„Pretvorila sam noćne more u svice, pa sam ih pohvatala u teglu.” San bira sanjara, a ne obrnuto - a Laslo Neznani, ratno siroče i šegrt biblioteke, oduvek se pribojavao da ga je san greškom odabrao. Od svoje pete godine opsednut je mitskim izgubljenim gradom - Jecajem, ali biće potrebno da neko hrabriji od njega pređe pola sveta u potrazi za njim. Tada mu se ukazuje neverovatna prilika u liku heroja po imenu Bogoubica, kao i grupa legendarnih ratnika, a on mora da iskoristi tu šansu ili zauvek izgubi svoj san. Šta se desilo u Jecaju pre dve stotine godina i zbog čega je odsečen od ostatka sveta? Šta je to Bogoubica ubio što se nazivalo imenom boga? I kakav je to tajanstveni problem zbog čijeg rešavanja sada traži pomoć? Odgovori ga čekaju u Jecaju, kao i nove misterije, među kojima je i boginja plave kože koja se pojavljuje u Laslovim snovima. Kako je moguće da ju je sanjao pre nego što je uopšte i znao da ona postoji? I ako su svi bogovi mrtvi, zašto se ona čini toliko stvarnom? Dobro došli u Jecaj! Napisana predivnim jezikom koji je istovremeno i mračan i raskošan i očaravajuć, ova knjiga će naterati čitaoce da požele odmah da pročitaju i nastavak. - Publishers Weekly

Opis proizvoda Uzrast: 1-4 godineMontesori pedagogija posmatra dete kao zasebnu ličnost, koju treba da pratimo na njenom putu osamostaljenja, poštujući detetovu želju da uči i „radi stvari“ samo.Posmatrajući decu, Marija Montesori shvatila je kako može da im se pomogne u njihovom formiranju korišćenjem prigodnih pomoćnih sredstava koja su tome namenjena.Dete od nas traži da mu pomognemo da nešto uradi samo i da poštujemo njegov ritam. Kao odgovor na to, Montesori pedagogija stavlja dete u središte svega – ne praveći, uprkos tome, od njega „malog kralja“.Ovo znači da je potrebno razmotriti i mesto odrasle osobe: ona postaje pratilac deteta, vaspitač koji ga ne posmatra kao komad gline koji treba uobličiti. Naprotiv, dete poseduje ogroman potencijal energije i kreativnosti koji je prisutan odmah nakon rođenja i koji je samo potrebno probuditi. Tako dete, ako se nalazi u odgovarajućem okruženju, uči samostalno, na način koji je prirodan i ispunjen radošću. Ipak, učešće roditelja i vaspitača je neophodno jer sve ovo ne znači da dete treba prepustiti samom sebi.Sve do šeste godine dete karakteriše velika sposobnost apsorbovanja svega što ga okružuje. Taj „upijajuću um“ omogućava detetu da se prilagodi okruženju i da bez napora stiče znanja.U ovoj knjizi iznete su najznačajnije ideje Montesori pedagogije i predložene sledeće aktivnosti za:- praćenje buđenja interesovanja kod deteta i njegovog shvatanja sveta - pomaganje detetu da nauči da brine o sebi i svom okruženju - obezbeđivanje detetu prilika da se skoncentriše i da radi nešto svojim rukama - pripremanje materijala i okruženja koje je prilagođeno detetovim sposobnostima.Ev Erman je napravila prostor za decu i roditelje u Anžeru u Francuskoj u kojem oni otkrivaju Montesori pedagogiju. Ona takođe učestvuje u širenju ove pedagogije svojim delima, fotografijama i blogom.

