Odlično kao na slikama Izdavač: Mladost - Beograd, 1982. god. Broširan povez, 24 cm. 296 str. Duhovni čovek vidi svet drukčije od ostalog sveta: mnogi gledaju, samo on vidi! Oni gledaju pojave, on sagledava suštinu. Njegove oči gledaju crkvu, ali duh traži dogmu na kojoj ona počiva; on gleda građevinu, ali u njoj vidi okamenjen jedan san; on se vozi u avionu, ali u njemu vidi misao koja leti; pred njim je katanac, ali u njemu vidi simbol nepoverenja među ljudima; gleda sliku, ali pita za njenu umetničku poruku; dok gleda nekoga ko brani rodnu grudu, on je ubeđen da ovaj brani svoja uverenja; kad nekoga gone, on pomisli da ga progone zato što drukčije misli; za njega malo znače sukobi klasa, ako to nisu sudari različitih pogleda na svet; za njega kriza društva nije u raspadu ustanova, već u slomu duha i morala... Tags: Ribari ljudskih duša Metodologija Religija i društvo

Stakleni mač je drugi deo tetralogije Crvena kraljica. Upoznali smo se sa Mer Barou i njenim izuzetnim nadljudskim moćima koje mogu da pokrene revoluciju. Kralj Mejven želi da je ukroti, ali Mer beži od njega i traži one koji takođe imaju nadljudske moći da bi joj pomogli u ovoj borbi. Koji put i koja sredstva je odabrala Mer Barou i da li se pokajala čitajte u ovom nastavku tetralogije...

Publika voli mjuzikle, jer u njima traži ono što nema u svom životu. Savremeno muzičko pozorište počiva na emocijama, a publika voli mjuzikl zato što je to trenutak sreće, begstva od stvarnosti. Muzičko pozorište se lakše percipira nego dramski tekst.

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Ja nemam kud do u Slovo“ ispovedno čitaocu saopštava Aleksandar Vidaković u svom pesničkom rukopisu s naslovom „Trag“ koji kazuje da je reč o pesniku s božanskim nadahnućem, onim neporecivim, onim s imperativom. A iz takvog nadahnuća je i brizak duše ka nebesima, i to brizak zemnika našeg tla, koji traži suštavstvo, svetlost i „bodro slovo“. Dakle, traži krštenu reč! Traži „belog Goluba nad vodom“, onog što Sveti Duh jeste, i što zari bogotražitelja i čini ga „živom crkvom“ s Njim, koji se srcem prepoznaje i usvaja, jer – On Vaskrsnim zvonom priziva u predi gde smrti nema, već novo svitanje, Na to upućuju i naslovi Hilandar, Sentandreja, Gračanica, Studenica, Krušedol… pa Božić i Bogojavljenje, Pričesni darivi I i Pričesni darivi II, sve do Crkve i Groblja u Osečini, s naznakom da je i Valjevo ovde u Duhu, Slovu i Jeziku. I to je otadžbinski i zavičajni pev Aleksandra Vidakovića, pesnika molitveno uznesenog. A i kako bi on drugačije pevao kad je svetosavac i prepoznatljiv po krsnoj slavi sa svećom i tamjanom, hlebom i vinom. Dakle, pred nama su duhovni zapisi poneti iz zavičaja, što čine identitet pesnika kako u ranijim zbirkama, tako i u ovoj, a verujemo da će tako biti i u sledećim, novim. Aleksandar Vidaković zri Slovom liturgije i traje jevanđelski s Njim. Ono mu je Svetlost! I to svetlost koja zari od Njega k nama i od nas ka Njemu. I tu Svetlost, kao „iskustvenu realnost“ sledi pesnik. Ona mu je Zraka vodilja do utešišta i utočišta. Pitanja koja u „Tragu“ postavlja Aleksandar Vidaković su iskonska i kroz vekove prisutna, i nema pravog pesnika koji ih nije već postavljao: Ko smo? i Gde nam je kraj? U Donjem, zemnom, ili u Gornjem, nebesnom, gradu? I šta smo mi bez ikonostasa stradalnog, pa iz toga i vaznetog, gde Sretenje s Gospodom je svetlost u naručju. Iz tog naručja je i Ljubav s kazom da ona muškarca i ženu ne doziva samo u dvojinu već da ona Čoveka i Čovečicu ispunjava umnoženjem i oboženjem. Takav je ljubavni pev ovog pesnika. Raša Perić

