u čijem pisanju je Lavkraft učestvovao. Ovdje spada saradnja s drugim piscima, priče koje su prošle Lavkraftovu reviziju i sl. Ovde možemo dodati i pripovijetke koje je Avgust Derlet napisao na osnovu zapisa i fragmenata koji su ostali za Lavkraftom. Lavkraftove pripovijetke. „Veliki tekstovi“. Ovde spada osam Lavkraftovih najznačajnijih tekstova: Zov Ktulua (engl. The Call of Cthulhu, 1926) Boja izvan ovog svemira (engl. The Color out of Space, 1927) Danički užas (engl. The Dunwich Horror, 1928) Šaptač u tami (engl. Whisperer in the Darkness, 1930) Planine ludila (engl. At the Mountains of Madness, 1931) Snovi u vještičjoj kući (engl. The Dreams in the Witch House, 1932) Sjenka nad Insmutom (engl. The Shadow over Innsmouth, 1932) Sjenka izvan vremena (engl. The Shadow out of Time, 1934) Prema tematici, Lavkraftovu fikciju možemo podijeliti na: Priče o smrti (približno od 1905. do 1920.) Priče iz ciklusa snova (1920 – 1927.) Ktulu mit (1925 – 1935.) Neki[ko?] kritičari napominju sličnost ciklusa snova s Ktulu mitovima, često ukazujući na ponavljanje motiva Nekronomikona i bogova. Treba imati na umu da ciklus snova spada u pripovijetke fantazije, dok su Ktulu mitovi naučna fantastika. Veliki dio Lavkraftovog opusa direktno je inspirisan njegovim noćnim morama,[traži se izvor] i možda su upravo taj neposredni uvid u nesvjesno i njegov simbolizam djelimični uzroci njegove popularnosti. U skladu s tim, Lavkraft je zavolio djela Edgara Alana Poa, koji je imao veliki uticaj na Lavkraftove ranije radove. Zatim je otkrio djela Lorda Dansanija, pa je u njegovom stilu počeo da piše snolike fantazije. Svoj glas je otkrio tek kasnije, vjerovatno pod uticajem Artura Mejčena[traži se izvor] i njegovih pažljivo izgrađenih priča o preživljavanju drevnog zla i mističnom vjerovanju u skrivene tajne koje leže izvan stvarnosti. Te su pripovijetke uticale da nastane ono što danas nazivamo Ktulu mitovima;[traži se izvor] panteon vanzemaljskih, vandimenzionalnih božanstava starijih od čovječanstva, čije tragove nalazimo u eonima starim mitovima i legendama. Sam termin „Ktulu mitovi“ je skovao Avgust Derlet nakon Lavkraftove smrti. Lavkraftove priče su stvorile jedan od najuticajnijih pokretača radnje u celom žanru horora: Nekronomikon, tajni rukopis iz pera ludog Arapina Abdula Alhazreda. Dosljednost i snaga Ktulu mitova naveli su neke na pomisao da je Lavkraft svoju mitologiju utemeljio na postojećim mitovima i okultnim vjerovanjima. Takođe, pojavila su se mnoga lažna izdanja Nekronomikona. Njegova proza je pomalo arhaična. Često koristi zastarjeli rječnik ili pravopis (npr. baterijsku lampu zove električnom bakljom). Intenzivno je koristio „egzotične“ pridjeve poput nezdravo i kiklopski, a i pokušavao, uglavnom netačno, zapisati jezik narječja. Takođe je pisao britanskim engleskim (bio je anglofil). Lavkraft je bio izrazito marljiv u pisanju pisama. Ponekad je svoja pisma označavao datumom 200 godina starijim od stvarnosti (što je vrijeme pre Američke revolucije koju je smatrao uvredljivom za svoju anglofilnost). Verovao je da su 18. i 20. vijek najbolji; onaj prvi je predstavljao razdoblje plemenitosti, a drugi razdoblje nauke, dok je, prema njegovom mišljenju, 19. vijek, posebno viktorijansko razdoblje, predstavljao „grešku“. Teme u djelima Nekoliko tema se uvijek iznova pojavljuje u Lavkraftovim pričama: Zabranjeno znanje „Najmilosrdnija stvar na svijetu, rekao bih, nesposobnost je ljudskog uma da međusobno poveže sve svoje sastojke. (...) Jednoga dana, sastavljanje razdvojenog znanja otvoriće takve užasavajuće prizore stvarnosti i našeg pogubnog položaja u istoj, da ćemo ili poludjeti od tog otkrića ili pobjeći od smrtonosne svjetlosti u mir i sigurnost novog mračnog doba.