Kej Huper REJVENINA KRILA - NOVA BDR Medija 2017 191 str Rejven Enderson je u potpunosti očarala Džošuu Longa. On je odlučen da zavede ovu tajenstvenu lepoticu. Dok Rejven poriče da joj se Džošua dopada i odbija sve njegove napore da je zavede, on koristi resurse svoje poslovne imperije da razreši misteriju oko njenog stvarnog identiteta. Ono što otkriva je zastrašujuće, jer ne može da veruje da je prelepa Rejven međunarodni kriminalac koji se traži zbog svojih veza sa svetskim terorizmom. Iako Rejven oodbacuje Džošuovu pomoć i ljubav, shvatiće da su joj potrebni i jedno i drugo, jer ona igra ulogu u opasnoj igri protiv neprijatelja koji nikada ne gubi. K.D.S.4.3.

Rabindrant Tagore - Gradinar BIGZ, Beograd, 1985 115 str. meki povez stanje: vrlo dobro Prevodilac: David S. Pijade Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i najlepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

Autor: Rabridranat Tagore Izdavač: Nova knjiga, Podgorica Prevodilac: David S. Pijade Broj strana: 128 Format: 21 cm Povez: tvrd Pismo: latinica Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i najlepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

PROKLETSTVO NACIJE Miloš Bogdanović Autorsko izdanje / Eden, Novi Sad, 2003. Potreba za kultom ličnosti ima svoje korene u čovekovoj ličnoj neodgovornosti, u neodraslosti njegove ličnosti, kada on svesno ili nesvesno traži da neko drugi umesto njega samog misli i odlučuje. Čoveka čine odgovornim razum, savest i volja. Kada razum raskrinka određene motive kao iracionalne (nesvrhovite sopstvenom i tuđem dobru) tada savest tim motivima pridaje moralnu vrednost proglašava ih lošim motivima (grehom) i traži od čoveka da im se on svojom voljom odupre. Ali, ako se čovek svojom voljom ne odupire svojim slabostima, tada mu smeta upotreba razuma jer raskrinkava iracionalnost njegovih motiva i postupaka. On tada dolazi u konflikt ne samo sa zdravim razumom, već i sa sopstvenom savešću, koja ga opominje zbog pokoravanja volje iracionalnim motivima. Sukob između formiranog velikog Ega (slabosti koje tada čovekom vladaju) i njegove ličnosti rezultuje odbrambenim mehanizmima kojima čovek želi za zavara atribute svoje ličnosti (razum i savest) da je sve u redu. Da bi nadomestio funkciju razuma, koji je žrtvovan, da ne bi kvario mir ugušene savesti, čovek ima potrebu da neko drugi misli i odlučuje umesto njega samog. „Shvatio sam da suština manipulacije nije utemeljena na netačnim informacijama, iako se njima obilato služi, već na slabosti same mase, u njenom autoritarnom načinu razmišljanja. Verovao sam da će naš narod da se otrezni onoga trenutka kada shvati svoje stanje, kada ga neko ohrabri da počne da misli svojom glavom. Svi čeznu za srećnijim životom, pa ako postoji rešenje, pitao sam se, zašto je onda istorija sveta prepuna bola, stradanja i smrti? Ako bi neko znao rešenje problema čovečanstva, da li bi svaki pojedinac bio spreman da ga prihvati? Šta učiniti ako on neće da misli, ako je indoktriniran i tako zatvoren za istinu koja bi ga učinila istinski slobodnim?! DA LI SU DRUGI KRIVI ZA NAŠE PROBLEME? Tvrdi povez, format: 21,5x23 cm, 252 strane, ilustrovano, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Ima potpis na prvoj strani i na par mesta podvlacen tekst. Kompaktna. 12032023 ktj-51

Kej Huper Rejvenina krilaMeki povezRejven Enderson je u potpunosti očarala Džošuu Longa. On je odlučen da zavede ovu tajenstvenu lepoticu. Dok Rejven poriče da joj se Džošua dopada i odbija sve njegove napore da je zavede, on koristi resurse svoje poslovne imperije da razreši misteriju oko njenog stvarnog identiteta.Ono što otkriva je zastrašujuće, jer ne može da veruje da je prelepa Rejven međunarodni kriminalac koji se traži zbog svojih veza sa svetskim terorizmom. Iako Rejven oodbacuje Džošuovu pomoć i ljubav, shvatiće da su joj potrebni i jedno i drugo, jer ona igra ulogu u opasnoj igri protiv neprijatelja koji nikada ne gubi.12/16