U lokalnoj knjižari u Geteborgu jedne hladne zimske večeri dešava se teroristički napad. Troje ljudi, koji su se obećali na vernost Daešu, jednoj terorističkoj državici na Bliskom Istoku, drže taoce. Kada dođe do pucnjava, mlada žena, čiji je zadatak bio da snimi ceo napad, saopštava svojim saučesnicima da je sve pošlo naopaka i da moraju da beže. Dve godine su prošle, i na jednoj klinici za forenzičku psihijatriju, jedan pisac dolazi u posetu jednoj mladoj ženi koja mu je tražila da se sretnu. Pisac ne može da se odupre svojoj znatiželji - ko je ta misteriozna Belgijanka koja se odjednom pojavila u Švedskoj. Negira svoje poreklo i svoj jezik. Predala mu je brdo papira i traži od njega da sve to pročita. A onda mu govori u poverenju da ona dolazi iz budućnosti - iz Zečarnika, sveta terora, progona i poniženja.

Autor izdvaja jedan generički obrazac koji se periodično javlja u istoriji tragedije i koji određuje kao “tragediju inicijacije”. Reč je o egzistencijalnoj “zaglavljenosti” mladog muškog junaka u tranziciji između mladosti i zrelosti, što dovodi do, po njega, fatalnog raspleta. Težinu njegovog položaja pojačava i to što je on u svim slučajevima, osim u jednom, knežević ili kraljević, neko od čije sudbine zavisi i sudbina zajednice. Tragičko jezgro njegovog položaja je u tome što ulazak u svet odraslih podrazumeva odricanje od nekog oblika iskonske nevinosti: društvo od njega traži da ubije, laže, sveti se… Autor sagledava “tragediju inicijacije” kao situaciju imanentnu ovom žanru, ali i kao univerzalnu egzistencijalnu situaciju, što mu omogućava da spisak analiziranih dela proširi i jednom komedijom, Molijerovim Mizantropom, i jednom tragikomedijom, Leonsom i Lenom. Pored njih, predmet ove analize su i Euripidov Hipolit, Šekspirov Hamlet, De Miseov Lorencaćo i Šilerov Don Karlos.

Prelest znači duhovnu obmanu, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži i gordosti. Glavni junak neprestano traži lek koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove, zalečiti duševne rane i omogućiti mu da bar na trenutak bude spokojan. On bori sa samim sobom dok ga strasti otimaju jedna od druge, kovitlaju i onespokojavaju. Iz recenzije : „Ko misli da proza ne sme da mudruje, ali ne zazire od teških misli, može Prelest da čita sa strašću.“ Aleksandar Jerkov

U ovoj knjizi, Mihajlo Pantić istražuje događaje i sudbine, obične ljude i neobične događaje, kao i tragove bliske istorije u neposrednoj svakodnevnici u novobeogradskim blokovima, pogotovu u Bloku 21. Ove priče govore o potrazi za smislom koji njegovi junaci traže, od bloka u kome žive do odlaska u svet monaškog iskupljenja. Njegovi junaci su ljudi slični nama, sa sličnim strahovima, nadama, zebnjama, satkani od emocija i iskustva. U njihovim životima prepoznajemo neke od najuzbudljivijih trenutaka naših životnih iskustava.

Odlomak: Cinična provokacija napada društvene konvencije mnogo direktnije i žešće. Ona odbija poslušnost javno i konkretnim činjenjem. Ovde uzimam reč "cinizam" u drevnom smislu.* Od Diogena - mudraca koji je živeo u buretu, polugo, čija se imovina svodila na tuniku, torbu i štap, koji je masturbirao na gradskom trgu, napadao Aleksandra, kralja nad kraljevima, govoreći za njega da je kopile, nosio zapaljenu sveću u po bela dana urlajući da "traži čoveka" - cinizam je umešnost provokacije koja za omiljene mete uzima običaje, konvencije, opšti konformizam. Njegova kritika ne uzima oblik teorijskog osporavanja, niti formalne demonstracije. Cinik ne koristi velike govore da bi objasnio šta misli o tradiciji, u racionalnom smislu neosnovanoj, duboko zastareloj, apsurdnoj, smešnoj. On se ne krije da bi se potajno, u sebi, smejao gluposti običaja, istovremeno licemerno nastavljajući da ih sledi. On odbija svaki komfor, materijalni ili moralni, provodi svoj život grdeći društvenu glupost, a vodeći pasji život on razotkriva hipokriziju i ismeva svaku hijerarhiju. Želi da vodi život maksimalno ogoljen od svega što guši, od svega veštačkog, što zamračuje socijalno - kulturni horizont. * Ovde se pozivam na lekcije koje je Fuko održao u Kolež de Fransu 1984, Hrabrost istine.

