Kemp: laž koja govori istinu Rende, Kontrabunt, 2003. 366 strana, četvrtasti format. Potpis prethodnog vlasnika. Očuvana. Nepodložan definiciji, nepokolebljiv, kemp je heroizam ljudi od kojih se ne traži da budu heroji. On će iznaći nove načine da reaguje, zajedno sa javnim ukusom i protiv njega, on će sebično i nesebično nastaviti da krešti, zabavljajući samoga sebe i posmatrača nekim ludim gestom, zaboravljajući na ono što se od njega zahteva. Kemp je uvek u budućnosti; zbog toga je on toliko očajnički potreban sadašnjosti.

Geteov ’’Faust’’ obrađuje kasni srednjovekovni mit o briljantnom učenjaku bez iluzija koji odlučuje da sačini ugovor sa Mefistofelom. Mefistofel će uraditi sve što on od njega traži na Zemlji i podariće mu toliko veličanstven trenutak u životu da će on poželeti da traje zauvek. Međutim, ako Faust zaželi da taj trenutak večno traje, potpašće pod Mefistofelovu vlast i moraće da mu služi posle smrti.

Ovo je priča o dva čoveka koji se sreću na raskrsnici svojih života: jedan traži razlog da ne odabere smrt, a drugi pokušava da pronadje sebe. Da li je sve ovo sticaj okolnosti ili promisao? Emotivni bol i očajanje Vasilija, otvara vrata nove zemlje Adamu. Mnogo promišljanja, dilema i pitanja koja se roje, čine da nijedan od njih neće ostati isti do kraja. Koliko god se trudili da nadju rešenje, konačni usud će neočekivanim dogadjajem dovesti do raspleta. Ljubav, kao lajt motiv u ovoj knjizi, potresa i pomera granice ljudskog, dok istina traganja za sobom unosi duboke nemire. Znamo li šta je ljubav? Jesmo li i koliko spremni da volimo? Gde prestaje laž i počinje istina? Imamo li slobodu da biramo? Gde su limiti razuma? Posedujemo li vreme ili ono poseduje nas? Može li ne biti ono što je bilo?… Najzad, može li se danas, u ovom svetu, biti čovek i biti mudrac? Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

ETIKA ISLAMA.. PRIKLADAN ODGOVOR ZA ONOGA KO TRAŽI DJELOTVORAN LIJEK Stanje kao na slikama.. Tvrd povez.. Fleke sa strane,prelomljeni-izgužvani listovi u gornjem ćošku. Više nego čitljiva i pregledna i unutra fino očuvana. Izdanje 2005 godine,516 strana.. Izuzetna i retka knjiga

Onaj ko traži, ne nalazi, ali onaj ko ne traži, naći će. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, međi kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentični razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovg nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka se obraća svakome od nas. On opisuje borbu koja ne prihvata ni pobedu ni poraz, a ipak ne može da utihne niti da se okonča. On lično je vodio borbu sa ocem, sa književnošću i sa ženskim svetom, a sva ta tri vida borbe bivaju kod njega prevedena u dubinu, gde ih uobličava u duhovnu brobu. Moris Blanšo