O knjizi: U Anđelu smrti, loše devojke se mogu probuditi jednog jutra i poverovati svom srcu, loši momci se mogu boriti za ono što je ispravno, a umiranje može biti jedini način da se promeni život. Izuzetno lepa, slaba na dijamante i opasne muškarce, Drea Ruso je više nego zadovoljna da živi kao trofej Rafaela Salinasa, ozloglašenog kriminalca koji se brzim i podmuklim sredstvima sveti ukoliko bude prevaren: metkom u potiljak, sečivom u vrat, bombom ispod automobila. Nakon neobičnog događaja s jednim od njegovih ubica, Drea iznenada odluči da napusti Rafaela. Kobna odluka traži očajnički potez – prethodno ukrade novac od njega, dovoljno lukavo da joj to ostavi malo vremena za beg. Nažalost ne previše.

O knjizi: U Anđelu smrti, loše devojke se mogu probuditi jednog jutra i poverovati svom srcu, loši momci se mogu boriti za ono što je ispravno, a umiranje može biti jedini način da se promeni život. Izuzetno lepa, slaba na dijamante i opasne muškarce, Drea Ruso je više nego zadovoljna da živi kao trofej Rafaela Salinasa, ozloglašenog kriminalca koji se brzim i podmuklim sredstvima sveti ukoliko bude prevaren: metkom u potiljak, sečivom u vrat, bombom ispod automobila. Nakon neobičnog događaja s jednim od njegovih ubica, Drea iznenada odluči da napusti Rafaela. Kobna odluka traži očajnički potez – prethodno ukrade novac od njega, dovoljno lukavo da joj to ostavi malo vremena za beg. Nažalost ne previše.

Autor: Mark Barouklif Format: 20 cm. Broj strana: 385 Povez: Broširani povez Od svoje desete godine, Hari želi samo jedno... Da pronađe za sebe savršenu devojku, 43 žene i dvadeset godina kasnije nije prišao bliže svom cilju. Ne traži previše; samo lepu intelektualku kojoj neće smetati njegova neprekidna neverstva. Harijev najbolji drug i cimer Džerard je jednom pronašao pravu ljubav - ali to nije shvatio do dana kada ga je ostavila. Samo dve žene su ispunile njegove kriterijume, a on se nada da će pronaći još jednu. Čak i ako uspe, nije siguran da može da ima toliko poverenja u nju da jednog dana neće ostariti. A onda su upoznali Alis... Alis je savršena devojka. Ona je jedina žena na svetu oko koje se Hari i Džerard slažu. Na žalost, izgleda da se njoj sviđaju obojica...