Cinična provokacija napada društvene konvencije mnogo direktnije i žešće. Ona odbija poslušnost javno i konkretnim činjenjem. Ovde uzimam reč “cinizam” u drevnom smislu.* Od Diogena – mudraca koji je živeo u buretu, polugo, čija se imovina svodila na tuniku, torbu i štap, koji je masturbirao na gradskom trgu, napadao Aleksandra, kralja nad kraljevima, govoreći za njega da je kopile, nosio zapaljenu sveću u po bela dana urlajući da “traži čoveka” – cinizam je umešnost provokacije koja za omiljene mete uzima običaje, konvencije, opšti konformizam. Njegova kritika ne uzima oblik teorijskog osporavanja, niti formalne demonstracije. Cinik ne koristi velike govore da bi objasnio šta misli o tradiciji, u racionalnom smislu neosnovanoj, duboko zastareloj, apsurdnoj, smešnoj. On se ne krije da bi se potajno, u sebi, smejao gluposti običaja, istovremeno licemerno nastavljajući da ih sledi. On odbija svaki komfor, materijalni ili moralni, provodi svoj život grdeći društvenu glupost, a vodeći pasji život on razotkriva hipokriziju i ismeva svaku hijerarhiju. Želi da vodi život maksimalno ogoljen od svega što guši, od svega veštačkog, što zamračuje socijalno – kulturni horizont. * Ovde se pozivam na lekcije koje je Fuko održao u Kolež de Fransu 1984, Hrabrost istine.

Roman o Božidaru Vukoviću Podgoričaninu, pioniru srpskog štamparstva! Radnja romana Brajovićeve odvija se između prelepe Venecije i tragičnog Konstantinopolja. Na toj dramatičnoj raskrsnici XV i XVI veka, u strašnom metežu verskih, političkih i kulturnih svjetova, odvija se ljubavna povest mladića iz naših krajeva koji je, mada izgnanik, čvrsto rešio da se posveti i vrlini i uspehu. Sudbinom bačen u taj čudesni kovitlac, opčinjen knjigom i sećanjem na zavičaj, on u visokom društvu traži sopstveni put do sreće koja ga mami i koja u varljivo izmiče. Njegovi snovi postaju stvarnost - podjednako neutešna i fantastična.

Krajem 1893. godine Tomas Komerford Martinu dom Džonsonovih dovodi novog čoveka. To je naučnik Nikola Tesla. On je iz drugog sveta ili, kako se Katarini čini, iz sasvim druge dimenzije. Naučnik-čarobnjak menja njen dotadašnji svet, donosi joj svebojne vatre, uzburkava njene misli, ostavlja goruće tragove u njenoj duši. Da li je svestan ili nesvestan kakav uticaj ima na nju? Da li to utiče na njega? Kako se ona bori sa činjenicom da je postao najbolji prijatelj njenog muža? Sve te misli Katarina zapisuje u svoj dnevnik. Ona voli, pati, žudi, koketira, smišlja i traži. I po prvi put živi punim plućima, bez obzira na činjenicu da je čovek koga voli podredio svoj život nauci. Iz recenzija: „Ušuškani, monotoni život Ketrin Džonson menja se iz korena kada upozna Nikolu Teslu. Postaje opsednuta naučnikovom markantnom pojavom. Rastrzana između odanosti i strasti, ona pronalazi utehu u živopisnim fantazijama – granice između realnog i oniričnog sveta se brišu u trenutku kada snove gospođe Džonson počne da pohodi ’čarobnjak’ iz Smiljana...“ Đorđe Bajić „Ana Atanasković nam otkriva drugu stranu Tesline prirode: nežnog, pažljivog, duboko moralnog čoveka koji izbegava Amorovu strelu supruge bliskog prijatelja i mecene. Ovo je roman koji u pojedinim delovima žubori kao najčistija poezija. A Tesla je upravo to bio: dar čovečanstvu – poezija ispisana perom prirode.“ Vanja Bulić „Poput Tesle, koji je bio izuzetan naučnik čije se umeće graničilo sa istinskim čarobnjaštvom, ovaj roman je magični prikaz njegove malo poznate strane ličnosti.“ Aleksandar Tešić