Jugoslovenski problem na Konferenciji mira 1919–1920. jeste jedna složena, sadržajna i važna istoriografska tema. Ona stavlja istoričara pred niz raznovrsnih zadataka i teškoća. Ta tema ne sadrži samo pitanja o kojima je tada Konferencija mira donosila odluke, kakva su pravno priznanje Kraljevine SHS kao učesnice mirovnih pregovora, granice, reparacije i sl. Ona sadrži, može se reći, čitavu istorijsku situaciju momenta. Zbog toga ona traži detaljno ispitivanje pojava, odnosa, događaja i postupaka pojedinih ljudi u visokim političkim telima jugoslovenske države, te ispitivanje međusobnih odnosa tih tela. Sa ovim se nerazdvojno preplelo pitanje: šta je u tom momentu država koja se naziva Kraljevinom SHS? Šta je ona ideološki, društveno, ekonomski i nacionalno? A ovo pitanje traži razvijen i sadržajan istoriografski odgovor. Najzad, jugoslovensko pitanje na mirovnoj konferenciji bilo je samo jedan trenutak istorije. Bilo je najčvršće povezano – pored sve svoje „autonomnosti“ – sa vremenom koje je prethodilo i sa vremenom koje je dolazilo; bilo je posledica određenog istorijskog toka i on je sebe ugradio u budući istorijski tok. Zbog svega ovoga svestrana obrada navedene teme traži više posebnih studija o pitanjima tek stvorene jugoslovenske države. Pitanjima koja i pripadaju i koja ne pripadaju užem krugu pitanja sa Konferencije mira. Tako su neophodne studije o nacionalizmima jugoslovenskih naroda, o jugoslovenskoj ideji, o jugoslovenskom pokretu u celini, o jugoslovenskim narodima u Prvom svetskom ratu, o Kraljevini SHS u prvoj godini njenog postojanja. O Francuskoj i jugoslovenskom problemu na Konferenciji mira, o Engleskoj i jugoslovenskom problemu, itd. Isto tako je neophodan i jedan studiozan pregled spoljne politike Jugoslavije između dva svetska rata. Međutim, na raspolaganju do sada stoji tek nekoliko studija užih pitanja nego što su ona navedena, i nešto više istraživačkih članaka. Iako su svi ti radovi dragoceni, oni nisu dovoljni da bi se imala sigurna osnova za pristupanje obradi jedne ovako složene teme.

Odlomak: Jugoslovenski problem na Konferenciji mira 1919-1920. jeste jedna složena, sadržajna i važna istoriografska tema. Ona stavlja istoričara pred niz raznovrsnih zadataka i teškoća. Ta tema ne sadrži samo pitanja o kojima je tada Konferencija mira donosila odluke, kakva su pravno priznanje Kraljevine SHS kao učesnice mirovnih pregovora, granice, reparacije i sl. Ona sadrži, može se reći, čitavu istorijsku situaciju momenta. Zbog toga ona traži detaljno ispitivanje pojava, odnosa, događaja i postupaka pojedinih ljudi u visokim političkim telima jugoslovenske države, te ispitivanje međusobnih odnosa tih tela. Sa ovim se nerazdvojno preplelo pitanje: šta je u tom momentu država koja se naziva Kraljevinom SHS? Šta je ona ideološki, društveno, ekonomski i nacionalno? A ovo pitanje traži razvijen i sadržajan istoriografski odgovor. Najzad, jugoslovensko pitanje na mirovnoj konferenciji bilo je samo jedan trenutak istorije. Bilo je najčvršće povezano – pored sve svoje „autonomnosti“ – sa vremenom koje je prethodilo i sa vremenom koje je dolazilo; bilo je posledica određenog istorijskog toka i on je sebe ugradio u budući istorijski tok. Zbog svega ovoga svestrana obrada navedene teme traži više posebnih studija o pitanjima tek stvorene jugoslovenske države. Pitanjima koja i pripadaju i koja ne pripadaju užem krugu pitanja sa Konferencije mira. Tako su neophodne studije o nacionalizmima jugoslovenskih naroda, o jugoslovenskoj ideji, o jugoslovenskom pokretu u celini, o jugoslovenskim narodima u Prvom svetskom ratu, o Kraljevini SHS u prvoj godini njenog postojanja. O Francuskoj i jugoslovenskom problemu na Konferenciji mira, o Engleskoj i jugoslovenskom problemu, itd. Isto tako je neophodan i jedan studiozan pregled spoljne politike Jugoslavije između dva svetska rata. Međutim, na raspolaganju do sada stoji tek nekoliko studija užih pitanja nego što su ona navedena, i nešto više istraživačkih članaka. Iako su svi ti radovi dragoceni, oni nisu dovoljni da bi se imala sigurna osnova za pristupanje obradi jedne ovako složene teme.