Autor - osoba Delbo, Charlotte, 1913-1985 = Delbo, Šarlot, 1913-1985 Naslov Aušvic i posle njega / Šarlot Delbo ; sa francuskog prevela Olja Petronić Jedinstveni naslov Auschwitz et après. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2023 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 391 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Petronić, Olja, 1970- = Petronić, Olja, 1970- Zbirka ǂEdicija ǂIntegrali ; ǂbr. ǂ7 Napomene Prevod dela: Auschwitz et après / Charlotte Delbo Tiraž 500 Predmetne odrednice Delbo, Šarlot, 1913-1985 – Memoari Delo Šarlot Delbo jedno je od ključnih ostvarenja logoraške književnosti i književnosti Holokausta. Njeno memoarsko vraćanje pitanjima svedočenja krize tokom decenija nakon oslobođenja iz nacističkih logora pokazuje posvećenost prikazivanju traume koju je doneo lʼunivers concentrationnaire, traume koja se ne sagledava kao događaj iz prošlosti, već kao istorija koja se ne završava. Prvi deo svoje trilogije Aušvic i posle njega ona započinje rečima: „Danas nisam sigurna da je ovo što sam napisala istinito. Sigurna sam da je istinsko.“ Ovo razlikovanje između vrai i véridique predočava svest autorke o nemogućnosti svedočanstva da ponudi zaokruženu ili potpunu transpoziciju iskustava preživelih ili da dâ presudu o istorijskim događajima. Ona upućuje na istorijski metanarativ kao istinu, ali upravo subjektivno iskustvo, kao istinsko, jeste onaj višak koji se možda ne očituje u zvaničnim formulacijama i izveštajima, ali koji presudno određuje naš odnos s prošlošću. U svojim memoarskim – ili pak antimemoarskim – zapisima, Delbo opisuje zatočenje u zatvoru Sante u Parizu, pogubljenje supruga Žorža Didaša, opraštanje s njim, deportaciju u Aušvic-Birkenau, u stočnom vagonu, zajedno s dvesta dvadeset devet žena pretežno uhapšenih zbog delovanja u Pokretu otpora, boravak u logoru i potom u povlašćenom odredu u Rajskom, prebacivanje u Ravenzbrik, oslobađanje, povratak i život posle. Ali se ovih događaja ili stanja ne dotiče linearno: Niko od nas neće se vratiti, Beskorisno znanje i Mera naših dana uporno i mučno cirkulišu oko rane, ukidaju hronologiju i prostorom zamenjuju vreme kao narativnu postavku. Za razliku od brojnih književnih dela o Holokaustu koja se zasnivaju na realističkom pripovedanju, uz miran, razborit iskaz svedoka, koji Primo Levi vidi kao najubedljiviji, Aušvic i posle njega odlikuje se složenom estetikom i modernističkom strukturom. Sonja Veselinović O AUTORKI Šarlot Delbo (Charlotte Delbo) rođena je 1913. godine u Vinje-sir-Senu (Eson), od roditelja italijanskih imigranata. Nakon što je završila obuku za stenodaktilografkinju, od sedamnaeste godine je radila u Parizu kao sekretarica. Pristupila je pokretu Komunističke omladine 1932. godine. Godine 1934. upoznaje Žorža Didaša, angažovanog komunistu, veoma aktivnog u Partiji, i udaje se za njega 1936. Godinu dana kasnije postaje sekretarica Luja Žuvea, u to vreme upravnika pozorišta Atene. Pozvao ju je nakon što je pročitao tekst o pozorištu koji je napisala za časopis Kaje de la ženes, čiji je Didaš bio glavni urednik. U leto 1941. godine, Šarlot Delbo prati trupu pozorišta Atene na turneji po Južnoj Americi. Žorž Didaš, angažovan u Pokretu otpora, ostao je u Parizu. Ona odlučuje da mu se pridruži u tajnosti, protivno mišljenju Luja Žuvea, koji je preklinje da ne učini ništa tim povodom. Šarlot se vraća u Pariz i pronalazi muža u novembru 1941. Žive skriveni, nikada se ne pojavljuju zajedno. Žorž krstari Parizom, susreće se s kontaktima, prenosi informacije, dok Šarlot kuca na mašini tajne letke i novine. Ali policija strpljivo postavlja mreže. U februaru 1942, godine, ušli su u trag mnogim pripadnicima njihove mreže komunističkog Pokreta otpora. Sredinom februara nižu se hapšenja: Žorž i Mai Polcer, Danijel Kazanova, Lisjen Dolan, Lisjen Langloa, potom Andre i Žermen Pikan, Žak Dekur... Obruč se sve više steže. Žorža Didaša i Šarlot Delbo uhapsile su specijalne jedinice francuske policije 2. marta 1942. godine. Delbo je zatvorena u Santeu, gde će 23. maja videti muža poslednji put; Didaš je istog dana streljan