Opis proizvoda Zamak s tajnim odajama i devojčica s tajnom u sebi ili: magija koja čeka, a sve što treba da uradiš je da veruješ Trinaestogodišnja Olja živi u zamku sa zlatnim kupolama, bujnim vrtovima i bezbroj soba. Neke sobe se pojavljuju i nestaju, neke su se vekovima skrivale. Olja je jedina osoba koja može da im pristupi jer ima posebnu vezu sa zamkom. Zato što veruje u njegove tajne. Ali onda se nadvila silovita oluja… Oluja koja preskače selo i okružuje zamak preteći da ga razbije. Dok se skriva u prostoriji koja se retko koristi, Olja nailazi na tajni prolaz koji vodi do dela zamka Mila koji nikada ranije nije videla. Čudna mreža soba koje kriju tajnu prošlosti zamka. . . i istinu o tome ko pokušava da je uništi. Ubrzo Olja saznaje da joj je suđeno da spase svoju zemlju, ali kako vreme ističe, ona mora da traži magiju u sebi – da spase sve i svakoga koga voli. Kada Olja kroči kroz magična vrata, otkriva drugu zemlju. Zemlju zapetljanu magijom, u kojoj je nada izgubljena, a spletkarski čarobnjak drži svu moć. Očaravajuća bajkovita avantura o snazi ljubavi i hrabrosti i verovanju u magiju uprkos svemu, od autorke bestselera „Kuća na pilećim nogama i „Devojčica Medvedica”. Vidi još informacija

Od istaknutog lekara, pionira u radu sa decom s bihevioralnim poteškoćama i autora proslavljenog dela Eksplozivno dete, stiže nam potpuno nov pristup razumevanju i pomaganju ovoj deci, ali i preobražaju školske discipline. Česti odlasci kod direktora. Kazne. Udaljavanja sa nastave. Isključenja. Ovo su uobičajeni alati za disciplinovanje dece koja ne poštuju školska pravila i imaju poteškoća da se slože s drugarima; kao da ne poštuju autoritet niti ih zanima učenje i ometaju ostale u usvajanju znanja. Ali postoji veliki problem s ovim strategijama: nemaju pozitivan uticaj na većinu ovakvih učenika. Vreme je za promenu pravca. Doktor Ros V. Grin predstavlja nam inovativnu, jasnu i praktičnu alternativu. Oslanjajući se na istraživanja neuronauka, dr Grin nudi novi koncept za razumevanje poteškoća dece s bihevioralnim problemima i objašnjava zašto je tradicionalna disciplina neefikasna kada se suoči s ovim izazovom. Ističe da su deca dobra ako to mogu i odgovorno tvrdi da ona ne traže pažnju, nisu manipulativna, ne iskušavaju naše strpljenje, ne stavljaju nas pred svršen čin, niti su nemotivisana, već jednostavno nisu sposobna da se ponašaju u skladu sa situacijom. A kada odrasli spoznaju prave uzroke problematičnog ponašanja i počnu da uče decu tim veštinama onako kako ih ona mogu razumeti, postižu se neverovatni rezultati: deca prevazilaze prepreke; smanjuju se nezadovoljstvo i bes vaspitača, roditelja i školskih drugara; učenici bolje uče i bolje se osećaju. U ovoj knjizi dr Grin opisuje kako njegov isprobani pristup zasnovan na dokazima, koji se zove „Zajedničko rešavanje problema”, može pomoći deci u školi. Njegova živa, zanimljiva priča sadrži i: • Alate za prepoznavanje okidača i nerazvijenih sposobnosti koje izazivaju problematično ponašanje. • Precizna uputstva kako radikalno popraviti odnos sa decom – uz mnogo primera koji pokazuju kako se to radi. • Dijalozi, pitanja i odgovori, i priča koja se provlači kroz celu knjigu – o jednom detetu s bihevioralnim poteškoćama, njegovim nastavnicima, roditeljima i disciplini u školi. • Praktična uputstva za uspešno planiranje i saradnju predavača, roditelja, školskog sistema i dece.

Драгомир Попноваков: СЛИКАРИ ДОЊЕ ЗЕМЉЕ Издавач: МАТИЦА СРПСКА, Нови Сад, 2000.год. Прво издање. Меки повез, 258 страна, ћирилица. Врло пристојно очувано, уз посвету аутора на предлисту. `.....одличан роман, који ћете читати са нарочитим занимањем. Да је овакав роман објављен у Минхену или Франкфурту, он би имао европски успех, у најмању руку. Ретки су романи о сликарима, ако изузмемо углавном неуспеле покушаје романсирања њихових биографија. А роман Попновакова је не само редак, већ узбудљив, како понекад уме да буде узбудљива озбиљна литература, стара, немодерна, озбиљна у најлепшем значењу, и то специјално наша литература, српска. У књизи је реч о тројици, па и четворици наших сликара из 19. века: Јовану Клаићу из Турије, Новаку Радонићу из Мола, Павлу Симићу из Новог Сада, Димитрију Аврамовићу из Ковиља, и више, како би то нимало сликовито рекли наши критичари, слојева (као да је роман нека