Čitalac ne treba da se vara u pogledu smisla naziva koji je dan ovom jevanđelju budućnosti – „Volja za moć – pokušaj preocenjivanja svih vrednosti“. Sa ovom formulom dolazi do izraza jedan protivpokret u pogledu na princip i zadatak; pokret koji će u tako dalekoj budućnosti zameniti onaj potpuni nihilizam, koji opet pretpostavlja, logički i psihološki, koji nikako drukčije i ne može doći nego preko njega i iz njega. Jer zašto je sada pobeda nihilizma nužna? Zato što naše današnje vrednosti u njemu nalaze svoj završetak, što je nihilizam krajnji logički izvod iz naših velikih vrednosti i ideala – jer mi moramo najpre doživeti nihilizam da bi nam moglo postati jasno kakva je zapravo vrednost tih „vrednosti“... Pre ili posle nama će biti nužne nove vrednosti... Niče je zbir kontradikcija naše kulture i naše sudbine, njena najbespoštednija kritika i najpotpunija sinteza. On je čitavo ovo naše doba, tragično sa preopterećenošću, koje preko njega u jednom novom poletu uvis traži svoj spas. On je jedno veliko Da i jedno veliko Ne čitave naše duševne strukture i naše problematike. On govori kao čovek koji je na sebi izdržao sve muke naše stvarnosti. Taj samozvani imoralist nosilac je visokog moralnog saznanja našeg doba. Dr Dušan Stojanović

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Duh bajke - Karl Gustav Jung Izdavač: Kiša Godina izdanja: 2014 Broj strana: 83 Format: 18 cm Povez: Broširani Iako se starac do sada ponašao, a i izgledao, manje više kao ljudsko biće, njegove magične moći i duhovna superiornost sugerišu da se on, bilo dobar, bilo rđav, nalazi izvan ili iznad ili ispod ljudskog nivoa. Njegov životinjski aspekt ne predstavlja devalvaciju ni za primitivno ni za nesvesno, pošto je životinja u izvesnim aspektima superiorna nad čovekom. Ona još nije upala u greške svesti niti je pokrenula samovoljni ego protiv moći od koje živi: naprotiv, ona ispunjava volju koja deluje na gotovo savršen način. Kada bi bila svesna, ona bi bila moralno bolja od čoveka. U legendi o padu postoji duboka pouka: to je izraz nejasnog predosećanja da je emancipacija ego-svesti u stvari lucifersko delo. Cela čovekova istorija se od samog početka sastoji od sukoba između njegovog osećanja inferiornosti i njegove oholosti. Mudrost traži središnju stazu i plaća za tu drskost sumnjivom srodnošću sa demonima i zverima, te je stoga podložna pogrešnom moralnom tumačenju

Filozofska knjiga u kojoj istaknuta američka filozofkinja tvrdi da pripovijedanje i upotreba književne imaginacije nisu u suprotnosti s racionalnom argumentacijom, nego da joj mogu samo pridonijeti kao njezini bitni sastojci. Naime, u današnjem političkom životu često nam nedostaje sposobnost da jedni druge promatramo kao potpune ljude – to odbijanje sućuti često je popraćeno i potaknuto pretjeranim oslanjanjem na tehnološke modele ljudskog ponašanja, osobito one koji proistječu iz ekonomskog utilitarizma. Autorica brani književnu imaginaciju upravo zato što joj se ona čini bitnim sastojkom etičkog stajališta koje od nas traži da se brinemo za dobrobit drugih ljudi, čiji su životi drugačiji od naših.

Iz recenzije : ’’Bartleby ili o kontingenciji jedna je od pripremnih rasprava kojima G. Agamben najavljuje svoje opsežno istraživanje genealogije moći na Zapadu. Ujedno je nastavak njegove trajne zaokupljenosti odnosom onoga što jest i onoga što može biti. Međunarodno cijenjeni mislilac, hvaljen zbog eruditskog vladanja materijom i kao vrstan stilist, izlaže ideju da odustajanje od prijelaza s potencijalnog na aktualno nije neophodno poraz moći stvaranja. Pisar Bartleby, protagonist “priče s Wall streeta” H. Melvillea, i njegova ustrajno ponavljana formula “Radije ne bih”, pokazuju da je kontingencija dragocjen korektiv kad god aktualnom treba priskrbiti status teologijske, filozofijske ili povijesne istine, kad god se u njemu traži opravdanje kao jedino mogućeg ili najbolje mogućeg. Krutoj opreci između moći i nemoći ona pridodaje specifičnu sposobnost – moći ne – i utoliko nudi cjelovitiji uvid u prijepore koji se ponekad neopaženo provlače sve do današnjih dana.’’