u Mon-Valerijanu. Šarlot Delbo je u avgustu prebačena u For de Romenvil, a potom u Kompjenj, da bi 24. januara 1943. godine napustila Francusku i bila prebačena u Aušvic-Birkenau, u stočnom vagonu, u društvu dvesta dvadeset devet drugih žena, većinom angažovanih u Pokretu otpora, kao i ona. Početkom 1944. prebačena je u Ravenzbrik, a oslobođena u aprilu 1945, nakon dvadeset sedam meseci u logoru. Od dvesta dvadeset devet žena iz konvoja iz 1943. godine, vratilo ih se četrdeset devet. Nekoliko meseci po povratku, u jednom odmaralištu u Švajcarskoj, u svesci je napisala Niko od nas neće se vratiti (Aucun de nous ne reviendra), i taj će roman dvadeset pet godina kasnije postati prvi tom trilogije Aušvic i posle njega (Auschwitz et après). Od 1947. radi za UN u Ženevi. Dvanaest godina živi u Švajcarskoj pa se vraća u Pariz, zapošljava se u CNRS-u1960. godine i postaje asistentkinja filozofa Anrija Lefevra, koga je upoznala 1932. Karijeru završava u CNRS-u 1978, a umire 1985, sa sedamdeset dve godine. Šarlot Delbo je dvadeset godina čuvala rukopis romana Niko od nas neće se vratiti, noseći ga svuda sa sobom jer nije mogla da odluči da ga objavi. Posvećenost sasvim drugom cilju – osudi rata u Alžiru – navodi je da svoju prvu knjigu objavi u izdavačkoj kući „Edisjon de Minui” pod nazivom Lepa pisma (Les Belles Lettres). Revoltirana kolonijalnim ratom, ali ne osećajući se merodavnom da neposredno svedoči o njemu, prikuplja pisma i objavljuje ih u jednom zborniku, postajući na taj način soba odjeka za zgroženost onih koji su ih napisali. „Edisjon de Minui” je objavio Pitanje (La Question) Anrija Alega i niz angažovanih – i u više navrata cenzurisanih – svedočanstava protiv mučenja u Alžiru. U toj će kući Šarlot Delbo objaviti Lepa pisma 1961. godine. Nekoliko godina kasnije, 1964. godine, Šarlot Delbo saznaje od poznanice iz CNRS-a da Kolet Odri za ediciju koju uređuje u izdavačkoj kući „Gontje” traži tekstove koje su napisale žene. Šarlot Delbo pristaje da im poveri svoje svedočanstvo o boravku u logoru. Njena prijateljica Klodin Rijera-Kole predlaže da ga otkuca na mašini umesto nje. Tako Niko od nas neće se vratiti prvi put izlazi 1965. kod „Gontjea”. Iz tog prvog svedočanstva odmah nastaje još jedna knjiga, rođena iz pitanja koja joj je prijateljica postavljala tokom pripremanja rukopisa: ko su bile sve te žene, kako su završile u Aušvicu, šta je sa njima bilo? Šarlot odlučuje da prikupi sve što zna ili uspe da sazna o tih dvesta dvadeset devet žena. O svakoj piše belešku, a beleške su poređane po abecednom redu. Više od godinu dana radi na toj knjizi, završava je u julu 1965. i odnosi Žeromu Lendonu u „Edisjon de Minui”. Konvoj od 24. januara (Le Convoi du 24 janvier) izlazi u novembru 1965. I tako 1965. godine izlaze prve dve njene knjige o logorima, međusobno veoma različite. Obe imaju univerzalni domašaj: prva senzibilitetom, ljudskošću i ispravnošću jedne lične pripovesti, druga time što izveštava o sudbini svake žene sa činjeničnog i istorijskog stanovišta. Iako se slabo prodaju, te knjige su hvaljene dovoljno da navedu Šarlot Delbo da nastavi priču iz Niko od nas neće se vratiti. Prebacivanje u Ravenzbrik 1944. godine, oslobađanje logorâ, povratak, ničega od toga nema u prvoj knjizi. Povrh toga je, kako su proticale godine, napisala nekoliko pesama kojima će naglasiti svoju pripovest: i tako nastaje drugi tom trilogije, Beskorisno znanje (Une connaissance inutile). „Edisjon de Minui” objavljuje tu knjigu 1970. godine i istovremeno reizdaje Niko od nas neće se vratiti. Treći tom stiže ubrzo nakon toga: istraživanja obavljena za Konvoj, pronađene preživele drugarice, razgovori s njima i obnovljena prijateljstva, sve to je navelo Šarlot na ideju da i o tome piše: šta s čovekom biva posle Aušvica? U Meri naših dana (Mesure de nos jours), kojom se 1971. završava trilogija Aušvic i posle njega, portretiše svoje preživele drugarice. Svaka od njih je na svoj način izgradila vlastitu strategiju, više ili manje svesnu, da pokuša da živi iako više nikad ništa neće biti kao ranije, zato što se niko nikad nije zaista vratio.