Vrlo dobro očuvana, 370 strana, izdanje Službeni glasnik 2022, detaljniji opis: Putujući kroz vreme, od carevine do monarhije a onda i do republike, Srbija je danak svim ratovima davala: i u prvom i drugom svetskom ratu. A onda, u slobodi zlatnoj, one proste 1999, šest vekova posle istorijske pogibije na Kosovu, opet se nad tom zemljom nadviše oblaci aviona. Ovoga puta naših „milosrdnih“ svetskih prijatelja. Jednom su to bile alijanse, drugi put su NATO snage, kako god se zvale, te sile su davale za pravo sebi da mogu uticati na prekrajanje zemalja. I tako su 1998. tzv. NATO snage, predvođene idejama SAD, odlučile da otkinu deo zemlje jednoj državi. Istorijsko Kosovo da oduzmu Srbiji. Ono Kosovo, Nemanjino, Dušanovo, Lazarevo. Krvlju natopljeno. I ne dadoše. Ne dopustiše izdanci Nemanje, Dušana i Lazara. Svi oni koji se Srbinom osećaju. Oni, čiji su rodovi prolazili golgote a nisu se odrekli sebe. Oni koji znaju ko su i odakle su.I kada je osvanula 1999, martovskim idejama označena, a smrti u oči gledana, podiže se policija i vojska i ode na Kosovo. Da brani srpstvo, da ne da krvlju da se krv zaprlja, da sačuva ikone i svece.I sve nedaće prođoše, podmetanja i iskušenja, sve zajedno prebrodiše. Među njima se izdvoji Lazar, potomak Đorđa, naslednik Milovana i ne dozvoli prevarama da vladaju večno. Ne dozvoli separatistima da lažima caruju. Ne dade ni silama da biju i otimaju.Naš Lazar je potomak Lazara, njegova krv i njegova klet, naš junak i srpski sin, srećan kad ne daje zemlju i ponosan kad je od tuđih sačuva. On planira i kreira, ljudske žrtve ne prodaje, hrabri,bodri i spasava.Lazar, zagledan u nebo, u više sile, buni se protiv nadmoći, osuđuje licemerje, prezire izdaju, traži pomoć među ljudima koji su ostali verni svome rodu, traži da čovek ostane čovek. Sledi pravdu i ne gazi dostojanstvo.Svakom silniku, koji se uzoholi i pomisli da je natčovek, ostavlja kletvu u amanet:„Rđom kapo dok mu je koljena!“Izvod iz recenzije Jadranke Milošević,doktora filoloških nauka

Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje. Za izvođenje ovih devet eksperimenata nije potreban novac i iziskuje sasvim malo vremena, a pokazuje da su duhovni principi pouzdani kao i sila teže i dosledni poput Njutnovih zakona kretanja. "E na kvadrat" ne traži od vas da slepo verujete u ono što u ovoj knjizi piše, već vas poziva da dokažete sledeće principe: -Postoji nevidljiva energetska sila ili polje beskonačnih mogućnosti. -Sudarate se sa poljem i izvlačite iz njega u zavisnosti od svojih uverenja i očekivanja. -Vaša veza sapoljem obezbeđuje precizno i neograničeno vođenje. -Univerzum je neograničen, bujan i neobično predusretljiv. Broj strana: 172 Povez: Broš Pismo: Latinica Format: 15 x 23 cm