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Sofijine mudrolije s Markom Kraljevićem - Aleksandra Mihajlović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 96 Povez: Tvrd Ilustrovao Mihailo GačićPriče za dopunjavanje i prepravljanjeZamisli da si savremenik Marka Kraljevića i da slušaš njegove dogodovštine iz prve ruke.Zamisli da putuješ po Evropi i Balkanu u vreme događaja koje opisuju narodne epske pesme.Zamisli da imaš sovu Sofiju, mudru prijateljicu koja ti postavlja pitanja i zadatke.Ovo je knjiga o najvećem srpskom junaku, ali i mnogo više od toga: ona traži da se upoznaš i sa istorijskim okolnostima, i sa narodnim predanjem, ali i da upotrebiš svoju kreativnost.Razmisli, docrtaj, dopiši, reši i zabavi se učeći o Marku Kraljeviću i njegovom dobu na originalan način.

Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Proces - Franc Kafka Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 241 Format: 21 cm Povez: Broširani Franc Kafka 1883-1924, jedan od najvećih pisaca u svetskoj literaturi, stvorio je u svom najplodnijem periodu Presudu, Preobražaj, Ameriku i, u svojoj tridesetoj godini, Proces, možda najvažniji roman XX veka. Proces ima zagonetnu strukturu sna i, mada fragmentaran, nikad ne prestaje da fascinira čitaoce; ova knjiga je predmet nebrojenih studija i različitih tumačenja, ali nesumnjivo je u nju utkano mnogo od Kafkine lične situacije u ključnom periodu njegovog života. Da bi se Proces bolje shvatio, neophodno je pročitati Kafkine dnevnike i pisma. Novi prevod Procesa inspirativno traži ponovno čitanje ovog velikog romana. „Mada sam u hotelu razgovetno napisao svoje ime, mada su mi i oni već dva puta tačno pisali, dole na tabli ipak stoji Jozef K. Treba li ja da prosvetim njih, ili da pustim da oni prosvete mene?“ „Cela ova literatura jeste jurišanje na granicu, i ona bi se, da se cionizam nije umešao, lako mogla razviti u neko tajno učenje, u neku kabalu. Začeci toga postoje. Istina, tu se traži neki neshvatljiv genije, genije koji će ponovo uvrežiti svoje korenje u stara stoleća, ili stara stoleća ponovo sazdati, a svim tim neće se istrošiti, nego tek tada početi da se troši. . . “ iz Kafkinih dnevnika

Željko Kaluđerović u knjizi Stagiranin sledi onaj misaoni tok koji pledira na korišćenje Aristotela kao izvora za tumačenje i razumevanje njega samog, ali bez frivolnosti pristupa pristalica lakšeg puta; ovaj tok traži i komparaciju i sintetizovanje samih tekstova koji sačinjavaju Corpus Aristotelicum; on snažno obraća pozornost na kontekst i stanovište u kome je svaki tekst upotrebljen, ne bi li se i na taj način bolje razumeo sam Aristotel, kao i njegove kondenzovane formulacije i duboka zapažanja o ranim misliocima. Željko Kaluđerović (1964), docent na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tri godine (od 2003-2006) predavao je opšti kurs iz Istorije filozofije, a od 2006. odnosno 2009. godine predaje predmete: Helenska filozofija, Helenističko-rimska filozofija, Filozofija Srednjeg veka i Filozofija Novog veka. Do sada je objavio knjigu Aristotel i predsokratovci (KriMel, Novi Sad, 2004).