Polovno ali kao novo, bez oštećenja. Cena je 500 dinara plus ptt. Opis: Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča. Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje.Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula.Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

JEDNOG DANA U DECEMBRU - Džozi Silver kao nova Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča.Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje.Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula.Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča. Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje. Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula. Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča. Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje. Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula. Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča. Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje. Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula. Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Sofijine mudrolije s Markom Kraljevićem - Aleksandra Mihajlović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 96 Povez: Tvrd Ilustrovao Mihailo GačićPriče za dopunjavanje i prepravljanjeZamisli da si savremenik Marka Kraljevića i da slušaš njegove dogodovštine iz prve ruke.Zamisli da putuješ po Evropi i Balkanu u vreme događaja koje opisuju narodne epske pesme.Zamisli da imaš sovu Sofiju, mudru prijateljicu koja ti postavlja pitanja i zadatke.Ovo je knjiga o najvećem srpskom junaku, ali i mnogo više od toga: ona traži da se upoznaš i sa istorijskim okolnostima, i sa narodnim predanjem, ali i da upotrebiš svoju kreativnost.Razmisli, docrtaj, dopiši, reši i zabavi se učeći o Marku Kraljeviću i njegovom dobu na originalan način.

Romansirana porodična hronika, biografija. Interpres, Beograd 2017, tvrd povez, tiraž 200, 21 cm, 264 str Dimitrije Diso Janičić (9.11.1935 – 5. 5. 2022) autor Esperantsko-srpskog rečnika. Jedan od najmlađih crnogorskih učitelja ostavio je neizbrisiv trag radeći u osnovnim školama u Somini, Velimlju, Krscu i OŠ `Ratko Žarić` Nikšić. Bio je ćlan prve Redakcije obnovljenih `Nikšićkih novina` 1969. godine u kojima je bio urednik, fotoreporter i prvi tehnički urednik. Autor je više zapaženih monografija i dobitnih brojnih društvenih priznanja. Saradnik Avant art magazina, pisac, prevodilac, novinar, urednik, esejista, esperantista, pesnik i jedan od najboljih poznavalaca fantastične književnosti, a po pročitanim knjigama, ostavljenim zapisima o njima, svakako i jedan od najnačitanijih ljudi kod nas. Čovek koji je uvek imao samo lepu reč za svakoga i za svaki intelektualni trud, za svaku pročitanu reč i svakog stvaraoca. Čovek koji nikad, ali nikad ništa ružno o nekome nije umeo ni da sroči ni da izgovori. Sa podjednakim uživanjem čitao je deseterac i Hari Potera. Već kao otac i suprug, i fotoreporter i novinar, iz čiste opklade završio je i drugi fakultet. Naučio esperanto i postao jedan od naših najaktivnijih esperantista i autor enciklopedijskog rečnika. Vredan, uporan, plemenit gospodin koji je pomogao svakome, koji nije mnogo značaja pridavao nagradama koje su se tokom decenija predanog pisanja sakupile, za sebe je govorio a je ČITAČ i iz dana u dan, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju tu svoju ulogu neumorno ispunjavao. O toj svojoj čitalačkoj strasti ostavio je i ovaj tekst koji objavljujemo kao jedan od njegovih poslednjih tekstova. TRAŽENJE ODGOVORA Ponekad, kada me zabole oči, kada noću dugo ne mogu zaspim, upitam sebe: Čoveče, zašto si ti tako uporni čitač. Traje to godinama, decenijama. Od onog prvog trenutka, kada sam shvatio da te crtice, koje su mi kao detetu bile besmislene šare, odjednom dobijaju smisao, postaju reči, rečenice, priče, otkrivaju nekog čoveka koji je kroz to hteo da ostavi trag o sebi — od tada me vuče ta