Autor: Borisav Simić Izdavač: `Resavska škola`, Despotovac Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Borisav Simić je u prosveti radio 42 godine, a toliko ima i objavljenih knjiga o matematici. Njegove knjige su zanimljive, jer zadatke prate priče, odnosno njeni učesnici daju ideje kako da se stigne do rešenja, što nije slučaj u redovnim udžbenicima. Na taj način on drži pažnju đaka. - Matematički zadaci su kao mostovi. Može da se pođe na jednu stranu da bi se stiglo na drugu, ili da se krene od druge strane. Matematiku treba voleti. Ona je svuda. Svim naukama je osnova. Iako je i sluškinja svih nauka, u svakoj prilici njoj pripada prvo mesto, jer osvetljava put dolaska do rešenja - poetičan je Simić. Njegova želja je da pokuša da opovrgne uobičajeno mišljenje da je matematika suvoparna, apstraktna i dosadna. Nju, ocenjuje, ne čine samo brojevi. Matematika se primenjuje kad god neko traži strategiju koja ga vodi do pobede. Simić zato apeluje na profesore da pokažu zanimljivo lice matematike. Knjiga je vrlo dobro očuvana. RETKO !!! (tiraž 300 primeraka)

Posljednja riječ - Hanif Kureishi Izdavač - VBZ, Zagreb, 2017.god. Broširan povez, latinica, 273. strane. Nova knjiga. Mamun je priznati pisac koji je, mada rođen u Indiji, napravio karijeru u Engleskoj. Sada je već prevalio sedamdesetu, reputacija mu bledi, knjige se više ne prodaju kao nekada, a njegova nova supruga ima skup ukus. Mladi pisac Hari prihvata ponudu sumanutog izdavača Roba da napiše biografiju koja bi osvežila Mamunovu karijeru i bankovni račun. On se iskreno divi velikom umetniku i želi da otkrije istinu o njegovom životu. Rob pak traži ogoljeniju istinu, pikantnu priču o seksu i skandalima koja bi dospela na naslovne strane. A Mamun u međuvremenu traga za istinom na sasvim drugom mestu.

Glavna junakinja ovog romana je Izabel Dalhusi, po zanimanju filozof, nezasite radoznalosti s izrazitim detektivskim darom. Kad istražuje slučaj ili neki filozofski problem, neumorna Izabel Dalhusi, koju možemo svrstati među najbolje razrađene likove detektiva-amatera, uvek je spremna da traga za odgovorima na sva životna pitanja, velika i mala. Izabel Dalhusi izlazi u susret neočekivanoj molbi bogatog kolekcionara umetnina Dankana Manroa. On traži od nje da pronađe kradljivca poznate slike, koja je nekada bila u njegovom vlasništvu. Izabel otkriva da je Dankanu lopov mnogo bliži nego što je on mislio... S druge strane Izabel ima i ličnih problema: ona i njen suprug Džejmi podozrevaju da je njihov trogodišnji sin možda budući matematički genije. Zatim, tu je pitanje da li bi Izabel trebalo da pomogne mladom paru koji želi da počne da živi zajedno – a protivno željama devojčinih roditelja. Boreći se s tim problemima, Izabel se nađe na probi kao roditelj, kao filozof i kao prijatelj. Ali, njen zdrav razum, britak um i dobro srce pomoći će joj da dođe do pravog rešenja.

Slojevitim stilom, promišljeno i pristupačno autor govori o istoriji našeg verovanja. Prema Aslanovim rečima, naša urođena težnja da očovečimo boga urezana je u naš mozak, zbog čega je središnja tačka gotovo svake religijske tradicije. Kako autor kaže: „Bili toga svesni ili ne, bez obzira na to jesmo li vernici ili nismo, ogromna većina nas kada misli o bogu misli o božanskoj verziji samih sebe.“ Mi pripisujemo bogu ne samo ono dobro iz ljudske prirode – saosećajnost, žeđ za pravdom – nego i sve ono loše: našu pohlepu, licemerje, sklonost ka nasilju. Sve te osobine prožimaju različite religije, kulture i civilizacije. Ova knjiga nije samo istorija našeg shvatanja boga, nego i pokušaj pronalaženja korena ovog poriva za očovečenjem kako bi se razvila univerzalnija duhovnost. Bilo da verujete u jednog boga, u mnogo bogova ili da ne verujete ni u kakvog boga, Bog: Ljudska istorija promeniće vaš način razmišljanja o božanskom i ulozi božanskog u svakodnevnom životu. „Očaravajuće istraživanje međusobnog dejstva čovečanstva i boga.“ Pittsburgh Post-Gazette „Ova knjiga nam pomaže da nadvladamo teška vremena i traži od nas da razmislimo o širem pogledu na božansko u savremenom životu.“ Seattle Times