One datosti koje su Kortasaru omogućile da još u detinjstvu obuhvatnije sagleda sebe i svet oko sebe vremenom ga dovode do toga da ih kao takve prevaziđe. Živeći u znaku prelaza iz jedne sredine u drugu i iz jednog sklopa okolnosti u drugi, kao i nemirenja sa datostima, Kortasar se izdigao iznad samih okolnosti. Zalagao se za drugačije poimanje domovine i zajednice ljudi uopšte (prva je za njega bila, samo polazište, a druga željeno ishodište) kao i za pomeranje granice mogućeg u književnosti i izvan nje. Iako se potraga za identitetom može shvatiti i kao posledica okolnosti u kojima se našao čovek Novog kontinenta, iako je ta potraga u Argentini, preko borhesovskih lavirinata, dignuta na opšteljudsku ravan, ona kod Kortasara nije posledica nego izbor. Ima vid igre, ali nije apstrakcija; kao i igra, potraga ima svoja pravila, ali nije konstrukcija. Kortasar ne traži identitet u ogledalu nego u drugima. Prepoznavanjem sebe u njima teži upotpunjavanju vlastite ličnosti i jedinstvu sa svetom. Roman „Školice“ govori upravo o toj čovekovoj težnji da sebe prepozna u drugima. Govori o potrebi čoveka da pronađe sebe, govori o njegovoj potrazi – ali tako da i sam govor postaje potraga.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Odbiti poslušnost - Frederik Gro Izdavač: Kiša Godina izdanja: 2020 Broj strana: 253 Format: 18 cm Povez: Broširani Cinična provokacija napada društvene konvencije mnogo direktnije i žešće. Ona odbija poslušnost javno i konkretnim činjenjem. Ovde uzimam reč “cinizam” u drevnom smislu.* Od Diogena – mudraca koji je živeo u buretu, polugo, čija se imovina svodila na tuniku, torbu i štap, koji je masturbirao na gradskom trgu, napadao Aleksandra, kralja nad kraljevima, govoreći za njega da je kopile, nosio zapaljenu sveću u po bela dana urlajući da “traži čoveka” – cinizam je umešnost provokacije koja za omiljene mete uzima običaje, konvencije, opšti konformizam. Njegova kritika ne uzima oblik teorijskog osporavanja, niti formalne demonstracije. Cinik ne koristi velike govore da bi objasnio šta misli o tradiciji, u racionalnom smislu neosnovanoj, duboko zastareloj, apsurdnoj, smešnoj. On se ne krije da bi se potajno, u sebi, smejao gluposti običaja, istovremeno licemerno nastavljajući da ih sledi. On odbija svaki komfor, materijalni ili moralni, provodi svoj život grdeći društvenu glupost, a vodeći pasji život on razotkriva hipokriziju i ismeva svaku hijerarhiju. Želi da vodi život maksimalno ogoljen od svega što guši, od svega veštačkog, što zamračuje socijalno – kulturni horizont. * Ovde se pozivam na lekcije koje je Fuko održao u Kolež de Fransu 1984, Hrabrost istine.

Kao novo. Bez posvete. Grk Zorba: Život i narav Aleksisa Zorbe - Nikos Kazancakis Godina izdanja: 2022 Broj strana: 388 Povez: Tvrd Postoje književni junaci veći od života, oni koje čak ni korice knjige i piščevo besprekorno umeće ne mogu potpuno da obuhvate i obuzdaju. Takav je sigurno Zorba, eponimni junak Kazancakisovog remek-dela, čovek neverovatne energije koji danas stoji rame uz rame s književnim likovima poput Sanča Panse i Falstafa. Zorba je naizgled običan čovek, rudar pun života, nepredvidljiv, ćudljiv i na trenutke zastrašujuć – ona životna energija pred kojom se naše predodžbe o svetu ponekad ruše kao raspukla brana pred nezaustavljivom bujicom. On se ne plaši čak ni Boga, jer veruje da ga dobro poznaje; ubeđen je da liči na njega, baš kao što liči na čitav ljudski rod, kad bi ovaj imao jedno lice. Plaši se jedino žena i od njih zazire, ali dobro zna da bez njih niti svet niti on sam ne postoji. Kod Zorbe je život sukob i oluja, u grehu traga za vrlinom, ali sve to ga ne sputava da u tom vrtlogu traži svoj mir i duboko promišlja ustrojstva prirode. Dok se svet raspada, pravo je vreme da se uživa u njegovim lepotama, i to ne sa zadrškom, već sveukupnim potencijalom jednog duha.