radoznalost. Radoznalost je ubila mačku! – rekao mi je neko jednom. Odgovorio sam mu da ja nisam mačka, pa sam nastavio da budem Čitač. Neobično je to kada je neko, jednoga dana, ko zna zbog čega, smatrao da treba da i drugi znaju šta je on toga trenutka, toga dana, te godine, na tom mestu razmišljao. On je onda to zabeležio i ostavio. Od njega odavno nema nikakvog fizičkog traga. On je postao zemlja, voda, svetlost, drvo, ptica, oblak, on se preobratio u ko zna šta, vratio se svojim izvorima, a ti njegovi tragovi, njegove misli, želje, snovi, njegova priča o neobičnim doživljajima, njegove izjave ljubavi, besa ili mržnje, njegove vrline i grehovi, izrazi ogorčenja ili radosti, njegove suze ili smeh našle su se na tom papiru. I dok ih čitam, one utiču na moje misli, na moje snove, izazivaju niz asocijacija, divljenje, čuđenje, zavist, žalost, osmeh… On, koga odavno nema utiče na moj sadašnji život. Šta ja tražim? Očigledno neki odgovor. Desi li vam se da vam se učini da je svako slovo jedna cigla, jedna šipka, jedan kamen, neki spoj u građevini. A vi pokušavate da rešite tajnu te građevine, trudite se da nahranite svoju radoznalost. Tako čovek nastavlja da čita. Traži odgovore o sebi, o smislu života, oljubavi i mržnji, o stvaralaštvu, prijateljstvu, odalekim krajevima, drugim narodima, o drukčijim verama, običajima i navikama, gomila neka tuđa iskustva, pretvara ih u svoja. Dodaje tura iskustva svojima, tovari sve to na leđa, pa mu je taj teret sve potpuniji, i bogatiji. Što više odgovora nađe, sve više pitanja postavlja. Muči ga ono jedno sudbinsko: da li je njegova priča zapisana u Knjizi sudbine, ili on gpadi tu građevinu. Zna on da je kraj priče davno zapisan, ali je srećan što je taj kraj velika neizvesnost. Verovatno zato i čita dalje, traži da vidi šta su to drugi videli i kako su to videli, da li su i oni kao i on slušali, videli. učili, osetili, uradili, da li je njegova sudbina u njegovim rukama, da li će trajati kada ta najizvesnija neizvesnost koja mu je određena rođenjem, odnese i njega u neke druge dimenzije. Tražeći te odgovore ponekad mu se učini da čita i svoju knjigu koja se uvek piše. Onda zaključi kao i mnogi pre njega da bi možda poznavanje budućnosti učinilo dosadnom, možda i besmislenom, ovu sadašnjost. možda bi ubilo tu klicu radoznalosti koja ga tera da traži odgovore. Ovako se čuvaju i one prošlosti koje on čitajući o njima doživljava kao sadašnjost. Zato postojimo mi čitači, jedan čudni svet tragača, koji uvek rađaju nove tragače. Možda nam zameraju što merkamo iza hoška, gledamo preko ramena, virimo kroz ključaonicu života onih koji su svoje odgovore, ali i pitanje, nedoumice i traženja ostavili u tim građevinama koje se zovu knjige. Neko je davno rekao da nije sramota ne znati, ali je velika sramota ne učiti, ne tragati za odgovorima, pa makar nismo ni postavili tačno definisano pitanje. Jer, život koji nam je majka u bolovima poklonila, pa ga posle ljubavlju oplemenila, zaslužuje sva naša pitanja na koja mi nikada nećemo naći potpune odgovore. Valjda u tome i čar života. I čitanja, kao njegovog dela. Dimitrije Diso Janičić, 01.02.2022. NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

O knjizi: Ona je njegova prošlost. On je njena budućnost. Ema živi u Njujorku. Sa trideset dve godine, i dalje traži onog pravog. Metju živi u Bostonu. Izgubio je ženu u strašnoj nesreći, i sam odgaja svoju četvorogodišnju ćerkicu. Sudbinski susret u virtuelnom svetu dovešće ih do toga da veruju da su možda najzad pronašli sreću. Nestrpljivi da se upoznaju, dogovaraju večeru u malom italijanskom restoranu na Menhetnu. Istog dana u isto vreme, oboje otvaraju vrata tog restorana i odlaze do istog stola. Pa ipak, putevi im se nikad neće ukrstiti. Da li je to igra laži? Izmišljotina mašte? Manipulacija? Uhvaćeni u obliku stvarnosti koji ne mogu da pojme, Metju i Ema brzo shvataju da to nije samo propuštena prilika...