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dve stvarnosti su najsvevrednosnije i najvažnije: Bog i čovek, Bogočovek i duša čovekova. Jedino Bogočovekom čovek može naći dušu svoju. Ne traži li Njime, nikada je i ne nađe. Sav u čoveku, i sav radi čoveka Bogočovek Hristos vodi čoveka svima bogočovečanskim putevima ka Bogu, osiguravajući mu besmrtnost i život večni. Sve što je potrebno čoveku za život večni na zemlji i na nebu, on to ima u Bogočoveku – Gospodu Hristu. Gospoda pak Hrista čovek stiče verom u Njega. Nema sumnje, podvigom evanđelske vere čovek prenosi Hrista u sebe i sebe u Hrista. Otuda, oduzeti čoveku Bogočoveka i nije drugo nego oduzeti mu sve i sva u svima svetovima. Jedino nazida li sebe na Bogočoveku kao na temelju, čovek može izgraditi iz sebe Božju građevinu, besmrtno i večno biće. Sve što je Bogočovek Hristos činio, činio je da bi pokazao i dokazao da sve to može i čovek činiti samo pomoću Bogočoveka i Bogočovekom, samo kada verom u Bogočoveka obogočoveči sebe. Dokaz? Apostol Petar i ostali sveti čudotvorci. U njima je čovek pomoću Bogočovekao došao do …

Priče Eni Pru o pokolenjima Amerikanaca koji se bore da opstanu na Zapadu predstavljaju jednu surovu, zaslepljujuću panoramu američke ludosti i usuda. To su priče o modernim kaubojima iz ruralnog dela Vajominga, ali ni u kom slučaju nisu tipične kaubojske priče, budući da u njima nema sukoba na linijidobro – zlo, a junaci nipošto nisu heroji, nego mali ljudi sputani svojim svakodnevnim nevoljama, počesto začudnim i bizarnim, što pričama daje dodatnu privlačnost i upečatljivost. Oni pokušavaju da se otrgnu od bede i očaja, ali nešto ih uvek sputava i osujećuje, kao da sama zemlja traži njihovu krv. No,autorka ih prihvata onakve kakvi jesu i, uprkos njihovoj sirovosti, grubosti i nasilnosti, opisuje ih sa simpatijama i saoseća sa tim muškarcima i ženama koji pokušavaju da prežive na tom negostoljubivom mestu, pretakajući njihove živote u fikciju koja odiše snagom mita.

Decа i vizuelne informаcije. Rаzni vizuelni tekstovi – mаpe, dijаgrаmi, vremenske skаle, grаfikoni, tаbele i mnogi drugi – nаlаze se u svim sredstvimа kojimа se služe đаci od osnovne škole do poslediplomskih studijа, u većini ključnih predmetnih područjа učenjа. Sа vizuelnim tekstovimа srećemo se svudа – u školi, kod kuće, nа ulici. Zаšto ih ondа u nаstаvi uglаvnom ignorišemo? Autor ove knjige prikаzuje nаčin učenjа koji od đаkа trаži dа komunicirаju koristeći vizuelne tekstove. Nа preko stotinu primerа on nаm pokаzuje kаko đаci neke sаdržаje mogu bolje dа iskаžu kroz vizuelne tekstove nego isključivo nа konvencionаlаn nаčin – verbаlnim tekstom. Pošto se vizuelnа pismenost tiče svih predmetnih područjа, učitelji i nаstаvnici osnovnih školа će u knjizi "Vidim štа hoćeš dа kаžeš" nаći koristаn izvor informаcijа i idejа, koje će im pomoći dа nа nаjbolji nаčin reаlizuju ciljeve i zаdаtke koje pred njih postаvljа nаstаvni progrаm.