торта) приче, а ја бих рађе рекао `уплетених пајвана, или курјука` прича и приповедања, тече између њихових нимало веселих судбина, у којима посредно учествују и, онда живи, Змај Јован Јовановић, Јован Суботић, Никанор Грујић, Милица Стојадиновић Српкиња, и толики други важни и познати. А наш је деветнаести век сав од нама важних и познатих личности, и то је књижевник Драгомир Попноваков узео готово од историје, као што се узима поврће за неко јело. Разуме се, кромпир мора да се ољушти, лук мора да се очисти, исецка, вода одмери, прокува, али месо, оно што је главно, то је, дабоме, морао да измисли. Покушавам да вам сликовито опишем шта је урадио Попноваков, а да вам не препричам роман, како вам не бих кварио велико задовољство читања. Насупрот овим личностима, о којима мање-више свак понешто зна, или и више него што претпостављамо, многобројни су јунаци у роману из такозваног приземног света, малог, обичног, ту је изванредно занимљив, нераздвојни пар, Фићок и Нићифор Грујичков, или кривоноги Веселин чија ми реченица на сахрани Новака Радонића `Коме је важно што на Земљи живе људи`? одјекује кроз уво Змај Јове, који је у поворци ишао испред њега, и која је, као данас недостајућа струја, повезала све у роману са мотом Васка Попе на почетку: У тој заборављеној дубини/ Нико од вас и не сања/Да ме мртвог тражи. И толики други, понекад и само споменути, повучени из детињства, из ране младости, с путовања, случајних сусрета, из неприметног околиша, поред којег и кроз који већина од нас јуриша не видећи ништа. Између та два света, или у унутрашњости, у свачијој интими, у том роману, где су сликари, или молери, ипак један свет, а Доња земља други, постоје озбиљна пријатељства, као и крвава непријатељства, повремена срећа, и непрекидна несрећа, љубав, као и мржња, и све оно што зачињава наше занимање за невероватне случајеве, који су и наше огледало из прошлости и наше наочари за будућност. У овом роману има лепших мисли о српству него у десетинама студија које су се бавиле тим временом, има јаснијих идеја, као и резигнираних констатација, које никаква политичка привременост, оног или овог времена, не може оштетити. Драгомир Попноваков, као и у прошлим својим делима, описивао је нас, иако су слике којима се служио - одраније. Описао је нашу невероватну природу, ирационализам, генијалност или лудило, и то народно лудило, импресивно и масовно. Или још луђи захтев једног свештеника пред бој, који је и Бога укинуо у страшној жељи да Срби победе. Срби су ту битку изгубили, па се морате питати, с обзиром на то, постоји ли Бог, постоји ли уопште, или у роману Попновакова, и колико је оправдан тај невероватни интимизам с недоступним или непознатим силама, та блискост са свим и свачим, особина коју овдашњи живаљ, дакле, Срби, о којима је реч, није изгубио до дана данашњег. Срби својатају све, сав свет, и они су једно са тим светом, више него било ко други, отуд њихово неразумевање реда у свету, који се мења углавном онако како њима и њиховој јуродивости не одговара, који се никада нису плашили пакла, јер је и пакао њихов, као и општа доброћудност и природност. И у сваком, скоро у сваком, поглављу, а има их 44, по једна оваква `ситница`, или посебна прича, и посебна целина, а у структури романа смењују се прво и треће лице, писма, `свевидећи` писац, творац, и његови јунаци, али, свеједно, уједначава их увек једна лепа реченица истог тона, истог интензитета, углавном увек углачана, прецизна, али богата детаљима и сликама, које ће нам задуго још остати у глави, враћајући се запрао тамо одакле су и дошли, у свет читалаца, у обичан свет, или у свет `мудраца одоле`. Па, улога писца, чини ми се у оваквим случајевима, и није друга до да те фантастичне детаље прошије из живота у књижевност и натраг их врати животу. У томе је Поноваков јединствен случај у нашој литератури. Све наше високоумне расправе о неком књижевном делу, наша критика, или такозвана критика, све је то мање више апсурдно, уколико пред собом немате књижевно штиво које вам се свиђа. Међутим, данас се свиђање у нашој критици презире, као што не постоји рецепт за писање романа, иако се углавном зна шта би требало да представља роман и како то ваља да изгледа, нема добре књижевности и свака распра која се удаљи од те основне импресије о књижевном делу осуђена је да прође као све оно што пролази у чему нема љубави. Морамо признати, у љубави је углавном лепо оно што нам се допада. Мени се овај роман допада. Био сам заљубљен у овај роман, док сам читао рукопис. А сада га волим, и то га волим тако јако да морам да вам на крају кажем: одавно нисам толико волео неки наш роман. Још од времена читања Певача нашег књижевног оца, Бошка Петровића, од којег се ми толико разликујемо, али никада више него што се деца могу разликовти од свога оца, чак и кад уопште не личе на њега.` Милорад Грујић