O knjizi: Ona je njegova prošlost. On je njena budućnost. Ema živi u Njujorku. Sa trideset dve godine, i dalje traži onog pravog. Metju živi u Bostonu. Izgubio je ženu u strašnoj nesreći, i sam odgaja svoju četvorogodišnju ćerkicu. Sudbinski susret u virtuelnom svetu dovešće ih do toga da veruju da su možda najzad pronašli sreću. Nestrpljivi da se upoznaju, dogovaraju večeru u malom italijanskom restoranu na Menhetnu. Istog dana u isto vreme, oboje otvaraju vrata tog restorana i odlaze do istog stola. Pa ipak, putevi im se nikad neće ukrstiti. Da li je to igra laži? Izmišljotina mašte? Manipulacija? Uhvaćeni u obliku stvarnosti koji ne mogu da pojme, Metju i Ema brzo shvataju da to nije samo propuštena prilika...

MALI PEČATI BIBLIOETEKE NA PRVOJ I ZADNJOJ STRANI Izdavac: Alnari, Beograd Godina izdanja: 2002 Format: 20 X 14 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 386 Od svoje desete godine, Hari želi samo jedno... Da pronađe za sebe savršenu devojku, 43 žene i dvadeset godina kasnije nije prišao bliže svom cilju. Ne traži previše; samo lepu intelektualku kojoj neće smetati njegova neprekidna neverstva. Harijev najbolji drug i cimer Džerard je jednom pronašao pravu ljubav -- ali to nije shvatio do dana kada ga je ostavila. Samo dve žene su ispunile njegove kriterijume, a on se nada da će pronaći još jednu. Čak i ako uspe, nije siguran da može da ima toliko poverenja u nju da jednog dana neće ostariti. A onda su upoznali Alis... Alis je savršena devojka. Ona je jedina žena na svetu oko koje se Hari i Džerard slažu. Na žalost, izgleda da se njoj sviđaju obojica... L5

Svetska književna senzacija! Fantastičan triler poljskog majstora žanra. Deset godina nakon što je njegova verenica Eva nestala, Damjan Verner veruje da je više nikada neće videti. Jednog dana, međutim, sasvim neočekivano nailazi na trag ove izgubljene devojke. U početku misli da je u pitanju slučajnost, da devojka sa slike samo neobično podseća na Evu. Ali nakon nekog vremena pojavljuje se još jedna fotografija, ona koju je sam snimio samo nekoliko dana pre njenog nestanka i koju nikada nikome nije pokazao. Gde je nestala? I zašto se sve ovo dešava nakon deset godina… Dok traži odgovore na sva ova pitanja, Damjan počinje da otkriva da možda ipak nije sve znao o njoj: Eva je tajanstvena slagalica koju treba složiti. Kao i njegov život.

Mehmet Murat Somer Izdavač:Šahinpašić Sarajevo Broj strana:256 Težina:270 g Sadržaj: Glavni/a junak/inja romana Ubistvo s poljupcem, podvijena je ličnost. Danju muškarac, radi kao kompjuterski tehničar, a noću ordinira kao hostesa u ozloglašenom transvestitskom noćnom klubu u Istanbulu. Buse, jedna od djevojaka u njenom klubu, dobija intimno pismo od bivšeg ljubavnika. Uplašena da neko drugi stoji iza toga, ona traži pomoć od svog šefa. Sutradan Buse pronalaze mrtvu, i naša heroina mora pronaći njene ubice prije nego i sama bude ubijena. Na sreću, njeni glavni aduti su ljepota, pamet, odjeća u stilu Audrey Hepburn i poznavanje vještina tajlandskog kick-boksa. Veoma čitljiv tekst, uz neodoljivo šarmantnu detektivku, sigurno će privući sve ljubitelje misterije i poznavaoce noćnog života.

Na prvoj strani posveta. Knjiga nije citana. Tvrdi povez. dim 14x20,5cm str 125 tezina oko 230 grama izdavac Svitak Paun Petronijevic (1936—1962), rano preminuli pesnik, rođen je u Ribaševini kod Užica. Gimnaziju je učio u Užicu, ali ga je tuberkuloza prinudila da prekine školovanje i potraži leka u Užicu, Nišu i Beogradu. Opaka bolest je pobedila napore medicine i pesnikovu želju za životom. Umro je u avgustu, samo nekolliko dana pošto mu je štampana zbirka pesama `Pastir traži dno neba` (1962). Druga zbirka Petronijevicevih pesama `Dobro leto` štampana je 1974. godine. Pesme Pauna Petronijevića su najčešce ostale u prvoj verziji. Bolest i kratak život nisu mu omogućili da radi na njihovom umetničkom doterivanju. Pa ipak, njegova poezija je iskrena i neposredna; ona pleni emotivnošcu i toplinom.