Knjiga je u veoma dobrom stanju. „Кунем се“, уверила је. Шета у комбајнима у Марсељезу. Он ти ради погрешно. Капетан је ућутао. Тако – за пет месеци одсуства – више није нашао никога око себе. Његов бенд, на који је био поносан, га је напустио и сада је морао да тражи нове добровољце за будуће подвиге. Предузеће је имало своје опасности. Није био несвестан тога, али је пре свега патио у свом самопоштовању због идеје да је човек о коме он ништа није знао узео слободу да га протера. На њега је отишла сва његова мржња и покушао је да међу својим сећањима размрси онога ко би му помогао да открије ко би могао бити тај човек чију је амбицију обећао себи да ће сломити. - Имаћу његову руменило, изјавио је. Затим, када су стигли пред барове у Порте дес Лилас, капетан их је погледао. Франсис Карко је рођен у Нумеи (Нова Каледонија) 3. јула 1886. Песник, приповедач, критичар, драматург и романописац, младост је провела у боемском миљеу Латинске четврти и брда Монмартр. Француска академија му је 1923. доделила Велику награду за роман за прогоњеног човека. Године 1937. изабран је за члана Ацадемие Гонцоурт. Умро је у Паризу 1958. године

K11 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Delcourt “One Ø Wan, mlada ubojica koja je plaćena tajnom društvu 9 tigrova, trenutno je na putu da završi svoj posljednji ugovor, pogubljenje časne 90-godišnje bake. „Na kraju herojski vođenog dvoboja između dvije žene, One Ø Wan dobiva prednost i pobjeđuje. “Prije nego što umre, starica joj kaže nešto što zaustavlja One Ø Wan u njezinim tragovima: upravo je ona naručila vlastito ubojstvo i unajmila glavnog ubojicu 9 Tigrova – koji je nitko drugi nego njezina vlastita unuka! `Traži od One Ø Wan još jednu posljednju uslugu, a nakon što se za to pobrine, njezina se unuka može slobodno vratiti u 9 Tigrova... to jest, ako to i dalje želi.` Olivier Vatine studirao je likovnu umjetnost u Rouenu 1977., kada je upoznao Thierryja Cailleteaua. Zajedno su snimili `Fred et Bob` za Pilote, `Sam Pulsar` za Fluide Glacial i `Aquablue`. Zatim je Vatine radio u reklami i animaciji. Godine 1991., zajedno s Alainom Clémentom, napisao je svoj prvi scenarij: `Adios Palomita`, vestern koji je ilustrirao Fabrice Lamy. Kasnije je s Lamyjem napisao `500 Fusila`. S Fredom Blanchardom počeo je raditi za američko tržište sa stripom `Ratovi zvijezda: Nasljednik Carstva`. Godine 1995. stvorio je seriju `Carmen McCallum` sa piscem Fredom Duvalom i umjetnikom Gessom, a zatim `Tao Bang` s Blanchardom i Didierom Cassegrainom....

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Gašina osećanja: Ne mogu da zaspim - Šjan Šo Šin Godina izdanja: 2022 Broj strana: 32 Povez: Tvrd Gaša je mali jednorog, naizgled kao i svi drugi. Ponekad je zadovoljan, a ponekad nije – ponekad je tužan, ponekad uplašen, ponekad ljut. Ono u čemu je drugačiji od ostalih je njegova griva duginih boja koja se menja u zavisnosti od toga kako se on oseća.U ovoj priči Gaša ne može da zaspi iako je umoran. Vrti se u krevetu, traži omiljenu igračku, ustaje da popije vode, kad se napije vode onda mu se piški... Dobre je volje i ne plaši se, ali uprkos svim naporima ne uspeva da zaspi. San će pronaći pomoću jednostavne vežbe disanja za lako uspavljivanje. Zahvaljujući njoj, čarobno pero posuće po njemu zvezdani prah i uspavati ga od glave do pete.