Bestseler New York Timesa Slojevitim stilom, promišljeno i pristupačno autor govori o istoriji našeg verovanja. Prema Aslanovim rečima, naša urođena težnja da očovečimo boga urezana je u naš mozak, zbog čega je središnja tačka gotovo svake religijske tradicije. Kako autor kaže: „Bili toga svesni ili ne, bez obzira na to jesmo li vernici ili nismo, ogromna većina nas kada misli o bogu misli o božanskoj verziji samih sebe.“ Mi pripisujemo bogu ne samo ono dobro iz ljudske prirode – saosećajnost, žeđ za pravdom – nego i sve ono loše: našu pohlepu, licemerje, sklonost ka nasilju. Sve te osobine prožimaju različite religije, kulture i civilizacije. Ova knjiga nije samo istorija našeg shvatanja boga, nego i pokušaj pronalaženja korena ovog poriva za očovečenjem kako bi se razvila univerzalnija duhovnost. Bilo da verujete u jednog boga, u mnogo bogova ili da ne verujete ni u kakvog boga, Bog: Ljudska istorija promeniće vaš način razmišljanja o božanskom i ulozi božanskog u svakodnevnom životu. „Očaravajuće istraživanje međusobnog dejstva čovečanstva i boga.“ Pittsburgh Post-Gazette „Ova knjiga nam pomaže da nadvladamo teška vremena i traži od nas da razmislimo o širem pogledu na božansko u savremenom životu.“ Seattle Times Format: 13x20 cm Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek

Hamlet je Šekspirova najpoznatija i najzagonetnija drama. Šekspirov Hamlet formom prati, u ono vrijeme popularne, tzv. tragedije osvete. Hamlet, danski princ, pokušava da osveti ubistvo svog oca počinjeno od strane Klaudija, njegovog ujaka, koji je sada kralj Danske. Gotovo magična privlačnost ovog Šekspirovog djela leži u brojnim nejasnostima i enigmatičnostima sa kojima se već generacije čitatelja susreću u ovom najzahtjevnijem ali i najslavnijem djelu Šekspirovog genija. Ko je duh koji se ukazuje Hamletu: da li je to njegov otac, ubijeni kralj koji iz nekog čistilišta dolazi da traži od svog sina zadovoljenje pravde na zemlji i kaznu za svoje ubice, ili je u pitanju demonsko ukazanje koje iskušava mladog danskog kraljevića? Da li Hamlet zaista izgubi razum ili samo simulira ludilo? Kada se jednom uvjeri da je Klaudije ubica, zašto ne djela? Da li je njegova majka Gertruda bila nevjerna njegovom ocu, ili čak i saučesnik u ubistvu?

Hamlet je Šekspirova najpoznatija i najzagonetnija drama. Šekspirov Hamlet formom prati, u ono vrijeme popularne, tzv. tragedije osvete. Hamlet, danski princ, pokušava da osveti ubistvo svog oca počinjeno od strane Klaudija, njegovog ujaka, koji je sada kralj Danske. Gotovo magična privlačnost ovog Šekspirovog djela leži u brojnim nejasnostima i enigmatičnostima sa kojima se već generacije čitatelja susreću u ovom najzahtjevnijem ali i najslavnijem djelu Šekspirovog genija. Ko je duh koji se ukazuje Hamletu: da li je to njegov otac, ubijeni kralj koji iz nekog čistilišta dolazi da traži od svog sina zadovoljenje pravde na zemlji i kaznu za svoje ubice, ili je u pitanju demonsko ukazanje koje iskušava mladog danskog kraljevića? Da li Hamlet zaista izgubi razum ili samo simulira ludilo? Kada se jednom uvjeri da je Klaudije ubica, zašto ne djela? Da li je njegova majka Gertruda bila nevjerna njegovom ocu, ili čak i saučesnik u ubistvu?

Hamlet je Šekspirova najpoznatija i najzagonetnija drama. Šekspirov Hamlet formom prati, u ono vrijeme popularne, tzv. tragedije osvete. Hamlet, danski princ, pokušava da osveti ubistvo svog oca počinjeno od strane Klaudija, njegovog ujaka, koji je sada kralj Danske. Gotovo magična privlačnost ovog Šekspirovog djela leži u brojnim nejasnostima i enigmatičnostima sa kojima se već generacije čitatelja susreću u ovom najzahtjevnijem ali i najslavnijem djelu Šekspirovog genija. Ko je duh koji se ukazuje Hamletu: da li je to njegov otac, ubijeni kralj koji iz nekog čistilišta dolazi da traži od svog sina zadovoljenje pravde na zemlji i kaznu za svoje ubice, ili je u pitanju demonsko ukazanje koje iskušava mladog danskog kraljevića? Da li Hamlet zaista izgubi razum ili samo simulira ludilo? Kada se jednom uvjeri da je Klaudije ubica, zašto ne djela? Da li je njegova majka Gertruda bila nevjerna njegovom ocu, ili čak i saučesnik u ubistvu?