49438) SVETLO OSTRVO , Stevan Pešić , Matica srpska Novi Sad 1984 , U Svetlom ostrvu Pešić ispisuje monumentalne stranice putopisne proze u kojoj istine o svetu traži u njegovoj savremenosti i prirodi. Pešić je stvorio unutrašnje kontinuitete i jedan zavodljiv, lični uvid u suštinu čovekovog postojanja. U tom smislu, gotovo svaka stranica ove uzbudljive knjige dolazi kao svest o preobražaju izazvanog hodočašćem po svetlom ostrvu Šri Lanka. To je glavna komponenta u stvaralaštvu Stevana Pešića koji od sveta uzima njegovo iskustvo, strasti i snove, zebnje i strahove. Ipak, da bi stvorio delo, za njega je najbitnije lično iskustvo, što znači da mu literaturu određuju oni slojevi bića koji iz nepoznatog stvaraju poznato, iz neverice veru, iz emotivnog treperenja velike strasti... tvrd povez, format 12,5 x 20 cm , zaštitni omot, ćirilica, 294 strane

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Proces - Franc Kafka Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 241 Format: 21 cm Povez: Broširani Franc Kafka 1883-1924, jedan od najvećih pisaca u svetskoj literaturi, stvorio je u svom najplodnijem periodu Presudu, Preobražaj, Ameriku i, u svojoj tridesetoj godini, Proces, možda najvažniji roman XX veka. Proces ima zagonetnu strukturu sna i, mada fragmentaran, nikad ne prestaje da fascinira čitaoce; ova knjiga je predmet nebrojenih studija i različitih tumačenja, ali nesumnjivo je u nju utkano mnogo od Kafkine lične situacije u ključnom periodu njegovog života. Da bi se Proces bolje shvatio, neophodno je pročitati Kafkine dnevnike i pisma. Novi prevod Procesa inspirativno traži ponovno čitanje ovog velikog romana. „Mada sam u hotelu razgovetno napisao svoje ime, mada su mi i oni već dva puta tačno pisali, dole na tabli ipak stoji Jozef K. Treba li ja da prosvetim njih, ili da pustim da oni prosvete mene?“ „Cela ova literatura jeste jurišanje na granicu, i ona bi se, da se cionizam nije umešao, lako mogla razviti u neko tajno učenje, u neku kabalu. Začeci toga postoje. Istina, tu se traži neki neshvatljiv genije, genije koji će ponovo uvrežiti svoje korenje u stara stoleća, ili stara stoleća ponovo sazdati, a svim tim neće se istrošiti, nego tek tada početi da se troši. . . “ iz Kafkinih dnevnika

Vulkan/ JEDNOG DANA U DECEMBRU - Džozi Silver Solido očuvana, manji tragovi savijanja na koricama Dvoje ljudi. Deset prilika. Jedna nezaboravna ljubavna priča. Lori je prilično sigurna da ljubav na prvi pogled postoji samo u filmovima. Ali onda, jednog snežnog decembarskog dana, kroz zamagljen prozor autobusa ugleda čoveka za kog istog trenutka zna da je onaj pravi. Pogledi im se sreću, nastupa trenutak čiste magije… a onda je autobus odvozi dalje. Ubeđena da im je suđeno da se opet sretnu, ona ga cele godine uzalud traži na ulicama, po autobuskim stajalištima i kafićima. I baš kada se pomirila sa tim da ga više nikada neće videti, njena najbolja drugarica upoznaje je sa svojim novim momkom Džekom. Lori ne može da veruje svojim očima: to je on, muškarac za kojim je mesecima čeznula. Slomljenog srca, odlučuje da zaboravi i njega i onaj čarobni prvi susret, i nastavi dalje sa svojim životom. Ali zakone ljubavi ponekad je teško shvatiti, a sudbina prati neobjašnjive smernice da bi nas dovela do srećnog kraja.