odlično stanje kao na slikama Naslov Na šarkanovom chvoste : básnická zbierka pre deti / Michal Babinka ; [ilustrovala Anna Pixiadesová] Vrsta/sadržaj type of material poezija Jezik slovački Godina 1958 Izdavanje i proizvodnja Petrovec : Kultúra, 1958 (Petrovec : Hlas ĺudu) Ostali autori Pixiadesová, Anna Fizički opis 46 str. : ilustr. ; 20 cm Završio je pedagošku školu, radio je kao učitelj. Bio je pesnik, pisac za decu, književni kritičar, prevodilac, glavni urednik mesečnika „Novi život“, novinar i slobodni umetnik. Debitovao je knjigom za decu Na šarkanovom chvoste (1958) gde je kao preteča primenio tzv. dečiji aspekt. Pisao je i angažovanu poeziju koju je posvetio konkretnim ličnostima i dešavanjima. Njegovi pesnički počeci u zbirci Bezbožné letá (1960) imaju odlike simbolizma, opisi prirode su povezani sa njegovim teskobnim osećanjima, pritom se spajaju sa melanholijom, uspomenama, tugom. U zbirkama Priestory (1961), Rozkoš nenávratov (1964), Pod krokom prsť (1967), Kôrnatenie navrelín (1970), Príchodzí sa nevracajú (1972) kreće ka desubjektivizaciji, apstraktnijim pojmovima i univerzalnim temama. Na srpskom jeziku je objavio zbirku I bi zemlja (1970), za čiji odabir i prevod pesama se pobrinuo Mihal Harpanj. Simbolistički metod je postepeno kombinovao sa motivima nadrealizma, čime njegov tekst postaje razgranatiji. U njegovu poeziju dospevaju biblijski simboli, anititetski nazivi. Postao je preteča egzistencionalnog i nadrealističnog izraza u slovačkoj vojvođanskoj poeziji. Njegovu poeziju je obeležio osećaj asketizma, samoće a lajt motivi su smrt i nestanak. U rukopisu je ostala zbirka Majster, dielo, ty. Osim toga, izdao je i sledeća dela za decu: Abeceda skáče (Kultura, Petrovac 1961. god.), Sto úsmevov a jedna slza (Kultura, Petrovac 1962. god.), V troch tuctoch – pripovetka (Čehoslovački savez u NR Hrvatskoj, Daruvar 1962. god.), Cengáčik na dobré ráno (Obzor, Novi Sad – Mlade Leta, Bratislava 1968. god.) i Ako rástol Igorko (Obzor, Novi Sad – Mlade Leta, Bratislava 1970. god.). Na slovački jezik je preveo zbirku pripovedaka za decu Jovanke Jorgačević „Sunce za moj kaktus“ (Obzor, Novi Sad 1970. god.). Babinkovo raznovrsno stvaralaštvo, privatna pesnička kao i bogata prevodilačka i novinarska delatnost, svedoče o jednom širokom interesovanju, velikom umetničkom iskustvu i produktivnom produbljivanju vlastitog stvaralaštva. O pesničkom izrazu Mihala Babinke Mihal Harpanj je napisao sledeće: Babinka ne traži nove načine pesničkog izraza. U njegovim pesmama na početku se nalazi slika, koja nije uvek stvarna i jednodimenzionalna. Odatle se na sve strane račvaju izvori reči, koji nisu slučajni. Interesuje ga reč pesme kao fenomen, koji je istovremeno i Lepota i Umetnost, ali ta reč pre svega mora biti Logos, mora biti Život. Ukupna Babinkova poezija je u znaku pronalaženja reči, novih preokreta reči, i zbog toga je ona snažno metaforična. Šta to u sebi sadrži njegova metafora, da li simbol ili neku alegoriju, teško je odrediti. Jedno je sigurno: Babinkova metafora je u bliskoj vezi sa metaforom nadrealizma. Nakon teške bolesti Babinka je preminuo 4. jula 1974. god. u bolnici u Sremskoj Kamenici. Sahranjen je u Novom Sadu a 2007. god. su njegovi posmrtni ostaci preneti na groblje u Padinu. Svake godine se u Padini održavaju književne večeri pod nazivom Babinkovi susreti, u čast sećanja na ličnost i stvaralaštvo Mihala Babinke. simbolizam slovačka avangarda neoavangarda časopis polja tribina mladih novosadska avangarda vovjođanska knjizevnost slovaka u vojvodini vizuelna poezija konkretna ... avangarda casopis polja tribina mladih neoavangarda postmoderna novosadska avangardna scena novi sad savremena slovačka poezija slovacka knjizevnost ... slovacka poezija za decu decja dečija poezija slovaka slovacka knjizevnost ...