Dobro očuvana , Retko !!! 357 strana 470 grama Usponom na goru Karmel Ivan simbolizira stanje mističnog sjedinjenja duše sa svojim Bogom. Za Ivana to sjedinjenje predstavlja duboku etičku, psihičku i antičku asimilaciju s Bogom, uranjanje u otajstva Ljubavi... Put do tog vrhunca — mističnog sjedinjenja vodi kroz faze mučnog očišćenja..., kroz svjetlo i sjenu — chiaroscuro jednog Caravaggia ili velikih slikara baroka: Velasgueza, Murilla, Rembrandta... Uspon u samoj koncepciji ima određenu fizionomiju i autor ga samo razvija u pojedinostima. Prisna mu je veza između emotivnog i refleksivnog elementa; sve je ispunjeno duhom, u kojem je koncentriran bitak. Ivanova nam se paleta otkriva tako čarobna, kao paleta impresionista: Cétannea, Maneta, Moneta... Ili nam se čini kao da motrimo kroz njegova djela prelijevanje boja sunčanoga spektra: zelene kao smaragd, crvene kao rubin, žute kao topaz, modre kao safir ... Za podlogu svoje nauke i života Ivan traži ništa (nije to »ništa« u ontičkom smislu) da postigne sve. Nije to ono Budhino-Sakvamunino ispunjenje u ništavnosti Nirvane, nego je to obuhvaćanje svega, po oslobođenju od spona neurednosti u samome čovjeku. Ivanova je Ljubav — sazrela na Križu — razapeta i raspjevana... Ona vodi dubinama Vječnosti, najuzvišenijemu Vrhuncu: Trojstvenome Bogu.

Reč izdavača: ’’Postoje književni junaci veći od života, oni koje čak ni korice knjige i piščevo besprekorno umeće ne mogu potpuno da obuhvate i obuzdaju. Takav je sigurno Zorba, eponimni junak Kazancakisovog remek-dela, čovek neverovatne energije koji danas stoji rame uz rame s književnim likovima poput Sanča Panse i Falstafa. Zorba je naizgled običan čovek, rudar pun života, nepredvidljiv, ćudljiv i na trenutke zastrašujuć – ona životna energija pred kojom se naše predodžbe o svetu ponekad ruše kao raspukla brana pred nezaustavljivom bujicom. On se ne plaši čak ni Boga, jer veruje da ga dobro poznaje; ubeđen je da liči na njega, baš kao što liči na čitav ljudski rod, kad bi ovaj imao jedno lice. Plaši se jedino žena i od njih zazire, ali dobro zna da bez njih niti svet niti on sam ne postoji. Kod Zorbe je život sukob i oluja, u grehu traga za vrlinom, ali sve to ga ne sputava da u tom vrtlogu traži svoj mir i duboko promišlja ustrojstva prirode. Dok se svet raspada, pravo je vreme da se uživa u njegovim lepotama, i to ne sa zadrškom, već sveukupnim potencijalom jednog duha. Pred vama se nalazi ne samo jedan od najznačajnijih modernih romana, koji je već sada uvršten u Zapadni književni kanon, već i prvi prevod na srpski jezik, rekli bismo, podvig Vladimira Boškovića, koji nam napokon otvara sve njegove slojeve i neupitnu lepotu kojom je majstor Kazancakis osvojio čitalačku publiku širom sveta.’’