“ („Zov Ktulua“) U mnogim njegovim pričama pojavljuje se pretpostavka kako je ljudski um previše krhak da bi mogao podnijeti istinu mitova bez vlastitog uništenja. Najpoznatiji primjer je Nekronomikon, koji osobu koja ga čita može odvesti u ludilo. Slično je i sa svim drugim primjerima „zabranjenog znanja“, kao i u slučaju samog susreta sa bićima iz mitova (premda su neka od njih manje opasna od drugih). Likovi koji pokušaju da na neki način iskoriste to znanje gotovo bez izuzetka su osuđeni na smrt. Ponekad njihov rad privuče pažnju zlonamjernih bića; ponekad ih, u duhu Frankenštajna, unište čudovišta koja su sami stvorili. Neljudski uticaji na čovječanstvo Bića Lavkraftove mitologije često imaju ljudske (ili poluljudske) sluge: Ktulu, na primjer, poštovan je u kultovima širom svijeta, od Eskima sa Grenlanda do vudu krugova Luizijane, i drugdje. Ti poštovaoci Ktulua Lavkraftu su poslužili kao korisno pripovjedačko sredstvo. Mnoga bića iz mitova su previše moćna za ljudske protivnike i toliko užasna da neposredno znanje o njima znači ludilo za žrtvu. Pišući o takvim bićima, Lavkraftu je bio potreban način da napiše uvod i izgradi napetost bez preranog završavanja priče. Ljudski sljedbenici su mu poslužili kao način otkrivanja podataka o njihovim „bogovima“ na zamućen, pomalo nejasan način i takođe omogućili privremene pobjede njegovim protagonistima. Atavistička krivica Još jedna od Lavkraftovih tema je ideja da potomci iste krvne grupe ne mogu nikako pobjeći od mrlje zločina koje su počinili njihovi preci, bar ako je zločin dovoljno monstruozan. Potomci mogu prostorno i vremenski biti veoma daleko od samog čina, pa ipak će „krv progovoriti“. Sudbina od koje se ne može pobjeći U Lavkraftovim djelima protagonista često nema kontrolu nad svojim ponašanjem ili smatra da je nemoguće promijeniti smjer. Mnogi njegovi likovi bi izbjegli opasnost samo da su jednostavno pobjegli; ali ta se mogućnost ili uopšte ne pojavljuje ili je spriječena nekom spoljašnjom silom. Često u njegovim pričama moćna zlonamjerna ili neutralna bića vrše direktan uticaj na likove. Poput prokletstva predaka, na kraju, bijeg ili čak sama smrt ne znače sigurnost. U nekim slučajevima taj se usud manifestuje u cjelokupnom čovječanstvu i nikakav bijeg nije moguć. Prijetnja civilizaciji Lavkraft često koristi zamisao o borbi civilizacije s varvarskim, primitivnijim elementima. U nekim je pričama ta borba na individualnom nivou; mnogi od njegovih protagonista su kulturni, visoko obrazovani ljudi koje postepeno preuzima neki zli uticaj. Ovde je „prokletstvo“ često ono nasljedno. Fizička i mentalna degradacija često prate jedna drugu; ova ideja „prljave krvi“ možda predstavlja Lavkraftovu zabrinutost što se tiče njegove vlastite krvne linije, posebno što se tiče smrti svoga oca; Lavkraft je sumnjao da se radilo o sifilisu.[traži se izvor] U drugim pričama cijelo društvo je pod prijetnjom varvarizma. Ponekad se on pojavljuje kao spoljašnja prijetnja, pri čemu je civilizovana rasa uništena ratom, a ponekad izolovani djelić čovječanstva zapada u vlastitu dekadenciju i atavizam. Ipak, najčešće se radi o civilizovanoj kulturi koju polako uništava zli element pod uticajem neljudskih sila.