retko! odlično stanje Naslov Cengáčik na dobré ráno / Michal Babinka ; [ilustroval Ivan Popovič Vrsta/sadržaj type of material poezija Jezik slovački Godina 1968 Izdavanje i proizvodnja Nový Sad : Obzor ; Bratislava : Mladé letá, 1968 (v Báčskom Petrovci : Obzor) Ostali autori Popovič, Ivan Fizički opis 44 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka Edícia Máj Napomene Tiraž 500. Završio je pedagošku školu, radio je kao učitelj. Bio je pesnik, pisac za decu, književni kritičar, prevodilac, glavni urednik mesečnika „Novi život“, novinar i slobodni umetnik. Debitovao je knjigom za decu Na šarkanovom chvoste (1958) gde je kao preteča primenio tzv. dečiji aspekt. Pisao je i angažovanu poeziju koju je posvetio konkretnim ličnostima i dešavanjima. Njegovi pesnički počeci u zbirci Bezbožné letá (1960) imaju odlike simbolizma, opisi prirode su povezani sa njegovim teskobnim osećanjima, pritom se spajaju sa melanholijom, uspomenama, tugom. U zbirkama Priestory (1961), Rozkoš nenávratov (1964), Pod krokom prsť (1967), Kôrnatenie navrelín (1970), Príchodzí sa nevracajú (1972) kreće ka desubjektivizaciji, apstraktnijim pojmovima i univerzalnim temama. Na srpskom jeziku je objavio zbirku I bi zemlja (1970), za čiji odabir i prevod pesama se pobrinuo Mihal Harpanj. Simbolistički metod je postepeno kombinovao sa motivima nadrealizma, čime njegov tekst postaje razgranatiji. U njegovu poeziju dospevaju biblijski simboli, anititetski nazivi. Postao je preteča egzistencionalnog i nadrealističnog izraza u slovačkoj vojvođanskoj poeziji. Njegovu poeziju je obeležio osećaj asketizma, samoće a lajt motivi su smrt i nestanak. U rukopisu je ostala zbirka Majster, dielo, ty. Osim toga, izdao je i sledeća dela za decu: Abeceda skáče (Kultura, Petrovac 1961. god.), Sto úsmevov a jedna slza (Kultura, Petrovac 1962. god.), V troch tuctoch – pripovetka (Čehoslovački savez u NR Hrvatskoj, Daruvar 1962. god.), Cengáčik na dobré ráno (Obzor, Novi Sad – Mlade Leta, Bratislava 1968. god.) i Ako rástol Igorko (Obzor, Novi Sad – Mlade Leta, Bratislava 1970. god.). Na slovački jezik je preveo zbirku pripovedaka za decu Jovanke Jorgačević „Sunce za moj kaktus“ (Obzor, Novi Sad 1970. god.). Babinkovo raznovrsno stvaralaštvo, privatna pesnička kao i bogata prevodilačka i novinarska delatnost, svedoče o jednom širokom interesovanju, velikom umetničkom iskustvu i produktivnom produbljivanju vlastitog stvaralaštva. O pesničkom izrazu Mihala Babinke Mihal Harpanj je napisao sledeće: Babinka ne traži nove načine pesničkog izraza. U njegovim pesmama na početku se nalazi slika, koja nije uvek stvarna i jednodimenzionalna. Odatle se na sve strane račvaju izvori reči, koji nisu slučajni. Interesuje ga reč pesme kao fenomen, koji je istovremeno i Lepota i Umetnost, ali ta reč pre svega mora biti Logos, mora biti Život. Ukupna Babinkova poezija je u znaku pronalaženja reči, novih preokreta reči, i zbog toga je ona snažno metaforična. Šta to u sebi sadrži njegova metafora, da li simbol ili neku alegoriju, teško je odrediti. Jedno je sigurno: Babinkova metafora je u bliskoj vezi sa metaforom nadrealizma. Nakon teške bolesti Babinka je preminuo 4. jula 1974. god. u bolnici u Sremskoj Kamenici. Sahranjen je u Novom Sadu a 2007. god. su njegovi posmrtni ostaci preneti na groblje u Padinu. Svake godine se u Padini održavaju književne večeri pod nazivom Babinkovi susreti, u čast sećanja na ličnost i stvaralaštvo Mihala Babinke. simbolizam slovačka avangarda neoavangarda časopis polja tribina mladih novosadska avangarda vovjođanska knjizevnost slovaka u vojvodini vizuelna poezija konkretna ... avangarda casopis polja tribina mladih neoavangarda postmoderna novosadska avangardna scena novi sad savremena slovačka poezija slovacka knjizevnost ...