Izdavač: Svetosavska književna zajednica, Beograd Biblioteka Posebna izdanja, knjiga 2 Predgovor i prevod: Srboljub Miletić Povez: broširan Broj strana: 120 Sadržaj priložen na slici. Veoma dobro očuvana. Jednog dana, pre ili kasnije, niko ne zna tačno kada, crkve i religije će se ujediniti. U tom haosu laži će čak i izabrani biti u opasnosti da izgube svoj put. To će biti doba Antihrista. Kako i kada će Antihrist doći, niko ne može da kaže. Ne zna se ni koliko njih će biti u stanju da ga prepoznaju, jer će on doći kao dobrotvor čovečanstva. Za sada možemo sa sigurnošću reći samo jednu stvar: svi ovi pokreti prema ujedinjenju nacija i crkava, svi ovi kompromisi i svo ovo uniformisanje čovečanstva postepeno činjeno pod parnim valjkom tehnološke kulture, priprema put za dolazak Antihrista. Ovakav razvoj čovečanstva, prema kriterijumu sveta je divan. Ali, prema hrišćanskom kriterijuumu vodi ka uništenju. Ovo ne iznenađuje i ne plaši hrišćane. Oni znaju da je svet sam sebe osudio. Zato Hristos nije htio da se moli za svet. „Ne molim se za svet.“ Knez ovoga sveta je đavo i on je „čovekoubica od početka.“ Smrt će zateći svet na vrhuncu njegove slave, na vrhuncu njegove samoobmane, na samitu kule vavilonske, kada će čovek biti u zenitu svoga starog pokušaja da postane bog svojom ličnom moći, bez Boga. Kada Sin Čovečiji dođe, naći će čoveka u punoj slavi svoje satanske opsednutosti. Bog ne traži od hrišćana da spasu svet. Svaki pokušaj od strane hrišćana da promjene smer u kome se svet sada kreće bio bi uzaludan i smešan. Svet je brod koji tone i on tone zato što mu je sama struktura pokvarena. Bog ne traži od hrišćana da spasu brod, već da spasu koliko god mogu brodolomnika. Nova Nojeva barka, Hristova crkva, plovi blizu mesta brodoloma. Svako ko hoće da se spase od vode mora da potraži utočište u njoj. Ali, da bi našao utočište, čovek mora da se odrekne sveta, ne toliko geografski, koliko suštinski. „Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti.“ (K-96)

Nebojša Jovanović, istoričar suveren na terenu nacionalne istorije 19. veka, pred nas stavlja biografiju kneza Aleksandra Кarađorđevića, Кarađorđevog sina, drugog od ukupno petorice vladara koje je dinastija Кarađorđević dala srpskom, odnosno (kasnije) i jugoslovenskom prestolu. Donoseći nam detalje iz života ovog srpskog vladara i njegove porodice autor nas vodi kroz Beograd sredinom 19. veka i svet političkih ideja koji stvara jedno moderno društvo i državu, društvo koje prevazilazi orijentalne navike i uvodi Srbiju u najuži evropski krug zemalja, tada trostruko malobrojniji nego danas. Autor nam dočarava arhitekturu, modu, socijalne i kulturne prilike tadašnjeg Beograda, tehničke novitete, umetničke zaokrete i stvaranje državnih institucija koje postoje i danas. I tada, kao i danas, Srbija traži svoje mesto pod suncem, balansirajući između interesa velikih sila. Galerija likova koju nam Nebojša Jovanović kao na filmu predstavlja, njihovi politički i ljudski sukobi, zavere i izdaje, izgledaju nam tako poznato, gotovo predvidivo. Кnez Aleksandar je vladao kao drugi od ukupno petorice vladara koje je dinastija Кarađorđević dala srpskom, odnosno (kasnije) i jugoslovenskom prestolu. Zanimljiva je činjenica da je on najduže od svih vladara iz ove dinastije bio bez naučne biografije. To je, razume se iz navedenog, jedan od osnovnih motiva za nastanak ove knjige. Donoseći nam detalje iz života ovog srpskog vladara i njegove porodice autor nas vodi kroz Beograd sredinom 19. veka i svet političkih ideja koji stvara jedno moderno društvo i državu, društvo koje prevazilazi orijentalne navike i uvodi Srbiju u najuži evropski krug zemalja, tada trostruko malobrojniji nego danas. Dočarava nam arhitekturu, modu, socijalne i kulturne prilike tadašnjeg Beograda, tehničke novitete, umetničke zaokrete i stvaranje državnih institucija koje postoje i danas. I tada, kao i danas, Srbija traži svoje mesto pod suncem, balansirajući između interesa velikih sila. Galerija likova koju nam Nebojša Jovanović kao na filmu predstavlja, njihovi politički i ljudski sukobi, zavere i izdaje, izgledaju nam tako poznato, gotovo predvidivo. Vojislav Nestorović, urednik izdanja