Izdavač:BDR MEDIA Beograd Broj strana:236 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 21 x 15 cm Godina izdanja:2022 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Dzuli Garvud – Dvorci Kolin Holbruk je radeći u tajnoj službi Krune stekao ugled i izvesno bogatstvo, koje je zajedno sa svojim prijateljem uvećavao izgradivši moćnu brodsku kompaniju. Posle svega što je radio kao tajni agent kraljevstva, sada uživa u mirnom momačkom životu, ali sudbina ima druge planove za njega. Kao amanet svom prijatelju na samrti, Kolinov otac, vojvoda od Vilijamšira, obećao je da će štititi njegovu kćer princezu Alesandru kada stasa za udaju i napusti manastir u kome je živela. Po dolasku u Englesku, Alesandra hitno mora da se uda kako bi pobegla od generala Ajvana, koji je želi samo da bi stekao pravo na bogatstvo i tron njenog pokojnog oca. Kako bi osujetili njegove planove, Alesandra i vojvoda počinju da prave listu najpoželjnijih mladoženja, a prvi na listi je Kolin. Iako nema nameru da se ženi, Kolin traži mane svakom sledećem kondidatu i priznaje da je jedino rešenje – on! Nevoljno shvata da je podlegao čarima crnokose princeze...

AKO SUTRA NE POSTOJI - Gijom Muso Naslov originala: DEMAIN - Guillaume Musso Izdavač: Vulkan, Beograd Godina izdanja: 2019 Format: 20,5 X 14,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 304 Ona je njegova prošlost. On je njena budućnost. Ema živi u Njujorku. Sa trideset dve godine, i dalje traži onog pravog. Metju živi u Bostonu. Izgubio je ženu u strašnoj nesreci, i sam odgaja svoju cetvorogodišnju cerkicu. Sudbinski susret u virtuelnom svetu dovešce ih do toga da veruju da su možda najzad pronašli srecu. Nestrpljivi da se upoznaju, dogovaraju veceru u malom italijanskom restoranu na Menhetnu. Istog dana u isto vreme, oboje otvaraju vrata tog restorana i odlaze do istog stola. Pa ipak, putevi im se nikad nece ukrstiti. Da li je to igra laži? Izmišljotina mašte? Manipulacija? Uhvaceni u obliku stvarnosti koji ne mogu da pojme, Metju i Ema brzo shvataju da to nije samo propuštena prilika... GIJOM MUSO roden je 1974. godine na Antibima. Iako je po zanimanju profesor ekonomije, od malih nogu bio je opcinjen književnošcu i filmom, i poceo je da piše još kao student. Ovaj mladi francuski autor je pre nekoliko godina napravio potpuno neocekivan ali zapažen nastup na svetskoj književnoj sceni, osvojivši publiku i kritiku jednostavnim, ubedljivim stilom. Njegovi romani do sada su prodati u nekoliko miliona primeraka i prevedeni na 42 jezika, a za sve romane otkupljena su i filmska prava. Od kada se pojavio 2007. godine, Musoov roman Zato što te volim nalazi se u samom vrhu lista najprodavanijih knjiga. ***Odlično očuvano***

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Dobrovoljna smrt u Japanu - Moris Penge Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2009 Broj strana: 541 Format: 23 cm Povez: Broširani “Jupiter nija na zemlji mogao videti nista lepse od Katonovog samoubistva”, izjavljuje Seneka, Ipak, koliko zbrke, koliko protivrečja, da pođemo od pojedinosti kod Plutarha, kvare ovu dobrovoljnu smrt, najslavniju u istoriji Zapada? Katonovi rođaci, prijatelji, sinovi prozreli su njegovu nameru da se ubije, te su mu, za vreme večere, ukrali mač koji je visio iznad njegovog uzglavlja. Katon ne zna da li da ga smesta traži natrag, uz opasnost da otkrije svoju nakanu, ili bi mu možda mudrije bilo da se pravi ravnodušan i zavarava ukućane kako još nije odlučio da umre. Iako je njegova skrivena namera čvrsta i čista, iako u njemu ništa ne okleva pred činom koji hoće da izvrši i smislom koji hoće da mu prida, on do poslednjeg trena mora primenjivati lukavstvo i nasilje, vodeći protiv onih koji bi da ga spasu njegove sopstvene volje krajnje iscrpljujuću borbu. Upravo je izudarao sluge, grdi sinove, svađa se sa prijateljima. Na koncu mu vraćaju mač: “Sad stojim, veli, sebi na raspolaganju.”

Aleksandar Karđorđević (1806-1885) knez Srbije (1842-1858/59) Izdavač: Naučno delo, Beograd Povez: tvrd Broj strana: 511 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Odlično očuvana. Knez Aleksandar je vladao kao drugi od ukupno petorice vladara koje je dinastija Karađorđević dala srpskom, odnosno (kasnije) i jugoslovenskom prestolu. Zanimljiva je činjenica da je on najduže od svih vladara iz ove dinastije bio bez naučne biografije. To je, razume se iz navedenog, jedan od osnovnih motiva za nastanak ove knjige. Donoseći nam detalje iz života ovog srpskog vladara i njegove porodice autor nas vodi kroz Beograd sredinom 19. veka i svet političkih ideja koji stvara jedno moderno društvo koje prevazilazi orijentalne navike i uvodi Srbiju u najuži evropski krug zemalja, tada trostruko malobrojniji nego danas. Dočarava nam arhitekturu, modu, socijalne i kulturne prilike tadašnjeg Beograda, tehničke novitete, umetničke zaokrete i stvaranje državnih institucija koje postoje i danas. I tada, kao i danas, Srbija traži svoje mesto pod suncem, balansirajući između interesa velikih sila. Galerija likova koju nam Nebojša Jovanović kao na filmu predstavlja, njihovi politički i ljudski sukobi, zavere i izdaje, izgledaju nam tako poznato, gotovo predvidivo. (K-114)

Svi Adamovi grijesi - Radmila Telebak Karac Izdavac: Svet knjige 2021. „Име главног јунака, већ у наслову [романа Сви Адамови гријеси] асоцира и на колективно (грех) и на појединачно (судбина јединке) и тако најављује путовање кроз један људски живот који је уједно метафора судбине људске заједнице, посебно оне најуже, породичне. Неписмени сељак, чврсте вере у Бога, у себи носи исконску снагу и потребу да сачува огњиште и породицу, да задржи децу на земљи која за њега представља највећи благослов, али се у том напору и својој немоћи да покаже осећања, преобраћа у родитеља који не разуме и не прихвата потребе своје деце, који их исмева и осуђује. У корену тог неразумевања и дечјег очаја што му онај који му је подарио живот онемогућава да живи по своме налази се главно чвориште ове снажне породичне саге. Два стожера одржавају у животу нашег јунака и када пролази кроз најснажније потресе и најнеочекиваније преокрете: његово село и мајчина фигура, која кроз цео роман стоји као каријатида снаге, брижности и љубави која не тражи ништа заузврат, која, мирећи се са судбином, носи сав терет породичних односа. Посебну динамичност овом роману дају епизоде у којима сећања јунака преносе читаоца у неко прошло доба извезено архаичним сликама и старим сочним језиком српског села.“ (Из поговора Душице Ивановић) 97